Šezdesete godine prošlog veka predstavljaju razdoblje karakteristično po mnogo čemu, pa između ostalog i po šarenilu i hipi pokretu koji je zavladao celom planetom. Čuveni znak mira, zvoncare, The Beatles, kombiji sa cvetnim motivima i uz sve to – pojava halucinogenih psihoaktivnih supstanci. Umetnici su oduvek bili nekonvencionalni i drugačiji, pa se mnogi nisu ustručavali od konzumiranja halucinogenih droga kako bi svoju ekspresivnost doveli do vrhunca. Izraz psihodelija se u psihologiji prevodi kao „manifestacija uma“, a umetnici ovog pokreta odlučili su da se iz očiglednih razloga često „druže“ sa LSD-om, pa je čitav umetnički pravac dobio naziv psihodelična umetnost. Drugim rečima, ne postoje granice onoga što um može da vizuelizuje i interpretira, pa samim tim i onoga što umetnik može da kreira. Onaj koji je najbolje  razumeo suštinu ovog pokreta bio je fotograf, kreator filmova i pesnik – Ira Cohen.

U njegovim radovima krije se niz zarobljenih emocija i potisnutih želja, sve obavijeno velom mistike. One zbunjuju čovekov um i poput vrtloga ga uvode u paralelnu realnost unutar fotografije

http://42magazin.rs/savremeni-fotografski-kolektivi/

On je za svoje fotografije koristio milar tehniku, koja stvara iluziju iskrivljenih figura i ogledala, a u potkrovlju svog stana fotografisao je mnoge umetnike, poput John McLaughlina, Williama Burroughsa i Jimija Hendrixa, koji je njegove fotografije javno pohvalio, rekavši da su „poput gledanja kroz krila leptira“.
Cohen je milar tehniku smatrao svojom seansom, a sebe medijumom, dok je ceo umetnički postupak doživljavao kao spiritualno iskustvo, pa je krajem 19. i početkom 20. veka u umetničkim krugovima zavladao pojam spiritualna fotografija.

Za razliku od većine fotografa čija jedna slika ispriča celu priču, Cohenove fotografije sadrže niz sublimiranih poruka i slojeva, koji se mogu dešifrovati danima.

Teatralni setovi, kostimi, agresivni make-up, trance muzika i filmska projekcija samo su deo tog metafizičkog iskustva. U njegovim radovima krije se niz zarobljenih emocija i potisnutih želja, sve obavijeno velom mistike. One zbunjuju čovekov um i poput vrtloga ga uvode u paralelnu realnost unutar fotografije. Cohen je veliku pažnju pridavao i karakterizaciji svojih modela, pa izraz lica svakog pojedinca predstavlja doživljaj za sebe.

Njegov stil inspirisao je mnoge muzičare šezdesetih godina, pa je za kratko vreme postao deo andergraund umetničke scene. Tako su se njegove fotografije našle na naslovnicama mnogih knjiga i na omotu albuma Twelve Dreams of Dr Sardonicus psihodeličnog rok benda Spirit.

Poznata je i njegova neretka kolaboracija sa vođama sekti, pa se u njegovom portfoliju mogu pronaći i fotografije praktikanata Aghoriove tabuične prakse obožavanja obreda koji uključuju konzumiranje živog mesa sa opijatima, tantrički seks-ritual i lizanje lobanje koje simbolizuje neustrašivost od smrti. Cohen je ovoj temi posvetio čitavu galeriju portreta koju je nazvao Spirit Varriors.

Cohen je milar tehniku smatrao svojom seansom, a sebe medijumom, dok je ceo umetnički postupak doživljavao kao spiritualno iskustvo, pa se krajem 19. i početkom 20. veka pojavio pojam spiritualna fotografija

http://42magazin.rs/vesti/harley-weir-od-opskurnog-tumblr-profila-najtrazenije-modne-fotografkinje-danasnjice/

NY Arts Magazine nazvao je Cohena „alhemičarem koji je okrenuo leđa establišmentu kako bi pronašao boga, umetnost i poeziju“, a njegova dela „belom magijom“.

Ira Cohen umro je 2011. godine, ostavivši veliki broj dela koja i danas inspirišu mnoge savremene umetnike i podsećaju na jedan od kontroverznijih stilova u istoriji fotografije.

The post Ira Cohen – fotograf koji je oživeo spiritualnost appeared first on 42 magazin.