Dok tražimo obližnju vodu u gradu i pravimo letnje planove u glavi, već zamišljamo nerealne slike pustih ostrva sa tirkiznom vodom gde se čuju samo talasi. A sada je vreme da odemo korak dalje jer zašto biste se ustručavali kad maštate. Dakle, pošto se u mašti može svašta, zašto ne biste sagradili i kuća na steni odmah pored belog peska kojim ljudsko stopalo ne prolazi, gde samo vi možete da koračate bosi po svom novom domu koji može da izgleda recimo ovako.Uputstvo za upotrebu galerije: ove fotografije primenjujte kao vođenu meditaciju ako vam ponestane lepo mesto kojeg u sekundi treba da se setite.Ako se pitate gde je geografski locirano ovo područje, predlažemo da targetirate i zumirate ostrva Terks i Kejkos, koja predstavljaju produžetak bahamskog lanca na jugu u Atlantskom okeanu, istočno od Kube, nedaleko od Bahama. Ona su pod upravom Ujedinjenog Kraljevstva iako su na prekomorskoj teritoriji koja pripada Severnoj Americi. Kada ste ih locirali i zumirali na mapi, vreme je da uđete i zavirite u kuću.

Prednost ove lokacije jeste što se na moru mogu videti samo ribari koji u prolazu nude svoj dnevni ulov i to je sve, pa iako nisu na pustom ostrvu, osećaj je vrlo sličan ili identičan

Projekat potpisuju Rick Joy Architects, a idejno rešenje nastalo je sa idejom da porodici stvori idealno mesto za beg iz grada, maksimalno opuštanje i tišinu koju jedino prekida vetar kome se raduju jer se odlično kombinuje sa tropskim suncem.
Već na samom prilazu stiče se utisak da je ovaj građevinski kompleks organski srastao sa reljefom obale, pa deluje kao njen sastavni deo. Svetla fasadna nijansa u boji ljuske belog jajeta iliti belog peska koji je specifičan za ovo mesto komplementarna je tirkiznoj vodi, pa se međusobno intenzivno naglašavaju i jednako dolaze do izražaja.Arhitekti su se vodili kolorističkim smernicama lokacije, pa su fasadne zidove, vrata i stolariju od mahagonija, kao i zelenilo, prilagodili tako da se međusobno nadopunjuju i kako bi bili u savršenoj homogenoj harmoniji kao da oduvek pripadaju ovde. Zamisao je bila da se sagradi kuća koja ostavlja utisak kao da je nastavak njenog prirodnog okruženja.

[See image gallery at 42magazin.rs]
Plan kuće je vrlo jednostavan – u fokusu je ogromna terasa koja zapravo razdvaja, ali istovremeno povezuje spavaće sobe i privatni deo kuće na zapadu sa dnevnim boravkom, kuhinjom i trpezarijom na istočnoj strani.
Odmah ispred kuće je plitki bazen lociran između peska i pomenute terase i kao takav on okeansku vodu čini još bližom unutrašnjem prostoru koji je namenjen odmoru i relaksaciji.Cela kuća sačinjena je od ovakvih slika jer to je ključna funkcija građevine – da se oni koji u borave hedonistički relaksiraju i uživaju jednako kao u prirodi, samo je osećaj sigurnosti kakav nudi krov nad glavom umesto ležaljke i suncobrana ovde vrlo naglašen. Odavno je zadatak arhitekture da, osim što treba da osigura funkcionalan i lep prostor, obezbedi i željenu emociju, odnosno da odgovori na zahteve stanara i izazove raspoloženje i unapred targetiranu emociju koju dati prostor treba da obezbedi. Dakle, arhitektonska forma koja treba da prati funkciju sada treba da isprati i ispuni očekivani emocionalni zahtev, što bi negde bilo bliže umetničkom nego arhitektonskom delu, ali možda smo, a možda i nismo, zaboravili da je arhitektura vrsta umetnosti, pa je to sasvim u redu.

Svetla fasadna nijansa u boji ljuske belog jajeta iliti belog peska koji je specifičan za ovo mesto komplementarna je tirkiznoj vodi, pa se međusobno intenzivno naglašavaju

Kako bi bila autentična, ovu građevinu sazidali su lokalni zidari, ali korišćeni su i lokalni materijali, pa su pesak i ostali agregati iz neposredne okoline. Na taj način smanjena je na minimum potreba za uvozom građevinskog materijala. U tom duhu svesti o resursima, arhitekti su postavili cisternu za sakupljanje kišnice odmah ispod glavne terase.Pažljivo pozicionirani prozori daju tačno koliko treba sunčeve svetlosti spavaćim sobama, pa je prijatna atmosfera i u njima obezbeđena.Prednost ove lokacije jeste što se na moru mogu videti samo ribari koji u prolazu nude svoj dnevni ulov i to je sve, pa iako nisu na pustom ostrvu, osećaj je vrlo sličan ili identičan. Kada smo pitali arhitekte šta misle o svom projektu, odgovorili su da je ovo čist primer građevine koja izgleda kao da je prirodno procvetala na ovom tlu, a mi ćemo se složiti sa njima.

Dizajn: Rick Joy Architects
Foto: Joe Fletcher Photography

The post Arhitektonski hedonizam na ostrvu appeared first on 42 magazin.

Selimo se u sunčanu Australiju jer vreme je konačno i kod nas sunčano i možemo da se poistovetimo s njima. Ako vas proleće još nije uzelo pod svoje, dovoljno je da stanete ispod drveta u punom cvatu i da vas obuzme groznica. Kada osetite sunce na koži i sve mirise koji struje vazduhom, ne sumnjamo da ćete želeti da taj osećaj zanesenosti zaustavite i zadržite što duže. A kako da uspete u tome? E to bismo mogli da prepišemo od Australijanaca koji su svoj problem rešili jakarandom. Ukoliko se pitate šta je jakaranda, evo i odgovora: to je ukrasno brzorastuće listopadno drvo sa spektakularnim klasterima mirisnih cvetova u obliku tube a u boji lavande. Potiče iz toplih krajeva Južne Amerike, pa u manje toplim klimatskim zonama služi kao stalni podsetnik na njih. Jakaranda može da naraste od tri do čak 30 metara, cveta od aprila do septembra, a to proleće automatski produžava i na ceo letnji period, sve do jeseni. Dakle, jasno vam je da je ovo savršeno drvo za vaše dvorište (važna napomena, kod nas ga možete gajiti samo u manjoj verziji jer je minimalna temperatura na kojoj opstaje -1, što znači da se seli sa vama u kuću kad zazimi). Kada su uslovi idealno sunčani, kao u Australiji, onda ono može da stari u punom sjaju i doživi i 116 godina. A kada u dvorištu imate cvetno drvo staro 116 godina, onda nije ni čudo što svoj dom želite da orijentišete ka njemu, pa neka je dom i koliba.

Upravo to je uradio arhitektonski tim Panovscott za australijsku porodicu. Anita Panov i Andrew Scott napravili su ekstenziju na kuću koja datira iz 1917. godine. Da je od stare kuće dominantnija ova ekstenzija, nimalo ne iznenađuje – iako se nadovezuje na kuću, ona je projekat za sebe, potpuno samostalno orijentisan, i estetski i funkcionalno. I ima svoje ime – Jac, logično, po jakarandi.

‒ Povezati vreme, kolibu i drvo u jedinstveno arhitektonsko zdanje koje nadograđuje već postojeće reference lokacije bio je zadatak koji smo postavili – govori nam arhitekta.

Kada je reč o kući, najvažnija stvar dešava se upravo iza nje. Pogled sa sve tri strane na drvo kroz ogromne staklene prozore obezbeđuje mnogo prirodnog svetla i prostorijama koje se nalaze dublje u kući. Zahtev klijenata bio je upravo to – da stvore prostor koji pogledom objedinjuje dvorište i spoljašnjost sa enterijerom kako bi ukućani imali potpuni doživljaj smene godišnjih doba i maksimalno uživali u bašti i dvorištu a da istovremeno zadrže privatnost. I u tome su uspeli! Kako? Recimo ovako, krenuli su od trema, a došli do verande. Ako ste zaboravili na ovu reč, vreme je da je se prisetite, jer ona ne mora da bude samo ulaz u kuću kao pre nekoliko decenija. Nova verzija je više nego privlačna, a o tome govori baš ovaj projekat. Zastakljen trem stvoren je za uživanje u prirodi, ali i više od toga – on je nova veranda.

Kada je reč o koloritu enterijera, on je takođe podređen početnoj zamisli budući da su beli zidovi samo dodatna podrška svetlosti koju donose prozori i reflektuju svetlost u kući na dva sprata. Beli zidovi u kombinaciji sa drvenim podovima i elementima retro nameštaja od drveta nadograđuju priču o kolibi s početka priče.

Kakav je doživljaj živeti u ovoj kući, možete već da zamislite jer, kako se menja doba dana ili sezona, senke drveta prave drugačiji ugođaj unutar prostora od proleća do jeseni. A ukoliko ne želite da zamišljate, pogledajte galeriju fotografija.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Dizajn: Panovscott
Fotografije: Panovscott

The post Centar kuće – ljubičasto drvo staro 116 godina appeared first on 42 magazin.