Svi ili gotovo svi vole picu i nema dileme da je ona jedno od omiljenih društvenih jela, naročito kada je kućno okupljanje u pitanju ili porodično druženje. Pored kačkavalja koji se razvlači i mirisa koji sve poziva za sto, tu je i momenat kada svi posegnu za parčetom i dele hranu iz tanjira velikog prečnika. Da li je zbog tog osećaja zajedništva i deljenja, ili pice same po sebi, voda na usta kreće dok pišemo ove redove. Zato da pređemo na stvar – nadev birajte po želji: jedan ili četiri vrste sira, šunka ili kulen, pečurke ili povrće, ali recept za podlogu ne menjajte jer tu nema greške! U prevodu: ne morate da znate da mesite, uspeva iz prve!

Sastojci za testo (za dve-tri uzastopne večeri uz picu)
– 1 kg brašna
–  1 kesica praška za pecivo
– 4 dl jogurta
– 2 dl mleka
– 3 jaja
– 3 kašike ulja
– 1 kašičica soli
– 1 kašičica šećera

Sastojci za nadev
‒ 300 g kačkavalja
‒ 2 dl paradajz-pelata
‒ 200 g pečuraka
‒ 1 glavica crvenog luka
‒ 1 crvena paprika
‒ 1 zelena paprika
‒ 100 g crnih maslina
‒ grančica ruzmarina

Priprema
1. Stavite sve sastojke za testo u činiju i pomešaje ih.
2. Kada se sastojci sjedine, izvadite testo iz činije i mesite ga dok ne postane kompaktno.
3. Vratite testo u činiju, pokrijte ga krpom ili folijom i ostavite u frižideru tri sata.
4. Od celokupnog testa izdvojite komad prečnika 5‒7cm (za porodičnu veličinu pice) i razvijte ga oklagijom.
5. Kačkavalj izrendajte, a pečurke, paprike i luk iseckajte.
6. Na razvučeno testo stavite pelat, narendani kačkavalj i ostale sastojke.
7. Stavite u pleh za pečenje, a zatim u zagrejanu rernu na 200 stepeni dok testo ne porumeni (oko sedam minuta, zavisno od jačine pećnice).

P.S. Još nešto! Ako vam pica dosadi, pa biste sutradan spremali nešto drugo od testa, ovaj recept vam to dozvoljava. Ako mislite na slatke ili slane kiflice za doručak, samo vam fali eurokrem ili sir i jaja.

P.P.S. Za slučaj da niste primetili, upravo ste jednim receptom za testo savladali dva jela (picu i kiflice)!

The post VIKEND-RECEPT: Homemade pizza appeared first on 42 magazin.

Dolazi sezona gledanja televizije i kućnog druženja jer hladniji dani tako nalažu, pa da je ne biste dočekali nespremni, da ne kažemo gladni, imamo pravi recept. Iznenadite sebe i druge vrelim tortilja čipsom koji možete umakati u kiselo mleko, pavlaku, domaći ajvar, čili sos, gvakamole, salsu od čega želite, tartar ili sami smislite u šta – mogućnosti su nepregledne!

Sastojci
‒ 250 g kukuruznog brašna
‒ 150 g belog brašna tip 400
‒ 1 kašičica soli
‒ 1 kašičica ulja
‒ 2 dl tople vode

Priprema
1. Pomešajte sve sastojke i napravite testo.
2. Podelite ga na 16 loptica, ili možda pak na 18 ako želite manje kolutiće, pa svaku razvijte koliko može.
3. Stavite alu-foliju na ringlu i svaki komad testa pecite kratko sa obe strane, to je tajna hrskavih slojeva.
4. Sada ih ubacite u duboko ulje i pržite vrlo kratko. I to je sve!

Uživajte, mi smo se već navukli na ovu grickalicu!

The post VIKEND-RECEPT: Tortilja čips appeared first on 42 magazin.

Dina Vitorović i Srđan Zdravković su mladi bračni par u šestom mesecu trudnoće. Oboje se bave marketingom, oko koga se često kreativno raspravljaju, ali ono što nikada ne dovode u pitanje jesu njihovi proizvodi iza kojih apsolutno stoje i jedva čekaju da ih proba njihova ćerka koja će na svet doći za par meseci. Njihov poslovni i privatni život sastao se sasvim spontano kada su odlučili da koncept sirove hrane kroz četiri različita bara (iliti slatke zdrave sirove štanglice) podele sa drugima jer, kako kažu, on im je poboljšao život, a na pitanje kakvog je on sada ukusa, jednoglasno odgovaraju – sladak!

Kako ste došli na ideju da stvorite Wild Bar?
Dina: Ideja je potekla od mene. Tri, četiri godine pre nego što smo se nas dvoje upoznali počela sam da vodim računa o svojoj ishrani. Promenila sam totalno režim ishrane ne zato što sam bila debela već zato što su mi neke stvari smetale. Lagano sam uvodila promene u svoju rutinu uz redovne treninge. Imala sam viziju u svojoj glavi da želim nekad u budućnosti da otvorim prodavnicu zdrave hrane – dućan dva sa dva, u kom ću moći da pravim svašta nešto zdravo i gde će neko da dolazi i proba nešto novo i proćaska sa mnom.
Srđan: Onda je to počelo da utiče i na mene. U tom trenutku mi je bilo strano i pored Dine sam počeo da učim malo, pomalo. Onda smo otputovali u Barselonu i otišli na hipi pijacu na kojoj je sve bilo organsko. Pomislio sam kako ću ostati gladan, međutim, tamo je bilo svega. Slučajno smo naišli na štand sa sirovim proizvodima. Držao ga je bračni par koji na licu mesta sprema hranu i bilo je baš super stvari – grickalica, torti, svežih sokova i salatica, ali i nečega što je ličilo na ovo što sada radimo. Pomislili smo kako bi bilo super kada bismo mogli da to jedemo i kad se vratimo kući. Napravili smo nešto slično čim smo se vratili naravno.

Kada radiš sa nepoznatim ljudima, uvek neko popušta iz nekog razloga, a u našem slučaju niko ne popušta nego se sve izgura do poslednjeg detalja, a to daje dobre rezultate

Kako je to izgledalo u početku?
Srđan: Počeli smo da pravimo hranu za sebe. Gledano sa strane, Dina je postigla neverovatne rezultate uvodeći barove u svoju rutinu. Ranije je dugo radila, išla na treninge, malo jela i onda kada se prebacila na taj režim ishrane, desili su se rezultati i mogla je da prilagodi svoj život nekom ritmu koji njoj više odgovara. Za dva meseca imala je bolje rezultate nego nakon dve godine treniranja sa pređašnjim režimom ishrane koji je već bio dosta strog. Poboljšala je probavu, koža joj se sredila, dovela je kilažu do mere koju je oduvek želela i to su ljudi primetili. Počeli su da se raspituju šta jede, ona im odnese i, kada probaju, odmah pitaju kako to mogu da jedu stalno. Tako da smo odmah dobili reakciju koja je govorila da bi od toga mogao da se napravi posao.

Kako su nastali recepti?
Dina: Mi smo na ovome radili godinu dana pre nego što smo pokrenuli priču. Mislim da sam napravila jedinstvene recepte. Sada kad odeš na bilo koji portal koji se bavi zdravom hranom naići ćeš na gomilu recepata u toj kategoriji, ali mislim da ove kombinacije koje mi imamo nigde nisam videla. Vodila sam se time da nađem nešto što je tradicionalno kod nas – kao što je muskatni orah koji se koristi za slavsko žito, a koji je sada jedan od sastojaka u jednom našem baru – pa da to spojim sa nečim novim. Svake nedelje pravili smo po jednu turu jednog ukusa. Iz nedelje u nedelju testirali smo sve dok nismo došli do savršenih kombinacija.
Srđan: Dosta smo naučili u tom procesu o hrani, o ljudskom organizmu, ali i o poslu, o prodaji, pakovanjima, standardima, proizvodnji, distribuciji, o tome kako ljudi gledaju na hranu, o čemu razmišljaju kada je kupuju itd.

A otkud naziv Wild Bar?
Srđan: Ovo što radimo leži na principima paleo načina ishrane. Paleolitski čovek jeo je samo sirovu hranu, pa nam je mamut na vizualu i zaštitni znak brenda jer je takođe pripadao tom vremenu, a i biljojed je. Stvari koje dolaze iz divljine su zdrave i uvek sveže, pa smo se dodatno vezali za to. Kad god probaš nešto novo u životu, imaš tu dozu adrenalina i to nešto divljačko proradi u tebi, i to smo hteli da kažemo našim imenom – kad budeš probao ovo, osetićeš nešto buntovno jer radiš nešto što do sada nisi.

Koncept sirove hrane je internacionalno uzeo maha, a kod nas tek postepeno dolazi, da li mislite da smo adekvatno podneblje za to?
Dina: Ljude više vodi trend nego svest o tome koliko ovakav koncept ishrane (superfood koncept) donosi benefita. Ispostavilo se da smo odabrali proizvod u dobrom trenutku, kada se dosta govori o sirovoj i zdravoj hrani. Nama je najvažnije da stvorimo kvalitetan proizvod, a sada nas tek čeka deo kada ljudima treba da objasnimo zbog čega je on dobar za organizam. Zašto je dobra spirulina, zašto je dobra čia, zašto smo uzeli mrvljeni kakao a ne u prahu, to je posao koji je pred nama. Ali sada, kada smo napravili kvalitetan proizvod, možemo da ga ponudimo bilo kome – aktivnim ljudima, detetu, majci, trudnici, ljudima koji treniraju… i da garantujemo kvalitet.

Zašto baš barovi iliti štanglice?
Dina: Zato što je to vrsta zdrave užine. Uvek može da ti bude pri ruci, da ga poneseš bilo kud sa sobom – praktično je! Može da se konzumira kao zamena za doručak. Ja sam uzimala po tri-četiri za doručak u kombinaciji sa određenom vrstom voća i nekim čajem. Kad god sam bila gladna, između obroka mi je bilo super da mogu da gricnem nešto zdravo što neće da me ugoji. Hrana u pokretu za ljude koji žive dinamično i energično i često nemaju vremena da obrate pažnju na to šta sve treba da unesu u organizam.

Kad god probaš nešto novo u životu, imaš tu dozu adrenalina i to nešto divljačko proradi u tebi, pa smo to hteli da kažemo našim imenom

Mnogi energetski barovi su najčešće šećerne bombe, kod vas to nije slučaj.
Srđan: Ovo nije čist ugljeni hidrat, polovinu čine ugljeni hidrati, a drugu polovinu proteini, biljni šećeri, vlakna i biljne masti. Sve je od prirodnih i sirovih namirnica, bez dodatih šećera, boja, aroma, emulgatora, stabilizatora i slično. Proizvod je potpuno sirov, od prirodnih sastojaka bez glutena. Što se nutritivne strane tiče, gledali smo da napravimo jedan izbalansiran obrok. Naš bar čine antioksidanti, prepun je vlakana i daje energiju. Jedan bar ima 40 grama, u proseku je u njemu oko 20 grama ugljenih hidrata, oko šest-sedam grama proteina, oko dva-tri grama vlakana i ostalo su biljne masti. I to nam je ideja – da ostane ukusan, a da zadrži dobre nutritivne strane.

View this post on Instagram

Za početak je potrebno najviše energije! #ponedeljak #energija #dorucak #zdravahrana #maline #badem #wildbar #proteini #pravahranaimaboljiukus #uveksvežeuvekdivlje #vegan #paleo #dijeta #cokoladica

A post shared by Wild Bar 100% RAW (@wildbarsuperfood) on Jun 5, 2017 at 12:13am PDT

Koliki vam je izazov da dođete do kvalitetnih namirnica?
Dina: Godinu dana smo opipavali tržište. Išli smo bukvalno od vrata do vrata, od jedne do druge zdrave hrane, pričali s ljudima koji drže svoje radnje. Uradili smo ogromno istraživanje i probali gomilu sastojaka. Sa svima smo razgovarali i svima se dopala ideja. Onda smo počeli da ih pitamo da li bi stavili naš proizvod kod njih u radnju i svi su bili za, pa je to presudilo da se upustimo u posao.

Po čemu se razlikuju barovi?
Dina: Imamo četiri različita ukusa i svaki od njih ima drugačije efekte. Osnova svakog su urma i badem, a onda se razlikuju po ostalim sastojcima. Jedan je urma, badem, kakao i čia, on je najbliži čokoladici. Čia je odlična za probavu, cirkulaciju, krvotok, srce ima dosta proteina. Druga kombinacija je đumbir, cimet i indijski orah. Đumbir i cimet su jaki antioksidanti, a kombinacija je baš interesantna jer đumbir daje ljutkast ukus, a cimet podseća na bakin sutlijaš, pa malo vraća u detinjstvo, a mnogo je zdravo (smeh). Treća kombinacija je spirulina i kokos. Spirulina je čudotvorna biljka, prikuplja sve otrove iz organizma i izbacuje ih. Ukus je neobičan jer je spirulina dosta jaka, ali s kokosom je napravljen balans. Super je za one koji žele da smršaju, izbace višak tečnosti iz organizma i detoksikuju se. Četvrti je konoplja, maka i muskatni orah. S tim što nije ta konoplja na koju svi pomisle. Ona odlično deluje na probavu i pritisak i prepuna je proteina, dok muskatni orah daje tu mističnu notu i nadograđuje ukus.

Cimet podseća na bakin sutlijaš, malo vraća u detinjstvo, a mnogo je zdrav

Šta je sledeći korak?
Radimo na pojedinačnom tipu pakovanja da bismo mogli da se plasiramo šire na tržištu. Zasad ovo funkcioniše kao online kupovina – neko nas pozove i mi mu isporučimo. Dosta ljudi pita da li imamo neko prodajno mesto gde mogu da dođu i vide. Upravo radimo na pronalaženju pravog mesta za radnju, ali uskoro ćemo pokrenuti online shop. Držimo se Facebooka i Instagrama zasad.

Vi ste i poslovni i bračni par, kako to funkcioniše?
Kroz druge poslove koje smo radili znamo da nije baš najpametnije raditi sa porodicom i prijateljima, ali mislimo da smo mi imali sreće da se poklopimo i da nas ovo još više spoji u životu. Pošto se oboje bavimo marketingom, uglavnom se polemiše oko njega, nikad oko proizvoda. Kada radiš s nekim nepoznatim, uvek neko popušta iz nekog razloga, ovde niko ne popušta i onda se izgura do kraja, što daje dobre rezultate. A to samo govori da ti je stalo. Gde bih ja stao, ona me pogura i obrnuto, pa uvek odemo korak dalje. Kada se tu ispucamo, ostatak dana provedemo vrlo smireni i to je super kombinacija.

Koji bar ćete prvo dati novom članu porodice?
Stavićemo sva četiri ispred nje, pa za koji se uhvati.

The post WILD BAR: Kad god probaš nešto novo u životu, u tebi proradi divljina appeared first on 42 magazin.

Do pre nekoliko meseci Senka je bila deo advertajzing tima i korporacija je bila njena svakodnevica. Nakon stresnog radnog dana ili vikenda tražila je kontrast kako bi njen dan bio ispunjen i pronašla ga je u kolačima. A kako je osećanje sreće jače od bilo kog, ona je rešila da ga nesebično deli sa drugima. Kada je videla da njeni kolači na druge deluju kao na nju, odluka je došla sama od sebe – da napusti posao i posveti se usrećivanju drugih. Napraviti pošten kolač u kome neko uživa momentalno daje odgovor na pitanje da li je donela pravu odluku. Svoje radno mesto iz mašte prenela je u realnost i tako je nastala šarmantna radnja u pastelnim bojama iz koje miriše kakao i vanila – Ispeci pa reci.

Šta si ti po zanimanju zapravo i kako je izgledao tvoj radni dan pre šest meseci?
Ja sam dugogodišnji copywriter i radila sam deset godina u advertajzing agencijama. Ustanem u osam, odvedem dete u vrtić, odem u agenciju, odradim posao od devet do pet-šest-sedam-osam, kako kad. Ponekad je tako izgledao i vikend. A onda, ako tako izgleda i vikend, dođem kući i treba mi nešto da imam osećaj da sam kod kuće i onda napravim kolač. Tako je sve krenulo.

Kada pokreneš svoj posao, ne možeš ni da zamisliš šta će sve da te snađe. Ako si spreman na to da mnogo radiš, malo zarađuješ i znaš šta hoćeš, bićeš mnogo srećniji

Šta se onda desilo?
Ja sam uvek znala da kuvam, volela sam kuvanje, ali mislila sam da su kolači užasno komplikovani i da neću time da se bavim jer sam smatrala da moraš da budeš precizan. Bio je naporan period u agenciji u kojoj sam radila i rešila sam da ipak probam da pravim kolače. Američki cookie deluje vrlo jednostavno i to je bio prvi coockie sa Betty Crocker sajta koji sam napravila. Sada ga imamo sa crnom, belom čokoladom i bombonama M&M u Ispeci pa reci. To je basic sugar cookie, u koji dodaješ sastojke po izboru i ispostavilo se da je super! I lako je, samo moraš da imaš dobre sastojke.

I onda je krenulo.
Da, pravila sam za sebe, pa sam donela na posao i svima se svidelo. Onda sam probala neki mafin jer mi je super izgledao na slici. Pa sam otkrila da u njega ide nešto što kod nas niko ne stavlja u mafine – ne smem da otkrijem šta (smeh). Zatim odnesem na posao i razgrabi se. Onda kod drugara na Novu godinu ponesem 30 cookiesa i ispostavi se da se sve što napravim zapravo sviđa ljudima. Napravila preko 100 cookiesa za 80 ljudi u firmi kada mi je bio rođendan i odmah dobila šest instant mejlova: „Molim te, daj mi recept, ja ništa ukusnije nisam jeo!“

Kako izgleda momenat kada rešiš da sve ostaviš i upustiš se u ono što radiš s ljubavlju?
Mislim da svi advertajzeri imaju neku ideju šta bi radili kad završe s advertajzingom i tako maštaju šta bi nešto radili. Shvatila sam da mi dobro idu kolači, kada sam videla da drugi ljudi ne umeju da ponove to što ja napravim – što je jako čudno jer sam mislila da je to užasno jednostavno. Ja sam sigurno tri-četiri godine pričala i razmišljala o tome, a prelomni trenutak se jednostavno desi. Promeni ti se život, dobiješ dete i onda razmišljaš da možda nije lose da imaš posao gde može da ti dođe dete i jede čokoladice i kolače, što moje dete sad radi. A onda se pojavi potencijalni lokal na nekom simpatičnom mestu, neko ti ga predloži i onda pomisliš – možda bih mogla to da uradim.

Osim savršenih slatkih zalogaja, svako ko dođe u radnju dobija nešto više – atmosferu koju stvaraju muzika i enterijer. Kako si zamislila idejni koncept radnje?
Koncept je da je to slatko, malo američko mesto koje nije realno. Iako Amerika ne izgleda tako već dugo. Što se vizualnog koncepta tiče, tu su mi pomagali ljudi iz Petokrake i Popular Bruketa & Žinić agencije. Ideja je bila Amerika, serije i filmovi koje volimo, prostor koji je šarmantan i sladak, gotovo na ivici nerealnog. Što se muzike tiče, to je ono što i ja slušam, malo je zašećereno, ali toliko da nikom ne bude neprijatno i da ne smeta.

Kakva je reakcija ljudi?
Ja sam se iznenadila kako se to brzo proširilo. Ali kada imaš veze sa advertajzingom tako dugo, onda za to čuje dosta ljudi koji imaju veze s medijima pa to brže krene. U to da će se ljudima svideti kolači nisam imala sumnje, ali se nisam nadala da će odmah prihvatiti sav taj šarm i slikati se za Instagram. Obožavamo Instagram jer nam donosi najviše novih ljudi za koje ni ne očekujete da imaju Instagram.

Danas u vreme internet promocije sve je više lepo upakovane hrane, a tvoja radnja i poslastice su vrlo fotogenični, šta misliš koliko je to važno?
Meni je ideja bila da to moraju da budu pošteni kolači koje možda možeš sam da napraviš, možda te malo mrzi, a možda baš i ne možeš. Da se krune, lome, da cure i da izgledaju tako da bi ih radije pojeo nego uslikao i to mi je bila glavna stvar, ne savršen kolač. Jer cookie ni ne može da se kontroliše, jedan bude 8 cm, drugi 10 cm. Kada uđu u rernu, bukvalno imaju svoj život. I cela ideja je bila da izgledaju autentično i homemade, ali stvarno homemade. Nema kompromisa kada su sastojci u pitanju, ali kada je reč o izgledu, to nam je važno, ali ne najvažnije i mislim da je to razlika koju smo uspeli da napravimo u odnosu na druge.

Šta je najvažniji sastojak tvojih kolačića?
Osim što moraš da budeš posvećen – puter! Ne može da se napravi kolač bez putera! Imamo jedan bez putera u ponudi, ali on je za ljude sa specifičnim potrebama, one koji su netolerantni na laktozu. Ali jako je važno ne zamenjivati puter. Uvek dobro veliko jaje, čokolada, brownie ne može bez čokolade koja ima ispod 60 odsto kakaoa, i to kakaoa koji kad pomirišeš, zaista osetiš.

Mislim da svi advertajzeri imaju neku ideju šta bi radili kad završe sa advertajzingom i tako maštaju šta bi nešto radili

Šta neko može odmah da proba da napravi u svojoj kuhinji?
Mogu brownie, ali ne mogu da kažem kako (smeh). Mogu da probaju da za svoje mafine ili banana hlebove koriste bezmasni jogurt umesto mleka i sigurno će biti bolji, sočniji i kremastiji.

Kako je došao naziv Ispeci pa reci?
Iz prošlog posla mi je najteži bio nameing. Smišljanje imena za nešto mi je jako dugo bilo teško i nisam htela da se ja bavim imenom. Meni je nekako svako ime glupo dok nemaš gotov proizvod. Tako sam dobila par predloga od prijatelja, napravila malu anketu i većinski se ljudima dopalo taj naziv i samo sam presekla da će se tako zvati. Nisam htela da bude pretenciozno, to mi je bio najvažniji kriterijum. Dok nisam videla naziv na neonskom znaku u radnji, nisam bila sigurna, a onda sam shvatila da radi.

Ti si odmah dobila potvrdu da si donela pravu odluku, šta možeš da poručiš drugima koji se dvoume?
Da urade to ako tačno znaju šta hoće i ako misle da to mogu da izdrže, jer će mnogo više raditi nego na prošlom poslu. Kada kreneš svoj posao, ne možeš ni da zamisliš šta će sve da te snađe. Ako su spremni na to da mnogo rade, da malo zarađuju i znaju šta hoće, biće mnogo srećniji. Imala sam trenutak otkrovenja dve nedelje nakon otvaranja kada ja stojim i kuvam fil za pitu s jabukama, umorna sam i sve tako, ali došla je devojka koja je kupila parče pite i stavila sladoled. Ja je vidim kako uživa, imam instant sreću i vidim da sam usrećila nekog. Mnogo je nekako poštenije od advertajzinga.

Kakvi su dalji planovi?
Volela bih da dodajemo nove ukuse, da kada se ljudi vrate, probaju nešto novo. Američke pite ćemo sezonski menjati. Kako dolazi prolećna sezona, imaćemo nove ukuse. Malina je omiljeno srpsko voće i kao nešto što dobro funkcioniše kad je zamrznuto za razliku od drugog voća. Carrot cake ćemo izbaciti uskoro. Imamo dobar recept, sada ga povećavamo i smanjujemo, doterujemo, pa će on biti prvi novi kolač.

Šta bi volela da neko pomisli kad izađe is tvoje radnje?
Kakav pošten kolač!

The post Senka: Pošten kolač = instant sreća appeared first on 42 magazin.