Photo: Eduardo Islas

„Strah je neprihvatanje neizvesnosti. Ako prihvatimo neizvesnost, to postaje avantura“, zapisao je Dželaludin Rumi, persijski pisac, filozof i mistik još pre osam vekova. A da zaključite da je život avantura bez ikakvih garancija, nije vam potreban niko, pa ni Stiven King, kultni američki pisac iza koga je više od 200 romana, novela i priča, tiraž od preko 350 miliona prodatih primeraka, na desetine filmskih blokbastera rađenih po njegovim delima. Jedina razlika je u tome što će vas King kroz tu avanturu provesti maestralno, raskošno oneskopkojavajuće i neodoljivo u isto vreme, i to je ono što ga svrstava u sam koren američke književnosti sve do Natanijela Hotorna, Edgara Alana Poa ili Hermana Melvila…

Ali svejedno, i pre nego što se književni mejnstrim nakon nekoliko decenija gađenja nad „najprezrenijim žanrovskim smećem – hororom“ i formalno poklonio ovom geniju fobije dodeljujući mu 2003. prestižniju nacionalnu nagradu za doprinos američkoj književnosti, Kinga smo zavoleli bez zadrške i ikakve kalkulacije.

Odgovor na pitanje zašto je tako jednoznačan je taman koliko su i kompleksni likovi njegovih romana – zato što je jedan od nas. Zato što stavljajući na svoje junake etiketu srednje klase u okruženju rodnog Mejna, King priča priču o većini nas… O odrastanju u teškoj materijalnoj situaciji, introvertnosti od koje se beži u svet muzike i knjiga, priznanju da je nakon što je diplomirao englesku književnost radio kao čistač u ženskom internatu i fabrici za proizvodnju uslužnih veš-mašina. Zvuči poznato i aktuelno…

Zato što obožava da mu se džepna izdanja knjiga prodaju po rafovima supermarketa, zato što i danas sa tolikom slavom i novcem za prijatelje svake nedelje pravi roštilj. Ili možda zato što nam je u lice sasuo bolnu istinu da jedino neprijatelji govore istinu, dok prijatelji i ljubavnici beskonačno lažu, uhvaćeni u mrežu dužnosti

I dok rimejk kultnog romana Groblje kućnih ljubimaca puni i ovdašnje bioskopske sale, iz same postavke filma postaje jasno zašto se obično ne razume da je strah samo mizanscen za duboke ljudske priče koje nam tako uporno, ponekad i prekomerno, servira King. Sva tajna leži u tome da je pisac fokusiran na porodičnu tragediju a ne na mitologiju lokacije koja žive vraća u mrtve. Groblje kućnih ljubimaca je tragični dnevnik o tugovanju, veri u život posle smrti, psihološka analiza detinjih trauma koje će postati košmar sa pokrovom straha od neizbežne smrti. Ali svejedno, iako rimejk niko nije ni tražio, bilo je dobro ponovo čuti Ramones u himničnoj istoimenoj numeri Pat Semetary. Naprosto jer smo voleli Ramones, a voli ih i King.

Kingovi junaci su ljudi različitih uzrasta, polova, obrazovanja, ali zgusnuti i sabijeni u nadolazećem strahu pred neminovnim – pred zlom. A to nije ništa sa čim se ne susrećemo svakodnevno. Ono što ga čini jedinstvenim jeste to da njegovi likovi imaju polifonijsku strukturu – da su podjednako ubedljivi i artikulisani kao mnoštvo glasova

Baš kao što nam je jednako lako bilo da se prepoznamo i zavolimo predivnu novelu Ostani sa mnom, povest o odrastanju u provinciji kada su jedine nama dostupne tehnologije bili džuboks i lokalni bioskop. Ili zato što u Vreći kostiju, kako je opisuje Glorija Nejlor, King priča ljubavnu priču koja dotiče mračna mesta u svakom od nas. Mladi pisac koji iznenada gubi suprugu odlazi u njihov letnjikovac i kroz susrete sa zajedničkim uspomenama pokušava da dokuči i prebrodi razmere sopstvene tragedije. King nam se u ovoj priči javlja kao jedan od najdirljivijih pisaca, a strah od gubitka nam približava na način od kojeg nas podilazi jeza.

King ima onu tako prepoznatljivu osobinu inteligentnih, ali i ranjivih – sumnju u sopstvenu vrednost. Nakon što je bogzna koliko izdavačkih kuća odbilo rukopis za roman Keri, Stiven ga je bacio u kantu za smeće

A možda smo se svih ovih godina čitajući ga samo plašili da priznamo da je sasvim lako zamislivo da vaš neodoljivi i trapavi ljubimac, pas Kudžo u istoimenom romanu, inficiran virusom besnila postaje pomahnitala zver koja kidiše i na najbliže. Ili zato što je sasvim realno da vam neko smesti ubistvo koje niste počinili kao Endiju Dufrenu u verovatno jednoj od najboljih filmskih adaptacija takozvanog zatvorskog filma, neodoljivoj noveli Bekstvo iz Šošenka. Da li ste se zapitali koliko je realno da kao u romanu Mizeri doživite saobraćajku i kao komercijalni pisac, Pol Šeldon, nemoćan, završite u rukama fanatične i psihotične obožavateljke kojoj se ne dopada kraj njenog omiljenog serijala. Za ovu adaptaciju u režiji Roba Rajnera, Keti Bejts je za ulogu pomahnitale bolničarke Eni Vilkis dobila Oskara. Ili ako vas je ikada zabolela nepravda nemoguće je da vas nije dirnuo roman Zelena milja o nevino na smrt osuđenom Džonu Kofiju i prokletstvu večnog života i griže savesti onih koji su dozvolili pogubljenje nevinog iako su istinu makar samo naslućivali. Jednostavno je, Kingovi junaci su ljudi različitih uzrasta, polova, obrazovanja, ali zgusnuti i sabijeni u nadolazećem strahu pred neminovnim – pred zlom. A to nije ništa sa čim se ne susrećemo svakodnevno. Ono što ga čini jedinstvenim jeste da njegovi likovi imaju polifonijsku strukturu – da su podjednako ubedljivi i artikulisani kao mnoštvo glasova.

Ako moramo da podastremo još argumenata za naklonost prema ovom geniju – nije problem. King ima onu tako prepoznatljivu osobinu inteligentnih, ali i ranjivih, sumnju u sopstvenu vrednost. Nakon što je bogzna koliko izdavačkih kuća odbilo rukopis za roman Keri, Stiven ga je bacio u kantu za smeće, a njegova žena Tabita krišom pokupila i poslala još jednom izdavaču. Sve ostalo je istorija. Blokbaster po ovoj knjizi u režiji Brajana de Palme i King kao autor za čije se rukopise Holivud otima.

Zato što nema problem da kaže da je veliki Stenli Kjubrik napravio očajan film po jednoj od njegovih najboljih knjiga Isijavanje

Zašto još volimo Kinga? Zato što se ne boji da nam u romanu Dalas ’63. o atentatu na Kenedija kaže da svet možda ne bi bio bolje mesto za život samo da je istorija krenula drugim tokom. Zato što nema problem da kaže da je veliki Stenli Kjubrik napravio očajan film po jednoj od njegovih najboljih knjiga Isijavanje. Zato što ne preza da odvali da ne voli Hemingveja a voli Zolu, zato što za sebe kaže da je književni ekvivalent big meka i pomfrita, zato što obožava da mu se džepna izdanja knjiga prodaju po rafovima supermarketa, zato što i danas sa tolikom slavom i novcem za prijatelje svake nedelje pravi roštilj. Ili možda zato što nam je u lice sasuo bolnu istinu da jedino neprijatelji govore istinu, dok prijatelji i ljubavnici beskonačno lažu, uhvaćeni u mrežu dužnosti.

https://www.youtube.com/watch?v=S014oGZiSdI

Da zaključite da je život avantura bez ikakvih garancija, nije vam potreban niko, pa ni Stiven King. Jedina razlika je u tome što će vas King kroz tu avanturu provesti maestralno, raskošno oneskopkojavajuće i neodoljivo u isto vreme

Ako se Kingu može išta zameriti, to je činjenica da u svojim romanima promoviše američki način života ne suprotstavljajući se mnogo vladajućim konzumerskim i globalizujućim trendovima koji nas dehumanizuju i čine potpuno neempatičnim. Ali i kada to čini, čini to neodoljivo, vraćajući nas u vremena kada se iskreno verovalo u bolji svet. Pred našim očima kao kroz šareni kaleidoskop vrte se slike naših detinjstava. A ima li lepših uspomena od onih viđenih očima deteta?

Pa da je samo to, više je nego dovoljno za ljubav.

The post Genije fobije: Zašto volimo Stivena Kinga? appeared first on 42 magazin.

Na policama domaćih izdavača je pravo malo bogatstvo, a ovo su naše literarne septembarske smerince

Fridine fijeste, Gvadalupe Rivera i Kole Mari-Pjer

Iz poznate „kuhinje“ Službenog Glasnika, ovog puta i doslovno iz kuhinje, stigla je uzbudljiva knjiga Fridine fijeste. To je intrigantna i raskošna knjiga o gastronomskom životu slavne slikarke Fride Kalo. Autori Gvadalupe Rivera i Kole Mari-Pjer priredili su bogato dokumentovanu prezentaciju kulinarskih navika velike Fride.
U knjizi su na zanimljiv i originalan način ispričana sećanja Fridinih najbližih i izložene dragocene porodične fotografije. Knjiga sadrži više od 100 recepata za jela koja je Frida volela da priprema, kao i izuzetne ilustracije tih jela. Tu su i maestralne fotografije mrtve prirode, inspirisane Fridinim slikama.

Fridino ime priziva tajanstvenost, čaroliju i Meksiko. Ova lepa knjiga baca novo svetlo na već poznatu legendu. Slavila je rođendane i praznike posvećene svecima, krštenja i sve nacionalne svetkovine. Tih dana Frida je volela da sprema tradicionalna meksička jela, omiljena njenom voljenom suprugu Dijegu Riveri. Ljubiteljima Fridinog dela ova knjiga biće dobrodošla i neprocenjiva u biblioteci, a onima koji ne poznaju njen život – biće odličan i zanimljiv uvod u upoznavanje.
Službeni Glasnik

Najgora deca na svetu 2, Dejvid Vilijams

Pazite! Slušajte roditelje, spremajte sobe, ne čačkajte nos, ne gledajte TV, ne vrpoljite se u školi. Jer – ko nije dobar, naći će se u knjizi Najgora deca na svetu 2!
Autor je rekao da je napisao knjigu kratkih priča želeći da stvori knjigu dragu svima bez obzira na njihove čitalačke sposobnosti. Sva deca sveta jednako razumeju humor, pa makar on bio i valijamsovski uvrnut, ili pogotovo baš takav, i sva deca jednako reaguju na divne ilustracije.
PropolisBooks

Vođa i izabrane satire, Radoje Domanović

Mi smo Srbi, hvala milostivom bogu, svršili sva svoja posla, pa sad možemo, onako tek u dokolici, zevati do mile volje, dremati, leškariti i spavati, pa kad nam se i to dosadi, možemo, šale radi, naviriti, da vidimo šta se radi po drugim nesrećnim zemljama. Jedan vođa, mnoštvo ministara i siromašan narod. O kojoj to zemlji Domanović piše? Ko su njegovi likovi? Kakvi su to njihovi problemi? Kada ne bismo znali da su ova dela nastala pre stotinu godina, mogli bismo se grdno zbuniti i pomisliti da nam je sve to nekako previše poznato… Na sreću, imamo dokaz da to nije naša svakodnevica. Mi smo ipak daleko odmakli, čitav jedan vek.
Vulkani

Džef u Veneciji, smrt u Benaresu, Džef Dajer

Ispijajući koktele na Bijenalu u Veneciji cinični novinar Džef Atman upoznaje prelepu ženu i upušta se s njom u strastvenu avanturu. U Benaresu, bezimeni novinar (koji bi lako mogao biti Džef) pridružuje se hiljadama hodočasnika na obali svete reke Gang i umesto nekoliko dana, kako je planirao, ostaje tamo mesecima. Njihovo putovanje čini okosnicu ovog urnebesnog i domišljatog romana o Italiji i Indiji, o žudnji i požudi, o različitim vidovima neurotičnog prosvetljenja.
Booka

Neprijatelji, ljubavna priča, Isak Baševis Singer

Njujork pedesetih godina. Herman Broder živi između tri žene, njegova istinska ljubav i strast je prelepa i neurotična Maša, ali tu je i Jadviga sa kojom živi, a onda se pojavljuje i Tamara, njegova prva žena, koja se nekim čudom vratila iz mrtvih. Hermana neprestano prati osećanje kobne sudbine koja ga iščekuje…
LOM

Devojke iz Sao Paula, Ližija Fagundes Teles 

Brazil sedamdesetih godina. Tri prijateljice: Lorena – bogatašica u potrazi za ljubavlju, Lija – levičarka i gerilka, i Ana – lepotica iz favele, simboli su društvenih kategorija u Brazilu. One poziraju na fotografiji snimljenoj u brazilskom megalopolisu za vreme diktature Emilija Medicija. Odnosi između njih reprezentuju odnose u duboko raslojenom brazilskom društvu kojim upravljaju privilegovani belci evropskog porekla, nekadašnji robovlasnici. Devojke u samo dva dana proživljavaju dramatične trenutke koji će ih zauvek izmeniti.
Roman je uzdrmao Brazil progovorivši o brutalnostima vladajućeg režima, spada među najznačajnija dela čuvene brazilske književnice Ližije Fagundes Teles, ali je i jedan od najvažnijih brazilskih romana 20. veka.
Štrik

Ožeži pa beži: James Brown i potraga za američkim soulom, James McBride

James Brown je bez sumnje jedna od najznačajnijih i najuticajnijih muzičkih figura popularne kulture 20. veka. Kontroverzni muzički genije i usamljenik oduvek je bio zanimljiva tema, naročito zbog delova biografije nedostupnih široj javnosti, a kojima se autor ovih memoara bavi. James je bio istovremeno i veoma problematičan i pogrešno shvaćen. McBride razotkriva njegovo detinjstvo, istoriju njegove mladosti i slavu koja mu je donela i pregršt problema. Nakon smrti organizovana su mu tri opela, a kovčeg mu je bio od čistog zlata. A ništa manje se nije ni očekivalo od takvog čudaka i muzičkog genija.
Dereta

TO, Stiven King

Grupa odvažne dece leta 1958. silaze u mrežu kanalizacije ispod ukletog gradića Derija kako bi uništila čudovišno stvorenje. Ista ekipa okuplja se 28 godina kasnije jer ih, sada odrasle ljude posvećene poslu i rasute širom Amerike, obećanje iz prošlosti poziva natrag u Deri: TO se opet pokrenulo i započelo novu seriju jezivih zločina. Istorija se ponavlja: skoro svi učesnici epske borbe ponovo su na broju, spremni da se opet uhvate ukoštac s neverovatnim. Ali TO zna da magija dečjeg verovanja u nemoguće slabi s godinama i da članovi Kluba gubitnika kao odrasli nemaju šanse u ovoj borbi na život i smrt, osim, možda, pomoću čarobnog praha detinjstva…
Vulkani

Razgovor o brilijantima jednog decembarskog popodneva, Ismail Kadare

Zbirka pripovedaka iz različitih perioda Kadareovog stvaralaštva. Nekoliko priča prvi put je objavljeno iako su davno napisane, a one koje su ranije bile objavljene, sada su objavljene u njihovim prvobitnim verzijama, koje je osakatila nekadašnja cenzura. Mladić koji je u književnost ulazio sa velikim snovima suočavao se sa brojnim iskušenjima, cenzurom, zabranama, ali uprkos svemu, zahvaljujući talentu i pragmatičnosti, uspeo je da ostvari jedinstven i koherentan opus, mapu čitave jedne kulture, istorije, strasti, folklora, politike i njenih katastrofa.
Samizdat

Čovek u belom Roman o apostolu Pavlu, Džoni Keš

„Neko je rekao da religiozni romanopisac može da bude božji lažov; što će reći da romansiranjem događaja i stvarnosti koji okružuju delić istine, velike istine mogu da budu osvetljene i pokrenute. Nikada nisam niti ću sada tvrditi da sam romanopisac, ali pretpostavljam da je moje pisanje o Pavlu poprimilo taj oblik. U tih nekoliko redova pronašao sam priču koju bih da ispričam, a priča koju pričam povodom tih redova je moja vlastita“, piše Džoni Keš, američki pevač, gitarista, tekstopisac, kompozitor i glumac – ali i pisac, čovek kog širom sveta smatraju jednim od najuticajnijih muzičara 20. veka.
Geopoetika

Odakle sam bila više nisam, Dejan Tiago-Stanković

Tematska okosnica ovih pripovedaka je Lisabon, nekad moćni centar jedne kolonizatorske kraljevine, a danas evropska prestonica u kojoj žive mahom obični ljudi koji se veličanstveno bore za egzistenciju. Autor uspešno spaja veoma duge hronološke ravni – od zlatnog vremena portugalske moći i imućnosti, do savremenog doba u kojem uticaj na njegove junake ima bogata i često brutalna portugalska istorija. Aktuelnost zbirka duguje vešto opisanoj i književno-umetnički dočaranoj atmosferi migrantskog života, ljudi iz celog sveta koji se susreću, ali i rastaju, u Lisabonu.
Kontrast izdavaštvo

The post TOP 10 KNJIGA: Septembarska lektira appeared first on 42 magazin.