Ovaj restoran, kafana zapravo, svojom arhitekturom i pozicijom formira deo ambijenta ulica Budimske i Vojvode Dobrnjca i istovremeno utemeljuje graditeljski duh s početka 20. veka.

Iako smo isprva pomislili da će je novi zakupci pretvoriti u „moderno“ mesto, čuli smo suprotno – ljudi se trude da spasu što više starog enterijera kako bi probudili atmosferu stare kafane. U moru novog, a istog kao i sve ostalo što niče, dogodilo se nešto – staro, a novo!

Upravo ova informacija pokrenula nas je da razmišljamo i o drugim lokalima u gradu, onim s istorijom, onim u kojima su gradski boemi istočili hiljade burića vina i ostavili nebrojeno mnogo emocija.

Zato, hajde da se prošetamo kroz stare kafane, te duhove prošlosti i hroničare naše sadašnjosti, institucije za dušu i važne delove života čaršije, koje je Beograd, ipak, i donekle u originalu, uspeo da sačuva

Stara Hercegovina
Ukoliko ste odgledali epizodu Ko ima bolju kolenicu – Beč ili Beograd? Marka Žvaka dvojca, onda znate da je Beograd pobedio – konkretno kolenica u kafani Stara Hercegovina.

Poznata po, dakle, kolenici, kupusu, zubačkom siru u ulju ili siru iz mješine, jagnjetini u mleku i raštanu sa suvim mesom – ova kultna gastronomska meka u Carigradskoj u isto vreme je i jedino mesto u gradu gde se gust duvanski dim toleriše, a gužva i dovikivanje vole.

Kuriozitet koji malo stariji Beograđani pamte jeste da se kafana do 1991. zvala Skopje – jer su u tom delu grada živeli pretežno Makedonci. Kako se nakon rata struktura stanovinoštva menja, novi vlasnici (pogađajte tri puta odakle su) renoviraju lokal i krste ga u – Stara Hercegovina.

Polet
Ako ste odrastali u Beogradu, onda vam je detinjstvo obeleženo mirisom girica s Cvetnog trga, iz Poleta.

Enterijer restorana “Polet” 1962, kadar iz filma “Čudna devojka”

Kafana Polet, s tradicijom dugom preko 60 godina, bila je zatvorena zbog restitucije početkom dvehiljaditih i dugo nije radila. U tom periodu mnogi su predviđali strašnu sudbinu renoviranja i na Poletovom mestu zamišljali banku ili kladionicu – moderne simbole Beograda. Takođe, u to vreme iznikao je i Novi Polet u Cetinskoj ulici, svojevrsni omaž starom restoranu.

Na sreću, novi vlasnik imao je ukusa i volje da Polet zadrži u skoro pa originalnom stanju. A ako biste nas za enterijer demantovali – za riblju čorbu i girice ne možete. I dalje su najbolji u gradu, tvrdimo!

Sunce
Svi važni sportisti, advokati, političari, studenti Jugoslavije, a od devedesetih i – kriminalci, svoje dane provodili su u kafani Sunce, tik pored beogradskog Doma omladine.

Osvanulo je 1966, kao jedan od najekskluzivnijih restorana u gradu. Krem posleratnog Beograda svraćao je baš tamo; pomislili biste na pokoji viski, kad ono češće na čuvenu domaću kafu i limunadu. I to u kombinaciji.

Dolazili su BSK-ovci sa Mošom Marjanovićem, Aleksandrom Tirnanićem Tirketom i doktorom Andrejevićem na čelu. I to ne likovi Montevideo filma, već prava, originalna garnitura! Kasnije je Sunce dobilo imidž advokatskog restorana preko dana, dok su se uveče sakupljali mladi, koji su đuskali uz muziku bendova Siluete, Elipse ili splitskih Delfina.

Danas bismo, možda, rekli da su upravo ti studenti, kafanu i osvojili. Verovatno upravo sada, dok čitate ovaj tekst, u bašti usred grada, okupanoj suncem gotovo čitav dan, sede mladi ljudi i, po nekom nepisanom pravilu, „tuku“ domaću kafu s limunadom.

Bife hotela Bristol
Beogradski Bristol nikao je 1912, a pre nego što je preuređen u hotel, bio je zgrada osiguravajućeg i kreditnog društva Beogradske zadruge, izgrađena po nalogu velikog srpskog dobrotvora Luke Čelovića. No, o istoriji gradnje ovde nećemo pričati.

Kafana u prizemlju hotela je, ipak, vredna naše pažnje. Kako se nalazi pored autobuske i železničke stanice, uvek je puna zanimljivih faca, a otkad je Savamala postala hipsterska meka, sudar raznih kultura i nekultura doveo je do eksplozije šarma i sjajne atmosfere. Kafana je, prosto, mesto na kom se svi razumeju i slažu.

Kafana je, prosto, mesto na kom se svi razumeju i slažu

Enterijer nije taknut od, rekli bismo, šezdesetih ili sedamdesetih, što nam se dopada. Piće je neviđeno jeftino, a konobarica, jedna starija dama s uvek sređenom frizurom, postala je gradska legenda.

Jedini minus je radno vreme – u 12 sati, tik u ponoć se zatvara. …osim ako niste baš dobri s osobljem, onda će vam dozvoliti da pređete u konferens salu i nastavite svoje „kafanisanje“.

Zlatno burence
Tu se pije dobra kleka i jede poznata voćna salata sa orasima.

Kafana “Zlatno burence” fotografisana u periodu kada se nalazilla u prizemljuši

Još od otvaranja 1866. godine Burence je bilo okupljalište dobrovoljaca jer tu su bile regrutne baze za učesnike u srpsko-turskim, a kasnije balkanskim ratovima. Kafana je i tada bila na istom mestu, ali u jednoj prizemljuši koja je krajem tridesetih godina srušena da ustupi mesto palati koja je i danas tu, dok je drugi deo koji se nalazio u Sremskoj ulici srušen 1941. godine.

Burence je ušlo u legendu kada su britanskog novinara Vinstona Čerčila, poznatog po tome što je neretko loše pričao o Srbima, prebili na pragu kafane. Kao i svaka legenda – i ova je verovatno potpuno izmišljena.

Danas u Burence svraćaju stranci, te se kafana super kotira na Trip Advisor aplikaciji. Nije ni čudno – lokacija je sjajna, kao i usluga, a muzika nerealna. Ovo je jedino mesto u gradu gde orkestar zna baš sve starogradske pesme (slobodno testirajte ovu izjavu i demantujte nas ako nije tačna!).

Mornar
Iako su mnoge kafane u gradu zatvorene od 2000. pa naovamo, nekom magijom je osam (doskora je bilo devet, ali kafana Ušće je nedavno preuređena) restorana Višnjice (kompanija za ugostiteljstvo i turizam) uspelo da preživi tranziciju. A od tih osam Mornar je nama omiljen, mali lokal u Dečanskoj ulici.

Ako posećujete kafane, onda dobro znate recept – leto provodite u bašti Sunca, a zimu, preko puta, u Mornaru.

Mornar je, nekako, oduvek bilo novinarsko mesto. Tu dolaze face iz obližnjih redakcija: Politika, Novosti, Borba i RTS, a od novonastalih medija tvrdimo da redakcija Nedeljnika tamo visi gotovo svakodnevno. Pije se kuvano vino, gemišt i jede čuveni ribić u kajmaku.

Kuriozitet: Mornar je prvo mesto u gradu koje je imalo elektronsku kasu, osamdesetih godina prošlog veka.

Tri šešira
Kafana je sagrađena krajem 19. veka i, uz Dva jelena i Znak pitanja, verovatno je najpoznatija u zemlji.

Gosti kafane “Tri šešira” na zajedničkoj fotografiji iz 1904. godine

Istorija Tri šešira vezuje se za mnoge strane, pre svega filmske, dive, što je i logično s obzirom na to da je Skadarlija, u kojoj se kafana nalazi, oduvek bila turistička zona.

Alfred Hičkok i Milena Dravić ručaju u kafani “Tri šešira”, 1964. godina

Džozefina Bejker, Džorž Buš, Vili Brant, Tin Uljević, Alfred Hičkok i drugi, jeli su rebarca i teleću čorbu, istu onu koju ste i vi jeli prošlog vikenda u Tri šešira, a kako su se proveli, možete pročitati u kafanskoj knjizi utisaka.

Šaran
Koja je prva asocijacija na Zemun? Šaran, naravno. Izgrađen je 1896, i odmah kao kafana, a prvi vlasnik zvao se živopisno – Arkadije Bokalić.

Uz peć bubnjaru, prvi gosti kafane bili su alasi i seljaci koji su čekali skelu da ih preveze u bašte na Červenki, na banatskoj obali Dunava. Šarana je posebno voleo najpoznatiji među alasima – Mika Alas, kome je ova kafana maltene bila druga kuća.

Malo je poznato da su baš tamo nastali stihovi „Dunav, Dunav tiho teče“.

Šaran ponosno pliva i danas, malo ali ukusno modernizovan, ponosno gleda na Dunav, prkosi vremenu i ima štošta da kaže onima koji navrate.

Znak pitanja
Kafana Znak pitanja sagrađena je 1823. i do danas ima gotovo isti jelovnik kao pre 200 godina.

Malo je poznato da je knez Miloš bio vlasnik kafane, iako je kuću u kojoj je osvanula podigao jedan od glavnih organizatora Prvog srpskog ustanka – Naum Ičko. Prvobitno je nazvana Kod Saborne crkve, ali, zbog blizine hrama, ona ostaje bezimena, tj.  „?“, jer su crkvene vlasti smatrale da je ime uvredljivo.

Kuriozitet je da je baš ovde, 1834. godine, odigrana prva partija bilijara u Beogradu, a redovan gost kafane Znak pitanja svojevremeno je bio i Vuk Stefanović Karadžić.

Proleće
Ova kafana pored parka Palas ima istoriju dugu oko sto godina, a u današnjem obliku postoji od 1950. Iako je nedavno renovirana, stari enterijer (na sreću) samo je osvežen, te Proleće danas blista „starim sjajem“!

Jela po porudžbini, poput Karađorđeve šnicle, šumadijske bele vešalice, medaljona sa pečurkama ili Sote Stroganov, omiljena su nam u jelovniku, iako roštiljdžije najpre hvale ćevapčiće s kupusom i lukom.

Kalenić
Kafana Kalenić, ovaj simbol Vračara koji posluje od 1938, ponosi se time što je mesto s najdužom tradicijom u pripremanju kuvanih jela. Da li su recepte savladali, nećemo ovde komentarisati, ali atmosferu možemo i želimo!

Lepo piše na portalu nemagreške.com – ne postoji busija na Vračaru sa koje imaš bolji pregled – svako ko se mota po Vračaru mora, hteo ne hteo, da prođe ovuda jer se u nju, poput delte, slivaju ulice Mileševska, Maksima Gorkog, Trnska, a tu su i Krunska, Golsvordijeva, Kičevska, Baba Višnjina i Kursulina.

Pa ti sad prođi Vračarom a da te neko ne „snimi“ iz Kalenića!

P.S. Pratite je na Twitteru, ko zna zašto je to dobro.

“Ne zna se ko je izmislio kafane. Možda je i bolje što je tako. Možda bi u ime zahvalnosti pripadale njemu, a one su zapravo sazidane i pripadaju svim ljudima ovoga sveta. Zato i jesu deo života mnogih, najviše onih koji nikada nisu krili da im je kafana druga kuća“

– iz knjige Mehane i kafane starog Beograda, doktora Vidoja Golubovića.

The post Poslednji Mohikanci – kultne beogradske kafane appeared first on 42 magazin.