Nakon ovog članka zavirivaćete u sve skrivene ćoškove našeg grada jer mi upravo to radimo, a evo i zbog koga.
Fernando Abellanas je samouki dizajner koji je napravio kolibu ispod mosta u Valensiji, u Španiji. Kolibu definišu jedna ili dve prostorije za boravak i uživanje u prirodi, a njegova je pa… vrlo specifična. On je koristio betonsku infrastrukturu mosta, koja mu je poslužila kao krov i zidovi za studio, iliti garsonjeru.
Abellanas dizajnira rasvetna tela i nameštaj pod imenom Lebrel, a njegov poslednji projekat jeste koliba od metalne konstrukcije napravljena u roku od dve nedelje.

Iako nema naviku da govori o preciznim lokacijama na kojima se nalaze njegove „kolibe“ širom grada, kaže da preferira neugledna mesta koja njegovom intervencijom postaju nešto novo i drugačije.

„Nekako me veoma privlače ovakva mesta, pa ponekad intervenišem na njima. Iako moji projekti veoma zavise od uslova koje nalažu takve lokacije“, kaže Fernando.

„Ovo deluje kao lična intervencija, a cilj mi je da dodam vrednost ovakvim mestima. Istovremeno želim da ponovo oživim kolibe kao objekte, iako je ovo potpuno rekonstruisana slika njihove osnovne primene. Ideja je ostati izolovan, ali u isto vreme blizu svoje prave kuće, tu u gradu“, objašnjava Fernando.

Ova struktura koncipirana je tako da se na betonske šine oslanjaju točkovi koji dozvoljavaju da mini-prostor bude mobilan i da se pomera kako vam odgovara. Konstrukcija od metala i drveta na ovaj način može kotrljanjem da se pomera, pa da se postavi uz stub koji postaje jedan od četiri zida.

Studio je dizajniran kao urbana kabina za one koji žele da se opuste u gradu uz paradoks da su bukvalno ispod gužve i buke – ispod mosta. Na ovaj način može nastati i kancelarijski prostor, malo neobičan, ali, ko zna, možda podstiče na rad. Ukoliko se doda lampa i dušek, može da posluži i za noćenje. A postoji mogućnost da se učini kao da kampujete ili da ste u karton cityju… ko zna.

Ono što je sigurno, a što naglašava dizajner, jeste da ovakvih mesta u gradu ima pregršt, to su objekti u kojima ljudi mogu da se nasele i budu u centru zbivanja, a da niko ni ne baci pogled ka njima, da budu potpuno nevidljivi. On je probao, pa verujemo da je tako.

„Otkrivajući, istražujući i analizirajući ovakva mesta, shvatio sam da se kod svih javlja osećaj izolacije, mira i spokoja i, ono što je čudno, sigurnosti, što automatski podseća i vraća na detinjstvo kada smo se krili igrajući se žmurke ili pronalazili skrovište ispod stola dok nam je gužva u kući“, priča dizajner.

Dizajn: Fernando Abellanas
Foto i video: Jose Manuel Pedrajas

The post Skrovište u centru grada appeared first on 42 magazin.

Foto: Pol Viladoms

Dovoljno je da se samo spomene genijalni Antoni Gaudi, arhitekta koji do danas ostaje neprevaziđen, takozvano srednje ime Španije i svi momentalno pomislimo na njegove najpoznatije građevine kao što su Sagrada Famila, Casa Batlló, Park Güell i Casa Milá, koje neprestano iznova ostavljaju bez daha. Iako je Barselona, grad u kojem je čuveni Katalonac živeo i stvarao, prepuna njegovih manje poznatih arhitektonskih zdanja, njegova prva značajna građevina biće uskoro otvorena za javnost posle čak 130 godina.

Foto: Pol Viladoms

Casa Vicens, koju je Gaudi gradio kao dom za vlasnika fabrike keramike Manela Vicensa od 1883. do 1885. godine, restaurirana je i pretvorena u muzej. Ova zgrada ima četiri nivoa, jedan je od osam Gaudijevih projekata pod zaštitom UNESCO, a vodi se kao veliki debi i moćno predskazanje lucidne genijalnosti arhitekte čija je kreativna sloboda postala zaštitni znak njegovog celokupnog stvaralačkog opusa.

Niko pre njega nije tako ležerno odbacio ravnu liniju kao rigidnu, prigrlivši forme iz prirode kao manifestum svojih zamisli i ideja

Niko pre njega nije tako ležerno odbacio ravnu liniju kao rigidnu, prigrlivši forme iz prirode kao manifestum svojih zamisli i ideja. Prikazujući sintezu konveksnih i konkavnih prostora, a u stalnoj interakciji s mediteranskom vegetacijom, Casa Vicens je jedno od ranih remek-dela art nouveaua i modernizma.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Projekat konzervacije i restauracije obuhvatao je ozbiljan i detaljan rad, naročito na delovima koji su pretrpeli ozbiljna oštećenja, a koristeći originalnu tehniku izrade. Jedan od najreprezentativnijih prostora u kući jeste soba za pušenje s plafonom čija gipsana struktura jasno implicira na uticaj orijentalne umetnosti i fascinaciju egzotikom. Detaljna restauracija obnovila je i originalne zidove ovog prostora koji su urađeni tehnikom papier-mâche.

Foto: Pol Viladoms

Planirano je da Casa Vicens osim stalne postavke, čiji je cilj da predstavi bogat stvaralački opus graditelja, ima i seriju privremenih izložbi, te kulturnih i edukativnih aktivnosti za svoje posetioce.

Foto: Pol Viladoms

Zanimljivo je da je kuća doskora bila u privatnom vlasništvu da bi, kada ju je kupila privatna banka MoraBanc iz Andore, bila restaurirana i pretvorena u muzejski prostor otvoren za posetioce, što je definitivno stavlja na must-see spisak ako vas put nanese u Barselonu.

The post Must-see u Barsi: Gaudi kakvog niste videli 130 godina appeared first on 42 magazin.