Kada su organizatori prestižnog Kanskog festivali za predsednicu svog žirija odabrali Cate Blanchett, jednu od predvodnica borbe protiv seksualnog uznemiravanja koja je sa Natalie Portman i Meryl Streep pokrenula fondaciju Time’s Up za pomoć žrtvama seksualnog zlostavljanja, moglo se naslutiti da će crvenim tepihom i crvenim stepeništem, osim očekivanih toaleta, glumice ove godine imati još nešto da pokažu i kažu. I kazale su. Posebno predsednica Cate.

Cate Blanchett: i Agnes Varda u tihom protestu na Kanskom festivalu

Kao 12. žena koja predsedava žiriju Kanskog festivala, četiri godine nakon što je predsednica bila novozelandska rediteljka Jane Campion, Cate Blanchett je uz Agnès Vardu, francusku rediteljku, predvodila 82 žene iz filmske industrije koje su se simbolično popele stepenicama ka festivalskoj dvorani i tiho protestovale zbog male i neravnopravne zastupljenosti ženskih autora tokom 71 izdanja Kanskog festivala.

Za 71 godinu festivalskom žiriju predsedavalo je samo 12 žena, dok su Zlatnu palmu dobile samo dve rediteljke – Jane Campion i Agnès Varda, a 71 reditelj osvojio je ovo priznanje

Protestusu se pridružile i Marion Cotillard, Kristen Stewart, Léa Seydoux, Salma Hayek i mnoge druge dame iz filmske industrije, a uoči premijere filma Girl of the Sun rediteljke Eve Husson, ove godine u takmičarskom programu. Tom prilikom Cate je pročitala sapoštenje na engleskom, Agnès Varda se obratila svima na francuskom, rekle su sledeće:
„Svaka od nas suočava se sa preprekama, no sve stojimo danas na stepenicama što je simbol naše odlučnosti i posvećenosti da postignemo napredak. Mi smo scenaristkinje, rediteljke, producentkinje, glumice, direktorke fotografije, montažerke, distributerke, agentkinje… sve smo deo filmske umetnosti. Danas stojimo ovde izražavajući solidarnost sa ženama iz svih ostalih grana privrede.“

82 žene iz filmske industrije simboličnosu se popele stepenicama ka festivalskoj dvorani u Kanu

Tihi protest organizovao je francuski pokret 5050×2020 (50:50 polne zastupljenosti do 2020), koji je crvene festivalske stepenica iskoristio kao simbol koji pokazuje kako je ženama i dalje teško da napreduju i da se popnu na društvenoj i profesionalnoj lestvici.

Mi smo scenaristkinje, rediteljke, producentkinje, glumice, direktorke fotografije, montažerke, distributerke, agentkinje… sve smo deo filmske umetnosti. Danas stojimo ovde izražavajući solidarnost sa ženama iz svih ostalih grana privrede…

Broj 82 predstavlja broj rediteljki koje su se popele tim stepenicama od prvog Kanskog festivala 1946, dok se u istom periodu stepenicama popelo 1.688 reditelja. Za 71 godinu festivalskom žiriju predsedavalo je samo 12 žena, dok su Zlatnu palmu dobile samo dve rediteljke – Jane Campion i Agnès Varda, a 71 reditelj osvojio je ovo priznanje.

„I to su nesporne činjenice. Žene nisu manjina u svetu, ali trenutno stanje u našoj industriji govori drugačije. Od naših institucija očekujemo da omoguće jednakost i transparetnost u izvršnim organima i bezbednu sredinu za rad. Od vlada očekujemo da donesu zakone o jednakim honorarima za isti posao nezavisno od pola. Tražimo da radno okruženje bude ravnopravno, kako bi se na najbolji mogući način odrazio svet u kojem živimo. Svet koji omogućava svima nama ispred kamere i iza nje da budemo rame uz rame sa muškim kolegama. Stepenice naše industrije moraju biti pristupačne za sve. Hajde da se popnemo.“

Tako je Cate, u koju su svake godine uprte oči medija zbog nepogrešivog izbora toalete, pažnju privukla i kao aktivistkinja za ravnopravnost polova i protiv svake vrste nasilja nad ženama. Ubedljiva kao u svim svojim rolama kojima nas uvlači u dela.

Rođena je kao Catherine Élise Blanchett u Melburnu 14. maja 1969. Otac Robert, američki oficir francuskog porekla,umro je od srčanog udara kada je Cate imala 10 godina, a njena majka Džun bila je učiteljica. Ima starijeg brata Boba i mlađu sestru Genevieve. Od 1997. godine u braku je sa Andrewom Uptonom, imaju tri sina i jednu usvojenu ćerku.

Sklonost ka glumi Cate je otkrila na Metodističkom koledžu za dame u Melburnu, preselila se u Sidnej i na Nacionalnom institutu dramskih umetnosti diplomirala 1992. Počinje da igra u pozorištu, a prvu veću uloga imala je u predstavi Olijana (1993), u kojoj je igrala zajedno sa Geoffreyjem Rushom, uz kog je potom igrala Ofeliju u predstavi Hamlet.

Nakon australijskih TV serija Heartland i Bordertown, dobija prvu uloga u filmu Paradise Road. Od tog filma do kanskih stepenica sa kojih govori za sve žene sveta briljirala je u mnogo filmova. Bila je Elizabeta I u filmu Elizabeta (nominovana za Oskara kao najbolja glavna glumica), Katharine Hepburn u Avijatičaru (dobila Oskara kao najbolja sporedna glumica) i Galadrijela u trilogiji Gospodar prstenova (dobila Oskara kao najbolja sporedna glumica).

A ovo su, bez posebnog reda, filmovi u kojima igra Cate, a koje jednostavno morate pogledati:

Beleške o skandalu (Notes on a Scandal, 2006), Richard Eyre

Banditi (Bandits, 2001), Barry Levinson

Veronika Grin (Veronica Guerin, 2003), Joel Schumacher

Avijatičar (The Aviator, 2004), Martin Scorsese

Elizabeta (Elizabeth, 1998), Shekhar Kapur

Istina (Truth, 2015), James Vanderbilt

Oskar i Lusinda (Oscar and Lucinda, 1997), Gillian Armstrong

Blue Jasmine (2013), Woody Allen

Nisam tamo (I’m Not There, 2007), Todd Haynes

Neobični slučaj Bendžamina Batona (The Curious Case of Benjamin Button, 2008), David Fincher

https://www.youtube.com/watch?v=nE8i_QOjsy8

Kerol (Carol, 2015), Todd Haynes

Vavilon (Babel, 2006), Alejandro G. Iñárritu

The post Cate Blanchett: 12 najboljih filmova žene od stila, stava i reči appeared first on 42 magazin.