Iako mu gotovo niko ne zna identitet, uspeo je da se nađe na listi 100 najuticajnijh ljudi na svetu magazina Time, rame uz rame sa Barackom Obamom, Oprahom, Lady Gagom i Steveom Jobsom.

Za ovu priliku, magazinu je dostavio sliku s kesom na glavi, još jednom ostajući dosledan sebi.

No, iako je taj inkognito imidž intrigantan, nije naročito važan za njegovo stvaralaštvo. Ovaj umetnik poznat je po gotovo odmetničkom šaranju zidova u Engleskoj, još od devedesetih godina prošlog veka. Danas, on svojim bojama bombarduje gradove od Beča, preko Barselone, Pariza, pa sve do Detroita ili San Franciska. I s grafita prešaltao se na platna, konceptualne skulpture, na film. Njegov dokumentarac Exit Through the Gift Shop bio je, čak, nominovan za nagradu Oskar.

Stensil ima moć da pokrene revoluciju

Odrastao je u Bristolu osamdesetih. Upravo tamo je odabrao svoje umetničko ime – isprva se potpisivao kao Felix Braun, ali je ubrzo potpis promenio u Banksy. Ova verzija bila je prepoznatljivija, lakša za pisanje i skraćenica je koja se odnosi na „pljačkaša banki“, što mu se posebno dopadalo.

Kako su se njegovi potpisi, radovi, ali ne i lice, pojavljivali po gradovima širom Britanije, tako su se rađala i poređenja s umetnicima Jean-Michel Basquiatom i Keithom Haringom

U isto vreme odredio je stil iscrtavanja grafita. Sa 18 godina žvrljao je po vagonima voza uz ekipu, kada je policija došla i rasterala ih. Tada je shvatio da previše vremena troši na samo crtanje i da je ubrzavanje u tom smislu neophodno kako bi uopšte mogao da izvede gotov grafit. Zato odlučuje da se fokusira na stensile, a politička poruka koju su oni sa sobom nosili, došla je iz potrebe za buntom.

Oko 1999. uputio se u London i od tada insistira na anonimnosti. Zašto? Kaže da je taj potez bio neminovan kako bi izbegao policajce jer se pod crtanjem grafita podrazumeva uništavanje javne imovine. A Banksyjev rad, iako umetničko blago, i dalje zaista jeste – grafit. U isto vreme shvata da anonimnost intrigira i stvara svojevrstan hajp.

Kako su se njegovi potpisi, radovi, ali ne i lice, pojavljivali po gradovima širom Britanije, tako su se rađala i poređenja s umetnicima Jean-Michel Basquiatom i Keithom Haringom.

Tanka linija između ulice i umetničke galerije

Prva londonska takoreći izložba dogodila se u Rivington ulici 2001. godine, kada je Banksy, zajedno s još nekoliko street umetnika, oslikalo jedan tunel. Za ovu priliku priredili su i zvanično otvaranje – uz točeno pivo i hip-hop zvuk. Oko čak 500 ljudi pojavilo se na događaju.

Internacionalna zvezda postaje 2005. godine. U avgustu stiže u Izrael, gde radi niz slika na betonskom zidu, izgrađenom kako bi zaustavio napade bombaša samoubica

Dve godine kasnije Banksy je imao prvu zvaničnu postavku nazvanu Turf War u londonskoj četvrti Hakni. Ovaj šou fascinirao je umetničku scenu karnevalskom atmosferom – tu je bilo i jedno živo tele okićeno portretima Andyja Warhola i Kraljice Elizabete II.

Detalj sa izložbe “Turf War” u Londonu

Dalje u karijeri uvek prerušeni Banksy često je organizovao satirične performanse, s porukom koja je jasna širokim narodnim masama. U muzeju Louvre, na primer, uspešno je instalirao sliku Mona Lize sa smajli stikerom nalepljenim preko njenog lica. Krišom je u Metropolitan Museum of Art uneo svoju sliku žene sa gas-maskom. Na ovu akciju muzej je objavio zvanično saopštenje koje je, između ostalog, uključivalo i rečenicu da „treba mnogo više od provalništva i samolepljive trake da bi nečiji rad opstao na zidovima MET-a“.

Internacionalna zvezda postaje 2005. godine. U avgustu stiže u Izrael, gde radi niz murala na betonskom zidu, prepreci od napada bombaša samoubica. Danas su ti vizuali više nego prepoznatljivi – devojčica s balonima; dvoje dece sa kofom i lopatom sanjare o igranju na plaži; dečak sa merdevinama koji želi da pobegne preko zida.

Dva meseca nakon povratka iz Izraela otvara još jednu londonsku izložbu – Crude Oils, na kojoj, između ostalih radova, vidimo dobro poznatu sliku Monetovog japanskog mosta nad jezerom s  vodenim ljiljanima, ali ovoga puta – prepunog đubreta. Za izložbu Banksy je prikupio 164 živa pacova i pustio ih da se šetaju po galeriji, pod nogama elitnih umetničkih kritičara.

Nekoliko godina kasnije Benksy postaje ozbiljno ime u svetu umetnosti. Njegovo delo Ruined Landscape, pastoralna scena sa sloganom – Ovo nije mesto za fotografisanje – prelepljenim preko, prodata je za skoro 400 000 dolara.

Iako ostaje dosledan sebi, deluje da se subverzivnost njegovih dela smanjuje u skladu s porastom cene

Izraelski zid nanovo posećuje 2017, dok je radio na enterijeru hotela Walled Off, sagrađenom nedaleko od upravo tog mesta. Oslikavši hotel svojim muralima, još jednom je komentarisao pogubni uticaj Britanske politike na Izrael i Palestinu.

Detalj iz Walled Off hotela

Buntovništvo i na filmskom platnu

Dokumentarac Exit Through the Gift Shop počeo je da radi 2010, godine, a bavi se njemu bliskim temama – marketingom i uličnom umetnošću. Ovaj film ostavio je toliko jak uticaj na publiku, pa je iste godine bio nominovan za prestižnu nagradu Oskar u kategoriji najbolji dokumentarni film.

Publika voli Banksyja jer on zaista jeste umetnički fenomen. Bez prekida uspeva da jednu urbanu, autsajdersku kulturu učini profitabilnom, a bez da se konformiše i prilagođava mejsntrim sceni.

Međutim, iako ostaje dosledan sebi, deluje da se subverzivnost njegovih dela smanjuje u skladu s porastom cene. Njegov uspeh mu, ipak, ne dozvoljava da ostane duboko ukorenjen u supkulturi iz koje je potekao.

[See image gallery at 42magazin.rs]

The post Umetnost ulične provokacije: Banksy appeared first on 42 magazin.