Nakon dugogodišnjeg iskustva u ginekologiji, akušerstvu, državnoj i privatnoj službi biramo Zorana Maričića za razgovor – jer došlo je vreme za redovan ginekološki pregled, ovoga puta bez rukavica – verbalnom metodom obnavljanja znanja. Sa jedne strane stola je lekar, a sa druge dve žene iz naše redakcije kao savršen spoj za pitanja iz ugla devojke u dvadesetim i žene u pedesetim, kako bismo obuhvatile dva životna ciklusa jedne žene veoma važna za njeno reproduktivno i opšte zdravlje.

A: Meni se čini da od svih polno prenosivih bolesti najveći problem danas predstavlja nedostatak vremena, odnosno neredovan odlazak na ginekološke preglede jer ih nismo stavili na listu obaveza. Šta vi mislite o tome?
Protokoli redovnog ginekološkog pregleda, da bi se održalo zdravo stanje organizma i očuvalo reproduktivno zdravlje, govori da je jedan pregled u godinu-dve sasvim dovoljan da se, ukoliko ne postoje problemi koje žena subjektivno oseća, otkriju. Dakle, jedna stvar su polno prenosive infekcije koje dolaze sa nekim tegobama i zahtevaju vanredne odlaske ginekologu, druga jeste skrining na karcinom grlića materice, odnosno prevencija, što podrazumeva kolposkopski pregled i Papanikolau test, te ultrazvučni pregled male karlice, a uz to bih dodao i ultrazvučni pregled dojki. Kod nas je zdravstveno vaspitanje mlađe generacije, nažalost, prilično kritično, nedovoljno pažnje se poklanja edukaciji, ne samo u školama već i u porodicama, i roditelji nemaju dovoljno mogućnosti i vremena da sa svojom decom popričaju o tome šta je to što bi trebalo da se radi da bi čovek bio zdrav.

Koliko je porođaj sam kao čin lep i emotivan, toliko je druga strana ginekologije i akušerstva teška. To je život!

A: Da li prvi ginekološki pregled treba da se obavi nakon prvog polnog odnosa ili ranije?
Mislim da je priprema za prvi ginekološki pregled jako bitna i podrazumeva pripremu devojčice da će u budućnosti biti suočena sa pregledom koji mnogi opisuju kao neprijatan, ali prosto treba naučiti da i ta evidentna neprijatnost donosi benefit. Pre prvog odnosa ili posle njega pregled nema nekog velikog značaja sve dok je devojčica pripremljena na to da je pregled bitan. Ta priprema treba da se uči u porodici i školi, ali to zahteva i drugačiji pristup ginekologa, koji mora da bude vrlo pažljiv i strpljiv.

S: Karcinom reproduktivnih organa kod nas je poslednjih godina u porastu. Osim redovnog pregleda, šta treba da preduzmemo da bismo se zaštitile?
Kod nas je situacija sledeća: neredovni pregledi dovode u situaciju žene da dođu u kasnim i odmaklim fazama bolesti, kada je jedino lečenje vrlo radikalna hirurgija, zračenje i hemioterapija. Procenat preživljavanja takvih pacijentkinja se značajno smanjuje, a smanjuje se i procenat pacijentkinja s kvalitetnim životom uz lečenje. Poenta jesu redovni pregledi. Karcinom grlića materice nastaje godinama. Što znači da je svaka pacijentkinja koja je, nažalost, došla u situaciju da se bori sa karcinomom grlića propustila bar pet ginekoloških pregleda u svom životu pre bolesti.

A: Kakav stil života bi bio preventiva?
Dokazani uzrok karcinoma je humani papiloma virus, a to je seksualno prenosiva infekcija. U Srbiji je situacija da imamo pacijentkinje koje se bore sa premalignitetima i malignitetima, a druga kategorija su one koje se bore sa sterilitetom. Sterilitet između ostalog nastaje i zbog neadekvatnog seksualnog stila života, odnosno zbog nekorišćenja zaštite, nelečenih infekcija, zbog infekcija koje ostavljaju trajne posledice na reproduktivnim organima, i to je dominantno. Osim da ide na redovne preglede, osoba mora bude svesna da zdrav seksualni život koji podrazumeva zaštitu, uz eventualnu oralnu kontracepciju, može da garantuje da će ona moći u jednom trenutku da planira potomstvo, naravno, ukoliko to želi.

A: Zvuči vrlo jednostavno.
Pa jeste. Domen zdravlja je zapravo odgovornost prema samom sebi i koliko ti hoćeš da svoj život koncipiraš da tebi bude ugodan – stvari su vrlo jednostavne!

 S: Poslednjih godina vaginoplastika je postala omiljena estetska metoda mnogih žena. Koje metode se najčešće primenjuju i šta vi kažete na to?
Smatram da sve što pacijentkinja oseća kao subjektivni problem ne treba zanemarivati. Sve dok postoje medicinski načini tretiranja tog problema, treba ih koristiti. Posle porođaja, a posebno posle dva, tri ili više vaginalnih porođaja, ili se radi o krupnijim bebama, dolazi do pada prednjeg i zadnjeg vaginalnog zida, slabljenja mišića karličnog dna i to pravi problem, delom jer je anatomija narušena, ali i problem nemogućnosti kontrolisanja mokraće pri kašljanju, kijanju, sportskim aktivnostima. Sve to je izlečivo i tehnike su različite. Postoje konzervativne, one podrazumevaju Kegelove vežbe, metode elektrostimulacije, a postoje i hirurške metode. One podrazumevaju podizanje organa male karlice tako što se pravi potpora, a trend u skorije vreme jeste lasersko podmlađivanje vagine, odnosno uz pomoć laserske tehnologije dolazi do stvaranja novog kolagena koji delimično očvršćuje strukture, omogućuje lečenje i sužava vaginu.

A: Da li, osim Kegelovih vežbi, postoji još neka prevencija? Koliko redovan seksualni odnos utiče na tonus vaginalnih mišića i utiče li kasnije na lakši porođaj?
Ne, neće ništa uticati na to. Faktori koji utiču jesu gojaznost, pušenje, koje uništava kolagen svuda gde on postoji, i priroda porođaja. Pacijentkinjama koje se odluče za korektivno i hirurško lečenje ovih problema savetuje se da smanje telesnu težinu i da vode zdrav život uz fizičku aktivnost.

A: Ono što je nekako ustaljeno mišljenje jeste da je oralni seks siguran, odnosno da ne može da se dobije polno prenosiva bolest, ali nije tako, čak za to postoje i mere zaštite.
Da! Najčešća mera zaštite o kojoj se govori jeste to da je muški prezervativ jedino sredstvo za zaštitu od polno prenosivih bolesti, međutim, tu postoji još niz sredstava koja nisu ni marketinški, a ni stručno popularisana. I prema prezervativu u našoj populaciji stvara se otpor i problem, a tek ove nove metode će teško ići. Oralni seks nije nimalo siguran i njime se takođe prenose infekcije. Postoji mogućnost i obolevanja muškarca prilikom oralnog zadovoljavanja žene, kao npr. glasnih žica i razvijanja identičnih oboljenja kao na grliću. Kontakt između telesnih tečnosti u toj situaciji jeste moguć. Mera zaštite je oralni seks uz kondom, a kod žena su to tzv. maramice koje pokrivaju spoljašnje usne, ulaz u vulvu i klitoris. Vrlo su tanke i imaju izgled opne kao kondom i ne smanjuju uživanje i stimulaciju.

Glavni problem u komunikaciji između lekara i pacijenata jeste nedostatak empatije

A: Hormonski poremećaj i policistični jajnici su vrlo čest problem devojaka i to po mnogim stavkama utiče na kvalitet života, pa se kao primarne nameću dve terapije koje lekari najčešće preporučuju, jedna je trudnoća, a druga je kontracepcija. Ali ako vam nijedna od opcija ne odgovara, šta je treća?
Policistični jajnici su sindrom koji nastaje između ostalog i na terenu metaboličkog procesa, a taj poremećaj podrazumeva sklonost ka tom oboljenju, ali i to kako se hranite. Koliko ste zdravi, koliki je vaš BMI (Body Mass Index) – to je nešto na šta možete da utičete. Policistični jajnici podrazumevaju da vrlo često nema ovulacije, a kada dođe do ovulacije, jajna ćelija ne može da se oslobodi jer je kora jajnika čvrsta i cistično izmenjena. Gojaznost, pušenje i nedovoljna fizička aktivnost dovode i do policističnih jajnika. Kontraceptivi su jedini način za rešenje sindroma policističnih jajnika.

A: Poslednjih godina je aktualna afera sa kontraceptivima prisutnim na našem tržištu, a značajni su njihovi negativni efekti, bilo je i smrtnih slučajeva, u nekim zemljama su zabranjeni. Šta mislite o tome?
Bilo je fatalnih slučajeva. Međutim, oni su u odnosu na procenat žena koje koriste kontraceptive zanemarljivi. Nažalost, svako medicinsko sredstvo ima potencijalne neželjene efekte. Da bi se rizik sveo na minimum, postoji nešto što se zove lekarski pregled, anamneza. Ako je osoba bolovala i imala tromboembolijsko stanje ranije, ona nije za kontracepciju. Da li u porodici postoji neko ko je imao tromboemboliju? Kod kontracepcije je česta zabluda da podstiče gojaznost i to je jedan od najčešćih razloga zašto prestaju da je koriste. Te promene, iako se jave, prolazne su i treba biti istrajan, jer se posle tri-četiri meseca sve vraća u normalu.

A: Da li treba praviti pauzu tokom korišćenja kontracepcije?
Savremena medicina ne poznaje razloge zbog kojih bi morala da se prekine kontraceptivna terapija.

A: Koliko je psihološko stanje lične seksualnosti, odnosno frigidnosti povezano sa biološkim stanjem polnog organa kod žene?
Po mom mišljenju, seksualni život je vođen iz glave i zdrav seksualni život jeste garant mentalnog života, i obrnuto. To je jedna celina. Osobe koje imaju problem sa adekvatnim doživljajem i ulaskom u seksualne odnose, u smislu samog polnog odnosa i kvaliteta polnog odnosa, neprijatnosti i bola tokom odnosa, imaju problem sa reproduktivnim zdravljem, a kasnije i sa nečim što je vezano za samu reprodukciju.

A: Starosna granica je prilično pomerena kada je reč o prvom rađanju, i u socijalnom i psihološkom smislu, i to je potpuno opravdano i prihvatljivo. Što se tiče fiziologije, kada je najbolje vreme za rađanje i šta je glavni problem sa kojim se susreću i plod i majka kad ona rađe kasnije?
Ne možemo da zanemarimo činjenicu da se svet menja. Fenomen kasnog rađanja, koji podrazumeva prethodno stvaranje karijere, uslova i ambijenta, odlaže ostvarenje osobe kao roditelja. Biološki je izazov veći što je žena starije s obzirom na to da, kako osoba stari, broj ciklusa u kojima se oslobađa jajna ćelija je značajno manji. Samim tim je manja verovatnoća da dođe do trudnoće. Trudnoća u kasnijoj starosnoj dobi nosi određene rizike. Pacijentkinje već imaju određen stepen narušenosti zdravlja, možda već neke hronične bolesti i te trudnoće vrlo često imaju protokol visokorizičnih trudnoća. Zahtevaju češće preglede, češći je broj neželjenih ishoda tih trudnoća, češći je broj spontanih pobačaja u ranoj fazi trudnoće. To je ono što nam pravi otklon od savremenog koncepta kasnijeg rađanja. To je izazov kako za pacijentkinju, tako i za lekara.

Domen zdravlja je odgovornost prema samom sebi i tome koliko ti hoćeš da svoj život koncipiraš da tebi bude ugodan – stvari su vrlo jednostavne!

A: Koje vreme vi vidite kao idealno iako je to individualno?
Treća decenija. Dvadesete za prvu trudnoću su adekvatne fiziološki. Situacija da će mlade žene lakše izneti trudnoću, iako bi se to laički očekivalo, zapravo nije tačna. To je takođe visokorizična trudnoća. Mladi organizmi još uvek nisu izgradili mehanizme adaptacije na trudnoću. Skloni su akušerskim komplikacijama zbog male karlice, veći je broj carskih rezova. Tako da ekstremi kasnog i ranog rađanja nisu dobri.

S: Veštačkom metodom data je mogućnost ženama da dobiju bebu i u šezdesetim? Koje su to prihvatljive godine za potomstvo sa biološkog i etičkog stanovišta?
Sve zemlje su uvele etičke i starosne norme za telesnu oplodnju. Uz savremenu tehnologiju je moguće postići i kasno rađanje, ali je poenta koliko to ugrožava život pacijentkinje i to daje okvir za etičko i zakonsko regulisanje ovog pitanja. Kod nas je postupak vantelesne oplodnje koji ide na teret zdravstvenog osiguranja limitiran do 42. godine života.

A: To zvuči malo.
U tom polju nedostaju diskusija i različita mišljenja. Nekako se nije tome posvetilo dovoljno pažnje, pogotovo u segmentu etičkih principa, kod nas još ne postoji ni surogat materinstvo, što je važna institucija u savremenim i civilizovanim zemljama. Čini se da će to biti tema na dnevnom redu kako ginekologa, tako i ljudi koji kreiraju zakon. A 42 godine jeste malo, slažem se.

Karcinom grlića materice nastaje godinama, a to znači da je svaka pacijentkinja koja je, nažalost, došla u situaciju da se bori sa karcinomom grlića propustila bar pet ginekoloških pregleda u svom životu pre bolesti

 S: Menopauza i suplementi, šta vi preporučujete?
Kvalitet života žene ne treba da bude isključivo određen fiziološkim fazama njenog života. Menopauza je za većinu žena vrlo neprijatan period, ali uz subjektivne tegobe, valunzi, stanje napetosti, mentalne tegobe, ono što nedostatak hormona u menopauzi čini jeste da žene izjednačava u procentu kardiovaskularnih oboljenja. Korišćenje hormonske supstitucije to rešava i zabluda je da će hormoni napraviti kancer i haos u organizmu žene. Mnogo su veći benefiti od korišćenja hormonsko-supstitucione terapije nego štete. Nažalost, jedna studija bacila je senku na korišćenje supstitucije u menopauzi, posle nekoliko godina ocenjena je kao neadekvatno sprovedena, ali već je bacila drugačije svetlo i kod žena koje su kandidati za supstituciju i kod lekara koji ih prepisuju. I vrlo često ćete čuti od lekara da supstitucija nije dobra. Ta studija nije uzela u obzir da se sa godinama povećava i stepen maligniteta i hormonska supstitucija ne može da bude razlog zašto nastaje kancer.

A: S obzirom na iskustvo, susreli ste se sa mnogo različitih ginekoloških problema, da li vas je nešto iznenadilo?
Prvi porođaj, ali mi se sa tim susrećemo još na fakultetu. Biće možda mračno, ali s obzirom na to da sam radio dosta sa pacijentkinjama koje su već imale dijagnostikovan ginekološki malignitet i neke od njih bile su u poznom stadijumu bolesti. Jako je teško videti mladu osobu koja umire od kancera. Jako je teško videti porodicu osobe koja umire od kancera. To su situacije koje mogu da vas izmeste. To su neki drugi ljudi koji nisu u vašoj blizini i vašem neposrednom okruženju, ali su to ljudi koji očekuju od vas nekakvu nadu i utehu. Koliko je porođaj sam kao čin lep i emotivan, toliko je ova druga strana ginekologije i akušerstva teška. To je život. Umiranje i rađanje, s tim što to umiranje može da se odloži i spreči, da bude potpuno drugačija scena. Da osoba koja danas umire od maligniteta u 28. ili 30. godini bude osoba koja je imala redovne preglede, koja se bavila svojim zdravljem i da u svojoj 30. godini prvi put rađa.

A: Koliko je važno da lekar bude empatičan?
To je od velikog značaja. Glavni problem u komunikaciji između lekara i pacijenata jeste nedostatak empatije, koja je važna da biste mogli da razumete probleme zbog kojih dolazi kako biste mu adekvatno pomogli. Nažalost, kod nas je zdravstveni sistem ustrojen tako da, osim u privatnom sektoru, nama vremena da se lekari dovoljno posvete pacijentu i to je najveća mana našeg sistema. Dobar odnos lekara i pacijenta garantuje da ćete imati uspešnu terapiju i prevenciju i tada je koncept potpuno drugačiji.

The post ZORAN MARIČIĆ: Zdrav seksualni život je garant zdravog mentalnog života, i obrnuto appeared first on 42 magazin.

Brend daskka funkcioniše po principu filozofija bez filozofije. Sve što radite je veoma spontano, bez previše planiranja.
Anja: Da, otkrile smo da ako previše komplikuješ, vrlo često ništa ne uradiš. Imale smo ideju da napravimo daske za serviranje koje će se razlikovati od onoga što smo pronašle na domaćem tržištu. Pošto nismo imale veliki fond za proizvodnju, startovale smo sa samo četiri daske koje smo okačile na Instagram i htele smo da vidimo šta će da se dogodi.
Jelena: I to je upalilo! Ljudima su se dopale daske, tražili su još, a naš brend se formirao. Sve što smo radile posle bio je nastavak prvobitne ideje.
Anja: Ipak, najvažnije je bilo da sve što radimo mora pre svega nama da se svidi. A na našu sreću, svidelo se i drugima. Ali da, nismo imale neki razrađen biznis plan. Samo je bitno da probaš, kreneš.

Hajde mi pričajte o procesu nastanka jedne vaše daske?
Jelena: Dizajniramo ih u studiju, zajedničkim dogovorom. Same smo odredile veličine, imamo negde desetak modela za sad. Naš dizajn se potom šalje u stolarsku radionicu, a kada su gotove, vraćaju se kod nas na farbanje. Mislim da je ljudima najzanimljivija kombinacija boja i šare na samim daskama, ali ni tu nema neke prevelike filozofije: kako smo raspoložene, takva bude i nova daska – nekad girly, nekad čista geometrija… sve zavisi kako nam dune.

Želimo da ljudi obrate pažnju ne samo na naše daske već i na to da nema potrebe komplikovati. Komunikacija sa tržištem mora biti direktnija, jednostavnija, lakša

Znači nije loše kad si sam svoj šef?
Anja: Kako to, pa Jelena je moj šef! Šalim se, super je jer ja imam problem sa autoritetom!
Jelena: Oslobađajuće je jer možeš sam da organizuješ svoje vreme. Takođe, nas dve smo izabrale da radimo jedna sa drugom, nisu nas smestili slučajno u neku kancelariju, pa je posao i druženje i zabava.

Eto kad smo kod druženja – u vašem slučaju društvene mreže su odigrale ključnu ulogu?
Anja: Mislim da su društvene mreže apsolutno nezamenljive za indie proizvođače. Primetila sam da kod nas postoji gomila ljudi koji rade sjajne stvari, slično kao mi, ali ne koriste prednosti društvenih mreža i nevidljivi su. Meni to nikad nije bilo jasno. Mi se reklamiramo isključivo putem Instagrama, ako se to uopšte može nazvati reklamom, s obzirom na to da ne plaćamo ništa, niti nas iko uslovljava.
Jelena: Ono na šta mi obraćamo pažnju jeste ta neka vizuelna prezentacija. Fotografišemo daske u aranžmanima, predlažemo ljudima kako da serviraju hranu ili piće na njima, kako da ih koriste. Mislim da im se to dopalo pre svega. Gomilu puta nam ljudi priđu i kažu: „Kako vam je sjajan Instagram, pratimo vas!“ Više im se svidi naš vizuelni identitet, pa se tek onda zainteresuju za daske.

Pa da, valjda vas zato blogerke obožavaju.
Anja: Volimo i mi njih!
Jelena: Da, gomila njih lepo prezentuje naše stvari. Na primer Jelena Karakaš, Iva Chu, blog Hleb i Lale… Kao što smo rekle, mi radimo ono što se nama sviđa, pa volimo kada se prepoznamo sa sličnima.

A nedavno ste lansirale i seriju mini-filmova koji promovišu vaš brend daskku. Meni je sjajno što uspevate uz relativno malo truda, bez producenata, reditelja ili glumaca da isporučite veoma ozbiljne foto-priče, a eto sad i seriju mini-reklama.
Anja: Ne uz malo truda, već uz mnogo truda i pomoć raznih kreativnih prijatelja koji su bili spremni da se uključe u realizaciju naše ideje. Valjda smo ih inspirisale sa svim tim što radimo, našom neposrednošću i celom tom pričom o biznisu bez prevelikog filozofiranja.
Jelena: Ne znam da li si primetila, ali sad postoji trend kad su reklame za indie proizvode u pitanju: izmišlja se neki back story o kom se priča. „Naša kafa je došla sa najboljih plantaža Južne Amerike, a onda smo je mazili paunovim perjem da bi bila baš ovakva, kakvu je vi pijete danas u našem kafiću“… i tome slično.

Društvene mreže su apsolutno nezamenljive za indie proizvođače. Kod nas postoji gomila ljudi koji rade sjajne stvari, ali ne koriste prednosti društvenih mreža i zato su nevidljivi

Da, to su uglavnom spotovi koji jako lepo izgledaju, iako pričaju puno zapravo ne kažu mnogo toga o proizvodu – i svi su na isti kalup.
Jelena: Pa upravo. Dojadilo nam je da slušamo kako je prekomplikovano doći do nekog proizvoda, pogotovo kada su upotrebni predmeti kao što je naš u pitanju. Naravno, govorim o malim proizvodnjama i indie dizajnerima. Mi radimo nešto lepo, do ideja dolazimo na jedan spontan i neposredan način i meni lično je problem kada slušam te neistine o prekomplikovanoj proizvodnji i filozofiji dizajna.
Anja: Baš zato smo htele da napravimo spin na tu ideju i da kažemo – ovo je naša daska, nismo je pravili od zlata, praktična je, korisna i ako vam se dopada, javite nam se. Tako je nastao kopi Cut the bulshit, koji je ujedno moto reklame.

Video je jako lep.
Anja: Imamo neviđenu sreću da se družimo sa ekstremno talentovanim ljudima. Moj dečko je smislio scenario, njegov kolega je snimao i montirao, naši ortaci koji su glumili jezivo su harizmatični, a muzika je takođe od prijatelja – benda Stray Dogg.
Jelena: Sve se to uklopilo u našu filozofiju neposrednosti. Bilo je lako. Za sada smo objavile jedan video, a biće još dva.
Anja: Želimo da ljudi obrate pažnju ne samo na naše daske, već i na to da nema potrebe komplikovati. Komunikacija sa tržištem mora biti direktinija, jednostavnija, lakša.

Kako ćete unaprediti brend? Mislite li o tome?
Jelena: Ja bih volela da sarađujemo sa našim dizajnerima i pravimo limitirane serije dasaka sa njihovim crtežima, grafikama…Volela bih da se dese kolaboracije.
Anja: Mi sada sarađujemo sa nekoliko restorana i kafića, radimo daske po narudžbini, ali najbolje je kada nam daju potpunu slobodu da napravimo kako mi to vidimo, bez inputa. Da takvih stvari bude više – uopšte ne bi bilo loše!

The post Brend DASKKA: Filozofija neposrednosti appeared first on 42 magazin.

Zdravo, ja sam Hanne i veoma sam uzbuđena što celom svetu mogu da kažem da sam interseks. Ovom rečenicom 29-godišnja Belgijanka Hanne Gaby Odielle, trenutno jedan od najtraženijih modela za revije visoke mode (radila je za Chanel, Dior, Pradu, Marca Jacobsa, Givenchy) uzburkala je javnost u celom svetu i zaintrigirala o kakvim je to osobama reč. Laički rečeno, interseks osobe rođene su sa muškim i ženskim osobinama, a prema podacima istraživanja Ujedinjenih nacija, 1,7 odsto celokupne populacije na našoj planeti jeste interseksualno. A šta to tačno znači, objasnila nam je Irena Vučić Živković, savetnik u psihoterapiji: „Interseksualnu osobu možemo opisati kao osobu čiji se pol razvija izvan društveno uobičajenog, očekivanog razvoja pola kao isključivo ženskog ili muškog. Ove osobe imaju genitalije koje su dvoznačne. Stanje genitalnih, gonadalnih ili hromozomskih karakteristika koje ne možemo svrstati ni kao potpuno muške ni kao potpuno ženske naziva se interseksualnost. Odstupanja koja se javljaju kod interseksualnih osoba mogu se manifestovati na nivou kombinacije hromozoma, gonada, hormona i/ili polnih organa. Uglavnom je jedan od polnih sistema slabije razvijen i veoma slabo funkcionalan.“ Hanne je imala tu sreću da su već posle dve nedelje po rođenju lekari slučajno otkrili da se razlikuje od svojih vršnjakinja, da ima nerazvijene testise koji su joj hirurškim putem otklonjeni u desetoj godini, a sa 18 joj urađena je rekonstrukcija vagine. Ta fizička različitost u stvari je zanemarljiva u odnosu na to kako se ovakva osoba oseća i kroz kakva psihološka previranja prolazi. Hanne je priznala da joj je najteže bilo to što je mislila da je jedina takva osoba na svetu, kao i da joj je odrastanje sa takvom mišlju delovalo beznadežno. U trenutku kada je shvatila da nije sama i ostvarila kontakt sa osobama sličnim sebi, njen život je dobio nov smisao.

Podaci dobijeni u okviru svetskih istraživanja pokazuju da je svaka 2.000. beba interseks

Sa 18 godina ulazi u svet mode i posle deset godina postaje jedan od najtraženijih modela. I to je momenat koji je sanjala odmalena, da se obrati svetu sa pričom o interseksualnosti. Pored brojnih intervjua koje je poslednjih dana dala svetskim medijima, Hanne je u videu na svom Instagram profilu, između ostalog, poručila: „Samo volite svoje dete. Ne žurite, sačekajte, informišite se, povežite sa ostalim roditeljima koji su kao vi. Ne donosite drastične odluke. Dozvolite sopstvenoj deci da odluče šta žele da rade ili da budu.“

Today might be one of the most important days in my life, I've decide to announce with you all I'm #intersex, read my story in USA Today (link in bio) I want to bring awerness and put to light the irreversible Unnecessary non consent surgeries we often go trough as kids ✌️FEEL FREE TO SHARE #intersex #StopIGM (Intersex Genital Mutilation) #intersexHanne #intersexy @interact_adv

A video posted by Hanne Gaby Odiele (@hannegabysees) on Jan 23, 2017 at 11:52am PST

Jasno je zašto je Hanne imala potrebu da razbije tabu i kaže celom svetu da ona nikada neće znati kako je imati menstruaciju ili kako je to dojiti bebu, ali isto tako da s ponosom kaže da je njen muž, takođe model John Swiatch, potpuno razume i da kada mu je na početku veze rekla da je drugačija, on je odgovorio: „I ja sam, jer sam usvojeno dete.“ Sigurno je da je ovim javnim nastupom popularna manekenka skinula teret sa duše mnogih interseksualnih osoba koje su često jedini svedoci svoje različitosti. Ali šta je sa onima koje to nikada ne saznaju. „Ukoliko interseksualnost posmatramo kao urođeno stanje, većina nas bi očekivala da će se interseksualne crte primetiti odmah po rođenju. Međutim, u praksi stvari ne stoje uvek tako“, kaže Irena i dodaje: „Izvestan broj osoba nije svestan svoje interseksualne anatomije sve do ulaska u pubertet (izostanak menstruacije) ili momenta kada želi da ostvari potomstvo i suoči se sa neplodnošću. Takođe treba naglasiti da postoje slučajevi kada rođaci preminule osobe koja je doživela duboku starost tek nakon urađene autopsije saznaju da je osoba imala interseksualnu anatomiju. U zemljama sa zdravstvenom negom na niskom nivou može se desiti da inteseksualne osobe nikad ne saznaju da su takve.“ Podaci dobijeni u okviru svetskih istraživanja pokazuju da je svaka 2.000. beba interseks.

Postoje čak slučajevi da rođaci preminule osobe koja je doživela duboku starost tek nakon urađene autopsije saznaju da je osoba imala interseks anatomiju

U Srbiji ne postoje podaci o tačnom broju dvopolnih osoba. Samim tim ne postoje ni institucije koje se bave njihovim problemima. Iskreno, imala sam utisak da su i neki naši eminentni stručnjaci eskivirali da javno govore o ovim nevidljivim osobama koje žive sa nama. Verujem da većina vas nikada nije ni srela takvu osobu, iako ih je prema nekim podacima brojčano više od osoba obolelih od celebralne paralize. Kako je naša sredina i dalje veoma patrijarhalna, sigurno je da takve osobe ni ne žele da javno govore o svojim specifičnostima. „Sa psihološkog aspekta, pružanje pomoći ovim osobama bi obuhvatalo pre svega pravljenje terapijskog odnosa/saveza u kome će terapeut interseks osobu prihvatiti bez osude, onakvu kakva jeste. Zatim razvoj kapaciteta kod same osobe za bezuslovno prihvatanje sebe, rad na formiranju novih uverenja – da biti drugačiji ne znači biti loš, pogrešan, manje vredan od ostalih. Otklanjane osećaja usamljenosti, stida i krivice usled razlikovanja od svojih vršnjaka, okoline, izlazak iz mraka i ponovno uključivanje i uklapanje u društveni i socijalni život“, naglašava Irena.

Uostalom, vratimo se na Hanne i činjenici koliko je trebalo da prođe vremena da postane sigurna u sebe i da se stvore uslovi da glasno progovori o tome, kao i o svojim dilemama i strahovima oko operacija i potreba da se ukloni „višak organa“ nedominantnog pola, kao i priznanje da je uzimanje hormona nešto što te čeka verovatno do kraja života. Njena poruka „Verujte, mnogo je interseks ljudi. Nadam se da sam svojom pričom doprinela da se takve osobe više nikada ne osete usamljeno“, koliko god zvuči optimistično, upozorava da i dalje nismo spremni da se suočimo sa različitostima koje su tu pored nas.

Im back on twitter with new account! ->hanneXOXY ✌️(hope to figure out soon how it works )

A photo posted by Hanne Gaby Odiele (@hannegabysees) on Jan 26, 2017 at 7:10am PST

She's out! @interact_adv #intersex #StopIGM (Intersex Genital Mutilation) #intersexHanne #intersexy 🦄

A photo posted by Hanne Gaby Odiele (@hannegabysees) on Jan 23, 2017 at 2:06pm PST

A photo posted by Hanne Gaby Odiele (@hannegabysees) on Jan 17, 2017 at 9:42am PST

The post Hanne Gaby Odielle: Srušila je INTERSEKS tabu. Šta u Srbiji znamo o ovom fenomenu? appeared first on 42 magazin.