Kada me je prijateljica Vanjola nazvala i rekla: „Ajmo na javni čas crtanja po modelu sledećeg meseca u KC Grad“, malo sam zanemela, nasmejala sam se i rekla: „Znaš li ti da ja od srednje škole nisam stala za štafelaj, ništa nisam ni probala da nacrtam, ne znam, bre, ni da viziram?!“ Dobila sam kratak i duhovit odgovor: „Pa šta, nisam ni ja, ali ako nam ne ide, uvek možemo da se prebacimo za šank.“ I to je bilo to. Umetnost za sve, pa i za nas dve, za ljude koji se, poput nas, plaše belog papira, za one koji umetnost žive i one koji sa njom samo koketiraju… Prijavljujemo se, idemo da crtamo, brišemo i grešimo. Što je i bila ideja, saznala sam 15. novembra ujutro od organizatora lično, odnosno od Ljudmile Stratimirović, direktorke KC Grad.
Inspiracija časa – Egon Schiele, kontroverzni austrijski slikar, jedan od najprovokativnijih umetnika figurativnog slikarstva i bečke secesije s početka 20. veka, kojem su velika umetnička i životna inspiracija bile žene, a čiji su neobični aktovi i autoportreti najpre zadivili Gustava Klimta, potom i ceo svet.

A model po kom se radi i koji pozira kao da je upravo sišao sa jedne od njegovih slika – Maja Atanasijević Zipa Yoma, žena koja nosi baš tu Schieleovu energiju, ekscentričnu, erotičnu i neukrotivu.

Organizatore je zapravo podstakao poslednji film o tom slavnom umetniku, Smrt i devojka (Tod und Mädchen, 2016), koji nosi naziv po njegovoj čuvenoj slici, da naprave celodnevni događaj posvećen ovom umetniku, javni čas inspirisan njegovom posebnošću. Što je očito bio pun pogodak.

Mislim da je ovo nešto najdivnije što sam uradila u poslednjih 25 godina koliko se bavim modelingom, rekla je Maja Zipa Yoma

Broj prijavljenih za javni čas crtanja bio je toliki da smo morali da budemo podeljeni u dve smene do otvaranja izložbe u 19 časova i projekcije filma u 20 sati. Od ranog jutra pristizali su učenici, studenti, umetnici, amateri, hobisti i oni koji se nisu pomirili sa tim da nikada nisu uspeli da pomire ruku sa okom. Velika galerija ove kulturne institucije bila je ispunjena zvucima klasične muzike, uglavnom onom nastalom u vreme kada je kontroverzni genije slikao aktove sirove i eksplicitne golotinje, te ekstravagantne autoportrete, neretko šokantne.

Umetnica Ljudmila Stratimirović crta

U čudesni svet avangardne prošlosti uveli su nas i kroz njega vodili profesori Milica Crnobrnja Vukadinović, docent Fakulteta primenjenih umetnosti, Milan Antić, docent Fakulteta likovnih umetnosti, a iz Dizajnerske škole sa svojim učenicima stigli su nastavnici Dragan Marković i Anđelina Marinković.

Oko mene svi ljudi bili su uronjeni u sebe, želeći da spoznaju onaj drugi i dublji svet. Šileovski

Nakon što je Zipa Yoma izašla na prodijum za poziranje i profesorka Milica Crnobrnja Vukadinović dala instrukcije da ne treba raditi studiju već, poput slavnog slikara, pokušati energično i ekspresivno prikazati model, čas je počeo, ali ljudi su i dalje pristizali.

Inače, ni profesorka Milica Crnobrnja Vukadinović nije krila uzbuđenje i zadovoljstvo zbog toga što će „njeni studenti imati priliku da crtaju po modelu koji se razlikuje od standardnih modela kakve imaju na Akademiji“, rekla nam je „da je ovakav javni čas za njih veoma koristan i da se nada da je prvi“.

Crtež Nađe, učenice Dizajnerske škole

Atmosfera je bila mirna, ali nabijena dubokom koncentracijom ljudi sa Schieleovim naočarima i ženom koja bi mogla biti slikareva muza, poput Gerti, njegove sestre i prve muze, s kojom je imao uzbudljiv incestuozni odnos ili poput sedamnaestogodišnje Wally, njegove velike ljubavi, predstavljene na čuvenoj slici Smrt i devojka, koja ga je ostavila kada se oženio Edith.

Organizacija je fenomenalna, učenici su prezadovoljni, njima je ovo novo iskustvo, s obzirom na to da imaju malo prilike da rade po modelu, mislim prvenstveno na akt, na pravi akt, kaže profesor Dragan Marković iz Dizajnerske škole

Schieleov život bio je buran i zanimljiv, a poput njegove umetnosti skandalizovao je tadašnje bečko društvo, toliko da su iz malog mesta Krumau, gde su iz Beča pobegli, on i Wally osuđeni zbog raskalašnog života, a pošto su pobegli u varošicu Nojlengbah, Schiele je bio optužen za zavođenje maloletnice, potom oslobođen te optužbe, ali osuđen zbog izlaganja dece nemoralnim sadržajima, odnosno njegovim slikama koje su nazvane pornografskim. Proveo je 24 dana u zatvoru.

Zipa Yoma poput Schieleove muze

Na času crtanja pred nama se ukazala neka od tih žena, zaleđenog pogleda, oslobođene seksualnosti, u odeći iz epohe, u različitim pozama. Inače, poznato je da je umetnik voleo satima da traži pozu svog modela, da ga namešta, pomera, da čak tela više modela prepliće, a onda je na merdevinama iz ptičje perspektive skicirao svoje modele.

Pop-up izložba radova nastalih na javnom času biće otvorena do 17. novembra

Ruka me nije baš slušala, usmeravala sam je i prstima brisala trag ugljena s papira, i setila se onog viziranja kog se ne sećam, setila sam se da se do toga stiže vežbom, stalnim radom, i bilo mi je teško da rešim neka skraćenja, ali bilo mi je i lakše jer sam na času umetnosti za sve. Prosto jer su oko mene svi ljudi bili uronjeni u sebe, želeći da spoznaju onaj drugi i dublji svet. Šileovski. Ispred mene sedeo je jedan samouki Siniša, čiji rad očito ne inspiriše Schiele, već je to nekako prosto njegov stil, e, on mi je pozajmio lak za kosu kao fiksator. Sa moje leve strane sedela je Vanja, ona što je mislila da ćemo završiti za šankom, ali je bila odsutna. Do mene je sedela Nađa, fokusirana i fina maturantkinja iz Dizajnerske škole, kojoj sam se nekoliko puta izvinila što se malo poluglasno raspravljam sama sa sobom i svojim linijama, a koja je, kao i većina prisutnih, bila za sebe na najboljem mestu u tom trenutku.

Ko je bio zadovoljan radom, mogao je da ga zalepi na zid Velike galerije

Tu negde bio je Dragan Marković, profesor crtanja i slikanja u Dizajnerskoj školi, koji je o prvom javnom času slikanja rekao sledeće: „Organizacija je fenomenalna, učenici su prezadovoljni, njima je ovo novo iskustvo, s obzirom na to da retko imaju priliku da rade po modelu, mislim prvenstveno na pravi akt, jer je to za njih sjajno, zato što ih to  čeka sutra na Akademiji, doveo sam učenike četvrte godine industrijskog dizajna i likovne tehničare, kojima je posebno ovo bitno. I vidim po njihovim reakcijama da su jako zadovoljni. Što češće i što više ovakvih časova, to bi bilo baš dobro. I Schiele je super, mada mislim da je možda bliži studentima.“

Od ranog jutra pristizali su učenici, studenti, umetnici, amateri, hobisti i oni koji se nisu pomirili sa tim da nikada nisu uspeli da pomire ruku sa okom

To koliko im je blizak, mislim da se vidi po radu jednog Save Jaćimovića, studenta prve godine primenjenog vajarstva, čiji su crteži, dok ih je lepio na zid, zračili upravo Schieleovim crtopisom. „Došao sam, mislio sam da neću moći da radim zato što ne crtam ni kod kuće ni u slobodno vreme, ali Schiele me inspiriše, upravo radim grafiku, linorez jednog njegovog autoportreta.“

Smrt i devojka Egon Schiele

Skroz iza ljudi na stolicama, onih koji su sedeli na podu ili stajali, u uglu, kraj izlaznih vrata stajala je organizatorka događaja, umetnica Ljudmila Stratimirović i crtala. Kasnije, za vreme pauze pitala sam je da li je zadovoljna ovim zanimljivim poduhvatom: „Pokrenuli smo ovaj program u nadi da će se, kao i mnogi naši programi, razviti u nešto dugogodišnje. Prvi čas je proistekao iz ideje da pustimo nov film o Schieleu Smrt i devojka u saradnji sa Austrijskim kulturnim forumom, a pošto je ovaj umetnik veoma značajan i interesantan, onda je bilo zanimljivo proširiti program i organizovati javni čas crtanja u saradnji s fakultetima likovnih i primenjenih umetnosti i Dizajnerskom školom. Poziv je, naravno, važio za sve zainteresovane umetnike i umetnike amatere. Ja sam jako zadovoljna, atmosfera je divna i nadam se da ćemo nastaviti da jednom mesečno imamo javne časove crtanja uz zanimljive modele i zanimljive profesore.“

Na času crtanja pred nama kao da se ukazala neka od žena Schieleovih muza, zaleđenog pogleda, oslobođene seksualnosti, u odeći iz epohe, u različitim pozama

Kad smo već kod modela, pošto se u prvom delu časa dva puta presvukla i promenila nekoliko poza, uspela sam da Maju Atanasijević Zipa Yoma pitam kako se oseća kao muza ovoliko Schielea: „Mislim da je ovo nešto najdivnije što sam uradila u poslednjih 25 godina koliko se bavim modelingom, baš mi je divno da poziram za ove divne mlade i stare ljude i sve ljude koji su došli na prvi javni čas crtanja. Baš se super osećam, strava mi je. Ovo je bolja publika nego na Fashion Weeku.“

U drugom delu dana veliki zid Velike galerije bio je ispunjen crtežima raznih formata, raznih tehnika i najrazličitijih podloga, svi su naravno potpisani i svi su deo pop-up izložbe posvećene Egonu Schieleu koju možete da pogledate do 17. novembra.

Uveče je prikazan film Smrt i devojka reditelja Dietera Bernera, a ukoliko niste bili na času crtanja posvećenom umetniku koji je živeo samo 28 godina (umro 1918), a čija dela inspirišu gotovo vek nakon njegove smrti, evo trejlera koji će vas uvući u svet Egona Schielea.

Moja prijateljica i ja nismo završile za šankom. Uživale smo u crtanju, opušteno, bez ikakvih pretenzija. I hoćemo opet.

The post Na prvom javnom času crtanja po modelu bilo je mnooogo dobro appeared first on 42 magazin.

Foto: Pol Viladoms

Dovoljno je da se samo spomene genijalni Antoni Gaudi, arhitekta koji do danas ostaje neprevaziđen, takozvano srednje ime Španije i svi momentalno pomislimo na njegove najpoznatije građevine kao što su Sagrada Famila, Casa Batlló, Park Güell i Casa Milá, koje neprestano iznova ostavljaju bez daha. Iako je Barselona, grad u kojem je čuveni Katalonac živeo i stvarao, prepuna njegovih manje poznatih arhitektonskih zdanja, njegova prva značajna građevina biće uskoro otvorena za javnost posle čak 130 godina.

Foto: Pol Viladoms

Casa Vicens, koju je Gaudi gradio kao dom za vlasnika fabrike keramike Manela Vicensa od 1883. do 1885. godine, restaurirana je i pretvorena u muzej. Ova zgrada ima četiri nivoa, jedan je od osam Gaudijevih projekata pod zaštitom UNESCO, a vodi se kao veliki debi i moćno predskazanje lucidne genijalnosti arhitekte čija je kreativna sloboda postala zaštitni znak njegovog celokupnog stvaralačkog opusa.

Niko pre njega nije tako ležerno odbacio ravnu liniju kao rigidnu, prigrlivši forme iz prirode kao manifestum svojih zamisli i ideja

Niko pre njega nije tako ležerno odbacio ravnu liniju kao rigidnu, prigrlivši forme iz prirode kao manifestum svojih zamisli i ideja. Prikazujući sintezu konveksnih i konkavnih prostora, a u stalnoj interakciji s mediteranskom vegetacijom, Casa Vicens je jedno od ranih remek-dela art nouveaua i modernizma.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Projekat konzervacije i restauracije obuhvatao je ozbiljan i detaljan rad, naročito na delovima koji su pretrpeli ozbiljna oštećenja, a koristeći originalnu tehniku izrade. Jedan od najreprezentativnijih prostora u kući jeste soba za pušenje s plafonom čija gipsana struktura jasno implicira na uticaj orijentalne umetnosti i fascinaciju egzotikom. Detaljna restauracija obnovila je i originalne zidove ovog prostora koji su urađeni tehnikom papier-mâche.

Foto: Pol Viladoms

Planirano je da Casa Vicens osim stalne postavke, čiji je cilj da predstavi bogat stvaralački opus graditelja, ima i seriju privremenih izložbi, te kulturnih i edukativnih aktivnosti za svoje posetioce.

Foto: Pol Viladoms

Zanimljivo je da je kuća doskora bila u privatnom vlasništvu da bi, kada ju je kupila privatna banka MoraBanc iz Andore, bila restaurirana i pretvorena u muzejski prostor otvoren za posetioce, što je definitivno stavlja na must-see spisak ako vas put nanese u Barselonu.

The post Must-see u Barsi: Gaudi kakvog niste videli 130 godina appeared first on 42 magazin.