Ona živi, stvara i pleše u Madridu, a za sobom ima nekolicinu sjajnih i internacionalno nagrađivanih autorskih projekata. Njen komad Café Cantante proglašen je najboljom plesnom predstavom na 29. festivalu u Sarajevu, komad La Rosa del Penal premijerno je izveden na festivalu CIBRA u Toledu, zatim, savremeni ples i flamenko muziku uspešno je spojila u delu Metamorphosis, izvedenom na Internacionalnom festivalu savremenog kazališta u Splitu, dok je sopstvenu ličnost istraživala kroz delo Confrontation.

Srpskoj publici predstaviće se 4. decembra u Operi i teatru Madlenianum komadom Vrli novi svet, plesno-dramskom predstavom koja se temelji na istoimenom delu Aldousa Huxleya.

O dehumanizaciji novog sveta, sterilnosti i odsustvu individualnosti, zatim kako se ove i srodne teme komuniciraju plesom i pokretima, otkriva nam Saša, multitalentovana umetnica koja za ovu predstavu potpisuje čak tri stavke – režiju, koreografiju i kostim.

Težnja za pozorišno-plesnim komadom na temu hiperhumanizacije, koju prati nedostatak originalnosti, sasvim je jasna u trenutku u kom živimo. Ali kako se ovoj temi prilazi iz koreografskog ugla? Kako se plesom govori o problemu prenaglašenog individualizma ili egocentrizma?
Moram priznati da sam samoj sebi postavila težak zadatak. Nije nimalo jednostavno prikazati ljudsko biće kao proizvod iz laboratorije, gde je svaka individua jedinstvena, srećna i zadovoljna plasiranom slikom svog života, a nasuprot tome svet koji je izolovan i daleko od umreženog i sofisticiranog sistema, svet koji ima želje, snove, strahove i veru. Iz koreografskog ugla ovoj temi može da se pristupi na razne načine. Smatram da je najbitnija emocija koju pokret prenosi i izaziva, i da je to upravo ono što smo uspeli da postignemo.

Nije nimalo jednostavno prikazati ljudsko biće kao proizvod iz laboratorije – gde je svaka individua jedinstvena, srećna i zadovoljna plasiranom slikom svog života

Koji je najveći koreografski izazov s kojim ste se sreli tokom rada na ovom komadu? Stvoriti pokret koji je potpuno dehumanizovan, koji je ples, a ujedno daleko od svih plesnih kodova. Na početku smo isključili svaku mogućnost ljudske kretnje, počevši od jednostavnih animalističkih pokreta, a potom smo išli sve dalje u istraživanju dokle pokret može da dosegne dajući mu jednu potpuno novu dimenziju.

Vrli novi svet

Koliko i kako su važni kvaliteti svakog plesača ponaosob u prenošenju poruke koju vi, kao rediteljka/koreografkinja, želite da publika oseti?
U Vrlom novom svetu insistira se na tome da su naizgled svi isti, a zapravo je individualnost svakog pojedinca prenaglašena. U skladu s tim bilo je vrlo važno pronaći plesače koji su potpuno različiti kako po fizičkom izgledu i kvalitetu pokreta, tako i po karakteru. Veliki izazov je bio ukrotiti taj pokret i karakter kako bi u pojedinim momentima delovalo kao da su jedno biće.

Kakvo je vaše mišljenje o savremenom plesu ovde, u Beogradu, u poređenju sa madridskom scenom?
Mislim da Beogradu najviše izostaje podrška države, grada i privatnih fondacija. U Madridu mnoga pozorišta nude plesačima umetničke rezidencije i sredstva kako bi pospešili njihovo stvaranje. Beograd ima jedan odličan plesni festival koji može da parira velikim svetskim festivalima, i to je zaista sjajno. Ali mislim da je, pored toga, potrebno još mnogo manjih festivala i događaja, na kojima bi se mogli prikazati radovi mladih i ne tako poznatih koreografa. To je ono što nedostaje beogradskoj plesnoj i kulturnoj sceni.

U Vrlom novom svetu insistira se na tome da su naizgled svi isti, a zapravo je individualnost svakog pojedinca prenaglašena

Postajete sve poznatiji po predstavama na temu psihoanalize i samoistraživanja. S pretpostavkom da ste prošli (ili još uvek prolazite) kroz taj proces, koji momenti su za vas bili izazovni, a koji katarzični na ličnom, ali i na profesionalnom planu (u okviru predstava koje ste radili)?
Pre nekoliko godina počela sam intenzivno da čitam Junga, te zašla malo dublje u polje psihoanalize i istraživanja u domenu ljudskog nesvesnog. Odlučila sam da napravim solo performans u kome sam kroz samoposmatranje, analizu svojih doživljaja i iskustava, ogolila svoju dušu suočavajući se sa sopstvenim egom, sopstvenom senkom, svojim sećanjima i strahovima. U performansu evociram svoje detinjstvo, godine rata, košmare koji me prate u snovima i na javi, te stavljam pred publiku jaku ekspresiju svog nesvesnog. U periodu kada je ovo delo nastajalo sate i sate provodila sam u studiju suočena sama sa sobom i svojim strahovima koji su dobili novu dimenziju. To je dovelo do potpune transformacije moje ličnosti. Postala sam jača i izašla kao pobednik.

Uz koju muziku volite da plešete, a koju privatno slušate?
Volim da plešem uz zvuk talasa, šum vetra, cvrkut cvrčaka, muzika je sve što u datom trenutku pokreće.

Beograd ima jedan odličan plesni festival, ali mislim da je pored toga potrebno još mnogo manjih festivala i događaja, gde bi se mogli prikazati radovi mladih i ne tako poznatih koreografa

Za ovaj komad potpisujete i kostim. To ne čudi jer, osim što plešete i bavite se koreografijom, vi ste i vlasnica jednog lepog modnog brenda – Shash Couture. Recite nam nešto više o tome.
Umetnost je u meni i oko mene. Za umetnost je potrebna volja, snaga i odricanje. Ona je kao reka mog detinjstva – divlja, bogata, bujna i „srećna jer zna da će videti more“. I kao što se reka uliva u more, tako se i umetnost uliva u moje kreacije. Upravo zbog toga, Shash identifikujem više kao umetnički projekat nego modni brend. Sve što stvorimo u okviru ovog projekta kreće se oko ideje i čina odevanja na jedan prirodan i spontan način. Mi plešemo, eksperimentišemo, stvaramo, rušimo i ponovo stvaramo.

View this post on Instagram

VOGUE SPAIN: Cortesía de Shash ✔️✔️✔️ #filipa #dress #shash #ninamur #micuir #anatorresmakeup #fernandofrade

A post shared by s h a s h (@shash_couture) on Nov 12, 2018 at 3:07am PST

Čini mi se da su haljine koje stvarate u savršenoj vezi s vašom ljubavlju – plesom. One su lepršave, dozvoljavaju slobodu pokreta, a u isto vreme su elegantne i donekle smerne. Da li sam u pravu?
Ples i dizajn odeće su se kod mene razvijali paralelno. Inspiraciju za stvaranje koreografija crpela sam iz mojih kostima, i obrnuto. Dugo, vrlo dugo, postojala je u meni ideja da moje kreacije ponesu i drugi. A onda je ideja dobila ime i pretvorila se u Shash, iz početka stidljivo, a kasnije sve smelije, jedna za drugom nizale su se haljine, a svaka od njih pričala je svoju priču.

Shash identifikujem više kao umetnički projekat nego modni brend

Koje dame su u Beogradu otkrile vaš brend, ko je Shash devojka? Ima li ona veze s plesačicama na sceni?
Mnoge velike dame u Beogradu prepoznale su Shash, a pomenuću jednu koja je oduvek bila moj idol i inspiracija – Branka Katić – večni plesač na sceni života.

I za kraj, kroz sve ove discipline kojima se bavite, da li ste zagrebali odgovor na pitanje – šta nas čini ljudima?
U vreme kada se reči sve manje čuju, pokret govori istinu. Dobro došli na predstavu!

Premijera plesnog komada Vrli novi svet zakazana je za  4. decembar 2018. u 19.30 sati, u Operi i teatru Madlenianum.

The post SAŠA SAŠIĆ: Beogradskoj sceni potrebno je više plesnih festivala appeared first on 42 magazin.