Foto: Saša Nikolić

Zaječar, ah da, tamo postoji Gitarijada. I, da, tamo su postojale fabrike kristala, kablova, Zaječarska pivara i slični samoupravni poduhvati koji su nekadašnjem biseru industrije istočne Srbije omogućavali pristojne lične dohotke, Zastavina vozila i paradajz skokove po Heleniji i Zeti. Zaječar, grad koji nema više ništa od navedenog, ili barem ništa u tom obliku sa razglednice iz osamdeset i neke. Zaječar, da baš je daleko da se dođe do njega, kad se isključiš sa auto-puta, ti prizori sa magistrale se sviđaju jedino poštovaocima lika i dela Stivena Kinga, i znaju da budu devastirajući, i da tokom puta ponavljate sebi „koja je ovo vukojebina“ na svakom kilometru.

Lokacija koja oduzima dah! Da je dron bio udaljen 50m unazad, video bi se i ušuškan deo gde se nalazi TSAHEYLU STAGE. Rekosmo da izlazak sunca ovde kao da nije ovozemaljski, jer je spomenik na samom vrhu proplanka, te se u zoru zraci prožimaju kroz krošnje drveća stvarajući zapanjujući prizor i savršen užitak Photo by @nikolicphotography #outhide #zajecar #de8bunta #deosambunta #outhidefestival #spomenik #vesala #kraljevica #lokacija #location #destination

A post shared by Outhide Festival – DE8BUNTA (@outhidefestival) on Jan 26, 2017 at 7:04am PST

Zaječar, od modernog začetka ove države, mesto gde se dolazi po kazni, oštre zime, paklena leta, i magla ko da smo u Škotskoj. Zaječar, grad u kome je verovatno bio deda sa Miroča pre nego što je posetio porodicu Anđelković i grad koji cela ekipa Otvorenih vrata spominje samo u verbalnim instalacijama koje za poentu imaju izazivanje osećaja teške seljane, pomešane sa megalomanskom malograđanštinom. Ah da, sve je to Zaječar, grad na dva Timoka, umorni vlasnik najstarijeg rokenrol festivala u jugoistočnoj Evropi, i mesto gde su hipici od svog pokreta odustali pre nego što su uopšte čuli za njega. Ali, što bi reko Ned Stark, sve što dolazi pre „ali“ je obična glupost, tako da sad kreće pravi krešendo.

Festival na kome će verovatno oko pola dva da počne da pada kiša, ali ne očajavaj, ona služi samo da podseti koliko je bolje kad se ljubiš na kiši

Zaječar je četvrta scena u Srbiji, posle Beograda, Novog Sada i Niša (okej, Niš sam stavio samo iz kurtoazije), četvrta muzička scena, de fakto, bez nekog preteranog samopromovisanja. Kako? Samo na mišiće, na tetive i opako cimanje. Koliko god ovaj grad postaje mahala, svakim novim danom u njemu i dalje jedinstveno i nedvosmisleno, kao klisurine, postoji možda i poslednji bastion autorske muzike u ovoj državi(ci), i to se dokazuje brojnim kantautorskim izdanjima, koja se izbacuju po sistemu „štap- kanap-ua-bua“, ali se izbacuju, od hip-hopa, drama, bluza, pa do korzo popa (ah da, kad nam ponestanu muzički pravci, malo ustanovimo novi), i tako, što bi rekli bogovi Darkwooda „u nedogled“. I nismo ih naučili kroz škole, porodice i institucije – samo ulica. Ispred jedne koradžijske radnje, ćelavi, ali vrlo simpatičan pekar, kad se završe šihte, izvadi gitaru i tad se malo zaokrenemo u San Francisko modu, nedaleko odatle postoji jedan suteren, gde se kuva najbolji drum and bass istočnog Balkana, a pre toga ploče iz Londona, džez pre rata, verovatno je i Hajduk Veljko imao nekog totalnog progresivnog guslara, ali Vuk nije stig’o da zapiše.

Foto: Benny – Take a moment

U takvom jednom oksimoronskom okruženju, gde svaki hajp ima i svoj bedak, i sve belo ima svoju crnu notu, stvara se i diše još jedan u nizu alternativnih festivala u nas Srba. Iz bunta, iz inata, iz beskrajne želje za osvajanjem. Iz totalnog vladanja jedine stvari koja ovaj grad nikada neće da napusti, a to je muzika. I to jedini festival sa sinth wave tematikom, jer nismo mi tražili njega, on je, kao jedini, mogao da se postavi jedino u gradu u kome se najmanje očekivao. I da se razumemo, mi se ne kurčimo, mi samo prkosimo, ali ne agresijom, već estetikom, plemenskim „ubuntu“ iskazom. Gde sem neba, ritma i zajednica nemamo ništa, gde na sav turbo sa ekrana i kanala mi kažemo drum, na svaku osrednjost, mi odgovorimo tehno zvukom, i to onim jedinim mogućem (masnim, provokativnim i bezobraznim tehno zvukom).

Zaječar, grad na dva Timoka, umorni vlasnik najstarijeg rokenrol festivala u jugoistočnoj Evropi

Oh da, to je zapravo Outhide, festival na kome si gost samo pet minuta, posle toga postaješ deo klana, burazer, komšija, festival gde su tvoji ljudi, tvoji pisci, tvoji filozofi i na kraju gde je tvoja muzika. Outhide, festival na kome će verovatno oko pola dva da počne da pada kiša, ali ne očajavaj, ona služi samo da razmrlja plavu senku sa žutim šljokicama, samo da podseti koliko je bolje kad se ljubiš na kiši, samo da ubrza pretkomore do tačke poistovećivanja sa bitom. Outhide, festival gde car dolazi da pita lokalnog DJ-a da li može da zavrti, i gde mu lokalni DJ kaže „E, ajde malo posle“. Outhide, festival koji vraća familiju na rejv. Outhide, festival koji ti u svakoj sekundi poručuje: „Opusti se“. Outhide, festival na kraju vaseljene.

Foto: Saša Nikolić

(Pisci pomenuti u naslovu poslužili su samo za povećanje klikabilnosti, inače, ne ljute se, to sve naši ljudi, Džoni inače JNA služio baš ovde).

https://www.youtube.com/watch?v=vOiH5UFpfNU

Datum: 19. avgust 2017.
Mesto: Istočna Srbija, Zaječar, Vešala
Lineup: pogledajte ovde!

The post Outhide – bunt, festival i video-trake appeared first on 42 magazin.