Kada reč o recikliranju i eco-friendly metodama u dizajnu, na to se gotovo svi danas pozivaju, što dizajneri, što proizvođači, što konzumenti. Većina zato što je to trend, pa da i njihovi proizvodi budu u trendu, a samim tim i da kupcima bude privlačnije da se odluče za njihove komade. Neki zato što su ekološki osvešćeni, a ovi o kojima pričamo zato što su rešili da ne čekaju da drugi ili vlade nešto preduzmu po tom pitanju – oni su shvatili da se ništa od toga neće desiti. Zato su rešili da pokrenu revoluciju u dizajnu i zaista naprave nameštaj od kompletno recikliranog materijala, koji iz bilo kog razloga možete da vratite, a da ga ponovo redizajniraju i stvore nov. Oni polaze od one čuvene rečenice koju smo svi učili u osnovnoj školi: materija je neuništiva i kreće se u prirodi! Njihova ideja je da taj krug ide malo brže, a da spor proces koji je trenutno aktuelan ne uništi planetu već da svi budemo njegovi svedoci.

Svakodnevno smo svedoci toga da vlade neće rešiti ove zajedničke probleme, bar ne u skorije vreme, zato moramo sami da uzmemo stvar u svoje ruke i razmišljamo pažljivo o našim budućim odlukama

Kada bacite limenku posle poslednjeg gutljaja, majicu jer je iznošena, kartonsku kutiju od kafe kada stignete na sastanak ili telefon kome više ne radi ekran zamenite novijim – oni počinju od toga, to je materijal od kog nastaje dizajnerski nameštaj koji je apsolutno od recikliranog materijala, bez toksičnog dodavanja lepka već promišljenim načinom spajanja svakog segmenta. Njihova ideja je cirkularna ekonomija i odgovoran dizajn!

Kompanija Pentatonic ima za cilj da radikalno transformiše kulturu potrošnje s nameštajem i proizvodima nastalim od hrane, električnih uređaja, plastičnog i tekstilnog otpada.

Kompanija, koju predvode Jamile Hall i Johann Boedecker, radi na transformisanju otpadnog materijala u kućni nameštaj. Ovo zvuči kao da ste već čuli, ali niste jer ovako radikalno niko do sada nije radio.

Kada počinju da prave nameštaj, oni polaze od otpada koji izgleda kao da mu je došao konačan kraj nakon upotrebe. Tipični primer su smart telefoni, konzerve i ispušene cigarete.

‒ U zavisnosti od toga koji je proizvod u pitanju, kako je završio svoji vek korišćenja i koje su mu performanse, mi odaberemo smeće na osnovu njegovih svojstava i mogućnosti primene, a zatim koristimo niz preciznih tehnoloških proizvodnih procesa kako bismo stvorili nešto novo – kažu nam iz studija.
Kada je reč o plastici, otpad se opere i sortira pre nego što se oblikuje u palete kako bi se stvorio novi materijal spreman da se od njega formira nameštaj.

Stolovi i stolice dizajnirani su tako da nema potrebe za alatom prilikom sastavljanja – umesto toga same komponente pomažu u konstrukciji svakog komada. To znači da se otpad minimizira i da ne postoje neophodni toksični elementi kao što su lepak i smola.
Oni pokretom Hall i Boedecker žele da redizajniraju industriju nameštaja i pokažu kako proizvodi mogu biti izrađeni od recikliranih materijala na veliko.

‒ Ljudi su svesniji i informisaniji nego ikada o tome kako sačuvati zdravlje planete na kojoj žive, kao i uloge svih nas koje možemo da odigramo sa ciljem da pronađemo rešenje. Definitivno je na delu veliki rast potencijala da se realizuje proizvodnja fenomenalnih komada koji ne zahtevaju trošak već dolaze iz samoodrživosti – rekli su nam iz studija.

Kada bacite limenku posle poslednjeg gutljaja, majicu jer je iznošena, kartonsku kutiju od kafe kada stignete na sastanak ili telefon kome više ne radi ekran zamenite novijim – oni počinju od toga

‒ Svakodnevno smo svedoci toga da vlade neće rešiti ove zajedničke probleme, bar ne u skorije vreme, zato moramo sami da uzmemo stvar u svoje ruke i razmišljamo pažljivo o našim budućim odlukama – kaže jedan od osnivača.

Kompanija nas upoznaje sa sistemom cirkularne ekonomije. Svako od kupaca može da proda nameštaj koji je kupio od Pentatonica njima nazad kako bi oni mogli da ga recikliraju i ponovo stvore nešto novo s idejom da se krug nastavi.

‒ Pokušavamo da radikalno transformišemo kulturu konzumacije sa Pentatonicom. Naš cirkularni model, gde svako može da vrati proizvode kako bismo ih redizajnirali i stvorili potpuno nove, to je novitet u svetu dizajna – kaže nam Hall.

Pentatonic će predstaviti svoju prvu kolekciju na izložbi tokom ovogodišnjeg London Design Festivala koji se održava od 16. do 24. septembra.

Recikliranje je novi trend, pa mnogi dizajneri pronalaze nove metode kako bi njihovi novonastali proizvodi bili eco-friendlly, a ovo su oni koji ne traže nego stvaraju svoje metode, oni koji otpočinju revoluciju u svetu dizajna.

The post Svaki kraj je novi početak appeared first on 42 magazin.

Biciklista

Jednom čoveku smeće drugome je blago, poslovica je koju ste verovatno već čuli, a u ovoj priči reč je o njenoj unapređenoj verziji. Naime, dizajnersko-umetnički dvojac Sklop pronalazi predmete, polomljene, napuštene ili bačene, one kojima je prošao rok trajanja, i to na najrazličitijim mestima – od antikvarnica do buvljaka, i već na prvi pogled u njima vide potencijal za nove forme. Reciklažom stvaraju potpuno nove proizvode i pokazuju da materija ne nestaje, već samo menja oblik. Dizajnom sklapaju nešto staro u nešto novo.

Kako ste došli na ideju da uđete u ovaj projekat? Kako je sve počelo?
Kod Nataše je sve pokrenula nezgoda u stanu, lomljava ogledala, a kod mene izazov da od starog Slobodinog usisivača iz pedesetih napravim lampu. Ispostavilo se da su oba događaja bila na dobro oboma. Od ogledala je nakon njenog povratka sa zemunskog buvljaka nastala prva lampa, a moj usisivač je zasvetleo. Ubrzo sam se preselio, složile su se stvari i oko finansija, prostora za radionicu, ateljea, izložbenog prostora. Krenulo se iz nekoliko kvadrata otetih od stanova u kojima živimo, sa priručnim alatima. Ljubav prema starim stvarima i sakupljanju zapisana je u našim genima, veštinu i radost rada rukama preneli su nam očevi, kreativnost roditelji, a dosta smo učili i kroz sopstvena iskustva radeći svakojake stvari i poslove. Sad dok pričamo o tome, nekako sve deluje jednostavno i lako, ali nije išlo baš tako glatko u proteklih nekoliko godina.
Ali ne kukamo! Naprotiv, sjajno nam je!

Ono što rasterećuje u našoj Sklop priči jeste odsustvo straha da ćemo kopirati nečiji proizvod jer je skoro nemoguće naći identičan deo slomljenog ili rastavljenog predmeta

Gde pronalazite materijale i elemente za nove proizvode?
Materijale i predmete nalazimo bukvalno svugde. Što pored puta na ruti do prodavnice, po podrumima i garažama prijatelja i kumova, na buvljaku i vintidž bazarima, otpadima, te napuštene i bačene stvari pored domova, zgrada. Prijatelji nam preko Vibera u prolazu škljocaju šta vide da je bačeno pored kontejnera, gradilišta i šalju fotografije, a mi, ako smo u blizini, a dopadne nam se, svratimo kolima i pokupimo. Ima i dobrih strana ova masovna digitalizacija života.

Zaljubljena

Otkud naziv Sklop?
Oko naziva smo se dugo lomili. Bilo je raznih predloga na stolu. Uslov je bio da bude ćirilično pismo, da odslikava naš rad i čitav projekat i da je slobodan domen za tu reč. Moja rođena sestra Maja je kuma. Prosto je skroz dobra u tim marketinškim PR forama i fazonima. A na samo ime ljudi odlično reaguju i dopada im se. Čak nas zovu Skloperi, što nam je i ime na Instagramu. Bilo nam je važno i da to ime niko nije koristio za naziv brenda u Srbiji.

Šta je najdragocenija stvar na koju ste naišli?
Ako mislite na materijalnu vrednost nekog predmeta, onda su to dve kripto mašine C-52 koje smo pronašli na otpadu. U tom trenutku nismo znali šta kupujemo, ali nas je privukla estetika i neobičnost izgleda same skalamerije. Veličine su kutije za dečje cipele i bile su u odličnom stanju. Kad smo došli kući, posle higijenskog čišćenja krenuli smo da tragamo po netu šta je u stvari ta metalna kutija. Priča je fenomenalna. Mašina se koristila u preko 120 zemalja sveta za vojnu, diplomatsku i bankarsku komunikaciju tajnama od 1952. do kraja 80-ih, dok nije provaljeno da je sam izumitelj mašine, Šveđanin Boris Hagelin, ubrzo pošto ju je napravio, već 1957, prodao šifru za dekodiranje američkoj NSA, a oni odmah prosledili Londonu. Do ’83. Smatrana je neprovaljivom, sve dok američki špijun J. Poland kao izraelski agent nije prodao tu informaciju Izraelu, a oni Rusima u zamenu za puštanje većeg broja ruskih Jevreja da pređu u Tel Aviv. Početkom 90-ih vest je već stigla do svih, zbog čega je se svi sumanuto odriču i bacaju, iako je ostala neprovaljiva (ne računajući Amere koji su zapravo kupili ključ). Sada je njena cena na svetskom tržištu nekoliko hiljada dolara.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Kako izgleda proces stvaranja jednog novog proizvoda?
Ideje se nekad rađaju pri prvom pogledu na neki deo, komad predmeta ili čitav napušteni proizvod. Najčešće se konsultujemo između sebe još pre uzimanja ili kupovine sa pitanjima „kako ti se čini“, „vidiš li nešto“… Pod tim „vidiš li nešto“ mislimo na krajnji izgled projekta, lampe. Da budemo sasvim iskreni, ponekad nemamo pojma šta da radimo sa nekim predmetom, ali ga ipak uzmemo jer se zaljubimo u njega na prvi pogled. Naravno, i on ugleda svetlo novog dana posle određenog vremena, kad ga već zaboravimo i slučajno nađemo kod nas u magacinu i uzviknemo „ej, pa baš nam on treba!“.

Ideje se nekad rađaju pri prvom pogledu na neki deo, komad predmeta ili čitav napušteni proizvod

U svetu dizajna vreme je najveći pokazatelj da li je produkt uspešan. Šta su vam dizajnerske smernice kada radite na novom proizvodu da bi on što duže bio u upotrebi?
Naravno, smernice moraju da zadovolje naše kriterijume estetike i lepote; da je projekat u balansu, što doživljajnom, u oku posmatrača, što bukvalno statičkom, jer ponekad radimo sa ne tako malim težinama sklopova. Zatim funkcionalnost i praktičnost, tj. ako se radi o lampi, da vlasnik lako može da zameni sijalicu. Pratimo i svetske trendove i negde nas svrstavaju u industrijski dizajn. Ono što je rasterećujuće u našoj Sklop priči jeste odsustvo straha od kopiranja nečijeg proizvoda jer je skoro pa nemoguće naći isti deo slomljenog, rastavljenog predmeta. Zato i kažemo našim kupcima da, ako mehanički oštete našu lampu, drugu, takvu istu im ne možemo napraviti, ali zato možemo od ostataka elemenata prepakovati neku sasvim novu. U prirodi nema dve iste stvari i ta ideja je i kod nas vodilja, a tu se krije sva lepota stvaranja.

Kako planirate da Sklop raste?
Planova imamo dosta. Zimus smo eksperimentisali sa kompozitivnim betonima. Tu se tek priča otvorila jer želimo da imamo mogućnost da u nekim projektima izađemo u susret klijentima i omogućimo im male limitirane serije proizvoda (tzv. autorske otiske), sa kojima bi oni mogli da opreme čitave veće prostore – kafee, restorane, privatne objekte. Sarađujemo i sa arhitektonskim biroima, i to na obostrano zadovoljstvo. I maštamo o našem salonu u centru Beograda. Ali prvo da skočimo, pa ćemo da viknemo HOP SKLOP!

Oktoih

The post SKLOP: Dajemo nov život bačenim predmetima appeared first on 42 magazin.

Milioni tona plastičnog otpada i u ovom trenutku pluta svetskim okeanima i surovo opominje da, ukoliko se nešto ubrzo ne učini, preti ozbiljna ekološka katastrofa. Različitim eksperimentima naučnici iz svih oblasti svakodnevno pokušavaju da nađu laka i brza rešenja za spas planete Zemlje. Njihove ideje često su neverovatne, a rešenja nalaze tamo gde ih najmanje očekujemo. Recimo, jedno od poslednjih jeste da se uposle najveći neprijatelji pčelara – voštani moljci i njihov poriv za uništavanje saća preusmeri na plastične kese. Nećete verovati, ali ispostavilo se da ove štetočine mogu biti i te kako korisne kada se ubace u odbačenu plastičnu kesu – posle samo 40 minuta pretvaraju je u plastičnu rupu koja se toliko širi, da posle 12 sati od nje ostaje minijaturna bezoblična masa teška svega 92 miligrama! Otkriće je vrhunsko, a sada sledi praktična primena.

Osim naučnika, u spasavanje naše planete od invazije plastike sve više se uključuju i društveno odgovorne kompanije koje procesom recikliranja pokušavaju da ublaže nesagledivu ekološku štetu. Na primer, da li ste znali da je kompanija adidas odlukom da plastične kese zameni papirnatim u svojim radnjama širom sveta prošle godine sprečila da se 70 miliona kesa nađe na deponijama ili, još gore, u rekama i morima?

Za izradu jednog para patika iskorišćeno je 11 plastičnih flaša koje su donedavno plutale okeanima i morima

Ove godine nemačka kompanija došla je na još bolju ideju – da otpadne materijale iz okeana iskoristi i recikliranjem ih upotrebi za novu liniju patika. Sa udruženjem za zaštitu životne sredine Parley for the Ocean adidas je pokrenuo projekat iz kojeg su nastale tri linije vrhunskih modela patika za trčanje UltraBoost, UltraBoost X i UltraBoost Uncaged koje će se u prodaji naći od 10. maja. Za izradu jednog para patika iskorišćeno je 11 plastičnih flaša koje su donedavno plutale okeanima i morima! Ukoliko vam kažemo da je planirana proizvodnja milion UltraBoost patika, jasno vam je šta je konkretno adidas učinio za budućnost svih nas.

Milioni tona plastičnog otpada i u ovom trenutku pluta svetskim okeanima i surovo opominje da, ukoliko se nešto ubrzo ne učini, preti ozbiljna ekološka katastrofa

Inače, adidas je nedavno predstavio i ekološki inovativan Z.N.E. Zero Dye duks iz Athletics kolekcije, koji je izrađen od revolucionarnog no-dyeproces materijala. On ne zahteva dodatno farbanje, upotrebljava se u prirodnoj boji, a time se znatno štede svi resursi – a posebno voda. Dobra stvar jeste i to što je ova kolekcija dostupna i u adidas brend radnjama.

"Pristine" environments no longer exist, yet a #plastic bottle that's just casually used once and discarded will always exist, in some form, in perpetuity on this planet. 🤔 Let's fix this together. Our future depends on it. Avoid. Intercept. Redesign. #ParleyAIR

A post shared by Parley for the Oceans (@parley.tv) on Feb 16, 2017 at 8:44am PST

The post Patike od plastičnih flaša čuvaju zdravlje i Zemlju appeared first on 42 magazin.