Ipak, nekoliko decenija kasnije ti kompjuterski dizajnirani, mašinski sečeni znakovi i slova postaju posve dosadni u svojoj preciznosti zbog uniformnog, generičkog izgleda. Baš zato se danas nanovo rađa interesovanje za trend tradicionalnog iscrtavanja znakova, a talentovani firmopisci i kaligrafi vraćaju se na pijedestal. Ovaj zanat postaje savremena forma umetnosti. Zato, red je da otkrijete firmopisce, zanatlije i umetnike, čija slova, baš kao i slike ili fotografije, krase zidove i prostorije.

Firmopisac je osoba koja kreira javne reklame – postere, bilborde, izloge, murale… Poput umetničkih dela, te reklame su rađene rukom, četkom i bojom, ali, za razliku od umetničkih dela, s namenom da prenesu informacije i poruke koje će privući mušterije određenom biznisu. Dakle, on/a pre svega stvara jedan kreativan marketinški alat.

Nekada se ova tehnika učila šegrtovanjem, mada – mnogi firmopisci su samouki, te su razvili nemali broj inovativnih i drugačijih stilova

U srcu zanata nalazi se sposobnost manipulacije četkom za pisanje, a to nije lako naučiti. Potrebne su godine i godine vežbanja i ponavljanja ispisivanja kako biste savladali tehniku. Na kraju, ispisivanje znakova je forma kaligrafije, bazirana uglavnom na vintidž tipografiji, ali i slikarstva – jer zahteva kreativno izvođenje najrazličitijih simbola i motiva.

Slikar Chauncey Curtis radi na reklami za nemi film, 1930.

Njihov rad ne smatra se umetničkim delima (iako se mnogi s ovom premisom neće složiti), ali zahteva ozbiljno investiranje u znanje, savladavanje tehnike i smelu upotrebu različitih alata. Natpisi koje stvaraju mogu biti istinski lepi, estetski privlačni, ponekad i smešni, patriotski, mogu kreirati identitet jedne firme, a ponekad čak i čitavog kraja u kom se nalaze. Nalik oslikavanju murala, znaci su kreirani s planom da budu izloženi spoljašnjim uslovima. Zato su po potrebi dorađivani, prekrajana ili sasvim menjani, čime je mnogo sjajnih znakova izbrisano i teško ih je arhivirati. Pored toga, većina firmopisaca nije ostavljala potpis, tako da se uglavnom ne zna ko su bili ili čiji je neki natpis. U Srbiji su ovakvi natpisi posebno devastirani, malo ih je ostalo i uglavnom su neprimetni.

View this post on Instagram

#belgradetypography

A post shared by @ belgradetypography on Apr 7, 2018 at 8:18am PDT

Ipak, mnoge srodne veštine i tehnike – upotreba stencila ili sitoštampa, koje i danas koristimo, inspirisane su upravo radom firmopisaca.

S napretkom tehnologije i razvojem kompjuterskih softvera, firmopisci doživljavaju veliki udarac. Natpisi postaju digitalno dizajnirani i proizvedeni. Ovakva, kompjuterski kontrolisana industrija dovela je do masovne proizvodnje jeftinih rešenja i globalizacije – a to sve sa sobom vuče i gubitak originalnosti jer mnoge kompanije počinju da liče jedna na drugu.

Srećom, ne žele svi da budu „u trendu“ i ne dopada im se da mašine zamene ljude tamo gde to nije potrebno, te se mnogi vlasnici pre svega malih biznisa vraćaju firmopiscima kako bi kreirali jedinstvene kampanje.

View this post on Instagram

ШАРЛ!!! 🛡 Andjela Jerinic upravo zavrsila novu slovnu kompoziciju u @cvecezla_nevesinjska @komalili #AlumniFPU #PismoFPU #chalkart #belgrade #cyrillic #monumental #charlesbaudelaire

A post shared by Jana Oršolić (@jana.orsolic) on Jul 18, 2017 at 5:26am PDT

Ono što je nekada bio čest i donekle običan posao danas je specijalizovan zanat, ali koji se i dalje bori sa tehnološkim napretkom. Priču o ovom zanatu, ili specifičnoj vrsti umetnosti – kako više volite, možete pogledati u dokumentarcu Sign Painters u režiji Faythe Levin i Sama Macona.

Oni su intervjuisali više od 20 mlađih i starijih američkih firmopisaca. Njihova estetička pasija, posvećenost kvalitetnom radu, metodama koje oduzimaju vreme i dugotrajnosti prakse vide se upravo u ovom videu. Pored filma, ukoliko vas ova tema zanima, predlažemo vam da potražite knjige Handmade Nation: The Rise of DIY, Art, Craft, and Design i Sign Painters. Takođe, na OVOM linku pronaći ćete knjigu Lettering for Commercial Purposes iz 1918, koju možete prelistati i saznati nešto više o istoriji zanata. A na OVOM linku pronađite i uputstva kako da vežbate, naučite i potencijalno savladate firmopisanje.

Nažalost, ne postoje izdanja na srpskom jeziku, ali fotografije u knjigama će vam govoriti dovoljno o istoriji i lepoti ovog zanata koji u današnjem obliku postoji više od 150 godina, a definitivno sa sobom nosi i umetničku vrednost.

signpaintersfilm.com/#watch

The post Firmopisci: umetnici ili zanatlije? appeared first on 42 magazin.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Zdravo, Lazare, ko si ti i kako si počeo da se baviš grafičkim dizajnom?
Iskreno, nisam sanjao ili imao ideju da ću se baviti grafičkim dizajnom. Obmanjivao bih kada bih rekao da sam odmalena žvrljao zidove, ili da sam bio „prepoznat“ kao talentovan kada je crtanje u pitanju. Štaviše, u srednjoj školi mi je kum crtao radove za likovno. U svet umetnosti zakoračio sam sasvim slučajno, preko Photoshopa. U srednjoj školi počeo sam da se igram u tom programu, gledao tutorijale, ali samo iz hobija. Prelomni trenutak bio je kada sam video sestru, koja je inače grafički dizajner, kako crta u programu. S obzirom na to da sviram gitaru, poželeo sam da sposobnost i veliku moć muzike, koja kroz svoj ekspresivni plan za kratko vreme nadahne i stvori puno emocija, prenesem i na svoj rad. To je ključna ideja, i ako bi se tražila misao koju sam želeo da prevedem u specifični jezik grafičkog dizajna, onda je to: muziciranje linijom! Svakako, najveći uticaj na mene kao umetnika (svesno ili nesvesno), imala je moja tetka. Ona je formirala moj senzibilitet i implementirala u mene svoju jedinstvenu filozofiju, stavove i razmišljanja – što se ispostavilo da nije korisno samo u stvaranju, već i u svakodnevnom zivotu.

Ako bi se tražila misao koju sam želeo da prevedem u specifični jezik grafičkog dizajna, onda je to: muziciranje linijom

Na koji način prilaziš projektima i kako ih promatraš pre nego što kreneš s radom?
Na različite načine, nema pravila, možda čak i nema ponavljanja – jer sve zavisi od projekta. Od samog starta bavljenja dizajnom želeo sam da se ogledam i isprobam u što više različitih sfera – grafički, branding, web, UI/UX i 3D. Tako da, u zavisnosti od toga kakav je projekat i kakvom je klijentu namenjen, razvijao sam drugačiji pristup bezmalo za svaki projekat. Trudim se da u svakom od njih ostavim neki svoj pečat, prožmem, provučem i neki lični eksperiment.

Najviše volim projekte poput serije Empathy ili serije postera Future is The Mirror of The Past, kada u sekundi doživim nešto i poželim da to odmah izbacim iz sebe u vidu crteža, ili pak nešto što se taložilo i sazrevalo u mojoj svesti duže vreme kulminira, i onda radovi bukvalno izlaze, dakle bez napora, oklevanja.

Domaće tržište? Pa to je noćna mora svih dizajnera!

Koje programe koristiš?
Kada su programi u pitanju, za sada sam svakodnevno u Illustratoru, Photoshopu i Adobe XD, kada su UI/UX projekti u pitanju. Radio sam u 3D Maxu, a uskoro planiram da usavršavam After Effect i uopšte video, čime bih zatvorio krug i kompletirao svoju poetiku i rukopis dizajnera.

Šta te motiviše da stvaraš na domaćem tržištu?
Domaće tržište? Pa to je noćna mora svih dizajnera! Mislim da je potencijal domaćeg tržišta kako u, ponekad, otvorenim klijentima, ali i našim talentovanim dizajnerima. Tome me je naučio Lazar Sakan i vreme provedeno uz sjajne ljude iz agencije New Moment New Ideas Company – jedne od retkih kod nas koja pomera granice regionalnog, a bogami i svetskog advertajzinga.

Lično volim vaporwave, volim osamdesete, volim palete boja renesanse, nadrealizam, impresionizam…

Šta bi bio tvoj dizajnerski adut?
Znam da koristim Pen tool. Šalim se, moj adut je pomenuta svestranost. Volim da radim na različitim projektima, od brandinga, preko aplikacija, do 3D. Iako isprva svaki segment deluje kao priča za sebe, ja ,,podvrste“ dizajna vidim kao pakovanje lego kockica: paket iz kog mogu da uzmem ponešto, i stvorim nešto novo, jedinstveno, kombinujem, eksperimentišem, igram se…

Kakav brif voliš?
Pa, najviše volim brif gde neko kaže hoću to, imaš potpunu slobodu da to uradiš kako ti želiš. A to, naravno, ne postoji. Tako da volim jasno definisan brif gde klijent u startu kaže šta želi, pošalje knjigu standarda, ukoliko je ima, i dâ mi slobodu da radim kako ja mislim da je najbolje. S obzirom na to da ni to ne postoji, onda mogu reći da volim bilo kakav brif, jer to znači nov projekat, a samim tim i novo uzbuđenje.

Trenutne fascinacije koje inspirišu tvoj rad?
Volim vaporwave, volim osamdesete, volim palete boja renesanse, nadrealizam, impresionizam… trudim se da, kao što muziku ne slušam žanrovski, tako i vizuelnu umetnost posmatram kao celinu i u svakoj formi pronađem nešto što mi se dopada. Pratim dosta umetnika na internetu jer danas je to najbrži način kako za inspiraciju, tako i za otkrivanje inovacija. A nekada me jednostavno fascinira trenutak.

Imaš li neke postulate po kojima živiš i radiš? Šta je tvoj moto?
Postulat često grubo vezujemo za zahtev, a zahtev za očekivanje. Mozak očekivanja obično percipira kao opasnost, tako da, iako su u svakom projektu prisutna velika očekivanja od dizajnera, trudim se da se ne obazirem na to, već da stvaram po intuiciji. A što se tiče mota, još uvek ga nisam jasno definisao, pokušavam da ga otkrijem i oblikujem.

Portfolio Lazara Mladenovića na Behance

The post Virtuelna galerija: Lazar Mladenović appeared first on 42 magazin.

Kada vam se u rukama nađe Twiga Paterrn Bazaar jastuk, torbica, neseser ili šolja, jasno je da je reč o kvalitetno izrađenom proizvodu, ali takvih ima, pa ima, kod raznih proizvođača velikih i malih, serijskih i unikatnih. No, to se ovde podrazumeva, a kreativna rešenja i bazarska atmosfera jeste ono što nas zadržava da Luciju pitamo kako je zamislila da radi njen online orijentalni bazar, šta krije Twiga, šta je najvažnija stvar kojom morate dokorisati dom…

Twiga Paterrn Bazaar nastao je 2014. godine, šta si radila godinama pre nego što si osnovala brend?
U dva navrata bavila sam se dizajnerskim i dizajnersko-menadžerskim poslom u velikim firmama. Jednom je u pitanju bila moda, a drugi put home decor. Bilo je tu puno free lance poslova gde sam miksovala razne oblasti dizajna. Wind surfovala. Čitala. Poprilično putovala. Popunjavala privatnu biografiju svakakvim događajima, emocijama, učenjem….

Jedna od najvećih prednosti vođenja sopstvenog posla za mene je sloboda buđenja po svojoj volji. Sad ustanem kad se naspavam i na miru popijem kafu

Kako si zamišljala svoj brend dok se ideja samo krčkala u glavi?
Kao brend kućne dekoracije i aksesoara prepoznatljiv po dizajnu i upotrebi paterna, odnosno desena. Nešto što ljudi kupuju jer se momentalno zaljube, i posle dugo upotrebljavaju i nose jer su u tome prepoznali neku svoju ličnu priču ili interesovanje. Zato mi je vrlo bitan kvalitet, jastuku za koji ste se emotivno vezali ne sme da se pokvari zip ili rašije šav, torbi ne smeju da se iskrzaju drške…

Kako je tekao proces od ideje do realizacije?
Prvobitna ideja bila je da se bavim prodajom samih paterna industrijama koje ih koriste (tapete, posteljine, materijal za knjižare, moda, home decor…). Ovaj deo poslovanja bio je vezan isključivo za inostranstvo. Planirala sam da uđem i u prodaju proizvoda sa mojim paternima, ali dosta kasnije. Ja sam strejtašica, napravila sam detaljan biznis plan kad šta treba da se desi… Da bih prodavala paterne, pravila sam u Photoshopu makete kako bi oni izgledali na proizvodima. Makete su izgleda bile vrlo realne, zbunila sam publiku koja je pomislila da su to proizvodi. Pojavilo se dosta interesovanja i pitanja gde i kako proizvodi mogu da se kupe… Posle dosta premišljanja, jer sam drugačije planirala, ušla sam i u proizvodnju i prodaju. Proces pronalaženja proizvođača i izvođača bio je dosta mukotrpan. Optuživana sam za perfekcionizam, nemoguće zahteve, rigoroznost oko rokova. Sve je istina (smeh)! To je u našoj sredini ljudima baš teško da prihvate. No, beskompromisno se držim insistiranja na kvalitetu do najsitnijih detalja. Sve je to malo naporno i zahteva priličnu meru upornosti i tvrdoglavosti. I, ovo je lep deo, isplati se!

Šta se krije iza naziva Twiga Paterrn Bazaar?
Da krenem od kraja . Moja ljubav prema atmosferi orijentalnih bazara. Jasna dizajnerska orijentacija na jednostavne linije proizvoda, gde je glavni akcenat na paternu-šari. A Twiga je žirafa na svahiliju, cela stvar je vezana za šalu/dragu uspomenu iz studentskih dana.

Jako se trudim da u svoj dom u fizičkom i duhovnom smislu unesem ono što želim da bude tu, i što želim sama da dobijam u njemu

„Don’t be rational, use your Twiga madly and passionately! Have a glass of wine!“ je ono što je mene magnetski privuklo da otkrijem šta se krije iza Twiga etikete. Kako nastaje jedan tvoj proizvod uz koji ide ova poruka?
Baš mi je drago da ti se dopalo, ta rečenica dosta dobro izražava filozofiju iza Twige.
Proizvodi su u početku nastajali tako što od paterna koje dizajniram odaberem one koji su mi najdraži, izražavaju neku priču ili simboliku koja mi je bitna. Vodim računa o tome da koloritno pratim trendove. Zatim patern implementiram na ceo asortiman proizvoda koje nudim. Uradim dizajn i dam u proizvodnju. Kontrolišem sam proces proizvodnje u smislu kvaliteta i roka izrade. Kada napravim lager proizvoda, postavljam ih na sajt i u radnje gde se prodaju Twiga proizvodi. Radim promociju na mrežama.
U poslednje vreme početak procesa se malo promenio. Osim o paternu razmišljam u startu o tome šta bi kupac Twiga proizvoda želeo da ima. To je dobra filozofija, mislim da se njom Ikea, na primer, dosta služi. Na taj način u proizvod upakujem svoju estetiku, ali i ono što, na osnovu dosadašnjeg poznavanja svojih kupaca, mislim da bi želeli.

Izgleda kao da ti svoj posao konzumiraš sa strašću, da li sam u pravu?
O da, apsolutno si u pravu i drago mi je ako se to vidi. Jako verujem u strast, u svemu. Sve što se radi sa strašću i posvećeno mora da valja. Malo se plašim ljudi koji svoj posao rade bez strasti, šarma i duhovitosti.

Kažu da čovek koji radi posao koji voli zapravo ne radi nijedan dan, kako ti gledaš na svoj posao danas?
Mislim da preterano romantizovanje nije sasvim dobra stvar, a ima ga puno danas. Ima dana kad sam potpuno zanesena radom, mogla bih dan i noć… to je uglavnom kada dizajniram. Veliko mi je uzbuđenje kada prvi put vidim odštampan patern ili napravljen finalni proizvod. Ponekad hoću da odlepim zbog grešaka u proizvodnji, nedovoljne profesionalnosti izvođača. Ume da mi bude naporna supervizija i koordinacija dizajna, proizvodnje, marketinga i prodaje. Začas me odobrovolje pozitivne reakcije kupaca, kada  ljudi izdvoje koji momenat svog vremena da pošalju komentar, poruku ili mejl da izraze svoje oduševljenje i zadovoljstvo.

„Don’t be rational, use your Twiga madly and passionately! Have a glass of wine!“

Tvoji dani prolaze vrlo dinamično jer posao zahteva različite angažmane, kako izgleda tvoj radni dan po izboru?
Jedna od najvećih prednosti vođenja sopstvenog posla za mene jeste sloboda buđenja po svojoj volji. Godinama sam ustajala rano zbog odlaska na posao, nikad se nisam navikla i uvek sam to mrzela. Sad ustanem kad se naspavam i na miru popijem kafu. Važni su mi organizacija i lep planer, svake nedelje pravim plan za sledeću sedmicu. Onda redom krećem da se bavim obavezama za taj dan. Obično pre podne završim posao oko društvenih mreža, a posle miksujem sve moguće vrste poslova vezanih za dizajn, proizvodnju, slanje robe… Trudim se da imam koliko-toliko fiksno radno vreme, jer mi odgovara ujednačen dnevni ritam, ali to je fleksibilno… nekad je posla manje, nekad radim i noću – obično kad dizajniram ili je frka oko roka.

Osim aksesoara za kuću, koji iz kolekcije u kolekciju širi svoj asortiman, uvela si i modne aksesoare kao deo ponude – otkud iskorak na to tržište?
Paterni, koji su okosnica mog dizajna mogu se primeniti na veoma širok asortiman. Uvek imam gomilu ideja, ali svaki novi proizvod zahteva dosta vremena, tako da tempo širenja asortimana moram da prilagodim tome. Brend je dosta vezan za određenu estetiku, atmosferu i način života. Namenjen je ljudima kojima je stalo da su okruženi lepim i pomalo posebnim stvarima. Tako da se tu uklapaju home decor, ali i aksesoari kao što su maske za telefon, notesi, torbe. Torbe su pored jastuka sada najprodavaniji proizvod.

Većina brendova nudi samo proizvode, dok je tvoja ideja da kroz blog sekciju i tekstove približiš ljudima šta te je inspirisalo za njihovo stvaranje i kako najbolje mogu da ih ukope u svoje domove. Da li na to gledaš kao na kreativno uputstvo za upotrebu ili drugačije?
To je u stvari moj način kreiranja bazarske atmosfere. Jako mi se dopada, posebno na bazarima u Turskoj i Indiji, taj duh šarmantnog cenkanja, razmene informacija i priča. Volim da popijem kafu sa prodavcem dok se, više fore radi, cenkam oko prekrivača ili tepiha. U Twigi ne postoji opcija cenakanja, mada sam razmatrala tu ideju J, no bilo bi organizaciono komplikovano. Ali pokušavam da kreiram to dodatno uživanje, razmenu informacija. Trudim se da dam ljudima neke nove ideje, ispričam zanimljive priče, a volim da čujem i njihove reakcije, stavove, interesovanja.

Jako verujem u strast, u svemu. Sve što se radi sa strašću i posvećeno mora da valja. Malo se plašim ljudi koji svoj posao rade bez strasti, šarma i duhovitosti

Kako nastaje zajednički projekat iDeco između tebe i Mare?
E to je priča kao iz motivacionih knjiga (smeh). Mara i ja smo godinama radile zajedno. Prošle smo kroz razne faze rada u velikoj firmi, od trnja do zvezda. Obe smo jako entuzijastične i emotivne, i teško nam pada kada ne vidimo svrhu svog rada, a bilo je i takvih momenata. Tada smo čitale knjige pozitivne filozofije (čemu se Marin muž i dalje smeje, ali nas je radilo) i razmišljale u fazonu: ok, ovo nam se ne sviđa, ajde da napravimo nešto u šta verujemo i što nam se sviđa. I napravismo prvo sopstvene brendove, a onda se u nekom momentu vratismo na ideju pravljenja online škole. Ja sam završavala engleske kurseve tog tipa za patern dizajn i zaljubljena sam u tu vrstu samoedukacije. Nismo bile sasvim sigurne kako će ta priča proći kod nas, da li ljudi imaju dovoljno želje za takvom vrstom rada na sebi i provođenja vremena, i da li imaju dovoljno novca za ulaganje u te stvari. No, odlučismo se i ne pogrešismo, naprotiv!

Online škole su trend koji još nije zaživeo kod nas, kakve su reakcije?
Očekivale smo da će neke reakcije sigurno biti, jer su oba brenda, i Marin (Marina enterijernica) i moj, već bila poznata na tržištu i imala vernu publiku, a i tema je vrlo zanimljiva. Zatekla nas je ipak količina interesovanja i pozitivnih reakcija. Već na prvom kursu imale smo značajno više studenata od onoga što smo planirale u najoptimističnijoj prognozi. Ljudi su prepoznali potpuno iskren i otvoren pristup, stekli su poverenje jer smo se trudile da im vrlo jasno predstavimo šta da očekuju i šta će dobiti za svoj novac. Takođe smo vodile računa da cene budu u skladu sa mogućnostima na našem tržištu. Posebno nas čine radosnim i ponosnim jako pozitivne reakcije, komentari i zadovoljstvo studenata koji su završili kurseve.

Optuživana sam za perfekcionizam, nemoguće zahteve, rigoroznost oko rokova. Sve je istina. To je u našoj sredini ljudima baš teško da prihvate

Osim osnovnog kursa imale ste i kurs novogodišnje dekoracije, šta je tvoj omiljeni dekorativni element u vreme praznika?
Volim sitne dekoracije na neočekivanim mestima u kući, na primer u kupatilu. Obožavam lampice. Godinama nisam umela da rešim problem koji sam imala jer mi je žao da kupujem isečeno stablo (mada neuporedivo miriše), a nikako ne mogu da prihvatim veštačke jelke. Sada donosimo iz šume par većih grana koje stavljam u veliku vazu koja stoji na podu i dekorišem ih kao jelku. Baš volim to rešenje, i taj mali ritual odlaska u šumu po grane.

iDeco je platforma koja ostavlja prostora da se neprestano usavršava i širi, kakvi su vam dalji planovi?
Jao, Maru i mene ako ostaviš zajedno na pola sata – eto planova i biznis ideja za sledećih sto godina. Ložimo se baš na celu priču i ideja imamo napretek. Ali mislim da su strategija i realno širenje biznisa vrlo važna stvar, pa se trudimo da se obuzdamo J i sve radimo vrlo planski i promišljeno. Biće novih kurseva, novih formata kurseva, širenja na nova tržišta, a u planu su i neke sasvim nove stvari, o kojima ne bih još dok ne budemo sasvim sigurne u realizaciju.

Bez čega kuća nije dom?
Nije mi teško da izreknem opšte mesto pošto verujem u njega . Bez ljubavi, to je mislim univerzalna stvar. A što se mene lično tiče, još i bez smeha i veselja, i što lepših predmeta i interesantnih rešenja koja odražavaju lični stil (drvim dosta o tome na iDeco kursevima J). Jako se trudim da u svoj dom u fizičkom i duhovnom smislu unesem ono što želim da bude tu, i što želim sama da dobijam u njem

The post Lucija Adamović: Kuća nije dom bez ljubavi, lepih predmeta i interesantnih rešenja appeared first on 42 magazin.