Dalí, ukratko

Salvador Dalí rođen je 11. maja 1904. godine u Figerasu, u Španiji. Roditelji su ga još u detinjstvu ohrabrivali da se bavi umetnošću, a tu pasiju razvijao je i tokom studija na Madridskoj akademiji. Godine 1920. odlazi u Pariz, gde upoznaje Picassoa, Magrittea i Miróa, koji ga inspirišu da se bavi nadrealističkim slikarstvom. Desetak godina kasnije proslavlja se slikom Upornost sećanja – sada veoma poznatim izmišljenim pejzažom u kom se topi nekoliko časovnika. Usponom fašističkog lidera Francisca Franca u Španiji, tokom četrdesetih godina, Dalí biva izbačen iz nadrealističkog pokreta, ali ga to nipošto nije sprečilo da se i dalje bavi umetnošću. Danas, on važi za jedan od simbola ne samo nadrealističkog slikarstva već i cele Španije. Umro je u rodnom gradu 1989. godine.

Mali Dalí

Maestralni umetnik danas poznat kao Dalí zapravo se zove Salvador Felipe Jacinto Dalí i odmalena je imao podršku roditelja da se bavi umetnošću, da ne beži od svog ekcentrizma i tako osvaja svet.

Školu nije završio jer je smatrao da niko od profesora nije kompetentan da oceni njegova dela

Još kao dete upisao je školu crtanja na koledžu Colegio de Hermanos Maristas. U to vreme nije bio ozbiljan student, radije je sanjario i pažnju poklanjao posebno kreiranoj odeći ili frizurama koje su ga izdvajale iz mase. Na jednom od raspusta s porodicom putuje u Kadakes i tamo otkriva moderno slikarstvo. Kasnije te godine otac mu organizuje prvu izložbu na kojoj su bili prikazani njegovi crteži ugljem. Do 1919. učestvuje na prvoj javnoj izložbi u Opštinskom teatru grada Figerasa.

Veza između bunta i nadrealizma

Tri godine potom Dalí upisuje Akademiju San Fernando u Madridu. U tom momentu on ima 17 godina, a život u studentskom domu njegov ekscentrizam diže na nov nivo – pušta kosu, zulufe, oblači se kao engleski aristokrata s kraja 19. veka… Slikao je pod uticajem kubizma, čime je privukao pažnju kolega i profesora. Godine 1923. biva suspendovan sa akademije zbog oštrih kritika koje je upućivao profesorima i zbog organizovanja protesta protiv školske uprave. Te iste godine bio je uhapšen jer je pružao podršku separatističkom pokretu. Na akademiju se vraća tri godine kasnije, ali je ne završava jer smatra da niko od profesora nije kompetentan da oceni njegova dela.

Upornost sećanja

Ipak, školovanje nije proveo isključivo buntovnički. Upravo tamo otkrivao je razne forme umetnosti i kopirao mnoge klasične umetnike – Raphaela, Bronzina i Diega Velázqueza (od kog je usvojio i karakteristično stilizovanje brkova). Takođe, interesovao se za avangardne pokrete, za Dadu ili Antiestablišment.

Salvador Dali stilizovao je brkove po uzoru na Diega Velasqueza

Između 1926. i 1929. Dalí putuje u Pariz, gde se druži s Pablom Picassom. U tom periodu slika nekoliko radova inspirisanih upravo ovim velikim umetnikom. Upoznaje i Miróa, španskog slikara i skulptora, koji je, zajedno sa pesnikom Paulom Éluardom i slikarom Renéom Magrittom, otkrio Dalíju nadrealizam. Dotad Dalíjeva dela bila su impresionistička, futuristička i kubistička.

Dalí postaje jedan od istaknutih predstavnika nadrealizma, tvrdivši da je on sam bio umetnost

Dalíjeve slike počinju da prikazuju tri teme – čoveka i senzacije, seksualnu simboliku i ideografiju. U radu je koristio tehnike klasičnih majstora, pod uticajem renesanse, što je bilo u suprotnosti s tematikom snova, prikazima halucinacija i izmaštanih likova koji su se pojavljivali na slikama. Među mnogim umetnicima koji su ušli u svet nadrealizma Dalí postaje jedan od istaknutih predstavnika tog pokreta, tvrdivši da je on sam bio umetnost, te je tako i živeo. Tridesetih godina, kao nadrealista, počinje aktivno da se bavi ilustracijom knjiga, kao što su Faust i Život je san.

Sarađivao je i sa dizajnerkom Elsom Schiaparelli, te su zajedno kreirali čuvenu haljinu “Jastog”, 1937. godine

Dalí je opsesivno čitao Freudove teorije psihoanalize i svoje opservacije na ovu temu prenosio je na platna. Razvija tzv. paranoično-kritični metod, mentalnu vežbu kojom pokušava da dođe do podsvesti radi pojačavanja umetničke kreative.

Godine 1929. umetnička istraživanja prenosi na svet filma i sarađuje s Luisom Buñuelom na dva filmska naslova: Andaluzijski pas (Un Chien Andalou) i Zlatno doba (L’Age d’or). Kasnije se i pojavljuje u filmu Spellbound (1945) Alfreda Hitchcocka, a njegove slike korišćene su za prikazivanje i dočaravanje sekvenci sna.

https://www.youtube.com/watch?v=054OIVlmjUM

Gala

Avgusta 1929. upoznaje rusku imigrantkinju Elenu Dmitrievnu Diakonovu, deset godina stariju od njega. Iako je tada bila udata za nadrealističkog slikara Paula Éluarda, jaka fizičko-psihička atrakcija s Dajem navela ju je da se razvede i počne da živi s novim ljubavnikom. Dalí ju je zvao Gala, bila mu je muza, inspiracija, a na kraju i životna partnerka. Davala je balans Dalíjevom kreativnom haosu – bavila se finansijama i menadžerskim delom koji slikarski posao, takođe, zahteva.

Gala s šeširom Else Schiaparelli, dizajniranom na osnovu Dalijevih skica, 1938. godina

Do 1930. Dalí je bio velika ne samo nadrealistička već i legitimna pop zvezda. Njegova vibrantna ličnost često je, prema nekim kritičarima, bacala u senku umetnički rad.

Drugi svetski rat i izbacivanje iz nadrealističkog pokreta

Kako je ratna atmosfera jačala u Evropi, a posebno u Španiji, Dalí biva izbačen iz nadrealističke grupe umetnika jer je odbijao da se zauzme protiv fašiste Francisca Franca (dok su Picasso, Buñuel i Miró to uradili). Iako je ovim činom označen fašistom, neki istoričari umetnosti veruju da je do izbacivanja došlo zbog velike svađe s vođom nadrealističkog pokreta – Andréom Bretonom.

Opsesivno je čitao Freudove teorije psihoanalize i svoje opservacije na ovu temu prenosio na platna

Međutim, uprkos toj situaciji Dalí nastavlja da izlaže na nadrealističkim izložbama širom sveta. Kada je Drugi svetski rat počeo, seli se u SAD, gde ostaje do 1948.

Menhetn, crtež Salvadora Dalija

U tom periodu Amerikanci mu priređuju retrospektivu u Metropoliten muzeju, a prati je štampanje autobiografije Tajni život Salvadora Dalíja. Kasnije objavljuje još dve veoma popularne knjige – Skrivena lica i Dnevnik genija.

Dalíjev neverovatni muzej

Nakon rata vraća se u Figeres, svoj rodni grad, i od 1960. do 1974. posvećuje svoje vreme kreiranju Dalí teatra-muzeja. Muzej je izgrađen u opštinskoj zgradi, upravo onoj u kojoj je imao prvu samostalnu izložbu, zvanično je otvoren 1974, kao i najveća je nadrealistička struktura na svetu, sa serijama nepovezanih prostorija u kojima je svaki detalj priča za sebe.

Fotografija: Moris Moreno

U muzeju se nalazi i kolekcija njegovih slika, skulptura i eksperimenata, a neki od njih rađeni su ekskluzivno za ovu priliku i postavku. U ovom periodu povezuje se sa bogatim američkim kolekcionarima koji uspostavljaju organizaciju Dalijevi prijatelji. Ova organizacija, nekoliko godina kasnije, otvara još jedan Dalíjev muzej na Floridi.

Poslednje godine

Osamdesetih godina Dalí biva primoran da se povuče jer razvija motorni poremećaj zbog kog ne može da drži četkicu u ruci. Nedugo potom, njegova žena Gala umire. Ovi događaju bacaju ga u duboku depresiju. Poslednjih godina nije se bavio javnim životom, a umro je 23. januara 1989. u rodnom gradu. Sahranjen je u sopstvenom muzeju, gde i danas možete posetiti njegovu kriptu.

Beogradska publika je u nekoliko prilika mogla da vidi dela čuvenog umetnika. Godine 2009. u Servantesu je bila postavljena izložba Dali i magija ilustracije, 2010. u Muzeju 25. maj bila je Dalijeva postavka nazvana Božanstveni svetovi, dok je nekoliko njegovih slika bilo prikazano u okviru izložbe Četiri mačora u Galeriji New Moment 2013. godine.

The post Da li dobro znate ko je Dalí? appeared first on 42 magazin.

Kada gledate njene fotografije nastale pre više od 50 godina, na trenutak pomislite kako su i snimci i ona na njima skoro savremeni, čak avangardni. Devojka krupnih očiju, sitne građe, dugih nogu i krate kose, žena dečačkog stasa donela je šezdesetih godina prošlog veka prvu pravu revoluciju u svet modelinga i lepote i postala fenomen kome se i obični smrtnici i modni znalci i danas vraćaju po inspiraciju – u vremeplova modne i industrije. Ona se zove kratko Twiggy, a sve ono što pripada tom fenomenu je Twiggy’s – građa, frizura, trepavice. I posebno ličnost nestašne, buntovne, opuštene adolescentkinje, čak Pipi Duge Čarape, na koju asocira i zbog pegica.

Lesley Hornby alijas Twiggy je britanska manekenka, potom glumica i pevačica, poznata kao jedan od prvih svetskih supermodela – ikona svetske pop kulture šezdesetih. Njen androgin izgled i mršavost pokrenuli su nove estetske trendove u svetu mode.

Nema potrebe da se oblačite kao bilo ko drugi. Mnogo je zabavnije da kreirate sopstveni izgled. Twiggy

A sve je počelo kad je skratila kosu. Ta radikalna odluka mnogim modelima donela je takođe wow efekat i lansirala ih u modni Partenon specifičnih. Twiggy je bila prva.

U januaru 1966. svratila je u londonski salon Maifair do poznatog frizera Leonarda i ošišala se. Zatim je fotograf Barry Lategan snimio nekoliko fotografija i Leonardo ih je okačio na zid salona. Tamo je onda došao Deirdre McSharry, modni novinar iz Daily Expressa, video fotografije i hteo da se upozna s tom mladom devojkom. Nekoliko nedelja kasnije objavo je članak i fotografije Lesley i ona je odmah proglašena „licem ’66. godine“. Imala je samo 16 godina.

Kao u nekom romantičnom filmu, mesec dana nakon tog članka Lesley, odnosno Twiggy, pozirala je za Vogue, na čijoj se naslovnici našla u oktobru 1967, a za godinu dana uradila je 13 modnih editorijala za međunarodna izdanja tog magazina. U jednom ju je čak redakcija opisala kao „ekstravagancu koja simboliše izgled šezdesetih“.

Ubrzo se našla i u svim vodećim modnim časopisima, počela je da zarađuje čak 80 funti na sat i već 1967. dobila svoju liniju Twiggy haljine…

Iako je za manekenku bila niska (167 cm) i sićušna (51 kg), Twiggy je nosila novu vrstu fluktuirajuće, androgine seksualne privlačnosti. Nov – Twiggy – izgled bazirao se na tri karakteristike: tankoj figuri, dečački kratkoj frizuri i iznenađujuće dugim trepavicama. Opisujući kako je dobila svoje istaknute trepavice, sada poznate kao Twiggi’s, objasnila je: „Tada sam na oči stavila tri para lažnih trepavica i oslikala dodatne na donjem kapku.“

Trik je u tome da pronađete pravi stil samo za sebe. Kada treba da probate novu garderobu, moj savet je da tome ne pristupate previše ozbiljno – zabavljajte se! Twiggy

U martu 1967. ona stiže u Njujork, a na aerodromu Kennedy dočekuju je predstavnici štampe. New Yorker, Life i Newsweek pisali su o Twiggy fenomenu, a New Yorker mu je posvetio gotovo 100 stranica. Te godine postala je međunarodna senzacija.

Prema rečima feministkinje Linde Delibero, Twiggy je bila „najvidljivija roba koju je Britanija proizvela te godine, a Amerika velikodušno nastavila da je promoviše praveći tanke Twiggy olovke, Twiggy kutije za ručak, Twiggy trepavice, asortiman Twiggy kozmetike.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Početkom sedamdesetih povremeno je glumila, za ulogu u filmskoj adaptaciji popularnog mjuzikla The Boy Friend Kena Russella osvojila je Zlatni globus za najbolju glumicu u komediji ili mjuziklu, a pojavila se i na kaveru albuma Davida Bowiea Pin Ups iz 1973. – gde se oslanja na njegovo rame dok oboje imaju kolor maske na licu.

Twggy adolescentna telesna građa bila je savršen okvir za androgine stilove koji su se javljali šezdesetih – slatke haljine A-kroja sa ogrlicama i kravatama, odela i haljine sa detaljima vojnih uniformi, ženski komadi muškog kroja, svemirska odela… Pod etiketom „uniseks“ stvarali su tadašnji dizajneri minimalizma Pierre Cardin, Andre Courreges, Rudi Gernreich…

A ceo taj paket šezdesetih promovisala je Twiggy pozirajući najpoznatijim fotografima, među kojima su Richard Avedon, Cecil Beaton, Melvin Sokolsky, Ronald Traeger, Bert Stern, Norman Parkinson, Annie Leibovitz i Steven Meisel.

Twiggy danas ima 68 godina i izgleda kao žena svojih godina. Jednom je izjavila da ni u žiži svoje slave nije mnogo marila kako izgleda. „Bila sam smešna, mršava mala stvar sa dugim trepavicama i dugim nogama. Mislila sam da je svet poludeo.“ Nekadašnji uspeh više pripisuje svojoj „smešnoj i plašljivoj“ ličnosti nego svom izgledu.

Twiggy izgled bazirao se na tri karakteristike: tankoj figuri, dečački kratkoj frizuri i iznenađujuće dugim trepavicama

Budući da potiče iz radničke porodice iz severozapadnog Londona, Lesley danas ističe: „Verovatno sam bila prvi poznati supermodel radničke klase. Tada je bilo u modi da budete radnička klasa, što je slučaj sa velikim brojem glumaca koji su došli iz radničkih porodica i nametnuli svoj akcenat.“

I danas opuštena, Lesley kaže da se najbolje oseća u dobro skrojenoj jakni i uskim pantalonama ili farmerkama. Poslednjih nekoliko godina dizajnira kolekcije za Marks & Spencer i čaše za Specsavers okružene kristalima Swarovski. I čini se da i dalje jednostavno lebdi kroz život.

The post Twiggy: Pola veka androgine lepote appeared first on 42 magazin.