Istina Outhidea i mašta Tina Ujevića više su lica istog novčića, a neki zasebni apoeni bilo koje valute. Spaja ih zanos, ideja, kosmička mimikrija, sa neobuzdanom težnjom da sutrašnjica, kakva god da je, pripada boljim ljudima. To je najkraća moguća dijagnoza Outhide Festivala – vera do granice bezobrazluka. Ako dovoljno napregneš vijuge i tetive, ako uđeš u stvaranje ideje vredne kolektivnog cimanja, na kraju tog duginog svoda, isklesaće se fragment, fragment koji će nastaviti muzičko bivstvovanje u palanci na dva Timoka.

Najkraća moguća dijagnoza Outhide Festivala – vera do granice bezobrazluka

Tako da, dragi čitaoče, ako nekad kreneš da praviš festival koji će svim problemima da pristupa sa osmehom, gledaj da to ne bude bilo koji grad, jer nikada nije isto kada dođeš u bilo koji grad, poput Vere Pavladoljske, već je za nju to jedino Valjevo, kao što je za Outhide to jedino Zaječar. Kad kreneš da praviš festival muzike svojih idola sa publikom koja je sačinjena od tvojih prijatelja, gledaj da to mesto može i sâmo da ispriča priču svojih protagonista, ako su oni slučajno zauzeti slušanjem nekih novih rifova, jurnjavom za nekim novim prilikama i, pre svega, divljenju nekim novim snovima (ženama).

Outhide festival u saradnji sa izviđačkim odredom "Đorđe Simeonović" obezbeđuje BESPLATAN KAMP za sve posetioce festivala. Potrebno je samo najaviti se uz lične podatke i broj šatora na mail: outhidefestival@gmail.com. "U hotelu je lepo, ali u kampu je ekipa!"

A post shared by Outhide Festival 2018 (@outhidefestival) on Jul 21, 2018 at 2:43am PDT

Zaječar ko Zaječar. Sve provincije su iste. Na površini, doduše. Jedan trg, kolektivna istorija, kolektivna seljenja i, na kraju krajeva, kolektivna gorčina uspavanih kretnji, odlaganje velikih akcija i skraćeno radno vreme. To je Zaječar, palanka, mesto vašara i dinamike stagniranja. Kao što je već rečeno, sve provincije su iste, ali Zaječar je to samo na površini, samo u mimohodu i samo za one posetioce koji su ovde došli da prekrate poslovne, porodična ili manje porodična putovanja. Zaječar ispod radara je, kao kod Pajtonovaca, nešto sasvim drugačije. Kada kreneš u tu vrstu avanture, pronalaženja grada ispod grada, bilo bi korisno da sa sobom imaš knjigu Zaječarska rapsodija Zorana Aleksića, za Zaječarce samo Alekse, jer upravo u tom almanahu leži ključ za razumevanja tog Zaječara ispod radara, i zašto je baš ovde muzika možda i više od sebe same.

Dešavanja su u mašti, a kosmos je na gajbi 27. i 28. jula! Tri bine, preko 60 izvođača i mnoštvo umetničkih instalacija. Pridruži se eventu, LINK IN BIO. Obezbedi kartu za oba dana festivala: 800rsd ( AKCIJA 3+1 gratis do 5. jula ) u svim WinWin Shopovima ili online preko DD Tickets: https://goo.gl/VTCKwY #DEOSAMBUNTA #ŠIRIDALJE

A post shared by Outhide Festival 2018 (@outhidefestival) on Jul 3, 2018 at 1:30pm PDT

U Zaječarskoj rapsodiji je popisano, opisano i dočarano sve što je ovaj grad u muzičkom smislu učinilo onim što jeste i, pri samom kraju, ima imena nekih „mahalskih smrtnika“, koji u grad rock and rolla, skoro pa švercerski, po noći donose rep i elektronsku muziku. Pre više od četiri godine od objavljivanja knjige ta ista ekipa sedi po verandama i baštama lokala i lokaliteta, za njih u jedinom rodnom gradu na svetu, kao Elvis Kurtović i njegovi meteori u Sarajevu za vreme Olimpijade. Sa prostim zavetnim stavom – da ništa nije gotovo, i spoznajom da sledeća slična rapsodija treba da počne tamo gde se završila prva – na njihovoj muzici. A to nije baš lako u vreme kad sve što voliš u svom rodnom gradu polako nestaje… Ali kao i svaki razgovor za kafanskim stolom u koji kvorum imaju naslednici Zoranovih brkova, jednostavno se samo kaže: „Rešavamo ga“. E, to je još jedna u lepezi istinitih priča Outhide Festivala.

Autentičan, nepokolebljiv, originalan i provokativan umetnički iskaz neke nove ekipe stvaralaca u Zaječaru

Cela ta garnitura teoretičara sporta, muzičkih i glavnih urednika, poslednjih bitnika i mladih boema bila je u pravu. S tim što nisu oni napravili Outhide, oni su ga podržali, napravili šlagvort, kao što su i oni sami zatekli muzičku scenu u Zaječaru u ranim dvehiljaditim godinama.

VIETMENS | TSAHEYLU STAGE | 27. JUL Nakon sjajne žurke u Kladovu i celodnevnog zezanja na festivalu Dev9t, oni dolaze na Outhide Festival 2018, jer dobre stvari se ponavljaju i ne treba ih menjati. Vietmens čine Danilo Kaseric i Ivan Rapaić. Cena karte za dva dana: 800 rsd (AKCIJA 4+1) Prodajno mesto: WinWin Shop ili online: https://goo.gl/VTCKwY

A post shared by Outhide Festival 2018 (@outhidefestival) on Jul 13, 2018 at 3:20am PDT

U takvoj atmosferi nastaje Outhide, kao autentičan, nepokolebljiv, originalan i provokativan umetnički iskaz neke nove ekipe stvaralaca u Zaječaru. Kao i svi pređašnji valovi, i on ima svoje stene, ali ih savladava sa gradskim osmehom, jer u svakoj zaječarskoj priči, siže se uvek završava sa „Rešavamo ga“.

I ovogodišnji, već treći po redu, festival rešava svoja pitanja, izazove i nedaće. Iz obaveze prema svom rodnom gradu, iz obaveze prema svojim prijateljima i iz inata da odluku da li ćemo da se vidimo ne zavisi od mraka koji nas okružuje, već od toga koliko smo spremni da gorimo. Outhide od prvog trenutka svog postojanja jeste baš to – razlog za rad do kasnih sati, odustajanje od odmora, apsolutno napuštanje zone komfora, bespregovorna fokusiranost, jer, iza svih paravana sve tri bine ovogodišnjeg festivala, postoji ogromna doza odgovornosti da se napravi veći i vidljivi šou u istoriji velikih događaja ovog grada.

U svakoj zaječarskoj priči siže se uvek završava sa „Rešavamo ga“

Dok smo prošle godine pakovali opremu kada je jutro već poodmaklo i tišina ponovo počela da se nameće kao jedina muzika na Kraljevici, jedna od viđenijih umetničkih glava obratila se kamionu rečima: „Kamione, stani, ajde da se zezamo.“ Za dočaravanje te scene bih u pomoć morao da pozovem Felinija, ili barem Nikitu Mihalkova, i teško da taj deo outhajdovske humoreske može da bude dopadljiv publici van zaječarskog govornog područja, ali i to je jedan od neurona Outhide Festivala, rečenica upućena direktno FAP mašini, jednostavno sa blagim imperativom „Kamione, stani da se zezamo.“

Kakve nas to dekoracije čekaju ove godine? Evo par primera prošlogodišnjih #outhide #zajecar #festival #srbija #musicfestival #dekoracija

A post shared by Outhide Festival 2018 (@outhidefestival) on Jun 24, 2018 at 8:53am PDT

Tako da, dragi čitaoče, u danima totalnog pomračenja meseca, 27. i 28. jula, jedna šuma će ipak da svetli, neki ljudi će zagrejati tetive do bola, da bi svaki putnik namernik ka avanturi koju donosi Outhide po istinitoj priči mogao da u roku od nekoliko minuta postane deo klana, član familije, i doprinese fragmentu koji Outhiide čini drugačijem od ostalih, da doprinese njegovom zanosu.

U danima totalnog pomračenja meseca, 27. i 28. jula, jedna šuma će ipak da svetli

P.S. Sav ambijent, izvođače, atmosferu, pucanje kosmičkih naboja, razdraganost samih ljudi, kao i dekoracije po kojima je Outhide prepoznatljiv, sve flertovanje sa Kjubrikom, Lukasom, neonima koji kvare mrak i mrak koji upotpunjuje svetlo, sav zanos celokupnog grada, već moraš da doživiš, jer filmovi, istorija i poezija govore o ljudima koji su pronašli sakrivene gradove, svoje istinite priče, i koji su nazdravljali sa svojim ljudima. A Outhide je baš to, žurka na kraju vaseljene, na kojoj su se našli svi koji su tragali za avanturom, putnici muzike, čiji osmeh govori epohe, sa jasnim stavom – da se ovo tako radi.

www.outhidefestival.com

The post OUTHIDE FESTIVAL 2018: Istinite priče o anonimnim krojačima muzike appeared first on 42 magazin.

Foto: Saša Nikolić

Zaječar, ah da, tamo postoji Gitarijada. I, da, tamo su postojale fabrike kristala, kablova, Zaječarska pivara i slični samoupravni poduhvati koji su nekadašnjem biseru industrije istočne Srbije omogućavali pristojne lične dohotke, Zastavina vozila i paradajz skokove po Heleniji i Zeti. Zaječar, grad koji nema više ništa od navedenog, ili barem ništa u tom obliku sa razglednice iz osamdeset i neke. Zaječar, da baš je daleko da se dođe do njega, kad se isključiš sa auto-puta, ti prizori sa magistrale se sviđaju jedino poštovaocima lika i dela Stivena Kinga, i znaju da budu devastirajući, i da tokom puta ponavljate sebi „koja je ovo vukojebina“ na svakom kilometru.

Lokacija koja oduzima dah! Da je dron bio udaljen 50m unazad, video bi se i ušuškan deo gde se nalazi TSAHEYLU STAGE. Rekosmo da izlazak sunca ovde kao da nije ovozemaljski, jer je spomenik na samom vrhu proplanka, te se u zoru zraci prožimaju kroz krošnje drveća stvarajući zapanjujući prizor i savršen užitak Photo by @nikolicphotography #outhide #zajecar #de8bunta #deosambunta #outhidefestival #spomenik #vesala #kraljevica #lokacija #location #destination

A post shared by Outhide Festival – DE8BUNTA (@outhidefestival) on Jan 26, 2017 at 7:04am PST

Zaječar, od modernog začetka ove države, mesto gde se dolazi po kazni, oštre zime, paklena leta, i magla ko da smo u Škotskoj. Zaječar, grad u kome je verovatno bio deda sa Miroča pre nego što je posetio porodicu Anđelković i grad koji cela ekipa Otvorenih vrata spominje samo u verbalnim instalacijama koje za poentu imaju izazivanje osećaja teške seljane, pomešane sa megalomanskom malograđanštinom. Ah da, sve je to Zaječar, grad na dva Timoka, umorni vlasnik najstarijeg rokenrol festivala u jugoistočnoj Evropi, i mesto gde su hipici od svog pokreta odustali pre nego što su uopšte čuli za njega. Ali, što bi reko Ned Stark, sve što dolazi pre „ali“ je obična glupost, tako da sad kreće pravi krešendo.

Festival na kome će verovatno oko pola dva da počne da pada kiša, ali ne očajavaj, ona služi samo da podseti koliko je bolje kad se ljubiš na kiši

Zaječar je četvrta scena u Srbiji, posle Beograda, Novog Sada i Niša (okej, Niš sam stavio samo iz kurtoazije), četvrta muzička scena, de fakto, bez nekog preteranog samopromovisanja. Kako? Samo na mišiće, na tetive i opako cimanje. Koliko god ovaj grad postaje mahala, svakim novim danom u njemu i dalje jedinstveno i nedvosmisleno, kao klisurine, postoji možda i poslednji bastion autorske muzike u ovoj državi(ci), i to se dokazuje brojnim kantautorskim izdanjima, koja se izbacuju po sistemu „štap- kanap-ua-bua“, ali se izbacuju, od hip-hopa, drama, bluza, pa do korzo popa (ah da, kad nam ponestanu muzički pravci, malo ustanovimo novi), i tako, što bi rekli bogovi Darkwooda „u nedogled“. I nismo ih naučili kroz škole, porodice i institucije – samo ulica. Ispred jedne koradžijske radnje, ćelavi, ali vrlo simpatičan pekar, kad se završe šihte, izvadi gitaru i tad se malo zaokrenemo u San Francisko modu, nedaleko odatle postoji jedan suteren, gde se kuva najbolji drum and bass istočnog Balkana, a pre toga ploče iz Londona, džez pre rata, verovatno je i Hajduk Veljko imao nekog totalnog progresivnog guslara, ali Vuk nije stig’o da zapiše.

Foto: Benny – Take a moment

U takvom jednom oksimoronskom okruženju, gde svaki hajp ima i svoj bedak, i sve belo ima svoju crnu notu, stvara se i diše još jedan u nizu alternativnih festivala u nas Srba. Iz bunta, iz inata, iz beskrajne želje za osvajanjem. Iz totalnog vladanja jedine stvari koja ovaj grad nikada neće da napusti, a to je muzika. I to jedini festival sa sinth wave tematikom, jer nismo mi tražili njega, on je, kao jedini, mogao da se postavi jedino u gradu u kome se najmanje očekivao. I da se razumemo, mi se ne kurčimo, mi samo prkosimo, ali ne agresijom, već estetikom, plemenskim „ubuntu“ iskazom. Gde sem neba, ritma i zajednica nemamo ništa, gde na sav turbo sa ekrana i kanala mi kažemo drum, na svaku osrednjost, mi odgovorimo tehno zvukom, i to onim jedinim mogućem (masnim, provokativnim i bezobraznim tehno zvukom).

Zaječar, grad na dva Timoka, umorni vlasnik najstarijeg rokenrol festivala u jugoistočnoj Evropi

Oh da, to je zapravo Outhide, festival na kome si gost samo pet minuta, posle toga postaješ deo klana, burazer, komšija, festival gde su tvoji ljudi, tvoji pisci, tvoji filozofi i na kraju gde je tvoja muzika. Outhide, festival na kome će verovatno oko pola dva da počne da pada kiša, ali ne očajavaj, ona služi samo da razmrlja plavu senku sa žutim šljokicama, samo da podseti koliko je bolje kad se ljubiš na kiši, samo da ubrza pretkomore do tačke poistovećivanja sa bitom. Outhide, festival gde car dolazi da pita lokalnog DJ-a da li može da zavrti, i gde mu lokalni DJ kaže „E, ajde malo posle“. Outhide, festival koji vraća familiju na rejv. Outhide, festival koji ti u svakoj sekundi poručuje: „Opusti se“. Outhide, festival na kraju vaseljene.

Foto: Saša Nikolić

(Pisci pomenuti u naslovu poslužili su samo za povećanje klikabilnosti, inače, ne ljute se, to sve naši ljudi, Džoni inače JNA služio baš ovde).

https://www.youtube.com/watch?v=vOiH5UFpfNU

Datum: 19. avgust 2017.
Mesto: Istočna Srbija, Zaječar, Vešala
Lineup: pogledajte ovde!

The post Outhide – bunt, festival i video-trake appeared first on 42 magazin.