Johana Bogićević

Johana je u svet muzike ušla pre deset godina puštajući u četvoročlanom ženskom di-džej kolektivu Deckadance. Kasnije se udružila sa kolegom di-džejem Dušanom Lilićem i zajedno osnivaju kolektiv Banda Panda, koji nastupa već osmu godinu. Puštali su u svim velikim gradskim klubovima, na festivalima u regionu i dovodili mnoge značajne strane di-džejeve, a prošle godine pokrenuli su i novi party serijal pod nazivom Bipolar.

„Iako je di-džejing za većinu nas sveden na nivo hobija, jer u lokalnim uslovima malo ko može od toga da živi, ne mogu reći da to nije moj ‘posao pored posla’, budući da mu se posvećujem, vežbam, pripremam se, istražujem i, na kraju, nastupam na nedeljnom nivou. A ako se nečim kontinuirano bavim, normalno je da želim i da budem bolja i da napredujem.“

Iako se dosta žena kod nas bavi muzikom, ne postoji nijedan sestrinski kolektiv koji bi ih udružio, povezao i osnažio

Nije tajna da je svet klabinga u Srbiji, kao i u svetu, polje na kom procentualno mnogo više deluju muškarci. Većina di-džejeva su muškarci, kao i vlasnici klubova, programski organizatori i tehničari, što često ume da bude izvor različitih nesporazuma.

„U prvom trenutku nisam osećala ili, možda je ispravnije da kažem – nisam razmišljala o tome da li je odnos drugih kolega i vlasnika klubova drugačiji prema meni ili prema Dušanu, ali su neke situacije pokazale da ta razlika ipak postoji. Npr. desilo mi se da mi je jedan programski organizator kluba prišao i rekao da nije primetio da ja vrtim, mislio je da sam tu za ‘ukras’. Nakon toga mi je rekao da mu se zapravo baš dopada to što radim. Dakle, ispostavilo se da su neke stvari koje sam ja radila ljudi pripisivali Dušanu jer logično je bilo da ja ne umem. Međutim, takve situacije u meni mogu samo da probude želju da se još više dokazujem.“

U Beogradu postoji dosta ortačkih di-džej ekipa, koje u svoje redove primaju mlađe di-džejeve. Ali, iako se dosta žena bavi muzikom, ne postoji nijedan takav sestrinski kolektiv koji bi na isti način krčio svoj put na sceni.

„U ovom momentu jedan od naših najuspešnijih di-džejeva je Tijana T. Ona je prevazišla mnoge svoje kolege i ne samo da je bitna za domaću scenu, već je i globalno priznata. Verujem da ni ona nije imala jednake prilike poput svojih muških kolega, ali uspela je da prevaziđe prepreke i napreduje do mesta na kom je sad. Mislim da je to sjajan primer za rušenje predrasuda.“

Iako se sve više žena nalazi na lajnapovima raznih muzičkih događaja, zanimljiv je podatak koji govori da su na jednom od velikih domaćih festivala od ukupno 118 imena koja nastupaju – samo 12 njih ženska.

Godine 2015. urađeno je istraživanje o tome koliko žena je uključeno u festivalske programe. Rezultati variraju od zemlje do zemlje, ali prosek kaže da je svega 10 odsto žena pozivano da učestvuju

U ovoj situaciji rodila se ideja za umrežavanjem ženskih di-džejeva. Milivoje Božović, vlasnik Broda 20/44, predložio je da se svake srede tokom leta organizuje program koji će ovu ideju realizovati, a Johanu je prepoznao kao organizatorku. Tako je ona dobila priliku da hostuje F-Society – veče na kom će muziku puštati samo žene.

„Nedavno sam držala di-džej radionicu namenjenu ženama sa devojkama iz Norveške koje su i di-džejke i organizatorke festivala na kojem je lajnap formiran tendenciozno tako da bude 50 odsto žena i 50 odsto muškaraca, tj. da se radi na jednakosti i u isto vreme promociji žena u muzici. Sama radionica, iako organizovana bez gotovo ikakve promocije, privukla je petnaestak devojka sa jakom željom da se bave elektronskom muzikom. Mislim da je celo to iskustvo bilo inicijalna kapisla za stvaranje F-Society.“

Iako može delovati da kaskamo za svetskom scenom, to zapravo nije tako. Cela priča o ženama u elektronskoj muzici, tj. nedostatak žena u njoj, pokrenula se kao posledica organizovanja ženskih kolektiva, i to tek poslednjih nekoliko godina. Jedan od takvih je i njujorški tehno-feministički kolektiv Discowoman. One su tada zauzele svoja, dobra, mesta u klubovima, a kasnije, sasvim prirodno, počele da postavljaju pitanja o poziciji žene na toj sceni. Slični kolektivi danas mogu da se nađu svuda u svetu – tu je londonski Siren ili pariski TGAF… Godine 2015. urađeno je istraživanje o tome koliko žena je uključeno u festivalske programe. Rezultati variraju od zemlje do zemlje, ali prosek kaže da je svega 10 odsto žena pozivano da učestvuju.

„Objektivizacija žena za di-džej pultom prisutna je u jednakoj meri koliko je prisutna u celom društvu. Verujem da mnogi misle da ona mora biti lepa i seksi da bi se uopšte našla na tom mestu jer je to čini dobrim marketinškim alatom. Naravno da ne želim time da kažem da lepa devojka ne može biti dobar di-džej, ali izgled ne treba da bude presudan – sluh i muzičko znanje su sve što je suštinski potrebno za ovaj posao. Danas, kako se globalno radi na osnaživanju pozicije žene u svim sferama društva, i ovakve stvari postaju vidljive i jasnije. F-Society jeste u neku ruku nastao kao plod duha vremena, ali, da smo želeli tako nešto da organizujemo pre par godina, mislim da ne bismo ni mogli. Jednostavno, nije bilo toliko žena koje bih mogla da pozovem. Samo iz tog razloga vidim da se situacija i kod nas promenila u protekle tri, četiri godine.“

Last night at F-Society w/Sara Renar & Johana

A post shared by Banda Panda (@bandapandacrew) on Jul 26, 2018 at 3:17am PDT

F-Society nije samo „žensko“ veče već je veče za sve one koji su tu zbog kvalitetne elektronske muzike različitih podžanrova. To je, složićete se, na koncu i najvažnije. Ipak, ispostavilo se da je ovo veče dobra platforma za povezivanje žena u elektronskoj muzici, mesto za upoznavanje i razmenjivanje iskustava.

„Kada sam krenula da realizujem ideju i pravim program, poznavala sam samo nekoliko devojaka koje bih mogla da pozovem. Suštinski, neplanski sam ušla u celu priču. Međutim, već posle prve večeri desila se promena – počele su da mi se javljaju devojke koje se bave muzikom, koje prave svoju muziku, imaju izdanja i pratioce van zemlje, ali ja nikad nisam čula za njih. Tako sam i sama otkrila neke sjajne producentkinje. Do sada je održano sedam žurki na kojima je nastupilo 10 di-džejki i producentkinja. Moj favorit je i dalje pilot-veče na kom je puštala Zhe Pechorin – jer ona je lansirala sve što je usledilo, ali svakako jednako dobre su žurke i sa ostalim devojkama: Nevenom Jeremić, Marijom i Jelenom aka Bikini, Kezz, Nannom Delay, Aaskom, Chorbikom, Años de danza y romance i Sarom Renar – koja je prva regionalna gošća iz Zagreba. Do kraja meseca na večeri F-Society puštaće Teodora Van Context i DJ April iz Banjaluke.“

Naša klupska scena jeste mala, ali je jako uzbudljiva i njen potencijal krije se upravo u uključivanju žena, queer osoba i mlađe generacije koji će sa sobom doneti diverzitet, svežinu i novu publiku

Ako bi se, po principu pomenutih di-džej bratstava, stvorila slična sestrinstva, možda bi porasla ne samo ženska već celokupna scena i tako se generisalo još dobre, nove i raznovrsnije muzike.

„Naša klupska scena jeste mala, ali je jako uzbudljiva i njen potencijal krije se upravo u uključivanju žena, queer osoba i mlađe generacije koji će sa sobom doneti diverzitet, svežinu i novu publiku. Samo ime F-Society predstavlja skraćenicu od femme society, međutim F-Society je i termin iz popularne kulture čiju simboliku (u kontekstu ove klupske večeri) možemo da tumačimo kao bunt prema premisi da žena u određenim sferama društva nema zbog toga što nisu dovoljno kvalitetne, i poziv je svima na akciju – da se zalažu, rade na stvarima koje žele da promene i rezultat sigurno neće izostati.“

Malo se zna da je britanska muzičarka i producentkinja Daphne Oram bila pionirka u stvaranju eksperimentalne elektronske muzike još šezdesetih. Ako istražite šta je to sve ona radila, shvatićete da bez nje danas zasigurno ne bi postojali genijalci poput Human League ili Aphex Twin. I ko zna koliko je slične inspiracije uskraćeno čitavom svetu, a iz koje je mogla da nastane odlična muzika – samo zbog nekakvih predrasuda.

The post F-Society – mesto za nepristrasne ljubitelje elektronske muzike appeared first on 42 magazin.