Moja majka je neke 1982. godine, kao rođendanski poklon, dobila knjigu Ne pali još svetiljku – antologiju klasične japanske poezije, ilustrovanu radovima umetnika koji su se bavili štampom drvenim blokovima. Ne znam u kom momentu sam otkrila knjigu i koliko mi je bila zanimljiva poezija, ali ilustracije su me obarale s nogu. Pre svih drugih otkrila sam Hiroshigeu, zbog toga što su knjige o njemu, Taschenova izdanja, mogle da se nabave u tadašnjim IPS knjižarama.

Taschenovo izdanje knjige o japanskom umetniku Utagawa Hiroshigeu

Mislim da japanskog umetnika Utagawa Hiroshigea vole svi ljudi koji čitaju stripove jer njegovi printovi koji datiraju iz 19. veka imaju, što je veoma zanimljivo, tu comic-books preciznost, ali su mnogo sofisticiraniji. On je bio popularan umetnik i u svoje vreme – tokom svog života uradio je preko 5.000 printova, od kojih je oko 1.000 predstavljalo Tokio (koji je u 19. veku bio najveći grad na svetu). Hroničar svakodnevice kroz svoj rad zaustavljao je vreme i stvarao sliku jednog mirnog i lepog sveta.

Japanskog umetnika Utagawa Hiroshigea vole svi ljudi koji čitaju stripove jer njegovi printovi koji datiraju iz 19. veka imaju comic-books preciznost

Međutim, Hiroshige je, kada je o reč o štampi drvenim blokovima, gotovo pa moderni umetnik. Ova vrsta izrade printova upotrebljavala se još u 8. veku kako bi se ilustrovale, pre svega, budistički spisi. Dizajner i slikar Tawaraya Sotatsu (preminuo oko 1640. godine) koristio je drvene pečate kako bi svoj dizan štampao na papiru i svili. Super su i slike iz Edo perioda (1603–1868), koje su najčešće prikazivale kurtizane i kabuki glumce u tadašnjim red light distriktima. Tek kasnije je tematika japanskih umetnika počela da uključuje romantične pejzaže i – na kraju – prikazuje urbanu svakodnevicu koju je popularizovao Hiroshige. Ono što je super zanimljivo (ili je barem meni bilo, a još uvek jeste J) jeste činjenica da su to bili prvi majstori dizajna i štampe. Još tada su, kako bi se izradio jedan print, osim dizajnera, učestvovali graver, štampar i izdavač. Dizajneri su zavisili od veštine i saradnje svojih gravera i štampara – što se nije puno promenilo ni danas.

Ukoliko sam vas zainteresovala za štampu drvenim blokovima, na vašu sreću, danas ne morate da jurite knjige iz osamdesetih na Kupindu ili po raznoraznim knjižarama (mada – možete, to svakako nije loša stvar), jer je ove nedelje Kongresna biblioteka omogućila svim svetskim arhivistima i kolekcionarima da digitalizuju umetnička dela iz kolekcija i tako stvorila bogatu online bazu printova štampanih drvenim blokovima! Deo arhive prelistajte i na 42 magazinu, a onda se posvetite kopanju po njihovom sajtu.

Uživajte u printu!

[See image gallery at 42magazin.rs]

The post Hronika japanske svakodnevice – u slikama appeared first on 42 magazin.