Vitomir Jevremović je entuzijasta i vizionar, arheolog koji više decenija radi u IT i biznis sektoru. Kao borac za očuvanje naše, ali i svetske kulturne baštine, izumeo je revolucionarnu platformu VR-All-Art koja služi za izlaganje, istraživanje i kupoprodaju umetničkih dela u virtuelnim i proširenim svetovima, pri čemu svi mogu da istražuju umetničke radove i da, gde god žive, otkrivaju umetnike iz celog sveta, pri čemu ni umetnici ni konzumenti umetnosti nisu sputani prostornim i vremenskim ograničenjima. On je i osnivač produkcijske kuće Digital Mind, a trenutno privodi kraju prvi srpski animirani film rađen game engine tehnologijom, priču koja prethodi srpskoj bajci Baš-Čelik, a čija se premijera očekuje u prvoj polovini ove godine.
Mnogo je realnih povoda da o virtuelnoj realnosti popričamo sa Vitomirom.

Vitomire, vi ste arheolog, a umesto da kopate po prošlosti, vi uveliko čeprkate po paralelnoj stvarnosti, budućnosti, po sferi nedostupnoj našem oku i telu. Kako se dogodio taj preokret? Zašto ste se odlučili da prevarite zakone fizike? Zašto želite da nas pošaljete u paralelnu realnost? I zašto vam se ova ne dopada?
Preokreta zapravo nikada nije ni bilo. Arheologija se bavi tehnologijom drevne civilizacije, što je mene oduvek zanimalo, o tome sam oduvek želeo da znam više. Drevni Grci su svaki tehnološki razvoj smatrali rđavim i trudili su se da se drže dalje od tehnologije. Siguran sam da postoji razlog za to, ali civilizacija je kasnije odlučila da preusmeri svoj tok. Mišljenja sam da, ako smo već ovako duboko zagazili u tehnologiju, toliko duboko da ne možemo nazad, da nam ona možda može pomoći da spoznamo više o ovoj realnosti u kojoj živimo i da razumemo zašto smo u njoj.

Da li nas virtuelna stvarnost i otuđuje osim što nas uzbuđuje? Koje su eventualne prepreke u VR-u?
To još ne znamo. Znamo da nam virtuelna stvarnost može pružiti mnogo toga novog i neistraženog, iako još uvek nemamo dokaze kakve će rezultate dati. Ulaženje ukoštac sa VR tehnologijom je jedan istraživački put pun i uzbuđenja i opasnosti, i sada kada znamo da takav put postoji, ne možemo a da ne idemo napred.

U srpskoj kinematografiji do sada nisu postojali superheroji, posebno ne superheroji koji se pojavljuju u istorijskim delima, te Baš-Čelika smatramo svetim gralom, nedostižnim ciljem mnogih produkcijskih kuća. Mi Baš-Čelika vidimo kao posrnulog heroja i uzbuđeni smo da ispričamo priču o njemu

Autor ste i jedne od prvih muzejskih instalacija virtuelne stvarnosti – VR Muzeja Nikola Tesla. Šta bi rekao Tesla kad bi video kako ga vidite tamo negde, u kosmosu?
Ponosan sam što sam imao priliku da kreiram ovakav projekat jer mislim da Tesla, kao vizionar kakav je bio, i ima mesto među zvezdama. Smatram da ne moramo da razmišljamo o tome šta bi nam rekao iz kosmosa jer sve što je pričao o kosmosu govorio je dok je bio na Zemlji; treba samo pažljivo da ga slušamo.

View this post on Instagram

@vrallart na sceni Microsoft Sinergije 2017

A post shared by Vitomir Jevremovic (@vjevremovic) on Oct 27, 2017 at 12:47am PDT

Zašto su tradicionalne muzejske postavke odjednom postale nezanimljive? Šta u vezi sa tim preduzima platforma VR-All-Art i šta nam ona omogućava?  Koje izložbe možemo da obiđemo preko nje? Kako izgleda jedna VR vođena tura?
Muzejske postavke su oduvek „nezanimljive“. Ono što ih čini zanimljivim jeste priča koja ih prati. Ako je ona dobro ispričana i ako ima ko da je ispriča, istorija oživljava ispred vaših očiju. Veliki problem muzeologije je što ona ne razume da, pored svoje stručne uloge očuvanja kulturnog nasleđa, ima i jako bitnu ulogu pripovedača. U obe te uloge, digitalizacija kulturnog nasleđa pomaže prevazilaženju tih prepreka, jer nam omogućava da u virtuelnoj stvarnosti ispričamo priče na atraktivan način, a takođe obezbeđuje bolje očuvanje i zaštitu artefakata. VR-All-Art je upravo namenjen oživljavanju predmeta iz prošlosti i sadašnjosti i širokoj dostupnosti kulture: ne samo muzejima već i umetnicima i umetničkim galerijama; i upravo spoj svih tih oblasti umetnosti i kulture čine posetu ovim izložbama izuzetno zanimljivim.

U vezi sa tim, kakva je budućnost realne kulture i umetnosti u eri digitalizacije? Kako podstaći i osnažiti transformaciju tržišta umetničkih dela?
Mišljenja sam da je budućnost svetla i mi se trudimo da je takvu i ostvarimo, transformišući uslove prezentacije kulture i umetnosti. Naša vizija je da u doba društva spektakla i opšte zanesenosti digitalnim svetom kultura i umetnost nađu svoje mesto u ovoj digitalnoj areni. Mi ulazimo u obračun sa sveprisutnim kičom i šundom karakterističnim za ovo moderno doba, a pritom smo opremljeni mnogo naprednijim digitalnim rešenjima i atraktivnom pričom ispričanom u virtuelnoj stvarnosti. Zainteresovati i inspirisati publiku je zapravo transformacija tržišta.

Ključ virtuelne trgovine jeste prodavati u virtuelnoj stvarnosti ono što ima više „smisla“ kupovati u njoj nego u realnosti. Mi se trudimo da pokrenemo prodaju u VR-u jer je kupovina umetničkih dela veoma specifična, a ova tehnologija pre svega daleko pojednostavljuje logistiku vezanu za kupoprodaju umetnina

Kakav je odziv savremenih umetnika koji izlažu na ovaj način i koliko ste posetilaca ugostili preko vaše platforme?
U toku su pripreme prve javne verzije platforme, te ona još uvek nije dostupna široj javnosti. U planu nam je da na proleće izbacimo verziju platforme koju će svi moći da preuzmu, isprobaju i koriste. Publika je do sada imala privremeni pristup platformi putem VR-All-Art stanica, kako ih mi zovemo, koje su se mogle videti na lokalnim izložbama u galerijama, a takođe su dostupne svim posetiocima u okviru stalne postavke u Narodnom muzeju u Beogradu i muzeju u Šapcu. Na izložbama i u muzejima prikazani su delovi postavki, a najčešće se dešava da je deo radova izložen u prostoru, dok je drugi deo u virtuelnoj stvarnosti. Zainteresovanost publike, ali posebno umetnika i kustosa je izuzetno velika jer im se pruža mogućnost koju nisu imali u „realnim“ galerijama.

Gde je i šta je granica modernih tehnologija? Čini se da je nema. Ljudski um i telo su granica modernih tehnologija. Videćemo koliko možemo da izdržimo i da li ćemo preživeti ovu tehnološku revoluciju.

Moramo se prilagoditi realnom svetu u kome ljudi još uvek nisu spremni da prihvate nove tehnologije, što je posebno izraženo u pretežno tradicionalnim okruženjima kao što su umetnost i muzeologija, tako da moramo biti vrlo pažljivi, skromni i strpljivi, a u isto vreme izuzetno prodorni, uporni i brzi

Namera vam je da stvorite čitav novi svet u umetničkom prostoru. Kako mislite da to postignete?
Polako, korak po korak, pa onda sve brže i brže. Moramo se prilagoditi realnom svetu u kome ljudi još uvek nisu spremni da prihvate nove tehnologije, što je posebno izraženo u pretežno tradicionalnim okruženjima kao što su umetnost i muzeologija, tako da moramo biti vrlo pažljivi, skromni i strpljivi, a u isto vreme izuzetno prodorni, uporni i brzi.

Na čemu se zasniva novi blockchain protokol i kako izgleda virtuelna trgovina umetninama? Edukujte nas ukratko.
Umetničko tržište je veoma specifično, najvećim delom zbog svoje netransparentnosti: veliki deo kupoprodaje odvija se tajno, veoma često nije moguće utvrditi šta je original, a šta reprodukcija, ko je bio originalni vlasnik tog dela… Blockchain tehnologija omogućava da više nema dilema oko tih podataka, jednom kada su „digitalni dokazi“ uneti u sistem.
Ključ virtuelne trgovine jeste prodavati u virtuelnoj stvarnosti ono što ima više „smisla“ kupovati u njoj nego u realnosti. Mi se trudimo da pokrenemo prodaju u VR-u jer je kupovina umetničkih dela veoma specifična, a ova tehnologija pre svega daleko pojednostavljuje logistiku vezanu za kupoprodaju umetnina. Takođe, u digitalnom svetu koji je pristupačan samo kroz ekrane mobilnih telefona i kompjutera virtuelna stvarnost je jedina tehnologija koja dozvoljava svakome da zaista doživi umetničko delo iako se nalazi u nekoj drugoj dimenziji.

Da li će nam inovacije pomoći da dotaknemo suštinu, smisao?
Smisao je za svakoga individualan. Na putu traženja smisla nekima od nas tehnologija i inovacija sigurno mogu da pomognu da razmišljamo drugačije. Kod nas i u svetu su inovacije postale sinonim uspešnog biznisa i opšta trka za novcem dovela je do toga da ih isključivo smatramo nečim što je komercijalno isplativo, a to je pogrešan način razmišljanja. Takav vid bavljenja inovacijama nas neće preterano približiti višim nivoima znanja, već uglavnom samo produbiti krizu u društvu opterećenim materijalnim dobrima.

Digitalizacija kulturnog nasleđa omogućava nam da u virtuelnoj stvarnosti ispričamo priče na atraktivan način, a takođe obezbeđuje bolje očuvanje i zaštitu artefakata

Prvi film vaše produkcijske kuće Digital Mind je i prvi srpski animirani film rađen game engine tehnologijom, priča koja prethodi bajci Baš-Čelik, i to je samo uvod u dugometražni animirani film. Šta je game engine tehnologija, zašto baš Baš-Čelik i kada nas očekuje premijera?
Game engine je zapravo skup različitih softverskih platformi koje služe za kreiranje kompjuterskih igara. One su danas visoko razvijene, tako da slika, odnosno igrica koju kreiramo u njima izgleda skoro kao animirani film. Ovakva produkcija video-igara nepobitno se kreće ka kvalitetu filmskih ostvarenja. Mi smo prepoznali ovaj trend i trudimo se da razvijanjem ove tehnologije postanemo deo njega.

U srpskoj kinematografiji do sada nisu postojali superheroji, posebno ne superheroji koji se pojavljuju u istorijskim delima, te Baš-Čelika smatramo svetim gralom, nedostižnim ciljem mnogih produkcijskih kuća. Mi Baš-Čelika vidimo kao posrnulog heroja i uzbuđeni smo da ispričamo priču o njemu. Do sada je urađen kratkometražni film, uz podršku sredstvima Filmskog centra Srbije, koji je uvod u veliku bajku o Baš-Čeliku koju ćemo, nadam se, imati priliku da realizujemo u skorijoj budućnosti. Premijeru kratkometražnog filma očekujemo u prvoj polovini ove godine.

Šta su još vaše strasti u realnom svetu? I šta je za vas smisao života?
Moje strasti u realnom životu su mesta i ljudi, a smisao života je u preživljavanju konstantnog prilagođavanja.

Hvala, Vitomire!

The post Vitomir Jevremović: Ljudski um i telo su granica modernih tehnologija appeared first on 42 magazin.

Koliko moraš da imaš predznanja da bi shvatio samo mali procenat onoga o čemu je govorio genije Nikola Tesla? Činjenica da je Teslina tehnologija osnov svih otkrića 21. veka budi strahopoštovanje prema ovom velikom umu, a meni lično i razočaranje što na vreme nisam savladala osnove fizike kako bih pratila primenu njegovih otkrića. A žao mi je zbog još jedne stvari – što, iako sam bila u prilici, nikada nisam pitala njegovog savremenika, kontroverznog neuropsihijatra Veska Savića, čoveka za kog postoji mit da je iz Amerike uspeo da prenese skriveni dokument o Teslinom tajnom oružju, ali koji je, navodno, posle njegove smrti devedesetih godina ponovo nestao, da mi otkrije o čemu je lično razgovarao sa ovim genijem i koje je to otkriće koje će u dogledno vreme pretumbati naše živote. Ove greške ispravljam razgovorom sa sledbenikom velikog naučnika, teslinijancem, inženjerom Goranom Marjanovićem i pokušavam da nama, laicima, približim njegova razmišljanja, odnosno rastumačim neke misterije koje se vezuju za Teslino ime.

Tehnološki nivo vanzemaljskih civilizacija je na neuporedivo višem stepenu i nemaju nikakav razlog da komuniciraju sa nama, osim povremeno, kada je to njima u interesu iz nekih posebnih – samo njima znanih razloga

„Široj javnosti Nikola Tesla poznat je po pronalasku obrtnog magnetnog polja, polifaznih struja i zanimljivih efekata visokih napona i frekvencija koji su zadivili svet. Ipak, prava veličina Teslinog dela i dubina njegovih uvida u strukturu istinske realnosti i principijelnih mehanizama kosmosa i prirode – tek se ukazuje. Nažalost, taj najvredniji deo Teslinog duhovnog blaga potpuno nam je nedostupan. Naime, sve što znamo o Nikoli Tesli vezano je za prvu polovinu njegovog života i rada – do njegovih čuvenih eksperimenata u Kolorado Springsu (1900). O Teslinom radu i spoznajama u drugom delu života, kao zrelog naučnika, dokazanog genija i pronalazača – a to je više od 40 godina (umro je 1943) ne zna se gotovo ništa. Mnogo toga sklonjeno je od očiju javnosti nakon Tesline smrti, ali ja čvrsto verujem da je i sam Tesla za života ’reducirao’ objave svojih saznanja i ključne uvide zadržao za sebe, i to ne u pisanom obliku već u svojoj memoriji. Razlog za to je, siguran sam, njegovo uverenje da dostignuti nivo svesnosti ljudi nije na dovoljno visokom nivou jer je već u svojim prvim, ozbiljnijim probnim eksperimentima sa Svetskom radio-stanicom (Wardenclyffe Tower, Shoreham, Long Island, New York), izvedenim tokom jula 1903. godine, planiranim za bežično slanje energije, informacija, slika… uvideo ogromne mogućnosti i još veće potencijale tog aparata. U prilog ovakvom mišljenju govore i njegove reči upućene Walteru Russellu, čoveku koji je dosegao tajne univerzuma. Nakon podužeg razgovora i upoznavanja sa Russellovim idejama, Tesla mu je rekao da ‘svoju kosmogoniju sakrije od sveta za narednih hiljadu godina, dok čovečanstvo ne bude spremno za to’“, kaže Marjanović.

Prava veličina Teslinog dela i dubina njegovih uvida u strukturu istinske realnosti i principijelnih mehanizama kosmosa i prirode – tek se ukazuje

Sama činjenica da su sve Tesline stvari nestale odmah posle njegove smrti izazvala je dosta sumnje. Teslin „zrak smrti“ i danas intrigira naučnike, ali i obične ljude. A porastom tenzija između Rusije i Amerike u medijima se često govori o nekom novom supernadmoćnom oružju koje nismo mogli da vidimo ni u naučnofantastičnim filmovima. Omiljena teza mnogih medija jeste da je zasnovano na  tajnim Teslinim zapisima. Koliko je realno da se čuva daleko od očiju javnosti i da ova otkrića koriste samo privilegovane grupe?

„Nesporna je činjenica da je američki Federalni istražni biro (FBI) nakon Tesline smrti zaplenio i odneo SVE njegove stvari, od intimne odeće do mernih aparata, alata, tehničkih naprava, crteža, zapisa… Godine 1951. Sava Kosanović, Teslin rođak, srpski političar, publicista i diplomata, prvi ambasador Jugoslavije u SAD, preneo je deo Tesline zaostavštine u Beograd i poklonio ju je državi. Deo Teslinog nasleđa koji je stigao u Jugoslaviju pohranjen je u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, a deo tog dela (!?) izložen je u nekih desetak odeljenja odgovarajućeg sadržaja i Muzej je otvoren za javnost 20. 10. 1955. godine. Ipak, po svemu sudeći, najkontroverzniji je deo onaj koji je ostao u Americi. Tek nedavno, u oktobru 2016, dakle 73 godine kasnije, šira javnost je dobila mogućnost uvida u neke od tih dokumenata, pri čemu je veliki procenat teksta ’zacrnjen’. Sama ta činjenica govori o vrsti i značaju podataka koji su i dalje ostali nedostupni javnosti. Dokumenta sa kojih je skinuta oznaka tajnosti i koji su obelodanjeni po Zakonu o slobodi informacija, ukazuju na ozbiljno interesovanje vlasti SAD za Teslin ‘zrak smrti’, oružje za koje je Tesla tvrdio da ga je osmislio, kao i dokumenta koja sadrže informacije o Teslinim eksperimentima sa ’loptastim munjama’ koje, po mom mišljenju, u sebi kriju tajnu hladne i/ili kontrolisane fuzije, što još uvek izmiče savremenoj fizici. Dakle, u najmanju ruku barem ono što je sada zacrnjeno, bilo je sve ove godine dostupno samo privilegovanim grupama, pa je realno pretpostaviti da ima još dokumenata koji su i dalje zadržani pod velom tajnosti.“

Teslin uveličavajući predajnik jeste zapravo najsavršenija mašina ove civilizacije. Po svojoj sofisticiranosti, ravna je Keopsovoj piramidi

Marjanović je takođe uveren da su tačni navodi da je ovaj genije direktno komunicirao sa nekim savršenijim oblikom inteligencije: „Kada je reč o njegovoj izjavi novinaru Olbani Telegrafa 1923. da je duboko uveren  da na Marsu postoje visokointeligentna bića nakon što je, eksperimentišući u Kolorado Springsu, došao do izuzetnih eksperimentalnih dokaza života na Marsu – mislim da se u tom slučaju nije radilo o komunikaciji sa savršenijim oblicima inteligencije. Naravno, svako bi od nas, na Teslinom mestu, dao istu izjavu. Ne zaboravimo, naime, da je to još uvek vreme kauboja i Indijanaca (Wyatt Earp umro je 1929), a Tesla već tada bežično upravlja svojim brodićem na električni pogon, svojim sistemom naizmenične struje šalje energiju desetine kilometara i polako osvetljava Ameriku i Evropu.., prima elektromagnetne signale izvanzemaljskog porekla …“ Zaista frapantane činjenice.

Već u prvim probnim eksperimentima sa Svetskom radio-stanicom 1903. Tesla je uvideo ogromne mogućnosti i potencijale tog aparata

„Naime, u to vreme radio-aparat još nije postojao na našoj planeti, pa, naravno, nije bilo ni radio niti TV predajnika, mobilnih operatera…, kao što je to slučaj danas kada smo naprosto uronjeni u more različitih elektromagnetnih signala. Tada je etar bio potpuno čist i sve što je Tesla mogao primiti svojim usavršenim i krajnje osetljivim bežičnim prijemnikom sa mnogo većim dometom nego ikad pre moglo je poticati samo iz zemaljskog prirodnog okruženja ili iz kosmosa. Činjenica da je Tesla uhvatio signale koje je protumačio kao 1–2–3—4 doprinela je njegovom uverenju da su Marsovci za komunikaciju koristili brojeve zato što su brojevi univerzalni. Ipak, što se tiče Tesline komunikacije sa savršenijim oblikom inteligencije, ubeđen sam da Tesla nije komunicirao sa ’vanzemaljcima’, ’humanoidima’ ili inteligentnim bićima vanzemaljskog porekla (u čije postojanje ja lično uopšte ne sumnjam), ali isto tako čvrsto verujem da je Tesla imao direktan kontakt sa strukturama ’opštekosmičkog fonda znanja’ sažetog u formi morfogenetskog polja, ili njemu srodnih poput akaše – energetskog zapisa na mentalnom nivou, u kome se čuvaju sva znanja prošlosti i budućnosti i u kome su zapisani svi događaji materijalnog nivoa. U to sam, na bazi svojih teorijskih i praktičnih istraživanja, potpuno siguran.“

Tesla je poručio Walteru Russelu da sakrije svoju kosmogoniju od sveta u narednih 1.000 godina, dok čovečanstvo ne bude spremno za to

Inženjer Marjanović je jednako siguran i u Teslinu konstataciju da u svemiru postoji jedno jezgro iz kojeg dobijamo svu svoju snagu. A objašnjenje je, smatra, veoma jednostavno jer je Tesla već samim rođenjem, svojom mentalnom i fizičkom konstitucijom, bio „prepodešen“ za komunikaciju sa njim. Tesla je već od rane mladosti, i pored urođene visprenosti i inteligencije, vežbao svoj um. Na tome je posebno insistirao njegov otac. Davao mu je zadatke da pogađa tuđe misli, otkriva nedostatke nekog oblika ili izraza, da ponavlja dugačke rečenice ili računa napamet. Sve je to doprinelo jačanju memorije i moći rasuđivanja, a naročito kritičkog mišljenja. Što je najvažnije – Tesla je neprekidno bio u bliskom kontaktu sa prirodom. Učeći od prirode usavršio je komunikaciju sa njom, pa nije nikakvo čudo što je intuitivno osetio da u svemiru postoji neko jezgro iz koga mi crpimo znanje, snagu, inspiraciju… Tesla je bio uveren da je ceo kosmos jedan razuman živi organizam i da sve u svemiru, od galaksije do elektrona, poseduje svest. Smatrajući svemir – integralnim organizmom, koji se sastoji od više delova koji su slični, ali se razlikuju po frekvenciji vibracije. Svaki njegov deo je paralelni svet…
Na pitanje koje je Teslino otkriće za njega najfascinantnije, on kaže: „Na ovo pitanje odgovor je dao sam Tesla: Imao sam veliku sreću da otkrijem nove i zapanjujuće fenomene kakvi su obrtno magnetno polje, svetljenje bežične vakuumske cevi i mnoge druge efekte visokih frekvencija… Ali ono što me je impresioniralo kao lepše od bilo čega drugog jeste otkriće stacionarnih talasa koje sam načinio 1899. a koje je pokazalo da cela planeta na kojoj živimo, uprkos svojoj nepojmljivoj veličini, može biti naterana da odgovara treperenjem na najtiši šapat ljudskog glasa. Ovo je svakako najznačajnije Teslino otkriće i ključni momenat u životu i radu, jer predstavlja veliku prekretnicu u njegovom stvaralaštvu. Nikola Tesla pre 4. jula 1899. i posle tog datuma više nije isti.  Za mene, pravi Tesla jeste onaj posle Kolorado Springsa, onaj o čijem radu u naredne 43 godine ne znamo gotovo ništa! Po mojim istraživanjima i čvrstim uverenjima, Teslin ’uveličavajući predajnik’ je – uprkos svoj svojoj jednostavnosti – zapravo najsavršenija mašina ove civilizacije. Po svojoj sofisticiranosti, ona je ravna Keopsovoj piramidi koja je takođe remek-delo znanja i poznavanja kosmičkih principa i dokaz da je jednostavnost krajnji domet savršenstva.“

Teslin uveličavajući predajnik’ je, uprkos jednostavnosti, zapravo najsavršenija mašina ove civilizacije

Za Teslu se često kaže da je bio intuitivni genije, a do danas je intuicija takođe ostala u sferi naučne fantastike. Moj sagovornik smatra da ćemo u narednim decenijama biti u stanju da komuniciramo na ovaj način, a da već danas mnogi pojedinci to čine jer su uspeli da prevaziđu stavove autoriteta i institucije kojima je sistem dao monopol na istinu. A Tesla o intuiciji kaže sledeće: Intuicija je nešto neobjašnjivo, nešto čime osećamo i naslućujemo istinu. Intuicija je nešto što je iznad znanja. Naš duh nas može odvesti tamo gde ne mogu dopreti naša čula. Mislim da su sva velika otkrića dela intuicije.“

Podatak da postoje svedočanstva o snimljenim intervjuima sa Teslom ukazuje na to da su ti zapisi ipak negde sklonjeni

Tesla je takođe naslutio da će jednoga dana doći do nove ere čovečanske mudrosti u kojoj će se razumeti vreme, otkriti neograničeni izvori energije i oblikovati materija po volji naučnika. Koliko smo daleko od tog vremena?

„Od prvih dana puštanja interneta u našoj zemlji pratim globalna naučnotehnička dešavanja širom planete i siguran sam da je naša civilizacija na pragu te ’nove ere čovečanske mudrosti’ … Ipak, odgovor na ovo pitanje povezan je sa prethodnim. Mislim da smo trenutno u poziciji iz koje su moguća dva puta. Ukoliko prevladaju oni koji su inficirani ’letalnim virusom profita’ i koji prednost daju materijalnom – loše nam se piše. Tehnološki progres učinio je život mnogo lakšim i ugodnijim, ali je sa druge strane doveo do enormnih zagađenja i velikih poremećaja ekosistema planete. Profit je postao jedina mera uspeha, a ideja za novu preraspodelu prirodnih bogatstava sve se češće čuje. Inače, politika je oblast koja mi je jako daleka kao i svakome ko se iskreno i predano bavi istraživanjima ne samo iz ličnog zadovoljstva ili potrebe – nego u interesu celine kojoj pripada i kao čovek-pojedinac i kao humanoid sa treće planete Sunčevog sistema, pa i šire, baveći se predominantno holističkim pitanjima“, naglašava Marjanović uz podsećanje da i tu Tesla ima odgovor: Čovečanstvu treba više svetlosti, dobrote i samilosti.

Tesla je i sam rekao: „Onoga dana kada nauka počne da proučava nefizikalne (duhovne) pojave, u deset godina napredovaće više nego u ranijim vekovima svoje istorije“

A koliko god smatramo da je 21. vek doneo revolucionarna otkrića, činjenica je da su spoznaje drevnih civilizacija višestruko premašivale naša današnja znanja. „O tome svedoče brojni arheološki nalazi, najnovija astronomska merenja i uopšte eksperimentalna naučna realnost. Na inicijativu jednog divnog, dobrog čoveka, ja već treću godinu izučavam vedske spise u kojima sam upoznao zaista nemerljivo informaciono blago. Zaista je zadivljujuće to što su znali masu i prečnik svemira, protona, elektrona, neutrina… vrednost Plankove konstante – osnove moderne kvantne fizike, Avogadrov broj – osnove savremene hemije… Ipak, još me više impresioniralo to što su oni do tih vrednosti došli isključivo logičkim razmišljanjem i pri tome – za razliku od moderne nauke – sve matematički dobijene vrednosti OBJASNILI strukturno, jednostavno i jasno koristeći samo osnovne računske operacije, bez integralnog i diferencijalnog računa.

U svakom slučaju, prema mojim istraživanjima vedskih znanja i Teslinog dela, postoji visoka saglasnost principa koje je Nikola Tesla primenjivao.“

Na pitanje kada će se ostvariti komunikacija sa vanzemaljskim civilizacijama, inženjer Marjanović kaže da to jeste vekovni san Zemljana, ali njihov nije, kao i da ta komunikacija već postoji, ali ne kontrolisano i dogovorno, nego samo sporadično – kada, kako i sa kim se njima prohte… Njihov tehnološki nivo je na neuporedivo višem stepenu i nemaju nikakav razlog da komuniciraju sa nama, osim povremeno, kada je to njima u interesu iz nekih posebnih – samo njima znanih – razloga. Oni svakako posećuju Zemlju, kao i druge planete, uzmu šta im treba, urade šta su naumili – i odu svojim putem. Mi smo u toj komunikaciji apsolutno inferiorni.

„Da li će ipak doći do ’zvaničnog’ susreta, zaista ne znam. Možda – ukoliko zaključe da naše aktivnosti predstavljaju opasnost za neki od materijalno duhovnih elemenata galaktičke strukture – što je tehnički moguće jer mi trenutno imamo toliko nuklearnog oružja da planetu na kojoj živimo možemo razoriti barem sto puta. Ja lično bih voleo da dođu i nateraju nas da pokupimo sve đubre koje smo pobacali širom planete bezobzirno uništavajući ono što je priroda vekovima stvarala na dobrobit svih nas.“
Isto tako Marjanović kaže da uopšte ne sumnja da nas posećuju bića sa drugih planeta, kao i da se informacije o tome kriju. U vedskim spisima mogu se naći opisi brojnih fenomena koji su otkriveni arheološkim, astronomskim i drugim istraživanjima, a za koje nauka nema objašnjenje. Tesla je i sam rekao:  „Onoga dana kada nauka počne proučavati nefizikalne (duhovne) pojave, u deset godina napredovaće više nego u ranijim vekovima svoje istorije.“

Eksperimentišući u Kolorado Springsu došao je do izuzetnih dokaza da postoji život na Marsu

Termin teslijanac nastao takođe poslednjih godina usled interesovanja sve većeg broja ljudi o radu ovog najvećeg naučnika. Goran Marjanović kaže da se lično oseća kao teslijanac, ali da ga, nažalost, nakon više od dvadeset godina teorijskog i praktičnog istraživanja dela Nikole Tesle, ovaj termin jako asocira na Don Kihotovu borbu sa vetrenjačama. Ipak, svetlost Teslinog duha i snaga njegovih ideja toliko je velika da i dan-danas izaziva interesovanje mnogih ljudi bez obzira na naciju, veru i socijalni status. Posebno ga raduje što je sve više mladih ljudi koji se Teslinim delom ozbiljno bave. Na kraju otkriva mi još jednu tajnu – da li je tačno da ne postoji tonski zapis Teslinog glasa? „Koliko je meni poznato, to je tačno. Ja sam pre nekoliko godina zamolio svog prijatelja, inženjera zvuka koji radi za mnoge svetske radio i TV produkcije, da kao vrhunski ekspert i čovek koji ima brojna poznanstva u toj oblast pokuša da dođe do takvog zapisa, ali – nije ga pronašao. Podatak da postoje svedočanstva o snimljenim intervjuima sa Teslom ukazuje na to da su ti zapisi ipak negde sklonjeni. Smatram da je razlog za to činjenica da je ’izvorna vibracija’ Teslinog glasa ujedno i energetska matrica celokupnog njegovog bića, baš kao što je to i DNK njegovog tela. Nažalost, ni tela nema jer je navodno kremiran. Najnoviji eksperimenti sa zvučnim stojećim talasima, posebno najnovija istraživanja ruskih naučnika, npr. Petra Garjajeva koji se bavi talasnom genetikom, odnosno procesima zasnovanim na efektu rezonance koji koriste određene elektromagnetne talase (laserska svetlost) kako bi delovao na gene u DNK. Rezultati su zadivljujući. S obzirom na to, i mogućnosti genetskog inženjeringa, navodno kremiranje Teslinog tela i nepostojanje tonskog zapisa njegovog glasa, nameće brojna pitanja na koja ja nemam odgovor.“

https://www.youtube.com/watch?v=TvXr7OLOSFM

Zato nas zanima šta bi ovaj čovek, kada bi imao priliku da ponovo sretne Teslu, upitao genija?
„Ovo mi je zaista najteže pitanje. Imam ih toliko da zaista teško mogu da izdvojim neko. Čak ne mogu ni da se setim svih onih koje sam postavljao sebi svih ovih godina. Ipak, mislim da bih ga prvo pitao: ’Gospodine Tesla, hoćemo li konačno uključiti Wardenklif ?’“

The post Goran Marjanović: Tesla je imao direktan kontakt sa kosmičkim znanjem appeared first on 42 magazin.