Bavljenje bilo kojim sportom je sjajan izbor, ali iziskuje samodisciplinu i samokontrolu. Ponekad nam i nije do vežbanja, ali se nekako nateramo… Međutim, naučnici američkog MIT’s Sloan School of Management zaista su potvrdili da hodanje ili brzo hodanje jeste zarazno i to zahvaljujući prijateljima – koji nas motivišu da istrajemo do granice izdržljivosti – i naprednoj tehnologiji. A evo i objašnjenja:

Stručnjaci su za ovu studiju koristili podatke globalne socijalne mreže koja se nalazi na fitness trackerima i koja je umrežena sa prijateljima – i to u vremenskom periodu od pet godina. Preko 1,1 milion šetača, kao i preko dva miliona virtuelnih pratilaca je detaljno posmatrano. Naučnici su takođe uzeli u obzir i vremenske uslove pod kojima su džogeri trenirali.

Činjenica je da fitness trackeri, zbog svojih mnogobrojnih funkcija, motivišu grupu ljudi da daju svoj maksimum i aktiviraju pozitivan takmičarski duh!

VIŠE KILOMETARA ZA SVAKOG
Rezultati su više nego iznenađujući: ako je jedan šetač u toku jednog dana prešao jedan kilometar više, onda su i njegovi prijatelji u grupi povećali svoju dužinu za, u proseku, 0,3 kilometra (čak i ako vremenski uslovi nisu bili idealni). Isto važi i za tempo: ako je jedan od njih imao brži tempo kretanja, po automatizmu su i ostali članovi u grupi povećali svoj tempo kretanja.

Nakon ovog saznanja možemo da se radujemo: više sagorevanja kalorija za jednog povlači i ostale da troše više kalorija. U prilog tome govori i činjenica da se u ljudskom mozgu nesvesno aktivira takmičarski duh.

GPS sportska narukvica sa kojom možete da trčite bez telefona: Samsung Gear Fit 2

DA LI SU FITNESS TRACKERI KRIVI ZA ZARAZU?
Znamo da prijatelji i blisko okruženje utiču i na naše živote. Međutim, u kolikoj meri ljudi međusobno utiču jedne na druge i koliki je udeo lične motivacije teško je analizirati. Upravo zbog ove činjenice naučnici su koristili podatke iz fitness trackera.

Više sagorevanja kalorija za jednog povlači i ostale da troše više kalorija. U prilog tome govori i činjenica da se u ljudskom mozgu nesvesno aktivira takmičarski duh

Jedno pitanje ostaje otvoreno: da li se ovaj fenomen odnosi i na one koji nisu virtuelno umreženi? Odgovor na ovo pitanje ostaje (za sada) otvoreno. Međutim, činjenica je da fitness trackeri, zbog svojih mnogobrojnih funkcija, motivišu grupu ljudi da daju svoj maksimum i aktiviraju pozitivan takmičarski duh.

The post Neverovatno ZARAZNA sportska aktivnost! appeared first on 42 magazin.

U poslednje vreme, istražujući po world wide webu, najčešće nailazim na tekstove motivacionog zen sadržaja – sve u cilju smanjivanja nivoa svakodnevnog stresa… Izaberite svoju mantru, razmišljajte pozitivno, nosite se sa stresom sa osmehom na licu, prevaziđite prepreke s lakoćom pomoću autosugestivnih rečenica i tako unedogled.

Dovoljno je samo da u Google pretraživaču ukucate pojam „stres“, i u prvih nekoliko strana će vam izaći tekstovi s naslovima Kako prevazići stres?, 10 strašnih posledica stresa, Simptomi i posledice, Savetovalište – centar za pomoć, Napetost, nervoza, stres… I svi naslovi impliciraju na hronično stanje u kojem se nalazi većina srpskog stanovništva. Stoga ne čudi da količina motivacionog sadržaja srazmerno raste iz dana u dan. Nije potrebno mnogo mozganja da bi se zaključilo da se naše društvo nalazi pod višedecenijskim mentalnim pritiskom (primarno zbog gole egzistencije) – te se hvata za slamku mantrajući „da će osvanuti novo jutro i sve će biti OK“…

Nego, povod mog pisanija je informacija koja je (slučajno ili namerno!) stigla do mene: psihološkinja Kelly McGonigal sa Univerziteta Stanford je na održanom Ted Talku izjavila da je „stres naš prijatelj!“, navodeći da je u osmogodišnjem istraživanju, u kojem je učestvovalo 29.000 Amerikanaca različite starosne dobi, obrazovanja i društveno-socijalnog statusa, zaključeno da stres puni naše baterije neophodnom pozitivnom energijom i da nam je stres neophodan za zdrav život. Ček’, ček‘… po mojoj matematici (a znam da sabiram i oduzimam, a i množenje mi ponekad ide od ruke) i logici ovaj rezultat istraživačkog rada možda pije vode u jednoj Americi, Nemačkoj, Velikoj Britaniji… ali sasvim sigurno ne važi za zemlju u kojoj živimo! Moram da dodam i ovaj „zanimljiv“ podatak (takođe rezultat istraživanja sa Stanforda): rizik smrtnosti osoba koje žive život bez stresa je za 43 odsto veći u odnosu na one ljude koji su pod konstantnim stresom?! Šta mislite, da li su ovi podaci primenjivi i u našem slučaju? Cenim da je situacija obrnuta!

Dragi svetski stručnjaci, svi ste vi super i svaka čast na istraživanjima i rezultatima, ali svratite malo kod nas i upoznajte našu realnost koja je vama potpuno nepojmljiva i toliko daleka da se može meriti svetlosnim godinama

Iskreno, volela bih da imam probleme i stres jednog prosečnog stanovnika iz zemlje Evropske unije ili SAD. S virtuoznošću i bravurom bih ih rešavala, i to sa iskrenim osmehom na licu – a ne fake osmehom koji stavljam svako jutro na lice pre nego što izađem iz kuće.
Slažem se da određena količina stresa može pozitivno da se odrazi na naš organizam, da čak ojača imunosistem, daje nam neophodan udar pokretačke energije, ali preduslov za ovakvu reakciju jeste da faze stresa moraju da se smenjuju sa mirnim i opuštenim fazama. Ali gde u Srbiji da pronađemo one mirne i opuštajuće faze? U kom ćošku se kriju? Ako neko zna, nek mi se slobodno javi – a ja ću ga čak i nagraditi za učinjeno dobro delo!

Dragi svetski stručnjaci, svi ste vi super i svaka čast na istraživanjima i rezultatima, ali svratite malo kod nas i upoznajte našu realnost koja je vama potpuno nepojmljiva i toliko daleka da se može meriti svetlosnim godinama.
Mi živimo pod stresom 24/7, 365 dana u godini i pokušavamo da se održimo iznad površine vode ne bismo li udahnuli malo vazduha kako bismo nekako pregurali naredni dan.

Zaključak: mogu i dalje da dišem na slamku ili da dobijem zelenu kartu (to bih poredila sa osvojenom sedmicom na lotou) ili da izaberem mantru. Recimo… Svaki novi dan dočekujem radosno. Svaki dan je novi početak (ovo ironija i sarkazam govore iz mene).

I, koja je vaša mantra za opstanak?

The post Dajte nam stresa, pa da dođemo k sebi! appeared first on 42 magazin.