Iako mu gotovo niko ne zna identitet, uspeo je da se nađe na listi 100 najuticajnijh ljudi na svetu magazina Time, rame uz rame sa Barackom Obamom, Oprahom, Lady Gagom i Steveom Jobsom.

Za ovu priliku, magazinu je dostavio sliku s kesom na glavi, još jednom ostajući dosledan sebi.

No, iako je taj inkognito imidž intrigantan, nije naročito važan za njegovo stvaralaštvo. Ovaj umetnik poznat je po gotovo odmetničkom šaranju zidova u Engleskoj, još od devedesetih godina prošlog veka. Danas, on svojim bojama bombarduje gradove od Beča, preko Barselone, Pariza, pa sve do Detroita ili San Franciska. I s grafita prešaltao se na platna, konceptualne skulpture, na film. Njegov dokumentarac Exit Through the Gift Shop bio je, čak, nominovan za nagradu Oskar.

Stensil ima moć da pokrene revoluciju

Odrastao je u Bristolu osamdesetih. Upravo tamo je odabrao svoje umetničko ime – isprva se potpisivao kao Felix Braun, ali je ubrzo potpis promenio u Banksy. Ova verzija bila je prepoznatljivija, lakša za pisanje i skraćenica je koja se odnosi na „pljačkaša banki“, što mu se posebno dopadalo.

Kako su se njegovi potpisi, radovi, ali ne i lice, pojavljivali po gradovima širom Britanije, tako su se rađala i poređenja s umetnicima Jean-Michel Basquiatom i Keithom Haringom

U isto vreme odredio je stil iscrtavanja grafita. Sa 18 godina žvrljao je po vagonima voza uz ekipu, kada je policija došla i rasterala ih. Tada je shvatio da previše vremena troši na samo crtanje i da je ubrzavanje u tom smislu neophodno kako bi uopšte mogao da izvede gotov grafit. Zato odlučuje da se fokusira na stensile, a politička poruka koju su oni sa sobom nosili, došla je iz potrebe za buntom.

Oko 1999. uputio se u London i od tada insistira na anonimnosti. Zašto? Kaže da je taj potez bio neminovan kako bi izbegao policajce jer se pod crtanjem grafita podrazumeva uništavanje javne imovine. A Banksyjev rad, iako umetničko blago, i dalje zaista jeste – grafit. U isto vreme shvata da anonimnost intrigira i stvara svojevrstan hajp.

Kako su se njegovi potpisi, radovi, ali ne i lice, pojavljivali po gradovima širom Britanije, tako su se rađala i poređenja s umetnicima Jean-Michel Basquiatom i Keithom Haringom.

Tanka linija između ulice i umetničke galerije

Prva londonska takoreći izložba dogodila se u Rivington ulici 2001. godine, kada je Banksy, zajedno s još nekoliko street umetnika, oslikalo jedan tunel. Za ovu priliku priredili su i zvanično otvaranje – uz točeno pivo i hip-hop zvuk. Oko čak 500 ljudi pojavilo se na događaju.

Internacionalna zvezda postaje 2005. godine. U avgustu stiže u Izrael, gde radi niz slika na betonskom zidu, izgrađenom kako bi zaustavio napade bombaša samoubica

Dve godine kasnije Banksy je imao prvu zvaničnu postavku nazvanu Turf War u londonskoj četvrti Hakni. Ovaj šou fascinirao je umetničku scenu karnevalskom atmosferom – tu je bilo i jedno živo tele okićeno portretima Andyja Warhola i Kraljice Elizabete II.

Detalj sa izložbe “Turf War” u Londonu

Dalje u karijeri uvek prerušeni Banksy često je organizovao satirične performanse, s porukom koja je jasna širokim narodnim masama. U muzeju Louvre, na primer, uspešno je instalirao sliku Mona Lize sa smajli stikerom nalepljenim preko njenog lica. Krišom je u Metropolitan Museum of Art uneo svoju sliku žene sa gas-maskom. Na ovu akciju muzej je objavio zvanično saopštenje koje je, između ostalog, uključivalo i rečenicu da „treba mnogo više od provalništva i samolepljive trake da bi nečiji rad opstao na zidovima MET-a“.

Internacionalna zvezda postaje 2005. godine. U avgustu stiže u Izrael, gde radi niz murala na betonskom zidu, prepreci od napada bombaša samoubica. Danas su ti vizuali više nego prepoznatljivi – devojčica s balonima; dvoje dece sa kofom i lopatom sanjare o igranju na plaži; dečak sa merdevinama koji želi da pobegne preko zida.

Dva meseca nakon povratka iz Izraela otvara još jednu londonsku izložbu – Crude Oils, na kojoj, između ostalih radova, vidimo dobro poznatu sliku Monetovog japanskog mosta nad jezerom s  vodenim ljiljanima, ali ovoga puta – prepunog đubreta. Za izložbu Banksy je prikupio 164 živa pacova i pustio ih da se šetaju po galeriji, pod nogama elitnih umetničkih kritičara.

Nekoliko godina kasnije Benksy postaje ozbiljno ime u svetu umetnosti. Njegovo delo Ruined Landscape, pastoralna scena sa sloganom – Ovo nije mesto za fotografisanje – prelepljenim preko, prodata je za skoro 400 000 dolara.

Iako ostaje dosledan sebi, deluje da se subverzivnost njegovih dela smanjuje u skladu s porastom cene

Izraelski zid nanovo posećuje 2017, dok je radio na enterijeru hotela Walled Off, sagrađenom nedaleko od upravo tog mesta. Oslikavši hotel svojim muralima, još jednom je komentarisao pogubni uticaj Britanske politike na Izrael i Palestinu.

Detalj iz Walled Off hotela

Buntovništvo i na filmskom platnu

Dokumentarac Exit Through the Gift Shop počeo je da radi 2010, godine, a bavi se njemu bliskim temama – marketingom i uličnom umetnošću. Ovaj film ostavio je toliko jak uticaj na publiku, pa je iste godine bio nominovan za prestižnu nagradu Oskar u kategoriji najbolji dokumentarni film.

Publika voli Banksyja jer on zaista jeste umetnički fenomen. Bez prekida uspeva da jednu urbanu, autsajdersku kulturu učini profitabilnom, a bez da se konformiše i prilagođava mejsntrim sceni.

Međutim, iako ostaje dosledan sebi, deluje da se subverzivnost njegovih dela smanjuje u skladu s porastom cene. Njegov uspeh mu, ipak, ne dozvoljava da ostane duboko ukorenjen u supkulturi iz koje je potekao.

[See image gallery at 42magazin.rs]

The post Umetnost ulične provokacije: Banksy appeared first on 42 magazin.

Victor Vasarely, Hat C, možete ga pazariti online za 55000 švajcarskih franaka

Više se ne zna broj galerija koje su se u Beogradu otvorile i – zatvorile. Neke su bile baš, baš dobre, poput galerije G12 Hub, nalazila se preko puta Geozavoda u Savamali. One koje opstanu 5+ godina smatraju se već ozbiljnim izlagačkim prostorima samo zbog činjenice da su još tu. Usled konstantnog dizanja renti, mladi umetnici i ne stižu da populizuju svoje prostore za stvaranje i izlaganje, a da ih u međuvremenu ne ugase. I dok se nekima dižu rente, drugi privilegovani dobijaju novce za filmove i raznorazne bizarne projekte. Tako je kako je.

Međutim, iako je kod nas tržište nerazvijeno, a kultura gotovo marginalizovana, interesantno je da je u svetu razvijenog art tržišta situacija donekle – liči na ovo naše. Od Londona do Los Anđelesa galerije se zatvaraju iz gotovo istog razloga – finansijske neodrživosti, a čak i one koje su preživele padove umetničkog tržišta ili konstantne i prebrze promene ukusa kupaca – polako se gase.

Jedna od najvećih aukcijskih kuća Cristie’s objavila je da zatvara svoj prostor u Londonu, a smanjuje drugi u Amsterdamu, kako bi se usmerila na online aukcije

Još od ekonomske krize 2009. godine, tradicionalno tržište umetninama, pogotovo kada pričamo o manjim galerijama, zabeležilo je neznatan porast. S druge strane, ljudi su masovno počeli da traže i kupuju umetnost preko interneta. Ranije je bilo nezamislivo da neko kupi umetničko delo a da ga prethodno ne pogleda uživo, ali izgleda da danas ljudi to bez problema rade. Svet online art prodaje, kako se čini, cveta.

Pre samo nekoliko godina mnogi vlasnici galerija i sami umetnici bili su skeptični da svoje kolekcije i dela stave na net. Vrednost umetničkog dela povezana je sa njegovom unikatnošću, a kada bi se ono pojavilo na internetu, postoje velike šanse za nekontrolisanu reprodukciju jer svi detalji o delu bi morali da postoje u njegovom opisu. Takođe, otkrivanje dela na internetu imalo je efekat njegovog devalviranja – pogotovo ako bi umetnici kačili na Facebook. Kako biste došli do ozbiljnih kupaca, bilo je neophodno ići proverenim putem, preko galerija koje dodatno daju kredit samom umetničkom delu. Bilo je neophodno dostići i održavati neki status. Ali i ta dinamika se brzo menja. Jedna od najvećih aukcijskih kuća Cristie’s objavila je da zatvara svoj prostor u Londonu, a smanjuje drugi u Amsterdamu, kako bi se usmerila na online aukcije. Carlo McCormick, kritičar umetnosti i kurator, rekao je da se mnogi vlasnici galerija pitaju zbog čega bi trebalo da se vežu za prostor i plaćaju enormne rente kada ljudi sve više pretražuju internet. Čak i uspešne galerije su zbog toga veću vremena – prazne. Trend e-commerce šopinga postoji u svim ostalim društvenim sferama i ljudi se na njega sve više navikavaju, tržište je sve sigurnije, a zakoni određeni. Zbog toga je isto pravilo počelo da se primenjuje i na svet umetnosti. Takođe, popularnost i jednostavnost pretrage na sajtovima i društvenim mrežama doprineli su ovom fenomenu.

Chris Bernard, ulje na platnu iz 2017, košta 12000 dolara preko sajta artsy.net

Nekada su kolekcionari koji bi poželeli da se edukuju o tome šta je hip u svetu moderne umetnosti morali da savetuju eksperte. Eksperti su bili insajderi industrije, školovani da prate tržište i uočavaju trendove, a zatim organizuju ekskluzivne izložbe gde bi predlagali nove umetnike u koje treba ulagati. Jer smešno je – ali jeste tako, u svetu umetnosti ljudi često ne veruju sopstvenom ukusu. Ali savremenim i mlađim kolekcionarima proces učenja i edukacije bolja je opcija od unajmljivanja savetnika koji će ih voditi kroz galerijski prostor, pa se tako i uloga galerijskih eksperata polako gubi.

Ova nova paradigma izrodila je Artsy.net – njujorški startap koji nudi slobodniji i otvoreniji pristup svetu umetnosti od tradicionalne ideje

Ta nova paradigma izrodila je Artsy.net – njujorški startap koji nudi slobodniji i otvoreniji pristup svetu umetnosti od tradicionalne ideje. Oni prodaju ozbiljna umetnička dela na svom sajtu (od Picassoa, Moneta, do ruske avangarde i svega između), a njihova pretraga omogućava vam da filtrirate stil koji vam se dopada, vremenski period nastanka umetničkog dela ili da pretražite po ceni koju možete da priuštite. Sajt koristi algoritme pomoću kojih prepoznaju vaš ukus i na osnovu toga preporučuje ono što bi moglo da vam se svidi. Takođe, ljudi često imaju utisak da, ukoliko se malo ozbiljnije zainteresuju za neko delo u galerijama, i konsultuju kustosa, budu pritisnuti da delo i kupe. Na Artsy.net toga nema i slobodni ste da beskonačno skrolujete ili svajpujete, u zavisnosti s kog uređaja gledate.

Henry Matisse, Teeny, 1970. cena na upit

Iako ovaj sajt nije bio jedini na online nebu koji se bavi art prodajom (tu su i platforme za prodaju umetničkih dela ArtSpace, Paddle8 i ArtNet), jedini je uspeo da se prilagodi željama galerija i dozvoli im da zadrže legitimitet – pa tako one mogu da izaberu koje informacije o delu će pustiti u javnost i ocene ozbiljne klijente kojima se dalje posvećuju. Na sajtu se prodaje mnoštvo umetničkih dela, a cene variraju od 500 do 50.000 dolara i umesto da je urušio tržište umetnina, zapravo je postao platforma za širenje reacha određenih galerija.

Ranije je bilo nezamislivo da neko kupi umetničko delo a da ga prethodno ne pogleda uživo, ali ljudi to bez problema danas rade

Na kraju, iako donekle zvuči kao logičan korak unapred, nismo preterano uzbuđeni zbog toga što se umetnost seli na internet. Pomalo je začuđujuća činjenica da su ljudi spremni da kupe umetnost samo na osnovu slike, tako što skroluju i primete fotke na Twitteru, Facebooku ili Instagramu. A to nije umetnost, to su fotografije umetničkih dela. Pitanje je – da li mladi kolekcionari uopšte znaju razliku?

The post Da li smo spremni za online art market? appeared first on 42 magazin.