Web Summit 2017 bio je definitivno prava senzacija. Među 1.300 govornika, koliko ih je prisustvovalo konferenciji, pojavila su se poznata lica kao što su bivši francuski predsednik François Hollande, bivši američki političar a danas čovek koji se brine o klimatskim promenama Al Gore, pokojni genije, fizičar Stephen Hawking, osnivač Facebooka Dustin Moskovitz, sportisti poput boksera Wladimira Klitschka, fudbalera Luisa Figa i Ronaldinha, koji ne propuštaju ovaj event već nekoliko godina. Web Summit 2017. trajao je tri dana, a posetilo ga je oko 60.000 ljudi.

Početak prošlogodišnjeg Web Summita obeležila je noć pre otvaranja, kada je osnivač ove konferencije Paddy Cosgrave proglasio da će se skup fokusirati na obećanja, ali i na opasnosti tehnologije i veštačke inteligencije, što je kasnije i pokojni Stephen Hawking ponovio u online obraćanju. Veštačka inteligencija i tehnologija trebalo bi da budu najveće sluge čovečanstvu, da pomognu ljudima da se kreativno izraze, a ne da ih u tome sputavaju.

Stephen Hawking

Lisabon i Web Sumit  2018. od 5. do 8. novembra biće epicentar poslovnih prilika, novih pogleda na budućnost i sjajne zabave

Tokom tri dana Web Summita 2017. jedna od novina na samom eventu bio je open stage Q&A, gde su svi posetioci mogli slobodno da postavljaju pitanja najzanimljivijim gostima. Upravo je ta interakcija između posetilaca i vodećih lidera mnogima bila najinteresantniji deo događaja, a  posebnu pažnju privukao je razgovor publike i Dustina Moskovitza i njegovo predavanje o dobrim i lošim stranama preduzetništva, o važnosti dobrog vođe u radnoj kulturi i, naravno, prvim danima Facebooka. Budući da je bio aktivan na više bina, svi su iz prve ruke mogli da čuju kako kompanija poput Facebooka vidi sebe u budućnosti.

Dastin Moskovitz i Vladimir Klitchko

Uz sjajna predavanja i diskusije, najveću reakciju domaće publike i gostiju izazvalo je pojavljivanje portugalskog supermodela i Viktorijinog anđela Sare Sampaio, koja je bar deset minuta čekala da se na centralnoj bini smire strasti kako bi pred 60.000 ljudi govorila o prednostima i manama društvenih mreža u privatnom i poslovnom životu.

Sara Sampaio – Victoriac Secret model

Tokom Web Summita održana su i razna takmičenja, među kojima je ubedljivo najvažnije bilo PITCH takmičenje startapova. Pobednik PITCH-a bio je Uwe Diegel i njegova kompanija Lifeina, koja je konferenciju osvojila odličnom prezentacijom za lako prenosive frižidere za lekove i dobila nagradu u vrednosti od 50.000 evra. Ovaj mladi startap pobedio je u finalu takođe sjajnu aplikaciju JAUNTIN, koja vam jednim klikom omogućava aktiviranje turističkog osiguranja bilo gde u svetu. Aplikacija bi se mogla okarakterisati kao „Uber za osiguranje“: odete na skijanje, klinkete i aktivirate osiguranje.

Osim vodećih političkih lidera i najvećih lidera iz sveta tehnologije, konferenciji će prisustvovati i lica iz sveta mode, glume i sporta, pa zato nemojte da se iznenadite ako naletite na glumicu Maisie Williams, šampiona Formule 1 Nica Rosberga i mnoge druge superstarove – stalne goste konferencije

O kakvom je eventu reč, govori činjenica da je drugog dana konferencije Njujoršku berzu lično, remotly iz Lisabonu, otvorio osnivač Web Summita Paddy Cosgrave.
Naravno, fenomenalan program trajao je do poslednjeg dana, a na binama su se smenjivali sjajni učesnici: Margrethe Vestager, evropski komesar za konkurenciju, govorila je o važnoj ulozi vlada i organizacija u sprečavanju monopolističkih pokreta u tech industriji; Caitlyn Jenner podelila je sa svima ličnu priču o promeni pola, dok je bivši američki potpredsednik Al Gore govor posvetio korišćenju tehnologija za dobrobit sveta i zaštitu prirode, kojim je ujedno i zatvorena konferencija i poslata jasna poruka o važnosti ekologije i očuvanja prirode.

Lisabon je titulu domaćina Web Summita preuzeo od Dablina za konferenciju 2016. i do sada se odlično pokazao: kao grad sa dobrom infrastrukturom, jakom podrškom upravnih organa, interesantnim noćnim životom i brojnim turističkim atrakcijama. Otuda ne iznenađuje činjenica da se pre nekoliko nedelja gradonačelnik Lisabona Fernando Medina pohvalio ugovorom vrednim 128 miliona dolara koji je potpisao sa Web Summitom, a u kojem je dogovoreno da ovaj grad bude domaćin konferenciji narednih deset godina – nešto slično za jedan događaj ovog tipa još nije zabeleženo u svetu.

Fernando Medina i Pedi Kosgrejv

A ovogodišnja konferencija baš obećava – na listi su značajni govornici koji će držati prezentacije za oko 70.000 posetilaca. Budući da je spisak toliko dug da ga je skoro nemoguće u celosti predstaviti, navešćemo samo nekolicinu imena kako bismo tek dočarali šta nas to očekuje na Web Summitu 2018: predsednik Samsunga Jang Son, predsednica Booking.com Gillian Tans, osnivač interneta Tim Berners-Lee, bivši premijer Britanije Tony Blair, direktori brendova Tomy Hilfinger, Aston Martin i Swarowski, rukovodioci i osnivači Pinteresta, Slacka, TripAdvisora, Tindera, IBM-a, Googlea, Applea, kao i predsednik Microsofta Brad Smith.

Sve njih moći ćete da čujete i po nekoliko puta na različitim binama koje su organizovane po temama – Business, Fashion, Marketing, Saas (Softwer as a Service), Startup, Health, Sport i mnogi drugi. Osim vodećih političkih lidera i najvećih lidera iz sveta tehnologije, konferenciji će prisustvovati i lica iz sveta mode, glume i sporta i zato nemojte da se iznenadite ako naletite na glumicu Maisie Williams (Game of Thrones), šampiona Formule 1 Nica Rosberga, čuvenog šahistu Garryja Kasparova, superstara Ronaldinha, gospodina Jorgea Mendesa, jednog od najmoćnijih ljudi u svetu fudbala, koji zastupa asove poput Cristiana Ronalda, na fudbalskog trenera Josea Mourinha, Angela di Maria, Falcaoa, te mnoge druge svetske fudbalske zvezde.
Svi pomenuti govoriće o budućnosti tehnologije, mode, biznisa, sporta, sigurnosti, zdravlja i raznih drugih industrija.

Pokojni Stephen Hawking rekao je na Web Summitu  2017. u online obraćanju da bi veštačka inteligencija i tehnologija trebalo da budu najveće sluge čovečanstvu, a ne obrnuto

Jedno je definitivno sigurno – Lisabon i Web Summit  2018. od 5. do 8. novembra biće epicentar poslovnih prilika, novih pogleda na budućnost i sjajne zabave.

Lisabon

Ekipa 42magazina biće i ove godine na najvećoj tehnološkoj konferenciji na svetu, a svako ko ima priliku da se uputi u Lisabon zasigurno će uživati u fenomenalnom spoju gradskog turizma i lepog pogleda u budućnost.

The post WEB SUMMIT 2018: Lepe vesti iz budućnosti najpre stižu u Lisabon appeared first on 42 magazin.

Nedavno sam se vratila s puta oko sedam ujutru u Beograd. Sedam u taksi i taksista mi kaže kako je ovo njegova poslednja vožnja pa završava smenu jer ne voli rad tokom dana. Već se saosećam s njim i iako ga ne pitam zašto, to podrazumevam, on mi odgovara da voli sve u Beogradu od kada živi u njemu (on je Hrvat rođen u Švajcarskoj) žene, energiju, ulice i red. Red?
‒ Da, Beograd je savršeno mesto na svetu i volim sva njegova pravila jer sve ima smisla. Noću! Tokom dana to je drugi grad, čiji jezik ne razumem i ništa nema smisla. Ja volim i živim u Beogradu noću.
Nakon sedam dana, iako nas je davno upoznao zajednički prijatelj, po prvi put razgovaram sa Milošem o njegovom Beogradu noću, sa većim interesovanjem nego ikada, kao da sam prvi put ovde, a on je svoj na svome – domaćin željan da se pokaže kao takav i udovolji gostu, čovek koji stoji iza platforme Beograd noću.

Pre nekoliko godina radio si kao software design engineer u Microsoftu, kako su izgledali tvoj dan i tvoja noć pre Beograda noću?
Radni dan je zapravo izgledao dosta zabavnije nego što zvuči. Microsoft u Beogradu jeste jedna izuzetna kompanija prepuna pametnih mladih ljudi punih energije. Radilo se puno, ali posao je bio jako zanimljiv i izazovan. Radni sati bili su isprepletani brojnim pauzama za odmor, nekada uz kafu ili šetnjicu po kvartu, a često smo voleli da napravim pauzu na partiji stonog fudbala u prostoriji za opuštanje. Sarađivali smo sa timovima iz Amerike koji su vremenski devet sati udaljeni od nas, pa smo na posao dolazili kasnije od prosečnog zaposlenog u Srbiji, što nam je dalje omogućavalo da se ponekad u toku nedelje uveče malo duže zadržimo u gradu J. Ja sam oduvek voleo da se krećem po gradu, pa sam, uz svoj standardni inženjerski posao, bio uključen u organizaciju mnogih drugih zabavnih aktivnosti unutar firme – proslave završetaka projekata, konferencije, tim bildinzi, a verovatno mi je najzanimljivija bila organizovanje zabavnog programa u Beogradu našim gostima iz Microsofta iz Amerike.

Oko sedam već je svanulo i pravo je vreme da se krene kući, usput se malo sumiraju utisci i popije dosta vode kako bi se sprečila dehidratacija u toku noći, pa na spavanje (sa voljenom osobom ili bez nje)

Kako i s kojom idejom nastaje Beograd noću?
Beograd noću je nastao spontano. Drugar, koji mi je sada partner u kompaniji, pozvao me je i pitao šta misliš o tome da napravimo jedan sajt na kome bi bile sve informacije o dešavanjima u gradu. U početku je delovalo zanimljivo i bezazleno, kao neki usputni hobi, ali onda smo krenuli često da se viđamo i da ozbiljnije mozgamo o tome šta bi naš sajt izdvojilo od drugih i jako brzo smo došli do ideje – „Hajde da fotkamo ceo grad!“

Kako si osmislio biznis strategiju po kojoj će rasti s obzirom na to da su odjednom svi znali o čemu je reč?
Moram da priznam da u početku i nismo toliko razmišljali o biznisu sa stanovišta profita ili vremena potrebnog za povraćaj investicije. Imali smo okvirne projekcije koliko treba uložiti, koji su troškovi i koja je potencijalna zarada, ali bili smo sigurni da je potrebno početi projekat i da ćemo, kako je noćni život Beograda dosta plodonosan, u toku rada doći do još mnogo novih ideja za rast koje u početku nismo videli. Glavna početna strategija bila je: „Hajde da izrokamo jako!” – u smislu da budemo brzi i jaki, da napadnemo tržište agresivno, da počnemo da izlazimo iz frižidera i da na taj način u najkraćem roku stignemo do kritičnog broja stalnih korisnika.

Šta ti je bio cilj na početku i koliko se on promenio do danas?
Cilj mi je na početku bio jednostavan – kreiranje servisa za pregled najavljenih događaja noćnog života Beograda, foto-reportaža proteklih žurki i mogućnosti rezervacija klubova i kafana. Posle pet godina aktivnog mozganja o noćnom životu, trenutni cilj mi je da što bolje njega iskoristimo kao ogromni izvozni potencijal naše zemlje. Želim da pomognem i Ministarstvu turizma Srbije i organizacijama oko njega da na što bolji način omogućimo posetiocima iz celog sveta da uživaju u Beogradu i njegovom prezanimljivom noćnom životu. Takođe, želim da utičem i na ugostitelje da svoj proizvod što bolje oblikuju i prezentuju. Cilj je da napravimo od Beograda broj 1 nightlife destinaciju na svetu jer mislim da smo na dobrom putu i da ćemo tako na najlakši način dovesti u Srbiju strani kapital koji bi nam pomogao da finansijski prodišemo.

Možda će za pet-šest godina biti cool nešto sasvim drugačije, a svakako ne možemo očekivati od većine da uživa uz džez

Nekako se već na početku iskristalisalo koji muzički pravci ili, da kažem, pravac najbolje prolaze kod nas. Kako ti na to gledaš iz prve ruke?
Krenuli smo od najpopularnijih lokala, a to su u Beogradu mesta gde se prvenstveno sluša turbo-folk, zatim domaća pop muzika, koju ja često nazivam pop-folk, i strana komercijalna haus i R’n’B muzika. Uz to ima dosta i malo tvrđeg haus i tehno zvuka, a ima i nekoliko lokala sa rok muzikom.

Najveća potražnja prema rezervacijama jeste za mestima na kojima se sluša turbo-folk, zašto misliš da je to trend koji masovno opstaje kod nas?
Mislim da je to sasvim normalno. Narodna muzika je nešto što vekovima budi emociju na ovim prostorima, a turbo-folk je, kako i reč kaže, malo ubrzana i modifikovana verzija te muzike koja je napravljena da u teškim vremenima na najjeftiniji način probudi u ljudima deo tih emocija. Nažalost, kako se omasovila, kvalitet se srozao. Bio je zanimljiv tvit da će kroz par godina svaki treći Srbin biti Zvezda Granda.
Žao mi je kada čujem da srednjoškolci na maturskim večerima na karaokama masovno pevaju Belu Ciganku, ali mislim da je to počelo da se menja, da se Srbija otvara ka svetu. Vidim da su rave žurke sve popularnije, pivnice sa rok svirkama, onda neki R’n’B izvođači, tako da će možda za pet-šest godina biti cool nešto sasvim drugačije, a svakako ne možemo očekivati od većine da uživa uz džez.

Koliko je teško promovisati mesta na kojima se sluša kvalitetnija muzika budući da je ciljna grupa znatno manja ili je samo neinformisanija? Kako gledaš na to?
U principu, i jeste i nije teško. Ako ta mesta imaju kvalitetan proizvod, mi se trudimo da ih prikažemo na zanimljiv način u najboljem svetlu i dosta je lako ubediti mlade ljude da probaju nešto novo, a onda je na tim mestima da nove goste i zadrže.
Ipak, kod lokala koji stvarno žele da ljudima pruže nešto novo i kvalitetno bitno je da istraju u tome i da ne spuštaju kvalitet iako u početku možda neće privući ljude brzinom koju su očekivali. Kada jednom dođu to te tačke da je lokal često prepun, moći će uz dosta manje truda taj kvalitetan trend da održe godinama.

Kakva je tvoja ocena noćnog života Beograda pre pet godina, kakva je danas i šta možeš na osnovu svog iskustva da predvidiš – kako će se Beograd noću razvijati u narednih pet godina?
Pre četiri godine imali smo ozbiljnu najezdu kafana. Sećam se da smo svake nedelje ubacivali dve nove kafane na portal. Ljudi su zbijali često šale na račun kafana nazivajući ih „Facebook kafane“ (jer su se gosti pozivali isključivo putem Facebooka) ili „klubovi sa kariranim stolnjacima“ pošto su smatrali da se značaj stare srpske kafane narušava tim novim instant lokalima.
Sada je situacija dosta bolja, otvorilo se u međuvremenu zaista dosta preozbiljnih lokala u koje je uloženo mnogo novca i iskustva iz inostranstva. Veoma su popularne pivnice, naši ljudi su posle razlike između Lava i Jelena naučili da razlikuju mnoga kraft, IPA I APA piva, a dosta je i manjih pivara otvoreno u Srbiji. Klubovi su manje-više isti kao i oni od pre pet godina, i to mi se baš i ne dopada.
Očekujem da će u narednih pet godina, kako tehnologija napreduje i postaje jeftinija, biti mnogo više mesta za izuzetnim zvukom i rasvetom, kao i da će klubovi morati da unaprede svoj program ozbiljnijim scenskim performansima – poput onih na Ibici. Nadam se da će proći trend R’n’B-ja, jer ga lično ne volim i mislim da je spor i dosadan, a da će se nauštrb njega pojaviti nov talas žurki sa disko muzikom iz osamdesetih i da je sada pravo vreme da polako ta šarena hipi priča krene da dolazi kod nas. Da se i mi malo opustimo (smeh).

S obzirom na to da i sam konzumiraš i proveravaš većinu mesta koja se nalaze u ponudi sajta, šta možeš da kažeš nekom iz inostranstva – kakvi su Beograđani noću?
Beograđani noću su jedni predivni ljudi, čak mnogo bolji od Beograđana danju. Ponekad su malo stegnuti i namršteni od dnevnih problema, ali skoro uvek jako ljubazni, predusretljivi, pravi ugostitelji i društvo za zabavu. Poručio bih posetiocima da ostave probleme kod kuće, dođu ovde da se opuste, a mi ćemo im dati najbolju pomoć da se osete kao da su u Las Vegasu.

Nadam se da će proći trend R’n’B-ja, da će se pojaviti nov talas žurki sa disko muzikom iz osamdesetih i da će šarena hipi priča početi da dolazi kod nas. Da se i mi malo opustimo

Šta te je najviše iznenadilo (npr. neka situacija)?
Iznenađuje me svaki put kada čujem od posetilaca da su razmišljali da li da dođu ovde zbog pitanja bezbednosti jer mislim da je Beograd najbezbedniji grad na svetu. Inače, uvek volim da kažem da je svako njihovo ponašanje normalno, da ljudi treba da se opuste i retko šta me iznenađuje. Iznenadio me je letos jedan Kinez koji je popio par čašica i rešio da se fizički obračuna sa obezbeđenjem splava jer je bio neverovano sićušan i stao naspram 10 naših momaka u treningu. Iznenadi me ponekad broj Turaka u Beogradu (smeh).

Da li misliš da ponuda na vašem sajtu pokriva sve ukuse Beograđana?
Ne mislim, svake godine je proširujemo za nijansu i još uvek nije kompletna. Posvetili smo se najviše ukusu većine, ali idemo ka tome da udovoljimo svima. Mislim da ćeš za dve godine moći na našem sajtu da pronađeš i mesta gde se sluša npr. fado.

Ajd predloži meni gde treba da izađem da osetim Beograd noću 100%.
Treba definitivno da kreneš sa mnom da bi doživljaj bio potpun, pa ćeš onda reći šta ti se najviše sviđa. Neke od mojih omiljenih ruta su: Krug po Savamali (Ben Akiba ‒ Tranzit ‒ Mladost/Ludost) i prijateljski krug (Pivara u Cetinjskoj ‒ kafana Stara pesma ‒ Stefan Braun). Leti sam često na splavu Shake’n’Shake kako preko dana, gde uživam u pogledu pored reke, tako i noću na žurci, doduše ponekad svratim i na after u KPTM ili na žurku u Barutani J.

Zašto da verujem tvojoj preporuci?
Zato što sam poslednjih 15 godina aktivno izlazio i provodio se po najrazličitijim svetskim lokalima, jako dobro poznajem Beograd i njegovu ponudu i obožavam da kroz analizu ličnosti učinim da ljudima bude zabavno, tako da stvarno ne znam kome bi više trebalo da veruješ.

Ljudi su često zbijali šale na račun kafana nazivajući ih „Facebook kafane“ ili „klubovi sa kariranim stolnjacima“ pošto su smatrali da se značaj stare srpske kafane narušava tim novim instant lokalima

Kako ti zamišljaš idealan izlazak?
Još su stari Grci znali da idealan izlazak traje 12 sati. Sve preko toga oduzima previše energije, a za kraće vreme čovek ostane nedorečen. Malo se šalim, ali i ne (smeh).
Treba krenuti na vreme, naći se sa bliskim prijateljima oko 20 sati na večeri uz poželjan poziv i nekih drugih manje poznatih ljudi kako bi interakcija bila zanimljivija. Za početak bih najradije izabrao neki bar-restoran, gde muzika nije preglasna da možemo neometano da razgovaramo, ventilacija odlična da se ne usmrdimo na kuhinju i duvanski dim, a hrana kao podloga bogata proteinima i malo masnija kako bi nam dala snagu za dugu noć.
Skupili smo se, klopali, popili po par rakija ili čaša vina i sad idemo dalje.

Kuda dalje?
Oko 23 časa prelazimo u bar sa malo jačom muzikom, gde uz još par čašica možemo malo i da prođuskamo i eventualno sretnemo još nekog poznatog i zanimljivog ko bi mogao da nam se pridruži za dalje.
Već oko jedan prelazimo u klub, super bi bilo da je to neko bolje gostovanje nekog od svetskih di-džejeva da čujemo i nešto novo i zanimljivo.
Oko četiri pola pet klub već počinje da se prazni i tada se jako brzo iskristališe ekipa spremna za after. Sećam se par divnih aftera nedeljom ujutru u Mintu kada su se tu sjatili različiti dragi i nasmejani ljudi posle najrazličitijih žurki u gradu.
Oko sedam već je svanulo i pravo je vreme da se krene kući, usput se malo sumiraju utisci i najzanimljivija dešavanja te večeri, popije dosta vode i poneki vitaminčić kako bi se sprečila dehidratacija u toku noći, pa na spavanje (sa voljenom osobom ili bez nje).

Šta je plan za dalji rast – Novi Sad noću, Zagreb noću? Da li imaš ambiciju da pogledaš na Googl Earthu Zemljinu kuglu i pomisliš kako pokrivaš sva kvalitetna mesta koja svetle u mraku i ljudi uživaju u tom trenutku u njima?
Da, imam plan da se proširimo na region, novisadnocu.com postoji već dve godine i jako uspešno funkcioniše, a neki dalji koraci su definitivno Zagreb, Hrvatsko i Crnogorsko primorje, kao i Sarajevo. Takođe, jako i ozbiljno bavimo se i promocijom novogodišnjih proslava na svim našim sajtovima i radimo na razvijanju mobilnih aplikacija za naše korisnike. Ne bih išao još uvek tako daleko i pričao o Google Earthu, ali definitvno imam želju da na neki način utičem na svetsku nightlife scenu. Javite se za pet godina, pa da vidimo šta se od ovog svega obistinilo.

The post MILOŠ NIKITOVIĆ: Još su stari Grci znali da idealan izlazak traje 12 sati appeared first on 42 magazin.

Više od 60.000 učesnika slušaće preko 650 govornika iz 160 zemalja sveta. Ukratko, svako ko je neko u IT svetu moraće da nađe hotel od 6. do 9. novembra 2017. u Lisabonu (mada verujem da će se posetioci sigurno pre odlučiti za Airbnb kada je smeštaj u pitanju).

A kako je sve počelo?

Web Summit počeo je kao jednostavna ideja sada već davne 2009. godine – da se poveže tehnološka zajednica sa svim industrijama, kako novim i modernim tako i tradicionalnim. Čak ni u vremenu vrtoglavo brzog uspeha startupova i maltene svega što u sebi ima tu magičnu reč tech nije se mogao zamisliti ovoliki uspeh, te je Web Summit postao najveći skup o tehnologijama na svetu.
Međutim, organizatorima nije samo cilj da on postane i ostane najveća, njihov cilj je pre svega da to bude najbolja tech konferencija na svetu. Ono što je Davos za ekonomiste, a Glastonbury za sve obožavaoce muzike, Lisabon je svakako bio 2016, a biće i 2017. i 2018. godine, s obzirom na to da je odabran za domaćina samita za ove tri godine.
Kompanije poput Coca-Cole, Mercedes Benza, Facebooka, Samsunga i Disneyja samo su neke od kompanija koje će izlagati na događajima u okviru skupa, a ništa manje zvučna nisu ni imena kompanija čiji će CEO držati predavanja na samitu, te će učesnici imati prilike da uživo čuju savete i stavove čelnika Microsofta, Facebooka, Googlea, Amazona, Booking.com, Ubera, Tindera, Slacka, Asane (drugi čovek i koosnivač Facebooka), Intela, IKEA, Evropske komisije i mnogih drugih.

Osim njih, samitu će prisustvovati zvučna imena iz politike, sporta, poput  Luisa Figa, Holivuda, medija, najbolji blogeri i vlogeri, npr. Jake Paul, kao i najveći stručnjaci za startupove sa raznih univerziteta – Oxforda, Stanforda, Denvera, među kojima je najzvučnije ime Steve Blank, autor svetskog bestelera The Lean Startup Book.
Konferenciji će prisustvovati i predstavnici najvećih investicionih fondova, kao i pojedinačni investitori iz celog sveta koji investiraju u ovaj sektor. Uz razvoj srpske IT industrije, raste i neformalna srpska delegacija, te će među učesnicima biti Branko Milutinović, CEO Nordeusa, ali i mnogi drugi učesnici iz naše zemlje.

Ono što je Davos za ekonomiste, a Glastonbury za muzičare, Lisabon je bio 2016, a biće i 2017. i 2018, za tech i IT startupove

Međutim, ovo nije VIP skup za najuspešnije kompanije i najbogatije biznismene. Ovo je miks CEO-ova i osnivača startupova, prepoznatljivih kompanija i onih koji tek teže da to postanu. Kako organizatori obećavaju, konekcije koje steknete na ovom skupu su neprocenjive i one će poput goriva povećati vaše apetite, inspiraciju i svakako vašu poslovnu mrežu.
Najperspektivniji startupovi biće izloženi na sajmu, gde će svi posetioci imati priliku da otkriju koje nas to novine očekuju i šta je budućnost u svetu tehnologija. Zanimljivo je da će se i preko 1.000 startupova takmičiti za primamljivu nagradu od 100.000 evra. Prošle godine pobedu je odneo danski startup Kubo Robot. Kubo je edukativni robot i platforma, čiji je cilj da mališanima učenje učini zabavnim i da kroz igru savladaju programiranje, muziku, matematiku itd.

Iako pobednik može biti samo jedan, uzmite u obzir da se većina izlagača sigurno vraća kući sa partnerstvima i kontaktima, a neki i sa investitorima sa kojima dalje idu u razvoj i realizaciju svojih vizija.

Navoditi imena izlagača u ovom trenutku bilo bi suvišno jer većina njih i dalje nije mnogo poznata čak ni stručnoj javnosti, ali za sve koji budu uspeli novembar 2017. biće bez sumnje ključan momenat u njihovoj razvojnoj biografiji.

Prošlogodišnji Web Summit otvorio je Antonio Kosta, premijer Portugala, koji je tom prilikom pustio u promet kreditnu liniju od čak 200 miliona evra za zapošljavanje stručnih kadrova iz Portugala.

Svaki učesnik bio je dužan da skine mobilnu aplikaciju sa popisom svih učesnika, kao i popis svih konferencija uz mogućnost skeniranja QR koda sa akreditacije kao način prikupljanja baze podataka i stvaranja veza i komunikacije među učesnicima, budući da svaki učesnik na aplikaciji ima svoj profil.

Prošlu godinu obeležio je i naročito zanimljiv sportski stejdž, na kojem su predavanja držale zvezde poput Luisa Figa, koji je prezentovao i svoju aplikaciju Dream Football, uz pomoć koje deca iz udaljenih krajeva sveta, gde skauti ne dolaze, mogu da okače video-snimke svoje igre i tako okušaju sreću i možda dožive da njihov talenat bude prepoznat. Pored Figa, predavanja su držali i Ronaldihno i Rui Costa.

Organizatorima nije samo cilj da on postane i ostane najveća, njihov cilj je pre svega da to bude najbolja tech konferencija na svetu

Zabava je još jedan od važnih elemenata ove konferencije, te je provod neminovan.  Nezaboravno predavanje na dan zatvaranja bilo je predavanje koje je održao i čuveni holivudski glumac Joseph Lewit Gordon, koji je pričao da svi treba da budemo učesnici u stvaranju bolje zajednice (communitya) za nas i buduće generacije i da iako svi ovde spominju kako ovaj sektor pravi velike sume novca, on navodi da upravo te sume omogućavaju da se nastavi sa investiranjem u pravljenje još boljih servisa i proizvoda za community.

Web Summit se danas bavi trendovima i inovacijom iz oblasti šou-biznisa, vrhunskog sporta, mode, putovanja, zdravstva, finansija, marketinga, edukacije, socijalnih službi, te vizija budućnosti društva – svaka od tih oblasti je zastupljena na jednoj od 25 konferencija, koliko će biti održano ove godine u MEO Areni i još tri dodatna paviljona, od kojih svaki ima površinu veličine fudbalskog terena.
Web Summit okuplja najrazličitiju publiku uprkos veoma skupim ulaznicama koje koštaju od 550 do nekoliko hiljada evra.

Koliko je dobro organizovan i sinhronizovan sa svim aktivnostima koje pruža, govori i podatak da je skoro 50.000 ljudi moglo da koristi internet koji je radio na 2.4GHz, kao i na 5GHz za sve koji su imali bolje uređaje.

Izuzetno bitan je i turistički aspekt ovog samita. Naime, samo zbog Web Summita Lisabon će posetiti bar 60.000 stranih turista, od kojih će svaki ostati po četiri dana, dakle, računica je jasna kao i uticaj na razvoj turizma ove zemlje.

Luis Figo je prošle godine prezentovao svoju aplikaciju Dream Football, uz pomoć koje deca iz udaljenih krajeva sveta, gde skauti ne dolaze, mogu da okače video-snimke svoje igre i okušaju sreću da njihov talenat bude prepoznat

Sam uspeh Web Summita jeste u tome što njihove izazove, prepreke, sumnje i strahove niko ne može bolje da razume od samih organizatora, koji su bili u sličnoj poziciji pre samo sedam godina. Paddy Cosgrave, jedan od osnivača Web Summita, priča da je pokrenuo Web Summit sa svog kauča, frustriran svojim iskustvom delegata na tech konferencijama. Verovao je da postoji drugačiji pristup, da umesto event menadžera treba uposliti inženjere i data scientiste. Kao i većina startupova, ni Web Summit nije imao inicijalni veliki – na prvi skup u Dablin, gde je konferencija nastavila da se održava prvih pet godina, došlo je samo 400 delegata. Međutim, samo četiri godine kasnije 22.000 ljudi doletelo je iz više 100 zemalja da bude deo ovog skupa. Neki će reći, ostalo je istorija.

Unapred se radujemo Web Summitu 2017, koji ćemo i ove godine posetiti i obećavamo vam ozbiljan izveštaj iz Lisabona.

The post Da li ste spremni za najveći tech Web Summit u Lisabonu? appeared first on 42 magazin.