Tatjana Nikolić, koordinatorka programa, Ljiljana Korica – event koordinatorka, Dragana Jevtić – Predsednica udruženja i ko-osnivač, Višnja Kisić –
Ko-osnivač i menadžerka za edukaciju i Bojana Ljubišić – PR menadžerka

Naravno, mentorski odnos prevazilazi obrazovne ustanove.

Program Kreativno mentorstvo nastao je upravo iz potrebe da se pomogne mladim i kreativnim pojedincima koji rade u kulturi, a koji smatraju da žele da nauče JOŠ, tako što će svakog od njih ponaosob naoružati veštinama neophodnim za savremene poslove. Ovaj program nastao je pre šest godina, a nedavno je upisana četvrta generacija od 25 novih mentija željnih usavršavanja ili rada na nekim od projekata koje žele da razviju uz pomoć adekvatnih stručnjaka.

Ceo proces mentorstva je još uvek neformalan kod nas, te smo, kako bismo ga bolje upoznali, razgovarali sa Bojanom Ljubišić, PR-om, i Tatjanom Nikolić, menadžerkom programa.

Ko su ti mladi ljudi koji se prijavljuju na program Kreativno mentorstvo?
Vrlo interesantni ljudi najrazličitijih profila i iskustva u oblasti kulture, umetnosti i medija iz cele Srbije. Svake godine ih je sve više i to je ono što nas posebno raduje! Ove godine na konkursu koji je završen 22. oktobra dobili smo čak 99 prijava iz 16 gradova, među kojima većina zaista zanimljiva, i bilo je baš teško odabrati 25 učesnika i učesnica. Ali sada, kada smo to učinili, grupa je fantastična i jedva čekamo da se ozbiljnije bacimo na posao. To su ljudi u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama iz 10 gradova, od Subotice do Niša i Čajetine, koji rade u muzejima, bibliotekama, pozorištima, na radiju, televiziji i u štampi, snimaju filmove, dizajniraju video-igre, komponuju, organizuju festivale, rade sa decom i mladima, promovišu Srbiju u inostranstvu i dovode izuzetne inostrane umetnike kod nas, vode kulturne institucije ili pokreću svoje organizacije.

Ceo naš proces mentorstva je još uvek nov pristup neformalnom obrazovanju kod nas. Ljudi prosto nisu navikli da tako nešto postoji

Nismo kao društvo ni svesni kakvi sve potencijali i talenti postoje u najrazličitijim sredinama i obožavamo ovu fazu u kojoj i mi kao tim Kreativnog mentorstva saznajemo za te sjajne ljude koji u svojim krugovima iniciraju stvari, donose optimizam, ideje, okupljaju ljude, popravljaju, inoviraju, pokreću. Nisu svi u BG, nisu svi tako umreženi i prisutni u javnosti i generalno za mnoge će tek da se čuje.

Kome biste preporučili da se prijavi?
Konkurs za ovu godinu je sada gotov, a sledeći je tek na proleće 2019. Do tada, preporučili bismo da posete naš sajt, počnu da nas prate na mrežama i upoznaju ceo proces mentorstva koji je još uvek nov pristup neformalnom obrazovanju kod nas. Ljudi prosto nisu navikli da tako nešto postoji! Prijavite se za newsletter u kojem šaljemo zanimljive materijale za lični i profesionalni razvoj, informacije o relevantnim kulturnim događajima, ali i predstavljamo upravo ove sjajne ljude i njihove priče. Nije neophodno da učestvuju u nekom mentorskom programu da bi imali mentora – mogu da ga pronađu i sami – a u tome im naša baza znanja na sajtu može mnogo pomoći.

Svi zajedno treba da širimo tu ideju mentorstva i doživotnog učenja jer ona, ukoliko je pravilno podržana, značajno može da doprinese razvoju pojedinaca, lokalnih zajednica i društva u celini

Ko i kako postaje mentor, kako i zašto se odlučuju da doniraju svoje znanje i vreme?
Svako može biti mentor za određenu oblast ili podeliti neko svoje iskustvo, i nije nužno ni dovoljno da ima velike rezultate i postignuća iza sebe ili da se nalazi na nekoj visokoj funkciji, već je možda i važnije da ima želju da to podeli sa drugima i veštinu da prenese znanje. Mi imamo stalno raspisan konkurs za prijavu novih mentora, a u bazi već imamo znatan broj domaćih i stranih profesionalaca koji žele da na ovaj način učestvuju. Na ovaj korak se uglavnom odlučuju jer žele da podele svoje značajno znanje i iskustvo, te da podrže perspektivne i manje iskusne kolege kojima je podrška u tom trenutku potreba i koji žele da se usavršavaju. Vrlo je bitno da naglasimo da je naš program potpuno besplatan i da mentori doprinose pro bono, pa je samim tim i njihova odluka da nam se pridruže utoliko dragocenija.

Deluje mi da je ova vrsta mentorstva nešto što dolazi iz korporativnog sveta, da li sam u pravu?
Naš program pokrenula je 2012. mešovita grupa ljudi – neki od njih radili su u biznisu, ali drugi u kulturi i umetnosti, bili su aktivisti i diplomate. Ta sinergija različitih znanja i pristupa dovela je do toga da i danas program spaja različite sektore, discipline, kulture i generacije. Kreativno mentorstvo se od mentorskih programa unutar kompanija, koji se pojavljuju sve više, i to je pohvalno, razlikuje po tome što je ceo proces kreiran na osnovu potreba i ciljeva odabranih učesnika, dok se u kompanijama mentiji ipak uče kako da se što bolje uklope u određenu kompaniju. Kako je Kreativno mentorstvo nezavisna inicijativa sa brojem različitih partnera i pokrovitelja, učesnici su ti koji diriguju sadržaj, tempo i ciljeve programa u odnosu na to šta je njima prioritetno. Korporativni svet jeste prepoznao kvalitet mentorstva i druge društvene sfere treba takođe da iskoriste maksimalno ovaj model za lični i profesionalni razvoj, doživotno učenje, stručno usavršavanje i povezivanje.

Postoje i drugi mentorski programi u Srbiji, poput Podeli svoje znanje, što je program mentorstva mladim ženama na početku karijere koji je nedavno završio svoj sedmi ciklus. Svi zajedno treba da širimo tu ideju mentorstva i doživotnog učenja jer, ukoliko je pravilno podržana, ona značajno može da doprinese razvoju pojedinaca, lokalnih zajednica i društva u celini.

Uslovi rada u kulturi su sve teži, resursi sve ograničeniji, paradoksalno, primetna je hiperprodukcija programa i dešavanja i izazovno je pozicionirati se na sceni

Koliko je danas bitno posedovati softskills i u kulturi?
Ako pod tim smatramo komunikacione veštine, timski rad ili organizacione veštine – naravno da je bitno. Uslovi rada u kulturi su sve teži, resursi sve ograničeniji, paradoksalno, primetna je hiperprodukcija programa i dešavanja i izazovno je pozicionirati se na sceni, kao i doći do publike. Sa druge strane, kako smo preplavljeni promocijom lakih i brzih rešenja, ne bismo da budemo pogrešno shvaćeni – izuzetno su važni i hardskills – stručnost i znanje relevantno za određenu profesiju, kao i informisanost i odnos prema kontekstu u kojem delujemo, umreženost i vrednosti iz kojih radimo svoj posao. Sektor kulture je specifičan u odnosu na neke druge društvene sfere, sa više aspekata koji se moraju prepoznati.

Da li savetujete učesnike na čemu da rade?
O svim ovim stvarima govorimo u okviru edukativnog programa Kreativnog mentorstva i osnažujemo učesnike da prepoznaju gde su njihovi kapaciteti najsnažniji, a gde možda najslabiji, te koji deo svoje profesionalne, ali i privatne ličnosti treba da razvijaju radi ostvarivanja svojih ciljeva. Od ove godine najveći deo edukativnog programa biće otvoren za javnost i to je još jedan razlog zašto pozivamo sve zainteresovane da nas prate.

Koji broj je ljudi do sada prošlo kroz program, da li ste u kontaktu sa njima?
Ove godine započeo je IV ciklus programa i svake godine kroz program prođe 25 mentija i 25 njihovih mentora. Tako će mreža Kreativnog mentorstva uskoro brojati čak 200 sjajnih ljudi koji su ambasadori ličnog i profesionalnog razvoja, usavršavanja i mentorstva, ljudi sa posebnom energijom i iskustvom. U kontaktu smo sa većinom, pratimo njihov dalji rad i razvoj, oni nam se sami javljaju kada im se nešto interesantno dešava, nastavljaju da učestvuju u našem radu i dele svoja iskustva. Neki od naših alumnista iz prvih ciklusa u međuvremenu su bili mentori, u našem ili drugom mentorskom programu ili potpuno izvan bilo kakvog programa. Neki od mentora prepoznali su šta oni još mogu da usavršavaju i uče i sami potražili sebi mentora!

Naš program je potpuno besplatan i mentori doprinose pro bono, pa je samim tim i njihova odluka da nam se pridruže utoliko dragocenija

Na koji način želite da razvijate program i širite mrežu profesionalaca?
Na našem sajtu skupili smo različita znanja i iskustva stečena tokom prethodnih godina rada na programu, brojne informacije o samom mentorskom procesu, samostalnom pronalaženju mentora u vašoj sredini, radu sa njim, alatima, pa je tako i nastao naš priručnik o mentorstvu koji možete besplatno preuzeti sa našeg sajta. Prema našoj metodologiji i stečenom iskustvu, organizujemo i održavamo različite formate radionica, predavanja, prezentacija i razgovora na ove teme, u saradnji sa kulturnim institucijama, omladinskim i nevladinim organizacijama, kompanijama koje žele da razvijaju mentorske šeme i svima zainteresovanima. Trenutno radimo i na razvijanju mreže mentora i taj konkurs nam je otvoren tokom cele godine.

Novina je, kako već rekosmo, to što će većina edukativnog programa biti otvorena za publiku, te se nadamo da ćemo se i tu videti!

The post Bojana Ljubišić i Tatjana Nikolić: Kreativno mentorstvo appeared first on 42 magazin.

Bašta fest je internacionalni festival kratkog igranog filma koji se već četvrtu godinu zaredom održava u Bajinoj Bašti. Sa ciljem da publici, a najviše mladima, u čitavoj Srbiji približe film, glumci Maja Šuša, Jovan Jelisavčić i scenaristkinja Maša Seničić uz pre svega puno entuzijazma rade na ovom festivalu, u okviru kog, osim projekcija filmova, organizuju radionice i muzički program

Realizacija jednog festivala u Srbiji nije lak posao, a još teže je održati ga. Međutim, Maja, Jovan i Maša uspevaju, i ne samo to – već od jedne male ideje prave ozbiljnu, perspektivnu priču, što dokazuje i broj ljudi na Bašti koji raste, i raste, i raste iz godine u godinu. I, kada ste poslednji put bili u Bajinoj Bašti?

Ti si glumica, ali već četvrtu godinu zaredom radiš i kao umetnička direktorka Bašta festa.
„Titulu“ umetničke direktorke spontano sam dobila kako je priča oko festivala rasla, a nama dodeljivane uloge u okviru organizacije.

Šta znači biti umetnička direktorka festivala?
Uh, pa stvarno mnogo toga. Radim program, kreativni deo posla, komuniciram sa svim sektorima… Jedino se ne bavim parama, što mi je veoma važno jer sam jako loša u tome (smeh).

Kako se desio prvi Bašta fest?
Festival je nastao na inicijativu mog kolege Jovana Jelisavčića koji je rođen u Bajinoj Bašti, gde se i održava. Mi smo studirali zajedno, a Jovan je stalno pričao kako je Bajina Bašta jedno divno mesto gde moramo da odemo. Iskreno, pojma nisam imala gde je uopšte taj grad, mislila sam da je negde u Bosni (smeh). Međutim, kada sam prvi put otišla, bila sam oduševljena – priroda je prelepa, reka Drina, planina Tara, jezera Perućac i Zaovine… I tako jednog leta, kada sam bila tamo, sedeli smo na reci i pomislili – kako bi bilo strava da sada imamo platno ispred sebe i gledamo film! Ta ideja – bioskop na otvorenom – prerasla je u organizovanje festivala u prirodi. Kako se koncept razvijao, sve više smo definisali i sam program, pa smo odlučili da to bude festival kratkog igranog filma. Pošto smo Jovan i ja glumci, fokus je stavljen na filmove koji se ističu zanimljivim glumačkim ostvarenjima i u kojima se oseća saradnja između reditelja i glumca. Bašta fest dodeljuje i glumačke nagrade, što je takođe retkost za festivale kratkog filma.

U Bajinoj Bašti ne postoji redovan bioskopski program, već im dolaze mobilni bioskopi koji mahom puštaju blokbastere. Ovo je retka prilika da se publika susretne sa autorskim kratkim filmom

Koliko je komplikovano bilo pokrenuti tako nešto?
Veoma. Prvo, ni sami nismo znali koliko je to teško, što možda i nije tako loše – jer kad kreneš, posle nema odustajanja. Prva godina je prošla super, nekako su se stvari same od sebe otvarale, a u tom procesu smo i učili, pripremali se za sledeća festivalska izdanja. Tek prošle godine, kada je održan treći Bašta fest, mogu da kažem da smo bili potpuno pripremljeni za sve. Neobično je i to da niko od nas nije producent, niti smo radili u organizaciji događaja, već smo učili u hodu. Kako festival raste, uključujemo u tim sve više ljudi – što se vidi i oseća.

Koliko se festival promenio od prve godine i šta je to najbitnije što ste naučili o samom razvoju?
Menja se i dalje. Od druge godine smo pored lokacije u parku Borići uveli projekcije na jezeru, što je bio veliki korak jer zahteva specifičnu tehničku organizaciju. Zatim, broj posetilaca se povećava, a samim tim i broj ljudi koji radi. Svake godine radimo na pratećim programima, pa smo i ove uveli Kritični kamp – radionicu filmske kritike za srednjoškolce. Mi puštamo festival da raste svojim prirodnim tokom i trudimo se da ga pratimo. Jedino je problem da to sve isprati i finansijska podrška.

Iako možda tako nešto deluje logično i lakše, nikada nisam razmišljala kao da je to prilika koju čekam. Svako ima svoje afinitete za bavljenje ovim poslom, a i svoju percepciju uspeha

A šta kaže publika?
Od prve godine posećenost je bila jako dobra, što je znak da se lokalna publika interesuje za ovakvu vrstu sadržaja. Prvih godina su sa strane dolazili ljudi iz struke ili oni koji imaju neke veze sa filmom, ali sada više nije tako, što mene veoma raduje. Čini mi se da posetioci festival doživljavaju kao jedno mini-letovanje, na kom imaš i filmski i muzički sadržaj. Zanimljivo je to što veliki broj dece dolazi da gleda filmove. Pošto projekcije kreću od 21 čas, prilagodili smo sadržaj projekcija satnici.

Kako reaguju na formu kratkog filma, koliko su uopšte upoznati s njom?
U Bajinoj Bašti ne postoji redovan bioskopski program, već im dolaze mobilni bioskopi i mahom puštaju blokbastere. Trudimo se da razvijamo i edukativni program i zato smo od prve godine organizovali filmske radionice za klince jer u Bajinoj Bašti takvih stvari nije bilo. Veliki broj osnovaca i srednjoškolaca, koji čine i naš volonterski tim, zainteresovan je da uči i istražuje o filmu. Samim tim njihovo interesovanje raste. Jedna devojka iz Bajine Bašte je u međuvremenu upisala produkciju, jedan momak glumu… Pre toga je Jovan bio jedini čovek koji je imao veze s filmom tamo, pa ga zato svi znaju kao Jovu Glumca (smeh).

Da li planirate da filmske radionice držite i mimo festivalskih dana?
Da. Planiramo da radimo Bašta karavan, fokusiran na nekoliko gradova u zapadnoj Srbiji, u okviru koga bismo puštali pobedničke filmove s Bašta festa, ali i, u saradnji s Jugoslovenskom kinotekom, kratke filmove poznatih reditelja koji su važni za domaću kinematografiju. Pored toga, organizovali bismo diskusije za srednjoškolce kako bismo im približili kratki film, a i način na koji Bašta fest funkcioniše. Možda će to u nekom od njih probuditi inicijativu da organizuje nove sadržaje u svojim gradovima. Mladi u Srbiji uglavnom žele da dođu u Beograd, a mislim da je jako važno bavljenje decentralizacijom.

Mora da postoji razlog zašto se predstava izvodi van pozorišta. To nikako ne sme da bude zarad senzacionalizma ili nedostatka scenskog prostora

Festival otvara film Maleš o kom smo već pisali. Kakvo je tvoje iskustvo tokom samog snimanja tog filma?
Bane Jevtić me je zvao i rekao kako ima ideju da radi film u kome bismo igrale Sonja Vukićević, Hristina Popović, Bebi Dol i ja. U međuvremenu priča se razvila, Ivan Bakrač je zajedno s Banetom radio na scenariju i režirao film. Pošto nismo dobili novac od Filmskog centra, skupljali smo ga preko Indiegogo platforme, a producirao ga je Cineplanet. U početku, imala sam ozbiljnu tremu od Sonje, Hristine i Bebi, ali čim su probe počele, mi smo se veoma zbližile. Bebi Dol je ovo prvi film, pa je, na moje iznenađenje, ona bila veoma stidljiva i spremna da nauči kako sve to na snimanju funkcioniše.

Sa rediteljem filma Maleš Ivanom Bakračem nastavljaš saradnju, pa spremate ostvarenje Posle zime?
To je njegov debitantski dugometražni film. Priča o petoro prijatelja iz detinjstva koji su se razdvojili u međuvremenu. Oni bi trebalo da znaju šta će sa svojim životima i da preuzmu odgovornost za svoje postupke, ali ponašaju se kao klinci. Priča je aktuelna, mislim da svaki mladi čovek može da se poveže s tom temom. Veoma je uzbudljivo i u ovom pripremnom periodu, ali ne mogu da dočekam početak snimanja.

Da li je za uspeh u Srbiji neophodno da se pojaviš u nekim komercijalnim projektima?
Iako možda tako nešto deluje logično i lakše, nikada nisam razmišljala kao da je to prilika koju čekam. Svako ima svoje afinitete za bavljenje ovim poslom, a i svoju percepciju uspeha.

Pre par godina predstave su počele da se izmeštaju s pozorišne scene – Krunska 8 se igrala u stanu, nedavno je, poslednji put u ovoj sezoni, izvedena predstava Izlaženje na Brodu 20/44, a i ti ćeš igrati predstavu Otvorena veza u kafeu Ljubičica.
To što se dešava je meni veoma inspirativno. Obožavam pozorište, ali van njega ponekad možeš da nađeš veću slobodu. Spomenula si Izlaženje – taj komad govori o klabingu, pa je sasvim logično da se dešava u nekom klubu. Publika se tako lakše poveže s pričom. Dakle, mora da postoji razlog zašto se predstava izvodi van pozorišta. To nikako ne sme da bude zarad senzacionalizma ili nedostatka scenskog prostora.

Nažalost, kod nas ne postoji pozorište u kom bi se igrale diplomske predstave. Kada bi tako nešto postojalo, dalo bi vetar u leđa mladim rediteljima, glumcima, dramaturzima

Takve stvari su neophodne pre svega za razvoj alternativne scene.
Da, mi se, nažalost, i dalje snalazimo. Kod nas ne postoji pozorište u kom bi se igrale, na primer, diplomske predstave. Gledala sam toliko dobrih koje nisu imale priliku da se igraju duže, već jednom ili dva-tri puta u najboljem slučaju. Kada bi tako nešto postojalo, dalo bi vetar u leđa mladim rediteljima, glumcima, dramaturzima…

Postoji li neka predstava u kojoj bi volela da igraš?
Ne bih nikom da kradem uloge (smeh). Predstave koje su na mene ostavile poseban utisak su Galeb Tomija Janežića, Novo doba Dina Mustafića i Hinkeman Igora Vuka Torbice. Radujem se Carstvu mraka i Ivanovu u Narodnom pozorištu, koje, nažalost, još uvek nisam imala priliku da pogledam. Iskren i posvećen istraživački proces, sa kolegama koje volim, poštujem i razmišljam na sličan način – e to je predstava koju priželjkujem.

Bašta fest se ove godine održava od 29. juna do 2. jula u Bajinoj Bašti, a svi programi su besplatni.
Više o festivalu otkrijte na zvaničnom sajtu www.bastafest.com

The post MAJA ŠUŠA: Cilj nam je da mladima širom Srbije približimo film appeared first on 42 magazin.