Kada su organizatori prestižnog Kanskog festivali za predsednicu svog žirija odabrali Cate Blanchett, jednu od predvodnica borbe protiv seksualnog uznemiravanja koja je sa Natalie Portman i Meryl Streep pokrenula fondaciju Time’s Up za pomoć žrtvama seksualnog zlostavljanja, moglo se naslutiti da će crvenim tepihom i crvenim stepeništem, osim očekivanih toaleta, glumice ove godine imati još nešto da pokažu i kažu. I kazale su. Posebno predsednica Cate.

Cate Blanchett: i Agnes Varda u tihom protestu na Kanskom festivalu

Kao 12. žena koja predsedava žiriju Kanskog festivala, četiri godine nakon što je predsednica bila novozelandska rediteljka Jane Campion, Cate Blanchett je uz Agnès Vardu, francusku rediteljku, predvodila 82 žene iz filmske industrije koje su se simbolično popele stepenicama ka festivalskoj dvorani i tiho protestovale zbog male i neravnopravne zastupljenosti ženskih autora tokom 71 izdanja Kanskog festivala.

Za 71 godinu festivalskom žiriju predsedavalo je samo 12 žena, dok su Zlatnu palmu dobile samo dve rediteljke – Jane Campion i Agnès Varda, a 71 reditelj osvojio je ovo priznanje

Protestusu se pridružile i Marion Cotillard, Kristen Stewart, Léa Seydoux, Salma Hayek i mnoge druge dame iz filmske industrije, a uoči premijere filma Girl of the Sun rediteljke Eve Husson, ove godine u takmičarskom programu. Tom prilikom Cate je pročitala sapoštenje na engleskom, Agnès Varda se obratila svima na francuskom, rekle su sledeće:
„Svaka od nas suočava se sa preprekama, no sve stojimo danas na stepenicama što je simbol naše odlučnosti i posvećenosti da postignemo napredak. Mi smo scenaristkinje, rediteljke, producentkinje, glumice, direktorke fotografije, montažerke, distributerke, agentkinje… sve smo deo filmske umetnosti. Danas stojimo ovde izražavajući solidarnost sa ženama iz svih ostalih grana privrede.“

82 žene iz filmske industrije simboličnosu se popele stepenicama ka festivalskoj dvorani u Kanu

Tihi protest organizovao je francuski pokret 5050×2020 (50:50 polne zastupljenosti do 2020), koji je crvene festivalske stepenica iskoristio kao simbol koji pokazuje kako je ženama i dalje teško da napreduju i da se popnu na društvenoj i profesionalnoj lestvici.

Mi smo scenaristkinje, rediteljke, producentkinje, glumice, direktorke fotografije, montažerke, distributerke, agentkinje… sve smo deo filmske umetnosti. Danas stojimo ovde izražavajući solidarnost sa ženama iz svih ostalih grana privrede…

Broj 82 predstavlja broj rediteljki koje su se popele tim stepenicama od prvog Kanskog festivala 1946, dok se u istom periodu stepenicama popelo 1.688 reditelja. Za 71 godinu festivalskom žiriju predsedavalo je samo 12 žena, dok su Zlatnu palmu dobile samo dve rediteljke – Jane Campion i Agnès Varda, a 71 reditelj osvojio je ovo priznanje.

„I to su nesporne činjenice. Žene nisu manjina u svetu, ali trenutno stanje u našoj industriji govori drugačije. Od naših institucija očekujemo da omoguće jednakost i transparetnost u izvršnim organima i bezbednu sredinu za rad. Od vlada očekujemo da donesu zakone o jednakim honorarima za isti posao nezavisno od pola. Tražimo da radno okruženje bude ravnopravno, kako bi se na najbolji mogući način odrazio svet u kojem živimo. Svet koji omogućava svima nama ispred kamere i iza nje da budemo rame uz rame sa muškim kolegama. Stepenice naše industrije moraju biti pristupačne za sve. Hajde da se popnemo.“

Tako je Cate, u koju su svake godine uprte oči medija zbog nepogrešivog izbora toalete, pažnju privukla i kao aktivistkinja za ravnopravnost polova i protiv svake vrste nasilja nad ženama. Ubedljiva kao u svim svojim rolama kojima nas uvlači u dela.

Rođena je kao Catherine Élise Blanchett u Melburnu 14. maja 1969. Otac Robert, američki oficir francuskog porekla,umro je od srčanog udara kada je Cate imala 10 godina, a njena majka Džun bila je učiteljica. Ima starijeg brata Boba i mlađu sestru Genevieve. Od 1997. godine u braku je sa Andrewom Uptonom, imaju tri sina i jednu usvojenu ćerku.

Sklonost ka glumi Cate je otkrila na Metodističkom koledžu za dame u Melburnu, preselila se u Sidnej i na Nacionalnom institutu dramskih umetnosti diplomirala 1992. Počinje da igra u pozorištu, a prvu veću uloga imala je u predstavi Olijana (1993), u kojoj je igrala zajedno sa Geoffreyjem Rushom, uz kog je potom igrala Ofeliju u predstavi Hamlet.

Nakon australijskih TV serija Heartland i Bordertown, dobija prvu uloga u filmu Paradise Road. Od tog filma do kanskih stepenica sa kojih govori za sve žene sveta briljirala je u mnogo filmova. Bila je Elizabeta I u filmu Elizabeta (nominovana za Oskara kao najbolja glavna glumica), Katharine Hepburn u Avijatičaru (dobila Oskara kao najbolja sporedna glumica) i Galadrijela u trilogiji Gospodar prstenova (dobila Oskara kao najbolja sporedna glumica).

A ovo su, bez posebnog reda, filmovi u kojima igra Cate, a koje jednostavno morate pogledati:

Beleške o skandalu (Notes on a Scandal, 2006), Richard Eyre

Banditi (Bandits, 2001), Barry Levinson

Veronika Grin (Veronica Guerin, 2003), Joel Schumacher

Avijatičar (The Aviator, 2004), Martin Scorsese

Elizabeta (Elizabeth, 1998), Shekhar Kapur

Istina (Truth, 2015), James Vanderbilt

Oskar i Lusinda (Oscar and Lucinda, 1997), Gillian Armstrong

Blue Jasmine (2013), Woody Allen

Nisam tamo (I’m Not There, 2007), Todd Haynes

Neobični slučaj Bendžamina Batona (The Curious Case of Benjamin Button, 2008), David Fincher

https://www.youtube.com/watch?v=nE8i_QOjsy8

Kerol (Carol, 2015), Todd Haynes

Vavilon (Babel, 2006), Alejandro G. Iñárritu

The post Cate Blanchett: 12 najboljih filmova žene od stila, stava i reči appeared first on 42 magazin.

Tamni podočnjaci, ožiljak na gornjoj usni, dubok promukao glas. Uvek u ulozi emotivnih i uznemirenih likova, mračnih, zamišljenih ili zlobnih tipova.  Misteriozni superglumac iz kog zrači komplikovana duša.
Joaquin Phoenix, jedan od najčudnijih i, kako kažu njegove kolege, najtalentovanijih holivudskih glumaca svoje generacije. Osobenjak kog ovog proleća možete da gledate u ulozi Isusa u filmu Marija Magdalena i u Zaista, nikad nisi bio ovde, za koji je dobio nagradu za najbolju mušku ulogu u Kanu 2017. – oba ostvarenja ovoga proleća daju se u domaćim bioskopima.

Joaquin Phoenix rođen je kao Joaquin Rafael Bottom u San Huanu, Portoriko, 28. oktobra 1974. Detinjstvo mu je obeležio neobičan život njegove nekonvencionalne porodice. Otac irsko-španskog porekla John Lee Bottom i majka Arlyn Sharon Dunetz, Jevrejka rođena u njujorškom Bronksu, kasnih šezdesetih godina 20. veka pridružili su se kultu Children of God (Božja deca), te su kao misionari obilazili Južnu Ameriku sa svoje petoro dece. Nakon povratka u SAD promenili su porodično prezime Bottom u Phoenix – i tako označili nov početak. Kao četvorogodišnjak Joaquin je poželeo da ima više „zemaljsko“ ime, poput starijih brata i sestre – River i Rain, a odabrao je – Leaf. Ranih devedesetih vratio je ime koje je dobio na rođenju. Inače, dve njegove mlađe sestre zovu se Summer i Liberty.

Počeo je da glumi još kao dete. Sa 12 godina, 1986, dobio je ulogu u filmu Spacecamp, a već 1987. igra u filmu Russkies uz sestru Summer. Pošto je odmah pokazivao sposobnost da se transformiše u različite likove, Ron Howard ga angažuje za Roditelje (Parenthood) 1989.

U Holivud stiže i kao mlađi brat Rivera Phoenixa, jednog od najperspektivnijih mladih glumaca 90-ih godina 20. veka, koji je u 23. godini, 31. oktobra 1993, umro predoziravši se heroinom. „Nakon Riverove smrti osećao sam se kao da sam u izmenjenom stanju. Bilo mi je potrebno godinu dana da se vratim životu. Nemam ni najmanju želju da pričam o mrtvom bratu. Ide mi na nerve što me uvek upoređuju sa njim. Moj brat je bio veličanstvena osoba i izvanredan glumac“, govorio je Joaquin.
Tada pravi pauzu u snimanju, a 1995. dobija dobre kritike za ulogu u filmu Gusa van Santa Umreti za (To Die For) sa Nicole Kidman.

Dve godine potom igra uz Liv Tyler, Billya Crudupa i Jennifer Connelly u filmu Kako smo izmislili Abbotove. A iste 1996. glumio je uz Claire Danes, Seana Penna i Jennifer Lopez u filmu Olivera Stonea Pogrešno skretanje.
Radi bez prestanka – a 1998. glumio je u dva filma – Povratak u raj sa Anne Heche i Vince Vaughn, te u Glinenim golubovima. Naredne godine igra u filmu Joela Schumachera 8 milimetara uz Nicolasa Cagea.

Ipak, ključna godina za Joaquina bila je 2000. – tada radi tri veoma različita ostvarenja. Bio je Komod u Gladijatoru (Gladiator) Ridleya Scotta uz Russella Crowea, a za tu ulogu dobio je nekoliko velikih nagrada, te bio nominovan za Oskara i Zlatni globus.

https://www.youtube.com/watch?v=do9zep1n8cU

Iste godine glumio je uz Marka Wahlberga, Faye Dunaway i Charlize Theron u filmu U ime pravde. Pojavio se u Peru markiza de Sadea (The Quills) uz Kate Winslet i Geoffreyja Rusha. Kate ga je tada proglasila najboljim glumcem svoje generacije.

Godine 2002. dobio je ulogu u Misterioznim znakovima (Sings) M. Nighta Shymalana, u kojem mu je partner bio Mel Gibson.

Isti reditelj ga je 2004. angažovao u trileru Zaselak (The Village). Potom 2005. snima i Hod po ivici (Walk the Line) u kojem glumi legendarnog Johnnyja Casha. Za taj film osvojio je Zlatni globus i bio nominovan za Oskara, a na soundtracku za film nalazi se njegov vokal.

Od tada je snimio i romantičnu dramu Ljubavnice (Two Lovers) 2008. reditelja James Gray, u kojoj mu je partnerka Gwyneth Paltrow, a film je rimejk Belih noći Lukina Viskontija inspirisan istoimenom novelom Fjodora Dostojevskog.

U psihološkoj drami The Master (2012) Paula Thomasa Andersona Joaquin igra ratnog veterana Fredija Kvela koji se priključuje misterioznom kultu Svrha koji vodi Lankaster Dod kog tumači Philip Seymour Hoffman.

https://www.youtube.com/watch?v=fJ1O1vb9AUU

U drami Imigrantkinja (The Immigrant, 2014), reditelja Jamesa Graya, mlada Poljakinja Eva (Marion Cotillard) koja je 1921. imigrirala u SAD, a čija je sestra zadržana na ostrvu Elis, mora na sve načine da nabavi novac da je izvuče, čak baveći se i prostitucijom. Eva se za pomoć obraća Brunu Vajsu kog tumači Joaquin i postaje jedna od njegovih devojaka plesačica.

Her (2013) je romantična naučnofantastična drama koju je režirao Spike Jonze, a koja prati čoveka koji ulazi u vezu sa Samantom, inteligentnim kompjuterskim operativnim sistemom koji ima ženski glas i ličnost – Scarlett Johansson. Igraju i Amy Adams, Rooney Mara i Olivia Wilde.

Kako smo pomenuli, trenutno možemo da ga gledamo u ulozi Isusa iz Nazareta u Mariji Magdaleni (Mary Magrdalene), u kome Mariju igra Rooney Mara.
Za ulogu u filmu Zaista, nikad nisi bio ovde (You Were Never Really Here, 2017), koji je režirao Lynne Ramsay, Joaquin je u Kanu, osim nagrade za najboljeg glumca, dobio i stajaće ovacije od sedam minuta. Igra traumatizovanog ratnog veterana i bivšeg FBI agenta, koji živi sa dementnom majkom, ujedno i njegovom jedinom vezom sa onim što bi se moglo nazvati normalnim životom. Kritičari su njegovu briljantnu izvedbu u ovom misterioznom trileru okarakterisali kao najbolju u njegovoj dosadašnjoj karijeri.

Osim što bravurozno kreira karaktere svojih junaka, lik koji on jeste u stvarnom život ekscentričan je i zanimljiv. Navodno, nikad ne čita članke o sebi ili prikaze filmova u kojima je glumio. Obožava motore. Striktno je vegan i ne nosi kostime ni obuću od kože životinja.

Između ostalog, za filmove Gladiator, The Quills i Walk the Line odbio je da nosi kožne kostime, pa su morali da budu izrađeni od sintetičkih imitacija. Joaquin je selebriti portparol PETA. Bavi se muzikom, a kao dečak govorio je španski, ali većine reči sada se ne seća. Retko daje intervjue, a i kad ih da, nije baš pričljiv. Podvrgao se lečenju od alkoholizma aprila 2005. Iako je poznat kao veliki zavodnik, na premijere i druge filmske ceremonije uglavnom dolazi sa svojom majkom.

The post Joaquin Phoenix u 12 filmova i nekoliko slika appeared first on 42 magazin.