Levo: Maison Martin Margiela proleće-leto 1996.;Foto: Marina Faust; Desno: John Galliano za Maison Margiela proleće-leto 2015.;Foto: Craig McDean

Kada prvi put držite u ruci komad odeće ili obuće sa potpisom Maison Margiela,jasno je da je reč o promišljenom, pomerenom, unikatnom, autentičnom, savremenom, nekada futurističkom, ali uvek drugačijem od drugih dizajnerskih brendova. Već drugi put kada vam padne šaka, znaćete da je reč o Maison Margiela radu iako još niste videli etiketu, jer čak i kada ne možete da ih opišete rečima, estetika ovog brenda i način razmišljanja dizajnera izdvoje se kao umetnički pokret koji se prepoznaje kao jedinstven. Na pitanje zašto je tako, odgovor je dizajner lično – Martin Margiela.

Nikada nije dao uživo intervju, kada se završi revija, nije se poklanjao niti izlazio na scenu, već je ostajao u bekstejdžu, njegovo lice nije poznato javnosti – postoji navodno jedna njegova fotografija, ali nikada nije zvanično potvrđeno da je na njoj on

Modna kuća pod nazivom Maison Martin Margiela nosi ime belgijskog dizajnera koji ju je osnovao još 1988. godine. Sinonimi koji se koriste za opisivanje ove modne kuće, ali i dizajnera koji ju je stvorio, jesu dekonstruktivni krojevi, avangardni dizajn i neobičan izbor materijala.

Maison Martin Margiela, Elastic Jacket, proleće-leto 2008.

Poseban pristup koji je dizajner imao u kreiranju same odeće koristio je i kada je trebalo prikazati kolekciju publici, pa je birao neobična mesta za revije, kao što je prazna metro stanica ili ulični ćošak.

Prva revija Maison Martin Margiela održana 1989. godine

Ako pogledamo danas, jasno je da je taj koncept inspirisao mnoge njegove kolege, ali i njihove marketinške timove, da ga usvoje kao svoj način predstavljanja novih kolekcija, takmičeći se ko će da izabere čudnije mesto za scenografiju revije.

Maison Martin Margiela, backstage, jesen-zima 1995.

Vrlo često lica manekenki bila su prekrivana što tkaninom, što kosom kako bi u fokusu bila odeća. To smo, takođe, već viđali, no, nije naodmet da znamo gde je rođen ovaj koncept i šta mu je bila ideja.

Levo: Maison Martin Margiela jesen-zima 1996/1997.; Desno: proleće-leto 1996.; Foto: Marina Faust

Još za vreme studija na Royal Academy of Antwerp Martin je bio pod uticajem japanskih avangardista kao što je Rei Kawakubo, koji je osnovao čuveni francuski brend Comme des Garcons,o kome ćemo detaljnije nekom drugom prilikom. Ubrzo nakon što je diplomirao postaje asistent Jean-Paula Gaultiera u Parizu. Nakon tri godine rada i učenja zanata konačno je 1988. osnovao brend pod svojim imenom i tada nastaje Maison Martin Margiela kakav nam je danas poznat.

Maison Martin Margiela proleće-leto 1992

Njegove ideje i krojeve svi su uvek iščekivali s nestrpljenjem, zbog efekta iznenađenja koji nikog nije ostavljao ravnodušnim, a o čemu svedoče reči u magazinu Vogue kojima se opisuje njegov rad: provokacija, šok i intriga, a što potvrđuju njegovi modeli čim kroče na pistu.

Maison Martin Margiela proleće-leto 1991.

Ono po čemu se izdvaja od drugih kuća koje nose ime samih kreatora jeste njegov pristup medijima iliti isključivanje i povlačenje iz javnog sveta. On postaje anonimna ličnost koja se ne pojavljuje u javnosti, a sva njegova komunikacija sa svetom odvija se putem faksa. Te 1989. godine Martin svoje dizajnersko JA zamenjuje sa MI i govori u ime svog kreativnog tima. To je još jedan način kojim je želeo da skrene pažnju na odeću, ideju i samo stvaranje, smatrajući da je upravo to njegov posao, a ne pojavljivanje i selfmarketing, smatrao je da njegova odeća i rad treba da govore umesto njega, a ne osobe koje stoje iza nje. Na ovaj način kritikovao je komercijalizaciju modne industrije, a 2008. mediji su ga prozvali nevidljivim čovekom mode.

Kate moss u backstageu Maison Martin Margiela revile za jesen-zima 1992. kolekciju; Foto: Ronald Stoops

Nikada nije dao uživo intervju, kada se završi revija, nije se poklanjao niti izlazio na scenu, već je ostajao u bekstejdžu, njegovo lice nije poznato javnosti – postoji navodno jedna njegova fotografija, ali nikada nije zvanično potvrđeno da je na njoj on.

Maison Martin Margiela, backstage, jesen-zima 1998.; Foto: Mark Borthwick

Martin 1998. osim ženske predstavlja i prvu mušku kolekciju. No, čitav taj posao kao da nije dovoljan za jednog čoveka, nego pored njega od 1997. do 2003. učestvuje na stvaranju ženske kolekcije za modnu kuću Hermes.

Te 1989. godine svoje dizajnersko JA zamenjuje sa MI i govori u ime svog kreativnog tima

Već sledeće godine u oktobru Martin Margiela daje ostavku na mesto kraetivnog direktora kuće koju je sam stvorio.

Maison Martin Margiela, proleće-leto 1997.; Foto: Ronald Stoops

Sasha Pivovarova nosi top Maison Martin Margiela iz proleće- leto kolekcije 2008.; Vogue

Do danas se samo nagađa razlog zbog koga je otišao. Nakon njega tajni kreativni tim preuzeo je njegova zaduženja, bez glavnog lica u prvom planu. Govorilo se da je otišao da uživa u životu izvan sjaja modnog sveta.

Levo: Maison Martin Margiela 1995.; Foto: Inez van Lamsweerde i Vinoodh Matadin; Desno: Maison Martin Margiela 2008.

Brend je nastavio da raste, širi kolekcije i uvećava zaradu, a 2014. na mesto njegovog kreativnog direktora dolazi John Galliano.

John Galliano

Ono što je Margiela imao da mu kaže bilo je: „Neka postane tvoje“ – tako je 2015, nakon prikazivanja debitantske kolekcije Johna Galliana, Martin zvanično izbrisan iz naziva modne kuće.

Martin Maison Margiela maska, Vogue, november 2012. ; Foto: Inez & Vinoodh

Ona ostaje Maison Margiela, a Martin Masion Margiela ostaje da je prepričava kao delo dok se njegov lik zamišlja.

The post Maison Martin Margiela: Nevidljivi čovek iz sveta mode appeared first on 42 magazin.

Martin Margiela za Hermès, jesen/zima 2001-2002.

Modni mađičionar Martin Margiela poznat je po tome što je konstantno odbijao da se fotografiše i za većinu publike ostao anonimna ličnost. Gotovo niko ne zna kako on izgleda, a kada pokušate da izguglate njegove slike, naići ćete na limitiranu seriju portreta iz mladosti. E baš njemu u čast Parižani priređuju nekoliko izložbi, ali ne, nijedna nam ne otkriva intimu poznatog dizajnera. Već nešto mnogo interesantnije.

Kako nikada nije dao formalni intervju, skoro anonimni Margiela bio je apsolutna suprotnost dizajnerskim superstarovima današnjice

Prvu izložbu smo već spomenuli u Art kalendaru za 2018, dešava se u modnom muzeju Palata Galliera i fokusira se na dizajnerov rad u periodu od 1989. do 2009. godine, dekonstrukciju, te dizajn bez logoa koji je uticao na čitavu scenu. Druga, nama veoma zanimljiva, otvara se 22. marta u Muzeju dekorativnih umetnosti. Nazvana je Margiela: Godine u kući Hermès i bavi se manje poznatim delom Margieline karijere kada je, na poziciji art direktora luksuzne francuske kuće Hermès, kreirao ženske kolekcije.

Levo: Hermès jesen/zima1998-1999, ‘Odeća kao način života’; Foto: John Midgley;
Desno: Hermès jesen/zima 2001-2002, Foto: Ralph Meck

U aprilu 1997. Margiela postaje novi kreativni direktor Hermèsa. Ovaj pionir minimalizma i dekonstrukcije, skoro anonimna ličnost koja nikada nije dala formalni intervju, bio je apsolutna suprotnost dizajnerskim superstarovima današnjice i nelogičan izbor za kreativnog direktora komercijalne, tradicionalne modne kuće. Sve po čemu su ga poznavali suprotstavljalo se Hermès stilu: njegovom klasičnom dizajnu, jarkom i veselom koloritu, Kelly torbi i svilenim šalovima s upadljivim paternima.

Umesto na avangardnom konceptu, fokus je bio na kvalitetu, a dizajn inspirisan odećom za sport i rekreaciju iz 1920.

Iako je publika očekivala dekonstrukciju pomenute Kelly torbe, Margiela je debitovao s nečim sasvim suprotnim: u Hermès kolekciji za jesen-zimu 1998, umesto na avangardni koncept, fokusirao se na kvalitet materijala, a u dizajnu bio inspirisan modelima za sport i rekreaciju iz dvadesetih godina.

Tokom rada u kući Hermès Margiela je stvarao vanvremenske kolekcije; odeću koja neće postati demode zbog određenog paterna koji obeležava dekadu ili trendi siluete. Imao je jasnu viziju za brend, sasvim drugačiju od svega što je radio za sopstvenu dizajnersku kuću. Upravo u ovome ogleda se njegova genijalnost jer malo je koji dizajner sposoban da uđe u srž i vizualizuje ideju tradicionalnog brenda, a pogotovo ako se to ne poklapa s njegovim ličnim stilom.

Levo: portret Hermès žene: Marie-Anne. Foto: Roland Stoops i grafički dizajn Jelle Jespers; Desno: kolekcije za proleće/ leto 2003. i 1989; Foto: Ronald Stoops i grafički dizajn Jelle Jespers

Margela je u Hermèsu bio brilijantan, ali ne i napadan, i što je najvažnije – radio je s željom sa usreći dame, da im ponudi udobnu odeću koja će ih osloboditi. Bio je prvi koji je ženskim kolekcijama dao jak identitet, a s kojim se kuća i danas identifikuje. Asocijacija na Hermès ženu je – samostalnost, ostvarenost, jačina, stil, stav.

Bio je prvi koji je ženskim kolekcijama dao jak identitet, a s kojim se kuća i danas identifikuje

Ipak, ovaj period njegovog rada uspeli smo da potisnemo i zato nam je izložba koja se upravo na to fokusira veoma interesantna. I mislimo da nije slučajno što se organizuje baš sada.

Levo: Hermès jesen/zima 2001-2002; Foto: Marina Faust; Desno: jesen/zima 2002-2003; Foto: Marina Faust

Iako je Margielin dizajn za Hermès manje radikalan u poređenju s onim što je radio u sopstvenoj kući Maison Martin Margiela, on demonstrira diverzitet neophodan u dizajnerskom radu i sposobnost prilagođavanja različitim idejama, što se apsolutno kosi s današnjim trendom nametanja ličnih estetika kreativnih direktora koji se smenjuju na čelima tradicionalnih modnih kuća.

The post Zašto smo potisnuli period kada je Martin Margiela vodio kuću Hermès? appeared first on 42 magazin.