Martin Margiela za Hermès, jesen/zima 2001-2002.

Modni mađičionar Martin Margiela poznat je po tome što je konstantno odbijao da se fotografiše i za većinu publike ostao anonimna ličnost. Gotovo niko ne zna kako on izgleda, a kada pokušate da izguglate njegove slike, naići ćete na limitiranu seriju portreta iz mladosti. E baš njemu u čast Parižani priređuju nekoliko izložbi, ali ne, nijedna nam ne otkriva intimu poznatog dizajnera. Već nešto mnogo interesantnije.

Kako nikada nije dao formalni intervju, skoro anonimni Margiela bio je apsolutna suprotnost dizajnerskim superstarovima današnjice

Prvu izložbu smo već spomenuli u Art kalendaru za 2018, dešava se u modnom muzeju Palata Galliera i fokusira se na dizajnerov rad u periodu od 1989. do 2009. godine, dekonstrukciju, te dizajn bez logoa koji je uticao na čitavu scenu. Druga, nama veoma zanimljiva, otvara se 22. marta u Muzeju dekorativnih umetnosti. Nazvana je Margiela: Godine u kući Hermès i bavi se manje poznatim delom Margieline karijere kada je, na poziciji art direktora luksuzne francuske kuće Hermès, kreirao ženske kolekcije.

Levo: Hermès jesen/zima1998-1999, ‘Odeća kao način života’; Foto: John Midgley;
Desno: Hermès jesen/zima 2001-2002, Foto: Ralph Meck

U aprilu 1997. Margiela postaje novi kreativni direktor Hermèsa. Ovaj pionir minimalizma i dekonstrukcije, skoro anonimna ličnost koja nikada nije dala formalni intervju, bio je apsolutna suprotnost dizajnerskim superstarovima današnjice i nelogičan izbor za kreativnog direktora komercijalne, tradicionalne modne kuće. Sve po čemu su ga poznavali suprotstavljalo se Hermès stilu: njegovom klasičnom dizajnu, jarkom i veselom koloritu, Kelly torbi i svilenim šalovima s upadljivim paternima.

Umesto na avangardnom konceptu, fokus je bio na kvalitetu, a dizajn inspirisan odećom za sport i rekreaciju iz 1920.

Iako je publika očekivala dekonstrukciju pomenute Kelly torbe, Margiela je debitovao s nečim sasvim suprotnim: u Hermès kolekciji za jesen-zimu 1998, umesto na avangardni koncept, fokusirao se na kvalitet materijala, a u dizajnu bio inspirisan modelima za sport i rekreaciju iz dvadesetih godina.

Tokom rada u kući Hermès Margiela je stvarao vanvremenske kolekcije; odeću koja neće postati demode zbog određenog paterna koji obeležava dekadu ili trendi siluete. Imao je jasnu viziju za brend, sasvim drugačiju od svega što je radio za sopstvenu dizajnersku kuću. Upravo u ovome ogleda se njegova genijalnost jer malo je koji dizajner sposoban da uđe u srž i vizualizuje ideju tradicionalnog brenda, a pogotovo ako se to ne poklapa s njegovim ličnim stilom.

Levo: portret Hermès žene: Marie-Anne. Foto: Roland Stoops i grafički dizajn Jelle Jespers; Desno: kolekcije za proleće/ leto 2003. i 1989; Foto: Ronald Stoops i grafički dizajn Jelle Jespers

Margela je u Hermèsu bio brilijantan, ali ne i napadan, i što je najvažnije – radio je s željom sa usreći dame, da im ponudi udobnu odeću koja će ih osloboditi. Bio je prvi koji je ženskim kolekcijama dao jak identitet, a s kojim se kuća i danas identifikuje. Asocijacija na Hermès ženu je – samostalnost, ostvarenost, jačina, stil, stav.

Bio je prvi koji je ženskim kolekcijama dao jak identitet, a s kojim se kuća i danas identifikuje

Ipak, ovaj period njegovog rada uspeli smo da potisnemo i zato nam je izložba koja se upravo na to fokusira veoma interesantna. I mislimo da nije slučajno što se organizuje baš sada.

Levo: Hermès jesen/zima 2001-2002; Foto: Marina Faust; Desno: jesen/zima 2002-2003; Foto: Marina Faust

Iako je Margielin dizajn za Hermès manje radikalan u poređenju s onim što je radio u sopstvenoj kući Maison Martin Margiela, on demonstrira diverzitet neophodan u dizajnerskom radu i sposobnost prilagođavanja različitim idejama, što se apsolutno kosi s današnjim trendom nametanja ličnih estetika kreativnih direktora koji se smenjuju na čelima tradicionalnih modnih kuća.

The post Zašto smo potisnuli period kada je Martin Margiela vodio kuću Hermès? appeared first on 42 magazin.