Zašto svoju budućnost vidi pre u modnom nego u muzičkom svetu, pričala sam sa Marcellom Zanki, mogu slobodno reći – pionirkom modnog filma na našim prostorima.

Da možeš da biraš, s kojim muzičarem bi volela da sarađuješ?
Jao, ta pitanja su mi najgora jer ima milion muzičara s kojima bih radila.

Hajde da preformulišemo. Sa čijom estetikom se poistovećuješ?
Ja volim post-rok vožnjicu, a to nemam prilike ovde raditi. Dodaj tu i malo elektronike… Radiohead, Sigur Rós. Sa njima bih pravila nešto sigurno.

Kad svi radimo nešto što nam je lično super, takav bude i rezultat

A kakvi su muzičari kod nas?
Ako su poznati ili imaju velike sponzore – onda je zapravo teže raditi jer moram dosta voditi računa o njihovim idejama ili idejama sponzora. Ali, kada su „manja imena“, daju mi slobodu da radim onako kako ja mislim da treba, i to je kul, ali često ne i pretjerano isplativo jer uglavnom nemaju para. Tako da je, obrni-okreni, stalno neko prilagođavanje uvjetima.

Nemaš slobodu?
Lično nisam nailazila na ljude koji su mi dozvoljavali da budem slobodna u radu, da sve bude onako kako sam ja zamislila. Ne kažem da je to situacija i sa drugim rediteljima, samo moje iskustvo. Kada radim muzičke spotove za velika imena, ja imam određenu dozu slobode u smislu režije, tu mi uvijek veruju, ali je uvijek na kraju njihova priča i moraju se ispuniti njihovi zahtjevi što se celokupne atmosfere i izgleda tiče.

Je l’ budeš ti zadovoljna na kraju?
Nisam nikad zadovoljna s takvim radovima, iskreno. Budem zadovoljna režijom, mojim djelom posla, ali priča mi uglavnom ne legne kako treba. No dobro, možda naleti neko s kim ću se poklopiti i u tom smislu.

Zar nije to čudno, ljudi te angažuju upravo zbog stvari koje si prethodno radila, tvoje vizije. Zbog toga što si ti – ti. A onda to pokušavaju da menjaju, preusmeravaju.
Pa znaš šta, kada su velika muzička imena u pitanju, malo je veći ulog. Daju puno novca, imaju dosta sponzora, pritišću ih sa svih strana i očekivanja publike su ogromna. Iako je to sfera zabave, ne biste vjerovali u kom stresu su muzičari. I to non-stop. U tom smislu ja njih razumijem i svakako dam sve od sebe, iako nekada nije baš po mom ukusu. Ja bih mnogo više eksperimentisala i malo pomerala granice, ali svaki posao je posao i uvijek ću ga uraditi najbolje što umem.

https://vimeo.com/165802794

Najnovija stvar koju si radila je video za Frau Casio. Kako je to izgledalo?
Koncept je bio da nađemo plesača koji je ekstremno čudan, te da uđemo u njegovu osobnost, da se podružimo s njim, upoznamo ga. Na kraju bismo snimili koreografiju koju je sam smislio, nekako spontano, bez pritiska ili prevelike pripreme. Da on bude – on. Kostim je radio Marko Ćerketa i smatram da je u velikoj mjeri doprineo ubjedljivosti lika, a koristili smo VHS kameru, pa je krajnji rezultat bio kao da smo ukrali arhivske snimke tog, nekog, čudnovatog plesača.

Shvatila sam da su mi jedina ulaznica na svjetsku scenu – filmski festivali. Tako da planiram da plasiram neke stvari kojima ću dobiti vidljivost kakvu sam imala s filmom Tamara Bombardelli

Ko je plesač?
Zove se Tibor Smit. Našli smo ga preko Facebooka. Ida (Frau Casio) je stavila status – natječaj, da traži lika za spot, a nju prate tisuće ljudi, pa se dosta njih javilo. Negde sam ga u komentarima našla, čak mislim da se nije ni on sam prijavio, već njegova prijateljica.

Bavi se plesom profesionalno ili…
Mislim da nije profesionalni plesač. Valjda je učestvovao u nekoj od onih ja imam talenat emisija kod vas. Fenomenalan je – hoda naopako, šta radi s rukama… to ne umijem opisat, to morate vidjeti. Ali na kraju, to nije ples, već njegov trip koji nam je savršeno legao. Super mi je što je došao na sastanak, to druženje koje smo organizovali kako bismo ga upoznali, zasjeo je za stol i krenuo ispitivat neka pitanja o kojima ja nisam razmišljala. Njega je zanimalo kakve emocije treba da iskazuje pokretima, predlagao je kako njegova uloga treba da bude… stvarno je bio super i sad mi je to jedna od dražih stvari na kojima sam radila.

A Ida ti daje slobodu?
Da, apsolutno i svaka joj čast na tome jer ja nekad imam sulude ideje. Na kraju, svi smo baš zadovoljni kako je video ispao.

Pa valjda to tako ide – kad postoji poverenje, tad postoji i volja za rad.
A znaš li koliko smo samo prepreka imali? Napolju je bio minus, svi smo se smrzavali, a najviše dečko koji je plesao samo u majičici. Ali eto, kad svi radimo nešto što nam je super, takav bude i rezultat.

Nedavno si počela da radiš i modne filmove?
Zapravo me ne zanima moda već taj koncept umjetničke slobode kojom se redatelji izražavaju u modnim filmovima i fotografiji, a opet je u službi brenda. Sviđa mi se balans između umjetničke slobode, eksperimentale i komercijalnog. Imam više prostora da radim ono što se meni dopada. Znaš, kad radim muzički spot, ja dobijem podlogu – pjesmu, kojoj se moram prilagođavati. Kad je modni film u pitanju, ja mogu radit što god hoću, dočarati scenu svakakvim zvukovima, raditi voice-over, pričati priču, igrati se sa svakim segmentom filma, a opet zna se šta je cilj – promoviranje modnog brenda.

I kako se snalaziš u modnom svetu?
Lagano ulazim u svijet mode i zasad mi je super. Radila sam film za dizajnerku Tamaru Bombardelli koji je prošao zaista dobro, bukvalno je obišao planetu tako što se prikazivao na mnogo festivala.

To je prvi modni film u Hrvatskoj, a nominovao ga je za najbolji u toj kategoriji magazin Vogue.
Da, to je prvi modni film, što puno govori o stanju te vrste kinematografije u Hrvatskoj. Bio je ogromni boom u medijima kada je film izašao, svi su bili zainteresirani za njega, ali posle se ništa nije dešavalo. Ta scena se ne razvija. Meni osobno je to dosta čudno jer su modni filmovi takođe i odlična vrsta promocije za dizajnere ili brend, jer kao što sam spomenula – proputuju svijet i dosta ljudi ih pogleda. U žirijima festivala modnog filma su ljudi koji rade za velike magazine, poput tog Vogue takmičenja. Sve je na visokom nivou.

Kad radim muzički spot, ja dobijem podlogu – pjesmu, kojoj se moram prilagođavati. Kad je modni film u pitanju, ja mogu radit što god hoću, dočarati senu svakakvim zvukovima, raditi voice-over, pričati priču, igrati se sa svakim segmentom filma, a opet zna se šta je cilj – promoviranje modnog brenda

Ima li šanse da radiš nešto slično u bliskoj budućnosti?
Radila sam skoro jedan atmosferski video za brend Ruksag, to nije baš modni film, ali je bilo zanimljivo. Osim toga, malo je prilika. Možda treba ja da krenem nagovarat ljude!

Ovde dizajneri nemaju svest o tome da mogu nešto tako uopšte da rade. Ne znam koliko kapiraju da osim umetničke crte imaju i sjajnu promociju sebe ili brenda na svetskom nivou, kako si rekla. Deluje mi da su i dalje fokusirani na foto-kampanje, eventualno kratke najavne video-klipove.
Modni film je jedan viši nivo. Kod nas je modni film radila Maja Uzelac za Anu Ljubinković i rasturile su. Kada sam ja radila film za Tamaru, samo kada smo objavile najavu za modni film, nešto novo, što publika ovdje malo poznaje – ona je rasprodala čitavu kolekciju. Da ne pričam o tome šta se dogodilo kada je film izašao.

Čime ćeš se baviti onda?
Kratkim filmovima. Shvatila sam da su mi jedina ulaznica za svijet – filmski festivali. Tako da planiram da plasiram neke stvari kojima ću dobiti vidljivost kakvu sam imala sa filmom Tamare Bombardelli ili promoviranje kroz svjetski poznate video-kanale i magazine kao što je bilo s mojim filmom Ode to Youth, koji je objavljen na sajtu NOWNESS. Nisam još spremna za dugometražni film, zato želim da se fokusiram na kratke forme kako bih se izgradila i bila sigurna da ću napraviti nešto dobro. To je spor proces, ali uživam da radim na tome.
https://vimeo.com/143279969

Video premijera spota Frau Casio U tvojoj glavi zakazana je za ponedeljak 27. februar u 20h na MTV Adria

The post Marcella Zanki: Volim balans između umjetničke slobode, eksperimentale i komercijalnog appeared first on 42 magazin.