Međutim, nakon par vekova pauze, staklo se vraća u savremenu arhitekturu i enterijere, kao materijal kojim se izražava moderna umetnička vizija, zanatsko umeće i naglašava ekskluzivitet prostora.

Izabrali smo nekoliko umetnika koji su kombinovali upravo tu modernu umetničku viziju s pomalo zastarelom tehnikom i tako kreirali vitražne elemente koji prostor čine magičnim.

Vuk Ćuk, Na Gazimestanu, Narodni muzej u Kruševcu, 2017.

Mladi umetnik Vuk Ćuk nedavno je realizovao jedan lep projekat za Narodni muzej u Kruševcu – a to je dizajn i izrada vitraža velikog formata na temu Kosovske bitke. Vitraž se zove Na Gazimestanu, veličine je oko osam puta pet metara i izrađen po umetnikovoj idejnoj skici koju je nacrtao u jednom somborskom studiju. Rezultat je više nego zanimljiv jer je umetnik, koji inače ne slika istorijske motive, uradio nešto u tom kontekstu, a ne odstupajući od svog stila.

Marianne Peretti, svod na katedrali Brazilije, 1989.

Katedrala Brazilije, glavnog grada Brazila, zaista je moderno zdanje za bogoobožavanje. Kada je spomenete u svetu arhitekture – prvo će vam reći da ju je projektovao arhitekta Oscar Niemeyer, koji je za ovaj poduhvat višestruko nagrađivan. Ipak, manje ljudi zna da je francusko-brazilska umetnica Marianne Peretti dizajnirala i oslikala monumentalne vitraže koji su, zapravo, najupečatljiviji deo zdanja. Ona je valovite oblike u plavim i zelenim tonovima crtala ručno i u razmeri 1:1, pa je potom te skice postavljala na zidove – kako bi se njena vizija ostvarila u potpunosti i bez greške.

Marc Chagall, Američki prozori, Umetnički institut u Čikagu, 1977.

U slavu religijske slobode i različitosti, Marc Chagall posvetio je monumentalne vitraže Američki prozori gradu Čikagu 1977. godine, gde se i danas nalaze – u njihovom Umetničkom institutu. Chagall je inače poznat po tome što je kreirao vitraže za mnoge katedrale u Nemačkoj, Švajcarskoj ili Velikoj Britaniji, a Američke prozore posvetio je američkom društvu i ideji američkog sna – mestu na kom apsolutno svako može ostvariti životne želje.

Henri Matisse, Božićna noć, 1952.

U momentu kada je ovaj vitraž naručen umetniku, a pred novogodišnje praznike 1952. godine, Matisse je imao 83 godine, preživeo ozbiljnu operaciju i bio vezan za kolica. Zbog toga je, umesto da učestvuje u izradi, napravio detaljnu kolažnu maketu koja je poslata zanatlijama na realizaciju ideje. Kada je projekat završen, Alfred H. Barr Jr, tadašnji direktor MOMA, uporedio je Matisseov ogromni vitraž s nastupom najboljeg simfonijskog orkestra.

Sigmar Polke, prozori za cirišku katedralu Grossmünster, 2009.

Dvanaest prozora koje je Polke uradio za katedralu Grossmünster u Cirihu zapravo nisu vitraži, već mozaik izrađen od stakla koje je bojeno u tehnici vitraža. Dizajn je apstraktan i predstavlja scene iz Starog zaveta. Polke je svoju umetničku karijeru s fokusom na farbanje stakla započeo 1959. godine, a prozore na katedrali Grossmünster završio je godinu dana pre smrti.

Eduard Kracman, Mudrost, Pravda, Moć, Gradska kuća u Zrenjaninu, 1902.

Na glavnim spiralnim stepenicama Gradske kuće u Zrenjaninu nalaze se tri predivna vitraža koja predstavljaju Mudrost, Pravdu i Moć (u originalu na mađarskom: Bölcsesség, Igazság, Hatalom). Potpisuje ih Eduard Kracman, najpoznatiji mađarski umetnik i vitražista, koji je izradio predivna dela za mnoge evropske katedrale, gradske kuće i veća zdanja, a najviše u Beču i Pragu. Za više informacija o vitražu u Zrenjaninu, značenju pojedinačnih simbola i rekonstrukciji kliknite OVDE.

The post Magična moderna na staklu appeared first on 42 magazin.

Sa svojih 1.979 sedišta obučenih u luksuzan plišani somot grimizne boje, tavanicom koju je oslikao čuveni francuski slikar rusko-jevrejskog porekla Marc Chagall i scenom koja može da podnese čak 450 umetnika, te lusterom teškim preko šest tona, Opéra Garnier slovi za biser baroknog štimunga arhitekture 19. veka. A baš taj veličanstveni luster iz centralnog auditorijuma inspirisao je Gastona Lerouxa, francusku verziju ser Arthura Conana Doylea, da napiše svoj čuveni roman iz 1910. godine Fantom iz opere. Nema veze ako niste čitali knjigu, sigurno ste pogledali film o surovom misterioznom fantomu Eriku iz lože broj pet koji proganja mladu švedsku sopranistkinju Christinu Daaé.

I taman kad smo mislili da odlazak u čuvenu Operu od 11.000 metara kvadratnih s ovakvim pedigreom ne može da zvuči privlačnije, Francuzi su nam zadali udarac u pleksus, ostavljajući nas da se borimo za dah jer prave vrednosti uvek ostavljaju bez teksta, a tu je uglavnom i vazduh višak.

I taman kad smo mislili da odlazak u čuvenu Operu s ovakvim pedigreom ne može da zvuči privlačnije, Francuzi su nam zadali udarac u pleksus, ostavljajući nas da se borimo za dah

Lukavi menadžment čuvene Pariske opere smislio je sjajni marketinški potez koji nas je naveo da maštamo o pljački susedne banke ovog jutra – zamislite da vi, jeste baš vi, odnosno baš svako (ko kešira neke novce, naravno) može da dobije jednu od tih divnih, svetih, luksuznih stolica iz doba Napoleona Trećeg na neko vreme (jer večnost je privilegija megaimućnih ili megatalentovanih). Sva ta baršunasta dekadencija može da nosi vaše ime (ili ime vaše drage). Živela renesansna romantika!

Zamislite da vi, jeste baš vi, odnosno baš svako (ko kešira neke novce, naravno) može da dobije jednu od tih divnih, svetih, luksuznih stolica iz doba Napoleona Trećeg na neko vreme

I naravno da ovde nije reč o zaludnim ego manijacima koji lovom leče svoje frustracije o nedostatku moći, već o izvanrednoj marketinškoj kampanji koja će alarmirati ljubitelje i pokrovitelje umetnosti da postanu deo ovog drevnog pariskog zdanja i pomognu da se održi u trci sa proaktivnim ispunjenjem hibridnog suočavanja sa megalomanskim bezdušnim korporacijama.

I nemojte da brinete da novac koji date za pločicu u okviru sedišta neće otići u prave ruke, naime, budžet od ove akcije odlazi u program pod nazivom Youth Previews koji omogućava ljubiteljima opere mlađim od 28 godina da isprate izvođenja za svega deset evra po odlasku u pozorište. Za razliku od naših opera, ovde mladi koji spadaju u ovaj program čine čak 60 odsto posetilaca pozorišta, što definitivno pruža utehu vrednu hvale i poštovanja.

Ovde nije reč o zaludnim ego manijacima koji lovom leče svoje frustracije o nedostatku moći, već o izvanrednoj marketinškoj kampanji

Ako ste se pripremili da ne padnete u nesvest od cena koje nameće luksuz Evropske unije, vodimo vas u kratki obilazak tajni usvajanja sedišta u Operi. Sve se vrti, normalno, oko mesta u samoj operi gde želite da budete kum ili kuma.

Cena donacije počinje od 1.500 evra za najjeftinija mesta na galeriji do 20.000 evra za korporativne donatore, koji mogu imati i dodatne beneficije od smanjenja poreza (mudro, priznaćete). Prema stepenu svog doprinosa, donatori mogu uživati u mnogobrojnim prednostima, uključujući ugraviranu pločicu s tekstom po želji, privatni obilazak iza scene i druženje s umetnicima uz luksuzni koktel prijem (ako ste izabrali stolicu kod orkestra), kao i mogućnost pozivanja izabranog broja gostiju na predstavu i, naravno, neograničen prilaz prostorima Opere.

Možda vam se sve ovo učini kao hipstersko metasranje, ali verujte, postoje ljudi koji veruju u opstanak lepe umetnosti i nemaju problem to da plate, a to dokazuje i činjenica da je do današnjeg dana usvojeno preko 60 mesta, što iznosi više od 400.000 evra. Lepota će spasti svet, o da!

The post Usvojte sedište iz Pariske opere appeared first on 42 magazin.