Međutim, ne morate kupovati avionsku kartu ukoliko vas zanima da posetite jedno „nepostojeće mesto“. Na mapi Srbije, takođe, ima neverovatnih tačaka, na kojima su se nekada nalazili legendarni gradovi.

Razglednica sa ostrva Ada Kale

U ovom tekstu, koji je zamišljen kao mala istorijsko-avanturistička tura, otkrivamo zajedno gradove u Srbiji kojih više nema.

Ada Kale

Oj Dunave, Dunave plavi. A zašto plavi, kad nije plav?
Krećemo turu s pričom o Adi Kale – gradu na ostrvu dugom 1.750 metara, a to ostrvo nalazilo se upravo usred Dunava, između Srbije i Rumunije. Potopljeno je 1970. godine izgradnjom Hidrocentrale Đerdap.

Ada Kale , 1909.

Kada je nivo reke Dunav nadvisio ostrvo, ostavljen je prostor za talasanje brojnih legendi. Po jednoj od njih, baš na ovom mestu Argonauti su zastali i prvi put videli maslinu, koju su kasnije preneli nazad u Grčku. Zatim, priča se da je rimski car Trajan na tom mestu preko reke prebacio svoje legije kada je krenuo u rat s Dačanima. A tu su, navodno, i Mongoli prešli preko zaleđenog Dunava u svom pohodu na Zapad.

Često je menjalo gospodare – tu su bili prvo Srbi, zatim Turci, Austrougari i na kraju Rumuni. Najdužu borbu za prevlast nad ostrvom, ipak, vodile su Austrougarska i Turska. Njihova borba trajala je više od 500 godina. U tom turbulentnom vremenu ostrvo je nosilo razna i sasvim različita imena. Sa’an, Karolina, Nova Oršava i Ada Kebir samo su neka od njih. Ona koja se pamte. Ime Ada Kale (ostrvo tvrđava) dobilo je nakon izgradnje velike tvrđave duž cele površine ostrva.

Bazar na Adi Kale, 1914.

Tu tvrđavu počeli su da grade Austrijanci 1689. godine, a završili su je Austrougari 1717. godine. Po sačuvanim dokumentima, na ostrvu su se, u okviru tvrđave, nalazili bolnica, kasarna i jedan podzemni tunel koji je vodio do utvrđenja Fort Elizabet, na srpskoj obali Dunava (ova tvrđava je minirana prilikоm probijanjа modernog puta, tokom XX veka).

Baš na ovom mestu su Argonauti zastali i prvi put videli maslinu, koju su kasnije preneli nazad u Grčku

Zbog stalnog mešanja naroda koji su ostrvo naseljavali, na ovom malenom prostoru krčkala se jedna prava papazjanija imena, nacija, vera i zanimanja. Koji su, zamislite, živeli složno u svoj različitosti.

https://www.youtube.com/watch?v=CUkJCAIS6oU

Ukoliko smo vas zainteresovali za Adu Kale, preporučujemo vam da pronađete rumunski dokumentarni film Poslednje proleće na Adi Kale iz 1968, gde ćete videti kako izgleda velika tvrđava koju smo pomenuli, a koja je, pre potapanja ostrva, velikim delom prenesena i donekle podignuta na Šimijanu u Rumuniji.

Bezimeni grad na Jelici

Na Jeličkom visu, planini koja se nalazi nedaleko od Čačka, postojala je jedna od najvažnijih srednjovekovnih utvrda u Srbiji, a podigle su je Jazige, ili Alani, ili Anti, službenici rimske i vizantijske vojske.

Ovo mesto bilo je i drugi ranohrišćanski centar Srbije, odmah posle Niša, na kom je bilo podignuto čak pet hramova. Jedan od tih hramova ima i natpis koji nam govori da potiče s kraja 4. ili iz prve polovine 5. veka, a zanimljivo je da u jednoj od njih postoji i krstionica, što nagoveštava da je ovaj grad nepoznatog imena mogao biti sedište episkopije.

Tadašnji grad bio je centar našeg regiona, veći nego što je to, na primer, Čačak danas.

Ovo mesto bilo je i drugi ranohrišćanski centar Srbije, odmah posle Niša, na kom je bilo podignuto čak pet hramova

Jelički lokalitet se nalazi na 846 metara nadmorske visine, zahvatajući površinu od nekoliko hektara i na nižim delovima gradine. Uglavnom je pod šumom, što otežava sagledavanje veličine grada i dimenzija pojedinačnih lokaliteta. Arheolog Janko Šafarik i istraživač rimskih starina i putopisac Feliks Kanic,  još u 19. veku primetili su značaj Jeličkog grada i upućivali mlađe generacije da istražuju ostatke objekata koji se unutar njega nalaze.

Smatra se da je grad krajem 6. ili početkom 7. veka spaljen u požaru, koji je, pretpostavlja se, posledica avarskih ili slovenskih napada koji su se dogodili tokom slovenskog naseljavanja Balkana.

Damastion

Damastion je ime antičkog grada starog 2.500 godina. Dugo se verovalo da se nalazi na prostoru centralnog Balkana, ali niko nije uspevao da ga pronađe. Tek 2001. godine, na lokalitetu Kale, kod sela Krševica, otkriven je antički grad za koji se pretpostavlja da je upravo – Damastion. Izronio je iz zemlje.

Srebrnjaci iz Damastiona

To je bio bogat grad, najpoznatiji po rudnicima srebra i srebrnim kovanicama na kojima se nalazio lik Apolona, boga muzike, umetnosti i pozorišta. Ispod njegove glave na kovanicama ponosno je pisalo ΔΑΜΑΣΤΙΝΩΝ. Zbog sveg tog srebra Damstion je bio čuven i kao Srebrni grad. Kako se za sada pretpostavlja, naselje je zahvatalo oko pet hektara površine i bilo smešteno u dolini Morave i Vardara, rekama povezano sa Evropom i Grčkom. Građen po grčkom modelu, Damastion je procvat doživeo za vreme vladavine Filipa Makedonskog i njegovog sina Aleksandra Velikog, a njegovi stanovnici živeli su po principima koji su već bili definisani u grčkim gradovima u Egeji i Joniji.

Kasnije su nađeni tragovi koji ukazuju na to da su Kelti-Skordisci i drugi varvari koji su boravili na Balkanu koristili napušteni grad kao stanište tokom pljačkaških pohoda u 1. i 2. veku pre nove ere.

Arheološki lokalitet Kale, kod sela Krševica

Međutim, i dalje ne znamo da li je ovaj zadivljujuć grad zaista Damastion, ali istraživanja traju i konstantno nam daju nove podatke. U svakom slučaju – jasno je da Kale u Krševici predstavlja veoma značajan lokalitet.

Rudnik

Rudnik, srednjovekovna varošica nadomak istoimene planine, bila je mesto na kom se kopala ruda srebra, zatim zlata i olova, koje su se kasnije izvozile u okolne zemlje. Standard tadašnjeg života bio je visok, a posebno je zanimljivo to da su kuće bile ukrašene freskama, te da je prizemlje bilo namenjeno trgovanju, dok se živelo na prvom spratu. Na ovom lokalitetu otkrivene su i najmanje dve crkve, kao i nekolicina građevina većih dimenzija za koje se pretpostavlja da su imale administrativnu funkciju.

Najstariji tragovi o ovom mestu govore nam da ono potiče iz doba kralja Dragutina, ali je procvat doživelo u 14. i 15. veku

Aktivna istraživanja ovog mesta počela su tek 2009, tako da ćemo o ovoj zanimljivoj i zagonetnoj varošici tek otkrivati.

Justinijana Prima ili Caričin grad

O ovoj metropoli, koje nema već 15 vekova, najviše se zna od svih lokaliteta koje smo ovde nabrojali. Car Justinijan I potekao je s teritorije koja danas zauzima jug Srbije, pa je u rodnom kraju i podigao grad koji će veličati njegov život i delo. Justinijana Prima ili Caričin grad  nalazi se na padinama planine Radan, nadomak glavnih trgovačkih mreža.

Grad se sastoji od tri celine – donjeg grada, gornjeg grada i akropolja

Bazilika, arhiepiskopska palata, akvadukti i bazeni od kamena, koji se i danas naziru, monumentalni su. Naravno, kao i svaki grad tog vremena, u centru je imao forum s monumentalnim, pozlaćenim kipom cara Justinijana I.

Mozaik u Caričinom gradu; izvor fotografije: Turistički klub

Istraživanja ovog grada počela su pre nešto više od sto godina, a pored nabrojanih elemenata, grad su činile ulice sa portirnicama, utvrđenja, podni mozaici, pozlata i luksuzni objekti. Sve to nam govori o moćnoj arhitekturi i neverovatnom estetskom osećaju paleovizantijske civilizacije.

Izvori: 
Virtuelni muzej Dunava, Tekst “Ostrvo iz Duše”,  Klub putnika, Turistički klub, AlJazeera Balkans

The post Nepostojeća mesta koja možete da posetite appeared first on 42 magazin.

Ništa nije kao realnost i kao život jednog Beograđanina i jedne Argentinke u Berlinu, gde evo već šest godina žive za putovanja, a zapravo više na putovanjima, deleći pritom sa svima sve one male tajne koje vam mogu pomoći da ne zalutate u svetu. Zovu se Marko i Sesilija Kecman, njihov putopisni blog Nothing Like Reality prozor je u Patagoniju, Peru, Argentinu i Čile, a vi ste na klik od odluke da kažete: „Idem“ jer oni to rade – tako lako. Onda smo ulovili Marka usred priprema za jedrenje do Kanarskih ostrva, on nam je dao uputstva kako se postaje traveler i otkrio nam tajnu kako je zapravo lako putovati. Na blogu kroz zanimljive Sesilijine tekstove možete naći razne korisne informacije o tačkama sveta koje su osvojili, a Markove fotografije… e njih morate da vidite.

Marko, ti si, evo već šest meseci profesionalni traveler i sa suprugom Sesilijom posećuješ džepove planete koje možemo da gledamo na National Geographicu i za koje ne postoje turistički aranžmani. Pre nego što nam kažeš nešto o tvojim putešestvijima, ispričaj nam nešto i o tvom životnom putu pre putovanja – ti si iz Beograda, bio si foto-reporter u jednoj novinskoj agenciji, a onda si otišao u Berlin i tamo pravio igrice za mobilne…
Haha, da. Zvuči prilično haotično, ali u stvari samo su se delovi pazle sklapali vremenom.
Ceo život okružen sam umetnošću i naukom. U bliskoj porodici imam fizičara, inženjera, hemičarku, psihologa, ali i balerinu, glumicu, grafičkog dizajnera, slikara, pa sam i ja blisko povezan sa tim oblastima. Od mog prvog računara Commodore 64 potpuno sam fasciniran mogućnostima programiranja i time sam se bavio većim delom svoje profesionalne karijere. Opet, fotografija me je privlačila otkako sam, kao mali, sa ocem škljocao, a kasnije i razvijao crno-bele fotografije sa porodičnih putovanja. Čuvam moj prvi foto-aparat Agfa Rangefinder sa fiksnim sočivom 40mm f2 – i još radi! Već u srednjoj elektrotehničkoj programirao sam sajtove, a tokom studiranja kompjuterske umetnosti oprobao sam se profesionalno u fotografiji. Volontirao sam u novinskoj agenciji Tanjug i ubrzo dobio i stalan posao. To iskustvo mi je značajno iz dva razloga – prvo zato što je foto-žurnalizam najbolji trening kako ostati pribran u stresnim situacijama, morate biti na pravom mestu, u pravo vreme, sa podešenom kamerom i fokusirani na estetiku i kvalitet kadra, a drugo – imao sam prilike da putujem po zemlji i regionu, prisustvujem političkim skupovima, sportskim i kulturnim događajima, ali i da vidim socijalni status izbeglica, beskućnika, zatvorenika itd. Dešavalo se da me direktor agencije zove u sedam ujutru i kaže da za sat vremena putujemo za Moskvu da fotkamo Putina. Ili da sa slikanja romskog naselja koje po susnežnici dobija humanitarnu pomoć skoknem na otvaranje novog high-tech IT centra gde je krem naše elite, a ja sa blatom na čizmama.

Kako i kada si odlučio da napustiš Srbiju? Kuda si se krenuo, za čim i da li to ima veze sa tim što si nature lover (city hater)?
Nažalost, profesija foto-reportera je slabo cenjena u društvu, mahom iz neznanja koliko je to u stvari zahtevan i stresan posao. Prostor za kreativnu slobodu je mali i posle par godina sve počinje da se vrti ukrug. Proslave, praznici, konferencije za štampu, sednice Skupštine, modne revije, sportski događaji. Možda zvuči čudno, ali i to vremenom postane monotono.
Pritom, od programiranja sam zarađivao za život, ono je traženo svuda u svetu, pa sam odlučio da se upustim u profesionalne vode još jednog životnog interesovanja, a koje objedinjuje nauku i umetnost… to su video-igrice. Zavrteo sam globus i poslao CV firmama svuda u svetu, pa gde me put navede. Dopala mi se ideja da se preselim u drugu državu i potpuno promenim život.
Izbor je pao na Berlin, gde sam radio kao programer godinu i po dana, a poslednje četiri godine kao menadžer na mobilnim igricama koje imaju preko milion igrača dnevno.
Odlazak nije bio povezan sa mojom željom da živim bliže prirodi, ali je uticao da dublje potvrdim moje preferiranje ka minimalnom i održivom životu. Iako je Berlin izuzetno zelen grad, sa preko 400 parkova i na desetine jezera, ipak su gradovi previše kockasti za moj ukus. Želja mi je da jednog dana imam kuću negde na planini, a opet da je udaljena sat, dva od većeg grada.

Nakon tri dana pešačenja Stazom Inka rano u zoru stižete na Sunčevu kapiju sa koje se pruža pogled na veličanstvenost Maču Pikčua obasjanog prvim jutarnjim zracima sunca

I sve vreme si hobijima razbijao tu kockastost?
Dok sam radio kao foto-reporter, počeo sam da vozim skuter po gradu jer pruža veliku mobilnost. Tada se rodila ideja o putovanjima motorom po regionu i dokumentovanju priča iz lokalnih mesta. Skupio sam za Enduro motor i krenuo po Balkanu. Srbiju sam obišao uzduž i popreko i u krug, a onda su došli na red Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Grčka i Bugarska. Putovanje motorom je za mene jedna vrsta meditacije. Tu ste samo motor, put i vi. Posle kruza kroz vijugave puteve, vreme se uspori kada uđete u selo ili gradić i krenete u potragu za pričama tog mesta. Ili nekad samo prođete kroz glavnu ulicu naselja i udahnete jedan trenutak tog mesta, pa onda ponovo na brze i krivudave puteve. Ta dinamika brzog i sporog vremena je nešto što me iznova gura na konstantnu promenu između ta dva stanja.

Putovanje motorom je za mene jedna vrsta meditacije. Dinamika brzog i sporog vremena je nešto što me iznova gura na konstantnu promenu između ta dva stanja

Tvoja supruga Sesilija je iz Argentine, a njen životni cilj, dok je studirala menadžment, bio je da bude nezavisna i da vidi svet. Gde i kako su se našle dve srodne duše pre nego što su krenule u planetarnu ekspediciju?
Upoznali smo se na roštilju koji je organizovao zajednički prijatelj naših prijatelja u jednom berlinskom parku. Prilično random, ako izuzmemo da su Argentinci i Srbi ljubitelji dobrog roštilja, ali važno je da su naše varnice bljesnule!
Sesilija je imala drugačiji tip putovanja od mene. Dok sam ja imao bazu iz koje sam skakao na putovanja, ona je imala više baza na kojima bi ostajala po par godina i potpuno osetila život, kulturu i prirodu u državama Evrope u kojima je živela – u Madridu, Parizu i evo sada u Berlinu.
Ubrzo smo skontali da imamo iste životne motive, samostalnost i putovanja, i krenuli da ih ispunjavamo zajedno. Spaja nas i ta potreba za dinamikom između brzog i sporog vremena.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Od prošle godine vodite travel blog Nothing Like Reality, ti si zadužen za vizuelne impresije, a Sesilija piše putopise… Otkud blog? Deluje veoma podsticajno jer svim dajete savete i detaljne informacije – od toga kako uštedeti i kako isplanirati maršrutu do toga koliko vode poneti. Turiste pretvarate u travelere – kako ti vidiš razliku između ova dva načina da se vidi svet, danas kada je online sve moguće isplanirati?
Kako smo oboje zainteresovani za istraživanje planete, ubrzo smo organizovali nekoliko avantura po Evropi i putopise delili preko privatnih naloga na Facebooku i Instagramu. Utisci su bili odlični i počela su da nam stižu pitanja oko raznih aspekata putovanja. Odgovarali smo lično prijateljima, a onda smo uvideli da radimo copy-paste rečenica. Tada smo i došli na ideju da putujemo makar pola godine po svetu i kockice su se složile. Odlučili smo da napravimo blog o našim putovanjima koji bi nam rešio dva problema – da jednostavno vodimo dnevnik putovanja iz koga bi potencijalni traveleri mogli da nauče lekcije iz naših iskustava, dobiju detaljne informacije o mestima i. najvažnije – inspiraciju da krenu na sopstvena putovanja. U isto vreme, porodica i prijatelji bili bi u toku sa našim kretanjem.
Glavna razlika između turiste i travelera je u načinu putovanja i samim tim u iskustvu koje se doživljava. Turisti imaju vodiča i unapred definisanu rutu, dok prevoz, hrana i smeštaj organizuje agencija. Vaše je, kao turista, da se isključite i odgledate film u fizičkoj realnosti. Vi ste pasivni consumer.
Traveleri sami kreiraju svoje iskustvo odabirom lokacije i načinom prevoza, mahom sami spremaju hranu od lokalnih proizvoda, prenoćište je u retkim slučajevima u hotelima, obično se bira kampovanje, volontira u zamenu za smeštaj (WorkAway) ili iznajmljuje soba od lokalnih stanovnika (AirBnB). Vaše je, kao traveler, da se uključite u vašu avanturu i igrate igricu u kojoj ste vi glavni karakter. Na taj način, ne samo da ćete naučiti mnogo više o destinaciji već ćete na licu mesta imati daleko bliži i dublji odnos sa mestom i ljudima.

Turisti imaju vodiča i unapred definisanu rutu, prevoz, hranu i smeštaj koje organizuje agencija. Treba samo da se isključe i odgledaju film u fizičkoj realnosti. Turista je pasivni consumer

A koliko detaljan plan može da predupredi nepredvidivost kao važan deo avanture?
Naći granicu između detaljnog plana i improvizacije na putu jeste težak zadatak. Sa jedne strane, ne želite da otkrijete sve pre nego što ste krenuli, dok sa druge strane, najviše zbog sigurnosti, želite da znate što više o mestu, šta videti, gde jesti, kakav smeštaj uzeti i, naravno, šta izbegavati, koji su običaji, zakoni, valuta itd.
Naše trenutno rešenje je nešto što zovemo teaser istraživanje. Prvo krenemo od fotografije, na raznim sajtovima kao što su Instagram, 500px, Flickr, EyeEm pronađemo šta nam je interesantno i dobijemo inspiraciju. Ako nas privuče lokacija, uradimo brze preglede cena smeštaja, izbora hrane i kulturnih dešavanja. Od prikupljenih podataka izračunamo okvirni budžet u vremenskom i finansijskom smislu i obeležimo lokaciju na mapi. Mi koristimo sajt Furkot za planiranje rute. Topla preporuka!
Za naš put po Južnoj Americi na taj način smo obeležili sve potencijalne lokacije i samo gledajući na raspored markera redosled puta se sam sklopio. Dublje istraživanje obično radimo na licu mesta jer se dosta dobrih saveta dobije od lokalaca. Postoji još uvek dosta skrivenih dragulja koji nisu na internetu i to utiče na osećaj zbližavanja sa mestom i ljudima. Najbolju klopu gotovo nikada nećete naći na internetu! Sa druge strane, internet je odličan za tehničke informacije, poput recimo raspona cena smeštaja. Postoji nekoliko aplikacija za mobilne gde drugi traveleri obeležavaju dobre i skrivene lokacije na mapama i one su nama dosta pomogle. Kampovali smo na najlepšim vidikovcima koristeći Maps.me i iOverlander aplikacije.

Južna Amerika, daleka i egzotična. Buenos Ajres, glavni grad Argentine iz vašeg ugla. Koliko je potrebno vremena da se taj grad istinski doživi?
Ja, kao city hater, kažem tri dana! Sesilija predlaže minimum nedelju dana, ali zavisi dosta od toga da li poznajete nekoga ili ne. Ja sam imao sreću da Sesilijina sestra i njen dečko žive tamo i poznaju grad kao svoj džep. Tako smo mi iskusili lokalni život tokom celog boravka, dok nam je za turizam trebalo svega dva dana. Ako ne poznajete nekoga i ne znate španski, trebaće vam mnogo više vremena da dođete do informacija o mestima i događajima koje jednostavno ne možete naći na internetu.

Kao traveler, vaše je da se uključite u vašu avanturu i igrate igricu u kojoj ste vi glavni karakter, ne samo da ćete naučiti mnogo više o destinaciji već ćete na licu mesta imati daleko bliži i dublji odnos sa mestom i ljudima

Patagonija, daleki južnoamerički jug, postojbina dinosaurusa, prešli ste njen južni i severni deo, Argentinu i Čile. Nepregledni predeli bez vegetacije, vulkani, lagune, pećine, Andi… Šta je na vas ostavilo najjači utisak, ukratko, opširno sve piše na vašem blogu.
Tišina! Imao sam problem da zaspim jer bi svaki zvuk bio izuzetno glasan! Smešno je da sam u jednom momentu stavio čepove u uši usred te tišine kako bih prigušio i najmanji zvuk i mogao da spavam.
Ali retki su i ti trenuci tišine zbog huka vetra! Vetar je vaš najveći neprijatelj u Patagoniji. Zato je dobra jakna vaš najbolji prijatelj! Na nekim mestima je toliko duvalo da je bilo teško stajati u mestu.

Vetar je vaš najveći neprijatelj u Patagoniji. Zato je dobra jakna vaš najbolji prijatelj!

Peru, Stazom Inka u pohod na Maču Pikču išli ste peške. Šta je na toj ruti najimpresivnije?
Taj osećaj da ste Inka Chasqui, odnosno pismonoše koje su trčale tim stazama sa kodiranim porukama. Mi smo se potpuno ubacili u priču kako treba da dostavimo važnu poruku o španskim trupama caru Atahualpi u hramu Sunca. Kad je bilo najteže, ta misija bi nam dala snage… i, naravno, žvakanje lišća koke!
Najbolji trenutak je poslednjeg dana – rano pre zore počinjete finalni trek. Stižete na Sunčevu kapiju sa koje se pruža prvi pogled na veličanstvenost Maču Pikčua obasjanog prvim jutarnjim zracima sunca!
Sesilija ovih dana završava članak o našem istraživanju istorije Inka civilizacije i kako smo pratili njihove korake od prethodne civilizacije Tivanaku sve do pada pod špansku vlast. Bio je to jedan pravi vremeplov i otkrivanje istorije i mitologije tog vremena. Kao što svaki put u Peru treba da uključuje, i naš je obuhvatio istraživanje peruanske džungle i starih tradicija. Volontirali smo par nedelja kod jedne šamanske porodice u blizini grada Pukalpa i upoznali se sa biljkama Amazona. Pisaćemo i o tim iskustvima na blogu.

Postoji još uvek dosta skrivenih dragulja koji nisu na internetu i to utiče na osećaj zbližavanja sa mestom i ljudima. Najbolju klopu gotovo nikada nećete naći na internetu!

Puna četiri dana, 72 sata, auto vam je bio zaglavljen u skoro živom blatu u pustinji severne Argentine – daleko od civilizacije, bez signala za mobilni, sa malo vode i malo kolačića, pešačili ste skoro 50 kilometara skoro bez kiseonika na 4.700 metara nadmorske visine! Kako se čovek oseća u takvoj situaciji, šta mu prolazi kroz glavu? Dok sam čitala vaš tekst o tome, imala sam utisak kao da gledam film i morala sam nekoliko puta duboko da udahnem.
Osećaj je kao da vas je neko ubacio usred igrice čija pravila delimično poznajete, ali bez uputstva ili mogućnosti da resetujete nivo. Svi problemi nestaju i svedeni ste na osnovni životni nagon za preživljavanje.
Razmišljate o svim najbližim ljudima u životu i svim neizgovorenim stvarima koje ste hteli da kažete, a niste. Osećate ljubav i u tom momentu više niste bitni vi, već svi ti ljudi kojima ćete nedostajati ukoliko se ne izvučete. To vas zaista gura dalje.

Da li uvek nosite upaljač, vojnički nož, filter za vodu i parče konopca? Kaže Sesilija da vas je to spaslo?
To su najosnovniji alati za svakog travelera i sada možemo da potvrdimo to iz iskustva. Bez noža ne bih uspeo da obijem vrata kuće u napuštenom selu, bez upaljača ne bismo imali vatru koja nam je poslužila za spremanje „hrane“ i grejanje tokom noći, bez filtera za vodu rizikovali bismo trovanje, a konopac je univerzalna alatka, nama je poslužila da nosimo ašov na leđima. Da se sve može uz pomoć štapa i kanapa, još jednom je potvrđeno!

Posetili ste i Iguazu vodopade. Fotografije su divne, mnogo je korisnih saveta kako tamo stići, a mene zanima i akustična dimenzija – huk vode koja pada?
Ah da, taj zaglušujuć šum diže adrenalin u krvi! Toliko je glasno da je osećaj kao da ste na koncertu jer vičete sve vreme i jedva čujete šta vam neko govori. Obavezno treba uzeti turu gde vas čamcem provozaju ispod vodopada! Nezaboravno iskustvo! Svakako bih preporučio da se obiđu sve staze parka jer te sporedne ture slabo posećuju turisti i imaćete potpuno iskustvo džungle.

Putovanje po Južnoj Americi je samo delić vaše travelerske karijere koja, čini se, brzo napreduje. Uskoro ćemo čitati o vašoj avanturi sa jedrenja po Evropi? Šta ste sve obišli i gde ste se sve usidrili?
Da, ovo je četvrta godina da jedrimo po Evropi na brodu Matenka moje drugarice Elise. Njen otac je sam sagradio jahtu dugu 14 metara, ali je zbog bolesti preminuo krajem 90-ih. Ona je nastavila njegov san da brod stalno plovi.
Obišli smo zapadnu Italiju, deo oko Rima, Korzike i Sardinije, zatim južnu Španiju i Portugal od Malage do Lisabona, a onda smo iskusili i ozbiljnije jedrenje u severnom delu Evrope, od Amsterdama do Hamburga, i konačno u Norveškoj od Stavangera do Bergena. Vetrovito i kišovito!
Upravo se spremamo za polazak na jedrenje od južne Španije do Kanarskih ostrva. Elisa ove godine obeležava 30 godina otkako je njen otac prešao sa Kanarskih ostrva do Barbadosa, pa će se i ona uputiti istom rutom krajem godine. Jedrenje je od mog prvog iskustva, kad nisam znao ništa o tome, izraslo u višegodišnji projekat i hobi. Osećaj je kao da putujete svemirom, ali u dve dimenzije. Imate punu slobodu kretanja, ali na jednoj ravni. Noću se vidi svaka zvezda Mlečnog puta, pa je utisak još izraženiji. Brod je vaša mobilna kuća koja zahteva konstantno održavanje. Deo ste posade i timski rad je jako važan deo svake ekspedicije. Luke i marine su kao baze na planetama na kojima se popune zalihe hrane, vode i struje, čuju lokalne priče starih mornara i prenoći u mirnim vodama. Kada siđete sa broda, hodanje po zemlji je tvrdo i teško, nije fluidno i talasasto. Zbog svega toga, brzo poželite da se vratite na brod i ponovo razapnete jedra.

Luke i marine su kao baze na planetama na kojima se popune zalihe hrane, vode i struje, čuju priče starih mornara i prenoći u mirnim vodama. Kada siđete sa broda, hodanje po zemlji je tvrdo i teško, nije fluidno i talasasto

Moramo da pomenemo i veoma zanimljiv roadtrip oko bivše Jugoslavije, pa onda po zapadnoj Turskoj, lov na polarnu svetlost u Norveškoj, zujanje po Tajlandu… Kada ćemo to moći da vidimo i o tome čitamo?
Huh, da! Imamo dosta toga u backlogu, ali za svaki članak je potrebno vreme da se spremi sav materijal. U planu je da pomenute avanture objavimo do kraja godine.
Kada smo napravili plan za Južnu Ameriku, odlučili smo da kao probu teaser načina planiranja i putovanja, testiramo na obilasku država bivše Jugoslavije. Obišli smo sve osim Makedonije, jer nismo imali vremena jer smo ostali duže na Tari, mojoj omiljenoj planini, ima nešto magično tamo, a i Sesiliji su se najviše svideli predeli, pa smo ostali do poslednjeg dana.
Iskustvo polarne svetlosti je zaista vanzemaljsko! Sve se pretvori u staru rusku bajku i odjednom ste u zemlji čuda. Ljudi misle da je skupo i teško organizovati takvo iskustvo, ali nadam se da ćemo u našem članku o tom putu razbiti i taj mit.
U Turskoj smo istraživali antičke i napuštene gradove kao što su Efes i selo Kajakoj i uživali u izvrsnoj kuhinji malih sela na obali mora.
Na Tajlandu sam bio za Novu godinu na Full Moon Partyju i vozio skuter po ostrvima. Predivna priroda, ali previše turistički. Osim što je stvarno jeftino, čak i ako su cene povišene za turiste, nisam siguran da bih ga ponovo posetio. Jednostavno, nije mi kliknulo u Aziji.

Iskustvo polarne svetlosti je zaista vanzemaljsko! Sve se pretvori u staru rusku bajku i odjednom ste u zemlji čuda

Uskoro ćemo videti i film sa nekih putovanja?
Evo, kao što spomenuh, spremamo se za jedrenje do Kanarskih ostrva, a onda pravimo pauzu dok ne sredimo sve materijale koje imamo. Tu spada i nekoliko video-klipova koji su već u montaži. Jedan je sa jedrenja, a drugi sa našeg puta po Južnoj Americi. Iako još ne mogu da preciziram datum, najkasnije bi jedan od njih trebalo da bude objavljen do kraja godine.

Ukoliko neko želi da postane traveler, daj nam brzo neku destinaciju kao prvi korak – za razbijanje straha.
Otvorite mapu, obeležite krug od 500 km i krenite sa našim teaser pristupom. Lokalna okolina će vam drastično smanjiti nivo stresa zbog nepoznavanja tehničkih detalja neke strane zemlje, a siguran sam da ima dosta mesta koja nikad niste obišli. Čak i u vašem rodnom gradu! Probajte da kampujete, ili da nađete dobar deal za prenoćište direktno na lokaciji. Improvizujte i probajte. Naučite iz grešaka i zapamtite koje ste radnje stalno ponavljali, a onda nađite bolji pristup. Budite spremni na to da prvih nekoliko puta možete osećati nelagodnost, pa i strah zbog neizvesnosti, ali brzo se čovek navikne na promenu i onda čin putovanja postaje druga priroda!

Kao jednu, možda ne tako popularnu destinaciju, izabrao bih Portugal. Predivna obala, izvrsna hrana, gostoljubiv narod i svi pričaju dobar engleski, a cene pristupačne! Istražite!

The post Marko Kecman: Zavrteli smo globus i sad osvajamo nivoe u našoj travel igrici appeared first on 42 magazin.