Ipak, nekoliko decenija kasnije ti kompjuterski dizajnirani, mašinski sečeni znakovi i slova postaju posve dosadni u svojoj preciznosti zbog uniformnog, generičkog izgleda. Baš zato se danas nanovo rađa interesovanje za trend tradicionalnog iscrtavanja znakova, a talentovani firmopisci i kaligrafi vraćaju se na pijedestal. Ovaj zanat postaje savremena forma umetnosti. Zato, red je da otkrijete firmopisce, zanatlije i umetnike, čija slova, baš kao i slike ili fotografije, krase zidove i prostorije.

Firmopisac je osoba koja kreira javne reklame – postere, bilborde, izloge, murale… Poput umetničkih dela, te reklame su rađene rukom, četkom i bojom, ali, za razliku od umetničkih dela, s namenom da prenesu informacije i poruke koje će privući mušterije određenom biznisu. Dakle, on/a pre svega stvara jedan kreativan marketinški alat.

Nekada se ova tehnika učila šegrtovanjem, mada – mnogi firmopisci su samouki, te su razvili nemali broj inovativnih i drugačijih stilova

U srcu zanata nalazi se sposobnost manipulacije četkom za pisanje, a to nije lako naučiti. Potrebne su godine i godine vežbanja i ponavljanja ispisivanja kako biste savladali tehniku. Na kraju, ispisivanje znakova je forma kaligrafije, bazirana uglavnom na vintidž tipografiji, ali i slikarstva – jer zahteva kreativno izvođenje najrazličitijih simbola i motiva.

Slikar Chauncey Curtis radi na reklami za nemi film, 1930.

Njihov rad ne smatra se umetničkim delima (iako se mnogi s ovom premisom neće složiti), ali zahteva ozbiljno investiranje u znanje, savladavanje tehnike i smelu upotrebu različitih alata. Natpisi koje stvaraju mogu biti istinski lepi, estetski privlačni, ponekad i smešni, patriotski, mogu kreirati identitet jedne firme, a ponekad čak i čitavog kraja u kom se nalaze. Nalik oslikavanju murala, znaci su kreirani s planom da budu izloženi spoljašnjim uslovima. Zato su po potrebi dorađivani, prekrajana ili sasvim menjani, čime je mnogo sjajnih znakova izbrisano i teško ih je arhivirati. Pored toga, većina firmopisaca nije ostavljala potpis, tako da se uglavnom ne zna ko su bili ili čiji je neki natpis. U Srbiji su ovakvi natpisi posebno devastirani, malo ih je ostalo i uglavnom su neprimetni.

View this post on Instagram

#belgradetypography

A post shared by @ belgradetypography on Apr 7, 2018 at 8:18am PDT

Ipak, mnoge srodne veštine i tehnike – upotreba stencila ili sitoštampa, koje i danas koristimo, inspirisane su upravo radom firmopisaca.

S napretkom tehnologije i razvojem kompjuterskih softvera, firmopisci doživljavaju veliki udarac. Natpisi postaju digitalno dizajnirani i proizvedeni. Ovakva, kompjuterski kontrolisana industrija dovela je do masovne proizvodnje jeftinih rešenja i globalizacije – a to sve sa sobom vuče i gubitak originalnosti jer mnoge kompanije počinju da liče jedna na drugu.

Srećom, ne žele svi da budu „u trendu“ i ne dopada im se da mašine zamene ljude tamo gde to nije potrebno, te se mnogi vlasnici pre svega malih biznisa vraćaju firmopiscima kako bi kreirali jedinstvene kampanje.

View this post on Instagram

ШАРЛ!!! 🛡 Andjela Jerinic upravo zavrsila novu slovnu kompoziciju u @cvecezla_nevesinjska @komalili #AlumniFPU #PismoFPU #chalkart #belgrade #cyrillic #monumental #charlesbaudelaire

A post shared by Jana Oršolić (@jana.orsolic) on Jul 18, 2017 at 5:26am PDT

Ono što je nekada bio čest i donekle običan posao danas je specijalizovan zanat, ali koji se i dalje bori sa tehnološkim napretkom. Priču o ovom zanatu, ili specifičnoj vrsti umetnosti – kako više volite, možete pogledati u dokumentarcu Sign Painters u režiji Faythe Levin i Sama Macona.

Oni su intervjuisali više od 20 mlađih i starijih američkih firmopisaca. Njihova estetička pasija, posvećenost kvalitetnom radu, metodama koje oduzimaju vreme i dugotrajnosti prakse vide se upravo u ovom videu. Pored filma, ukoliko vas ova tema zanima, predlažemo vam da potražite knjige Handmade Nation: The Rise of DIY, Art, Craft, and Design i Sign Painters. Takođe, na OVOM linku pronaći ćete knjigu Lettering for Commercial Purposes iz 1918, koju možete prelistati i saznati nešto više o istoriji zanata. A na OVOM linku pronađite i uputstva kako da vežbate, naučite i potencijalno savladate firmopisanje.

Nažalost, ne postoje izdanja na srpskom jeziku, ali fotografije u knjigama će vam govoriti dovoljno o istoriji i lepoti ovog zanata koji u današnjem obliku postoji više od 150 godina, a definitivno sa sobom nosi i umetničku vrednost.

signpaintersfilm.com/#watch

The post Firmopisci: umetnici ili zanatlije? appeared first on 42 magazin.

Foto: Andres Garcia Lachner

Svi znamo da je zdrav način života, vreme u prirodi i vežbanje dobro za naše zdravlje u svakom smislu – kako izgledamo i kako se osećamo. Ono što takođe svi znamo jeste da nije lako držati se pravila zdravog života, a još teže je ako to zahteva da se odreknemo svega što nam 21. vek donosi. Sav komfor današnjeg trenutka teško bismo menjali za vreme provedeno u prirodi – na duže teže, nakratko odmah! A to odmah je upravo zato što nam je neophodan restart od svakodnevice. Sve ovo znaju arhitekte koji stoje iza ovog projekta i sve su to uzeli u obzir!

Foto: Andres Garcia Lachner

Tako je arhitektonski Studio Saxe sagradio hotel i joga studio u svom prirodnom okruženju – tropskom pejzažu Kostarike. Ovaj hotel nije samo još jedan eko-projekat već zdanje koje se  bez greške uklapa u savremen dizajn, ali njegova održivost i rad lokalnih zanatlija čine ga drugačijim. Ovaj kontrastni spoj objedinjuje savremeno i tradicionalno, pa je rezultat prirodno okruženje koje arhitektura samo zaokružuje.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Nasara je sada destinacija koju posećuju ljudi iz svih delova sveta u potrazi za kvalitetnijim načinom života koji će uticati na njihovo zdravlje, a tu su i wellness i sufring. Tako su vlasnici hotela Nalu-Nosara Nomel i Mariya Libid želeli da sam dizajn njihovog hotela reflektuje stav njihovih gostiju i to je bio jedini zahtev arhitektama. Da su oni uspešno realizovali ovaj zadatak, govori i to da je joga studio za jako kratko vreme postao neverovatno popularno mesto za vežbanje u gradu. On je zamišljen kao  multidisciplinarni prostor za vežbanje i smešten je usred vegetacije koja ga okružuje sa svih strana i stvara jedinstven osećaj relaksacije, pa imate osećaj da vežbate u džungli.

Foto: Andres Garcia Lachner

Ono što je specifično za hotel jeste što je gostima omogućeno da borave u individualnim paviljonima umesto u sobama, a svaki od njih je nekoliko minuta šetnje od mora. Da ovo ne liči na tradicionalni hotel, vidi se već na prvi pogled, a to je bila i početna zamisao arhitekte – da stvori prijatan prostor sa izbalansiranom dozom privatnog i javnog u kome će gosti boraviti.

Kada je reč o materijalima, u skladu sa celim projektom eko-momenat ni ovde ne izostaje, pa je tako krov napravljen od recikliranog drveta za koji su svoj doprinos dale lokalne zanatlije, iako se to na prvi pogled ne vidi jer je završni utisak moderna forma dizajna.

Ovaj kontrastni spoj objedinjuje savremeno i tradicionalno, pa je rezultat prirodno okruženje koje arhitektura samo zaokružuje

‒ Naš projekat Nalu predstavlja jednostavnu, modernu, tropsku arhitekturu. Za kratko vreme ovo mesto postalo je omiljeno u gradu, što samo pokazuje iskrenu želju ljudi da borave u prostorima koji će ih približiti prirodi, ali bez kompromisa kada je reč o potrebama savremenog života – rekao nam je arhitekta Benjamin Gracia Saxe, koji se već godinama bavi istraživanjem prirodnog okruženja kroz arhitektonsku prizmu.

Ovaj projekat samoodrživog dizajna dobio je mnoge internacionalne nagrade, a multidiscplinarni tim koji je radio na njemu čine arhitekte, tehnolozi i zanatlije.

Foto: Andres Garcia Lachner

Početna ideja jedinstvenog tima bila je da zgrade moraju biti u konekciji sa svojim okruženjem, a bilo da je reč o tropskom raju ili betonskoj džungli, ovaj arhitektonski studio drži se globalnog stava kako bi rešio lokalne probleme, što je pokazao ovim projektom.

Foto galerija

Dizajn: Studio Saxe
Fotografije: Andres Garcia Lachner 

The post Eko-hotel koji spaja arhitekturu, jogu i džunglu appeared first on 42 magazin.