Možda objektivno nije prošlo mnogo vremena, subjektivno – meni je vreme teklo brzo, mereno mojom vrhunskom štopericom, a uživao sam u svakoj milisekundi jer sam se bukvalno osećao kao moćna mala multitasking mašina koju poput štafete ekipa koja ide ka cilju predaje iz ruke u ruku. A cilj je lepota u etru – to je meni
LG Q6 i 42 magazinu osnovna zajednička karakteristika.

Dalibor, CEO i fotograf
E, to je nekako bio najteži, ali i posebno koristan test za mene. U trenutku kada me je fotograf, art direktor i direktor uzeo u svoje ruke, bilo je Opa! Iz mene su kao pljusak u isto vreme izlazili: pozivi, mejlovi, notifikacije sa Instagrama, Facebooka, Twittera, G-maila, Vibera, WhatsApa, SMS… Zapravo, nisam se ni gasio, davao sam razne zvučne signale, zvonio sam toliko da sam pomislio da će Dača da se iznervira, al’ on ništa. Čovek u zenu, a ja lagan, težak samo 149 grama, pa me je tako nekako držao zen, ko da me ne oseća. Stopio sam se svojim ergonomskim oblikom s njegovom šakom. Čovek je inače fotograf, pa sam sav bio važan dok je na mom velikom  FullVision ekranu od 5.5 inča (2160 x 1080 / 442ppi), mogao da vidi svaki piksel fotografija koje je trebalo da ubaci u post. Onda mu je preko Vibera stigao neki audio-snimak koji je on sačuvao i preko Bluetootha 4.2 prebacio na računar. Sva sreća da imam 3GB RAM memorije i 32 GB skladišnog prostora.

Ne samo da je upotrebio skoro sve moje funkcije, već se i brinuo za mene i stalno proveravao da l’ sam se usijao. „Ladan sam, Dačo“, dobacio sam čoveku koji me je samo jednom otključao licem jer se jednostavno nisam gasio.

Dunja, art urednica
E onda sam upoznao Dunju koja stalno misli na umetnost. Odmah da vam kažem, ona je potpuno blesava. Voli tako, kasnije sam to saznao, da stane u neki ugao i da snimi neku neobičnu scenu, obično zbrku u redakciji, a posle od toga napravi Instastory, pa akteri snimka jedva čekaju da prođe 24 sata. U njenim sam se rukama osećao kao artefakt. Kad god bi pogledala u mene i aktivirala LG’s Proprietary Face Recognition, pitao sam se koga ćemo sad da zovemo. Stalno je ugovarala neke intervjue sa nekim facama iz sveta kulture. I njoj se jako dojmio moj minimalistički, sveden i elegantan dizajn u Astro Black verziji, mada bih joj se preporučio u verziji Terra Gold, on je stvoren za dame.

Da li da vam kažem da sam u toku našeg druženja svojom zadnjom kamerom od 13MP sa standardnim uglom snimio bar pet potencijalnih Instastoryja i zabeležio tri izjave od nekih zanimljivih ljudi koji pojma nemam kako se zovu, a prednjom širokougaonom kamerom od 5MP napravio isto toliko Dunjinih ličnih video-beležaka.

I da, ova žena ne pravi selfi dok nema čopor ljudi oko sebe, zato je važna bila ta moja širokougaona selfie kamera od 100 stepeni. Dobro, Dunji bi značilo da je 200 stepeni, al’ već sam napomenuo da je blesava, kao i ja.

Zoka, lektorka i još ponešto
Ups, neće ova sad valjda da mi traži greške? Imam autocorrect, al opet, ti lektori obavezno nađu grešku, grešku koja može da prođe i kao negreška. Kad smo se upoznali, malo sam se uplašio. Naizgled stroga i hladna, žena s velikim rukama. U njenim šakama izgledao sam tako krhko. Valjda je baš zato pazila na mene, a ja sam joj nekoliko puta prošaputao: „Izrađen sam od ultrajake aluminijumske legure koja se koristi u vazduhopolovstvu.“ I odmah je krenula da kuca nešto na Viberu, piši, briši, vraćaj se, ispravljaj napisano. Što su naporni ti jezikoslovci. Aaaa, pa ona nosi naočare. E onda je povećala font i na mom ekranu FullVision sve joj je bilo krupno i pregledno. Kad je otkucala nekoliko poetičnih poruka, shvatio sam da i nije tako gruba. U redakciji je nastala opšta gužva. Svi su nešto pričali uglas. Zoka je čitala neki tekst, a onda uzela slušalice, ubacila ih u moj džek, pustila neku strava muziku na mom FM radiju, pogledala u mene, dotakla nežno moje nežne ivice i moj ekran pretvorila u mrak.

Ne znam šta će mi posle ove moje 42 avanture reći rođaci iz serije Q, ali stvarno sam se baš dobro proveo u 42 magazinu.

The post 42 sata u 42 magazinu – II deo: Ko je s ovima još 21 sat proveo – ništa mu neće teško pasti! appeared first on 42 magazin.

Stigao sam lako. Ja sam LG Q6, imam samo 149 grama, pa me Mira, direktorka advertajzinga, nije ni osetila u svojoj SportBili torbi. Čim mi je ubacila svoju mikrokarticu, odmah smo se upoznali, a ja sam prvo upamtio njeno lice… Za 42 sata upoznao sam i prepoznavao šestoro ljudi malog uigranog redakcijskog tima 42 magazina.

Mira, direktorka advertajzinga
Kažu da je najvažnija alatka svakog direktora prodaje – telefon. Dakle, u pravim sam rukama. Zapravo u jednoj ruci – obim njenog posla zahteva još jedan uređaj, ali pomenuo sam koliko sam težak, pa sam tog dana njoj zapravo bio lak. To koliko sam puta zvonio, znamo samo ona i ja, ali moja funkcija LG’s Proprietary Face Recognition, tehnologije za prepoznavanje lica, omogućila joj je da me otključa brzo i jednostavno samo jednim pogledom. U početku sam se smejao jer je ona pokušavala da bude ozbiljna, a onda sam počeo da vičem u sebi: „Ne mršti se, Miro!“
Moja Bazel-less forma dizajnirana je sa ciljem da što više prostora bude posvećeno ekranu, a da se istovremeno spreči slučajno dodirivanje ekrana tokom držanja u šaci, zato je ova žena vešto žonglirala, i pričala što na uho, što preko Skypa i Vibera, a što na spikerfon. Bio sam čak i na onlajn sastanku sa jednim važnim klijentom, pokušao sam nešto da joj sufliram, al’ nije me čula.
A tek koliko je ogromnih mejlova primila, o tome da ne pričam, no mojih 3GB RAM memorije i 32 GB skladišnog prostora uspelo je da primi sve.

Andrijana je pravila foto-kolaže za Instagram lako – uz pomoć moje funkcije Square Camera Mode – koristeći više kvadratnih slika istovremeno

Andrijana, modna urednica
Ohoho, novo lice – sada modne urednice. Pa da se upoznamo, a ja da je prepoznam. Što ta devojka strelja očima, valjda lovi detalje, modnom oku ne mogu da promaknu. E u njenim sam rukama bio sav nekako važan, mislim pravio sam se važan – osećao sam da primećuje moj minimalistički, sveden i elegantan dizajn, da nemam ispupčenje oko kamere, da su mi ivice tanke i zaobljene i da prate uglove FullVision ekrana. Osećao sam se nekako stajliš, a to su i bili moji zahtevi. Odmah me je povezala na live stream revije Marca Jakobsa sa New York Fashion Weeka, pa sam se onda šetao po Instagramu, pardon po ulicama svetske modne metropole da pohvatam šta nose Njujorčanke…  Fotografije, skreenshotovi, lepa lica, lepa odeća, što je lepa ova moda… Osećao sam se tako mondiš. E onda je Andrijana počela da pravi foto-kolaže za Instagram, a ja sam uživao u tome kako je ona to lako radila uz pomoć moje funkcije Square Camera Mode – koristeći više kvadratnih slika.
Onda su Andrijanu obgrlili Dunja, Dača i Zoka i uglas se prodrali: „Slikaj nas!“ Njih još nisam upoznao, ali uz širokougaonu selfie kameru od 100 stepeni napravio sam im jedan opasan mnogočlani selfi. Neće da ga pokažu, Dunji se ne sviđa kako je ispala. Šteta.
I da, lepo se smeška ta Andrijana. Hteo sam da kažem i da sam u 42 magazinu bio u svojoj Astro Black verziji, a plus hoću da kažem da sam podjednako stajliš i kao Ice Platinum, Mystic White i Terra Gold. Znam, neskroman sam – čista lepota.

Moja funkcija LG’s Proprietary Face Recognition omogućila je Miri da me otključa brzo i jednostavno samo jednim pogledom

Lili, direktorka finansija
I onda, eto mene u finansijama. A šta bi stručnjak za ekonomiju prvo primetio do mog kvaliteta koji je potpuno fantastičan za moju cenu. Kad smo se upoznali, dok me je svojim licem otključavala, primetio sam da vidi koliko sam izdržljiv – metalni okvir koji okružuje moj FullVision ekran dijagonale od 5,5 inča i 18:9 izrađen je od ultrajakog aluminijuma iz serije 7.000 – jedne od najjačih aluminijumskih legura korišćenih u vazduhopolovstvu. Prošao sam više od 20 testova baterije koji su striktniji od međunarodnih protokola, ali i mnoga ergonomska istraživanja zbog kojih je ova žena od brojki i tabela mogla opušteno da me drži u jednoj ruci. I stalno je nešto računala, prevrtala po papirima – a onda je otvorila sveže pristigle tabele. Plate, dažbine, porezi… a sve vidi na mom prostranom displeju. Kad je sračunala ceo avgust i pola septembra, deset puta se čula sa Mirom, Poreskom upravom, odgovorila je na 17 mejlova i paralelno igrala video-igricu, valjda da se sve te brojke lepo slegnu. A i meni bi posle računanja pauza legla…
I da, ja sam premija, pardon – premium za svačiji džep.

To be continued

The post 42 sata u 42 magazinu – I deo: Šta sam sve video i gde sam sve bio za 21 sat – ludilo! appeared first on 42 magazin.