Kada vam se u rukama nađe Twiga Paterrn Bazaar jastuk, torbica, neseser ili šolja, jasno je da je reč o kvalitetno izrađenom proizvodu, ali takvih ima, pa ima, kod raznih proizvođača velikih i malih, serijskih i unikatnih. No, to se ovde podrazumeva, a kreativna rešenja i bazarska atmosfera jeste ono što nas zadržava da Luciju pitamo kako je zamislila da radi njen online orijentalni bazar, šta krije Twiga, šta je najvažnija stvar kojom morate dokorisati dom…

Twiga Paterrn Bazaar nastao je 2014. godine, šta si radila godinama pre nego što si osnovala brend?
U dva navrata bavila sam se dizajnerskim i dizajnersko-menadžerskim poslom u velikim firmama. Jednom je u pitanju bila moda, a drugi put home decor. Bilo je tu puno free lance poslova gde sam miksovala razne oblasti dizajna. Wind surfovala. Čitala. Poprilično putovala. Popunjavala privatnu biografiju svakakvim događajima, emocijama, učenjem….

Jedna od najvećih prednosti vođenja sopstvenog posla za mene je sloboda buđenja po svojoj volji. Sad ustanem kad se naspavam i na miru popijem kafu

Kako si zamišljala svoj brend dok se ideja samo krčkala u glavi?
Kao brend kućne dekoracije i aksesoara prepoznatljiv po dizajnu i upotrebi paterna, odnosno desena. Nešto što ljudi kupuju jer se momentalno zaljube, i posle dugo upotrebljavaju i nose jer su u tome prepoznali neku svoju ličnu priču ili interesovanje. Zato mi je vrlo bitan kvalitet, jastuku za koji ste se emotivno vezali ne sme da se pokvari zip ili rašije šav, torbi ne smeju da se iskrzaju drške…

Kako je tekao proces od ideje do realizacije?
Prvobitna ideja bila je da se bavim prodajom samih paterna industrijama koje ih koriste (tapete, posteljine, materijal za knjižare, moda, home decor…). Ovaj deo poslovanja bio je vezan isključivo za inostranstvo. Planirala sam da uđem i u prodaju proizvoda sa mojim paternima, ali dosta kasnije. Ja sam strejtašica, napravila sam detaljan biznis plan kad šta treba da se desi… Da bih prodavala paterne, pravila sam u Photoshopu makete kako bi oni izgledali na proizvodima. Makete su izgleda bile vrlo realne, zbunila sam publiku koja je pomislila da su to proizvodi. Pojavilo se dosta interesovanja i pitanja gde i kako proizvodi mogu da se kupe… Posle dosta premišljanja, jer sam drugačije planirala, ušla sam i u proizvodnju i prodaju. Proces pronalaženja proizvođača i izvođača bio je dosta mukotrpan. Optuživana sam za perfekcionizam, nemoguće zahteve, rigoroznost oko rokova. Sve je istina (smeh)! To je u našoj sredini ljudima baš teško da prihvate. No, beskompromisno se držim insistiranja na kvalitetu do najsitnijih detalja. Sve je to malo naporno i zahteva priličnu meru upornosti i tvrdoglavosti. I, ovo je lep deo, isplati se!

Šta se krije iza naziva Twiga Paterrn Bazaar?
Da krenem od kraja . Moja ljubav prema atmosferi orijentalnih bazara. Jasna dizajnerska orijentacija na jednostavne linije proizvoda, gde je glavni akcenat na paternu-šari. A Twiga je žirafa na svahiliju, cela stvar je vezana za šalu/dragu uspomenu iz studentskih dana.

Jako se trudim da u svoj dom u fizičkom i duhovnom smislu unesem ono što želim da bude tu, i što želim sama da dobijam u njemu

„Don’t be rational, use your Twiga madly and passionately! Have a glass of wine!“ je ono što je mene magnetski privuklo da otkrijem šta se krije iza Twiga etikete. Kako nastaje jedan tvoj proizvod uz koji ide ova poruka?
Baš mi je drago da ti se dopalo, ta rečenica dosta dobro izražava filozofiju iza Twige.
Proizvodi su u početku nastajali tako što od paterna koje dizajniram odaberem one koji su mi najdraži, izražavaju neku priču ili simboliku koja mi je bitna. Vodim računa o tome da koloritno pratim trendove. Zatim patern implementiram na ceo asortiman proizvoda koje nudim. Uradim dizajn i dam u proizvodnju. Kontrolišem sam proces proizvodnje u smislu kvaliteta i roka izrade. Kada napravim lager proizvoda, postavljam ih na sajt i u radnje gde se prodaju Twiga proizvodi. Radim promociju na mrežama.
U poslednje vreme početak procesa se malo promenio. Osim o paternu razmišljam u startu o tome šta bi kupac Twiga proizvoda želeo da ima. To je dobra filozofija, mislim da se njom Ikea, na primer, dosta služi. Na taj način u proizvod upakujem svoju estetiku, ali i ono što, na osnovu dosadašnjeg poznavanja svojih kupaca, mislim da bi želeli.

Izgleda kao da ti svoj posao konzumiraš sa strašću, da li sam u pravu?
O da, apsolutno si u pravu i drago mi je ako se to vidi. Jako verujem u strast, u svemu. Sve što se radi sa strašću i posvećeno mora da valja. Malo se plašim ljudi koji svoj posao rade bez strasti, šarma i duhovitosti.

Kažu da čovek koji radi posao koji voli zapravo ne radi nijedan dan, kako ti gledaš na svoj posao danas?
Mislim da preterano romantizovanje nije sasvim dobra stvar, a ima ga puno danas. Ima dana kad sam potpuno zanesena radom, mogla bih dan i noć… to je uglavnom kada dizajniram. Veliko mi je uzbuđenje kada prvi put vidim odštampan patern ili napravljen finalni proizvod. Ponekad hoću da odlepim zbog grešaka u proizvodnji, nedovoljne profesionalnosti izvođača. Ume da mi bude naporna supervizija i koordinacija dizajna, proizvodnje, marketinga i prodaje. Začas me odobrovolje pozitivne reakcije kupaca, kada  ljudi izdvoje koji momenat svog vremena da pošalju komentar, poruku ili mejl da izraze svoje oduševljenje i zadovoljstvo.

„Don’t be rational, use your Twiga madly and passionately! Have a glass of wine!“

Tvoji dani prolaze vrlo dinamično jer posao zahteva različite angažmane, kako izgleda tvoj radni dan po izboru?
Jedna od najvećih prednosti vođenja sopstvenog posla za mene jeste sloboda buđenja po svojoj volji. Godinama sam ustajala rano zbog odlaska na posao, nikad se nisam navikla i uvek sam to mrzela. Sad ustanem kad se naspavam i na miru popijem kafu. Važni su mi organizacija i lep planer, svake nedelje pravim plan za sledeću sedmicu. Onda redom krećem da se bavim obavezama za taj dan. Obično pre podne završim posao oko društvenih mreža, a posle miksujem sve moguće vrste poslova vezanih za dizajn, proizvodnju, slanje robe… Trudim se da imam koliko-toliko fiksno radno vreme, jer mi odgovara ujednačen dnevni ritam, ali to je fleksibilno… nekad je posla manje, nekad radim i noću – obično kad dizajniram ili je frka oko roka.

Osim aksesoara za kuću, koji iz kolekcije u kolekciju širi svoj asortiman, uvela si i modne aksesoare kao deo ponude – otkud iskorak na to tržište?
Paterni, koji su okosnica mog dizajna mogu se primeniti na veoma širok asortiman. Uvek imam gomilu ideja, ali svaki novi proizvod zahteva dosta vremena, tako da tempo širenja asortimana moram da prilagodim tome. Brend je dosta vezan za određenu estetiku, atmosferu i način života. Namenjen je ljudima kojima je stalo da su okruženi lepim i pomalo posebnim stvarima. Tako da se tu uklapaju home decor, ali i aksesoari kao što su maske za telefon, notesi, torbe. Torbe su pored jastuka sada najprodavaniji proizvod.

Većina brendova nudi samo proizvode, dok je tvoja ideja da kroz blog sekciju i tekstove približiš ljudima šta te je inspirisalo za njihovo stvaranje i kako najbolje mogu da ih ukope u svoje domove. Da li na to gledaš kao na kreativno uputstvo za upotrebu ili drugačije?
To je u stvari moj način kreiranja bazarske atmosfere. Jako mi se dopada, posebno na bazarima u Turskoj i Indiji, taj duh šarmantnog cenkanja, razmene informacija i priča. Volim da popijem kafu sa prodavcem dok se, više fore radi, cenkam oko prekrivača ili tepiha. U Twigi ne postoji opcija cenakanja, mada sam razmatrala tu ideju J, no bilo bi organizaciono komplikovano. Ali pokušavam da kreiram to dodatno uživanje, razmenu informacija. Trudim se da dam ljudima neke nove ideje, ispričam zanimljive priče, a volim da čujem i njihove reakcije, stavove, interesovanja.

Jako verujem u strast, u svemu. Sve što se radi sa strašću i posvećeno mora da valja. Malo se plašim ljudi koji svoj posao rade bez strasti, šarma i duhovitosti

Kako nastaje zajednički projekat iDeco između tebe i Mare?
E to je priča kao iz motivacionih knjiga (smeh). Mara i ja smo godinama radile zajedno. Prošle smo kroz razne faze rada u velikoj firmi, od trnja do zvezda. Obe smo jako entuzijastične i emotivne, i teško nam pada kada ne vidimo svrhu svog rada, a bilo je i takvih momenata. Tada smo čitale knjige pozitivne filozofije (čemu se Marin muž i dalje smeje, ali nas je radilo) i razmišljale u fazonu: ok, ovo nam se ne sviđa, ajde da napravimo nešto u šta verujemo i što nam se sviđa. I napravismo prvo sopstvene brendove, a onda se u nekom momentu vratismo na ideju pravljenja online škole. Ja sam završavala engleske kurseve tog tipa za patern dizajn i zaljubljena sam u tu vrstu samoedukacije. Nismo bile sasvim sigurne kako će ta priča proći kod nas, da li ljudi imaju dovoljno želje za takvom vrstom rada na sebi i provođenja vremena, i da li imaju dovoljno novca za ulaganje u te stvari. No, odlučismo se i ne pogrešismo, naprotiv!

Online škole su trend koji još nije zaživeo kod nas, kakve su reakcije?
Očekivale smo da će neke reakcije sigurno biti, jer su oba brenda, i Marin (Marina enterijernica) i moj, već bila poznata na tržištu i imala vernu publiku, a i tema je vrlo zanimljiva. Zatekla nas je ipak količina interesovanja i pozitivnih reakcija. Već na prvom kursu imale smo značajno više studenata od onoga što smo planirale u najoptimističnijoj prognozi. Ljudi su prepoznali potpuno iskren i otvoren pristup, stekli su poverenje jer smo se trudile da im vrlo jasno predstavimo šta da očekuju i šta će dobiti za svoj novac. Takođe smo vodile računa da cene budu u skladu sa mogućnostima na našem tržištu. Posebno nas čine radosnim i ponosnim jako pozitivne reakcije, komentari i zadovoljstvo studenata koji su završili kurseve.

Optuživana sam za perfekcionizam, nemoguće zahteve, rigoroznost oko rokova. Sve je istina. To je u našoj sredini ljudima baš teško da prihvate

Osim osnovnog kursa imale ste i kurs novogodišnje dekoracije, šta je tvoj omiljeni dekorativni element u vreme praznika?
Volim sitne dekoracije na neočekivanim mestima u kući, na primer u kupatilu. Obožavam lampice. Godinama nisam umela da rešim problem koji sam imala jer mi je žao da kupujem isečeno stablo (mada neuporedivo miriše), a nikako ne mogu da prihvatim veštačke jelke. Sada donosimo iz šume par većih grana koje stavljam u veliku vazu koja stoji na podu i dekorišem ih kao jelku. Baš volim to rešenje, i taj mali ritual odlaska u šumu po grane.

iDeco je platforma koja ostavlja prostora da se neprestano usavršava i širi, kakvi su vam dalji planovi?
Jao, Maru i mene ako ostaviš zajedno na pola sata – eto planova i biznis ideja za sledećih sto godina. Ložimo se baš na celu priču i ideja imamo napretek. Ali mislim da su strategija i realno širenje biznisa vrlo važna stvar, pa se trudimo da se obuzdamo J i sve radimo vrlo planski i promišljeno. Biće novih kurseva, novih formata kurseva, širenja na nova tržišta, a u planu su i neke sasvim nove stvari, o kojima ne bih još dok ne budemo sasvim sigurne u realizaciju.

Bez čega kuća nije dom?
Nije mi teško da izreknem opšte mesto pošto verujem u njega . Bez ljubavi, to je mislim univerzalna stvar. A što se mene lično tiče, još i bez smeha i veselja, i što lepših predmeta i interesantnih rešenja koja odražavaju lični stil (drvim dosta o tome na iDeco kursevima J). Jako se trudim da u svoj dom u fizičkom i duhovnom smislu unesem ono što želim da bude tu, i što želim sama da dobijam u njem

The post Lucija Adamović: Kuća nije dom bez ljubavi, lepih predmeta i interesantnih rešenja appeared first on 42 magazin.