Pomišljate da uzmete ljubimca? Niste baš za kucu, nemate prostor. Niste tip koji voli mačke jer odvajkada se zna da postoje ljudi mačke i ljudi psi i malo ređe mešavina oba? Vidi te zeke, pa to je idealan ljubimac, mali, sladak, ne radi ništa, nije zahtevan, možda malo smrducka, ždere kupusić i šargarepu, mazi se i ne morate kod veterinara stalno?

Morate biti svesni da kunići imaju svoj karakter. Nikad nećete moći da znate da li će vaš ljubimac biti maza ili mrgud koji baš i nije za mnogo maženja

Moram da vas razočaram. Zeka je ljubimac oko kog je ispleteno najviše mitova i zabluda, a ja, kao ponosni zekovlasnik gospodina od dve i po godine, dajem sebi za pravo da vas ponešto obavestim pre nego što rešite da uzmete zeku. Napominjem da nisam stručnjak ni veterinar i da uvek, uvek treba da konsultujete veterinara od poverenja ukoliko imate neku nedoumicu.

Zato ću napisati šta bih ja volela da mi je neko rekao pre nego što sam dobila zeku.

1 „Jao, kako je sladak! Je l’ smrdi?“
Zamislite sada da nasred kuće (obično za to imamo odvojenu prostoriju, popularno se zove – ve-ce, toalet ili klonja) imate mesto na kom obavljate tu čuvenu fiziološku potrebu. Jeste li? Dobro. Sad zamislite da tu potrebu i morate da obavljate, kao što, je li, morate. Jeste li? Dobro. Sad zamislite da vodokotlić ne radi i da nemate dasku. Jeste li zamislili? Dobro. Sad zamislite da nekoliko dana imate problem, nema majstora i nemate novca da kupite novi. Postoji li mogućnost da će se malo nešto osećati na miris koji nije baš poslednji Šanel?
Zeke mirišu na bebe, na čisto. To su životinje koje se peru kao mace, samo još više. Oni nikada, nikada ne smrde osim ako – 1) ne čistite kavez, odnosno mesto na kom obavljaju nuždu. 2) malo se uprljaju jer imaju veliko krzno.

2 „Vidi šta sam ti donela da ručkaš, kupus i šargarepu!“
Ishrana zečeva i njihov digestivni trakt najosetljiviji su deo ovih krznenih bića. Ako se to zapusti, velike su šanse da se zeka razboli. Dakle, ključno je paziti na ishranu kunića i biti svestan da postoji mnogo mitova, kao i nekih finesa za koje niste imali predstavu, jer se ne očekuje od svakog vlasnika da se prethodno bavio digestivnim traktom kunića. Jasno.
Gotovo 90 odsto ishrane kunića treba da bude sveže i zdravo seno. Ostatak se sastoji od granula (dobro proverenih) i povrća i voća. Voće spada u kategoriju poslastica, što znači da zeki nije nasušno, ali je dobro povremeno ubaciti pokoju voćku. Ali nikada mu nećete dati ceo dan da jede šargarepe. Zašto? Poznato je da su šargarepe pune šećera, a budući da zekani imaju tendenciju da se prejedaju i obožavaju šargarepu, postoji mogućnost da dobiju dijabetes. A kupus? To je u svim crtanim filmovima. Veća količina kupusa im, recimo, nadima stomak.

3 „Evo, zekane, jednog kaveza!“
„Šta? Ti, dvonožna, misliš da ja želim da budem u kavezu za ptice? Da li si ti svesna da je meni potreban prostor?! Moram negde da uradim ONE stvari. A radim dosta tih stvari, pa mi je potrebno i dosta prostora. Isto tako volim i da legnem. Kad kažem legnem – mislim da ispružim sve što može da se ispruži. Volim i da poskočim. Misliš li ti da u kavezu za ptice, tačnije bebe ptice to mogu?“
Obezbedite zeki kavez koji je dovoljno veliki da može jednom da potrči i okrene se. Njima je prostor neophodan. Ukoliko rešite da zeka bude slobodnjak, bez kaveza, napravite mu poseban prostor, a on će to već sam pospremiti. Da, zečevi to rade i beskrajno je simpatično.

Zeke mirišu na bebe, na čisto. To su životinje koje se peru kao mace, samo još više. Oni nikada, nikada ne smrde 

4 „Dođi, zekane, da te podignem… za uši!“
„Ova dvonožna je poludela! Daj nju da podignem za noge, pa da vidi kako bi joj bilo! To mi nije nimalo prijatno. Malo me i boli, a i ne sviđa mi se.“
Zeke se ne dižu za uši. Nikada. Kunići, generalno, ne vole da ih ljudi nosaju. Kada je potrebno podići ga, to se radi pažljivo, posebno kad su maleni. Podižu se tako da se osećaju sigurno i da im šapice budu okrenute prema vašem telu. Oni su prirodni plen i vole uvek da osećaju sigurnost. Stabilnost na šapicama jedan je od znakova sigurnosti.

5 „Možda da kupim detetu zeku. Baš su slatki!“
Ne znam kako da naglasim koliki je ovde oprez neophodan. Ljudi često posegnu za tim da detetu kupe slatku životinju. To je, naravno, u redu. Ali treba biti svestan da je to živo biće, i to veoma kompleksno, i da je potrebno da u tome i roditelj deteta maksimalno učestvuje i edukuje se. Zec se ne baca kad se izgustira. Isto tako morate biti svesni da kunići imaju svoj karakter. Nikad nećete moći da znate da li će vaš ljubimac biti maza ili mrgud koji baš i nije za mnogo maženja.

[See image gallery at 42magazin.rs]

6 „To je samo zec, šta tu ima da se brine“
Kod ovih krznenih bića zdravlje je krucijalno. Morate paziti na sitne signale. Kad kažem sitne – zaista to i mislim. Dakle, nikako se ne smeju shvatati zdravo za gotovo, već ozbiljno i s posvećenošću, kao uostalom i sve životinjice. Velika briga je imperativ, ali opet – ne znači to da ćete živeti u stalnom grču (osim ako niste teži oblik paničara, kao ja).

Zeka je ljubimac oko kog je ispleteno najviše mitova i zabluda, a ja, kao ponosni zekovlasnik gospodina od dve i po godine, dajem sebi za pravo da vas ponešto obavestim

Zapravo, da bih pokrila sve što sam naučila, morala bih iskoristiti sav digitalni prostor, ali to ću ostaviti za drugi deo. Zasada znajte još i ovo: radije zeca udomite nego da ga kupite. Takođe, ako imate kunića ili planirate da ga nabavite, učlanite se u ovu grupu.

U njoj su iskusni vlasnici kunića, kao i veterinari i sve dobri ljudi iz cele bivše Jugoslavije. Mnogo puta su mi pomogli i tamo sam najkorisnije savete napabirčila. Sve fotografije u ovom članku pripadaju upravo zekanima iz te grupe. Dakle, gledajte i divite se ovim beskrajno šarmantnim, ušatim, tvrdoglavim, stalno gladnim i maznim stvorenjima. I nemojte se uplašiti kad se izvrnu na stranu, to im je prirodni skok i let u san.

The post Šta sve treba da znate pre nego što u kuću dovedete ZECA? appeared first on 42 magazin.

Jedan tipičan dan triatlonke svakako je drugačiji od dana drugih ljudi. Možda i ne koliko u treningu ili ishrani koliko u mentalnoj snazi i volji. Vida Medić (26) jedna je od tih devojaka – tačnije, naša najbolja triatlonka i vicešampionka Balkana koja se takmiči na evropskom i svetskom nivou kao članica reprezentacije. Ona, ipak, tvrdi da nema ništa spektakularno u danu jedne triatlonke, osim „rezultata treninga, tih malih pomaka svakog dana od kojih se gradi uspeh“. Pored sporta, Vidina pasija i ljubav je i slikarstvo, s obzirom na to da ga je diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Nedavno je osvojila prvo mesto u ukupnoj konkurenciji na 25. pančevačkom triatlonu i to je Vidi ujedno bio i deo priprema za predstojeći Svetski kup u Mađarskoj. Kako kaže, ova trka bila je kako fizička, tako i mentalna priprema za kvalifikacione trke za Olimpijske igre u Tokiju.

Vido, kako izgleda prosečan dan jedne triatlonke?
Sve sportistkinje, pa i triatlonke, ustaju u svitanje kako bi svoj prvi trening obavile što ranije. Ja ustajem rano, ali ne zbog treninga, nego zbog svojih ušatih drugara. Dan mi počinje šetnjom sa moja tri psa, potom doručak i onda akcija. Moj jutarnji trening je najčešće plivanje, posle kog nastupa maratonski obrok. Nakon iscrpljujuća četiri kilometra plivanja obrok koji često jedem jeste kombinacija slatkog krompira, krompira, cvekle, nekih mahunarki i mnogo brokolija. Neizbežna pratnja je ogromna salata koja nekima može da posluži kao ceo obrok. Ne bi se reklo, ali ja jedem mnogo. Posle teškog jutarnjeg treninga i obilnog obroka moje telo čezne za snom, ali iz iskustva sam shvatila da to lose utiče na moj sledeći trening. Umesto da spavam vreme oporavka provedem čitajući knjigu ili mazeći se sa mojim macama jer one me najbolje odmaraju, tačnije leče me. Moj najbolji partner u izležavanju je slepi mačak Miško. Drugi trening vožnje bicikla ili trčanja provedem u potpunom fokusu na ono što je zadatak treninga, određene brojke koje moraju da se ispoštuju i onda opet hrana i spavanje. Nema ništa spektakularno u danu jedne sportistkinje, osim rezultata treninga, tih malih pomaka svakog dana od kojih se gradi uspeh.

A najlepše od svega je što pobednica ili pobednik jeste svako ko završi trku. Nije ništa nadljudski i svaka osoba koja je dovoljno odlučna može postići to, kao i sve ostalo…

Zašto si se odlučila baš za treniranje triatlona?
Slikala sam ceo život i tu nije bilo mesta za sport. Odrastanje na selu i priroda bili su moj sport. Tek po završetku fakulteta odlučila sam da se posvetim sportu, postavljajući sebi najviše ciljeve. Moj cilj bio je odlazak na Olimpijske igre, samo nisam znala u kom sportu. Triatlon spaja tri zahtevna sporta, plivanje, biciklizam i trčanje u jedan još zahtevniji, a to je za mene bio izazov.

Da li si se susretala sa krizama u toku takmičenja? Koliko su bile intenzivne i na koji način si ih prebrodila?
Krize su sastavni deo takmičenja i treninga. Na treningu se pripremam da što bolje i brže prevaziđem neku kriznu situaciju. Na trkama fizičke krize poput „sve me boli, pukla mi je guma, hladno je, toplo je“ često su praćene psihičkim krizama koje nas poraze češće od fizičkih. U tim trenucima trudim se da ostanem fokusirana na cilj trke, da se podsećam zašto to radim i koliko vredno radim da bih bila tu gde jesam. Ako nemam dovoljno motivacije u sebi, potražiću je spolja u publici, u dragim ljudima koji su došli da me bodre i u mojoj Berti i Hani.

Šta te motiviše u sportu, a šta u životu?
Motivišu me moja Berta i Hana. Berta je moja bivša trening partnerka, a Hana sadašnja. Berta je kuca koju je moj momak Kristijan spasao iz snega pored puta dok je ležala pored svog zgaženog drugara. Ona je mešanka divlje krvi i obožavala je sa mnom da ide u razne akcije, trčanja, kupanja… Nakon nekog vremena Berta više nije mogla da me prati, ali se trudila svim snagama. Ubrzo smo otkrili da ima rak pluća i brzo je umrla. Za mene je Berta motivacija jer je u takvom stanju trčala i trčala, znala je da živi i nikad nije odustajala. A Hana je tronoga keruša koja trči kao da ima šest nogu. Kad odredi svoj cilj, za nju ne postoji prepreka koju ne može preskočiti, to je uporno i tvrdoglavo stvorenje. Ja želim da budem kao one, moje heroine.

☀️☀️☀️ – #sport #running #tri #triathlon #fun #love #lovetorun #workout #cycling #swim #swimbikerun #girl #girlpower #happy #veganathlete #plantbased #training #vegangirl #poweredbyplants #fit #fitness #lifestyle #body #healthybody #healthyming #ironman #ironwoman #adventure #strength #rawvegan

A post shared by Vida Medic (@vidakida) on Jun 13, 2018 at 11:10am PDT

Da li možeš da nam približiš težinu izazova takmičenja u triatlonu poredeći sa nekim iskustvom sa kojim se većina ljudi susrela?
Triatlonom može da se bavi svako, to nije sport samo za čelične ljude, čak naprotiv. Lepota triatlona je u tome što okuplja rekreativce i profesionalce, kao retko koji sport. A najlepše od svega je što pobednica ili pobednik jeste svako ko završi trku. Nije ništa nadljudski i svaka osoba koja je dovoljno odlučna može postići to, kao i sve ostalo…

Šta najviše voliš u vezi sa triatlonom?
Najviše volim raznolikost. Kad bih trenirala smo jedan sport, bilo bi mi dosadno. Potrebno je da budemo svestrani u svakom pogledu, misaonom, obrazovnom, sportskom… Treba da negujemo razne veštine, da budemo kamen i voda u isto vreme.

Moj cilj bio je odlazak na Olimpijske igre, samo nisam znala u kom sportu. Triatlon spaja tri zahtevna sporta, plivanje, biciklizam i trčanje u jedan još zahtevniji, a to je za mene bio izazov

Vodiš i blog vidakida.com na kom objavljuješ fotografije veganske hrane, životinja, putovanja...
Triatlon mi nije ostavio mnogo mesta za slikanje, a kako je slikarstvo moja prva ljubav, morala sam da ostanem u nekom kontaktu sa bojama i oblicima, pa je fotografija postala dodirna tačka. Blog je bio dobar način da nastale fotografije nađu mesto van hard diska i da doprinesu pričama koje pišem. Želim da podelim sa ljudima svoja razmišljanja, ideje, stavove i ono čime se bavim, a društvene mreže su previše površne za tako nešto. Želim da ljudi koji posete moj online prostor budu inspirisani da stvaraju, da se kreći i da misle široko i daleko… Blog sam pokrenula pre nekoliko meseci i interesantnih priča će tek biti. Ono što je mnoge interesovalo jeste detaljna priča o mom sportskom početku koji uskoro stiže na blog.

The post Vida Medić: Treba da negujemo razne veštine, da budemo kamen i voda u isto vreme appeared first on 42 magazin.