Čim grane sunce i veže se nekoliko lepih dana zaredom, svi želimo da neprestano budemo napolju. A kako biti istovremeno unutra i napolju a ne biti na terasi? Sledeći nivo jeste provoditi vreme na krovu, pod uslovom da je ravan. Ovaj deo na vrhu zgrade ili kuće jedan je od najprivlačnijih kako nama da u njemu uživamo u pogledu na ceo grad, jednako je zanimljiv i arhitektama. Izazov da od ovog prostora naprave onaj sa wow efektom nije uvek lak zadatak, zato smo prelistali internet i pronašli najupečatljivije primere krovnog prostora koje su arhitekte uspešno rešile. Ovo je TOP 10:

Ako želite da napravite park, vrt ili urbani mini-trg, možete se ugledati na ovaj primer.

Kuća u Nha Trangu; Foto: Hiroyuki Oki; Dizajn: ICADA+VTN Architects

Naravno, bazen je prvo na šta smo i mi pomislili!

Stan u Tel Avivu; Foto: Amit Geron; Dizajn: Pitsou Kedem Architects

Ukoliko vam uslovi dozvoljavaju, u prevodu sve komšije se sa tim slože, možete se baciti na nadogradnju i napraviti stan na vrhu zgrade.

Foto: Bruce Damonte; Dizan: WORKac

Dnevni boravak nije rezervisan samo za unutrašnji prostor. Treba vam kauč, stočić i mini-kuhinja u ćošku.

Foto: Nico Arellano; Dizajn: Bostudio Architects

Za adrenalinski doživljaj krovnog prostora odaberite stakleni pod.

Kuća Feldbalz; Foto: Bruno Helbling; Dizajn: Gus Wusteimann Architects

Ili napravite igralište za decu…

OB obdanište; Studio Bauhaus; Foto: Ryuji Inoue; Dizajn: HIBINOSEKKEI Youji no Shiro

Ko kaže da su livade i zelenilo rezervisani samo za prizemlje, evo poljane na krovu.

Muzej Moesgaard; Foto: Jens Lindhe; Dizajn: Henning Larsen Architects

Inspirišite se komunizmom i eto betonskog krova.

Kroz privatne kuće; Foto: Sergio Pirrone; Dizajn: BCHO Architects

Naravno, niko ne kaže da to mora da bude jedan nivo – bazen na jednom nivou, na drugom  boravak za sedenje, što da ne.

Privatna kuća, Foto: DW5/Bernard Khoury; Dizajn: DW5/Bernard Khoury

I za kraj favorit – drvena koliba na vrhu zgrade! Nije vam potreban stan unutar zgrade, sami možete sagraditi mini-dom na krovu.

Kućica; Foto: Rafael Gamo; Dizajn: Big City/Office of Architects

The post Top 10 inovativnih prostora na krovu appeared first on 42 magazin.

Na severnoj strani ostrva Vlilend u Holandiji sagrađeno je oko 200 vikend-kuća u periodu između tridesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Većina kuća je naravno privatno vlasništvo i sve su sagrađene po slobodnom nahođenu jer je bilo prostora za takav izbor. No, onda su se stvari promenile i propisima je zabranjena izgradnju novih objekata.

Dakle, šta je do tada napravljeno – to je sve što ostaje, nema dodavanja jer tako novi zakon nalaže. Lokalna politika usmerena je na održavanje postojećeg prirodnog stanja ove oblasti, pa su kuće na njemu zamišljene kao mali objekti u otvorenom pejzažu i bez ograde oko privatnih nekretnina.

I dok se trećina kuće ne vidi spolja, prizemlje ostaje prilično otvoreno jer je taj prostor okružen staklenim prozorima i pruža panoramski pogled na okolni pejzaž

Planovi zoniranja ne pružaju stvarne mogućnosti za proširenje postojećih kuća, tako ni oni koji već imaju nekretninu nemaju opciju da je uvećavaju. Međutim, deo tih kuća ne zadovoljava trenutne zahteve, pa je tako rušenje i izgradnja novih objekata najracionalnija opcija. I to je bila i sudbina ove kuće koja je sagrađena 70-ih godina, a srušena 2016.

Pre nekoliko meseci na ovom mestu nastala je nova, komforna i moderna vikend-kuća namenjena velikoj porodici, njihovim prijateljima i rođacima. Iako se nalazi na vrhu peščane dine, kuća se stapa sa okruženjem i pruža neverovatan pogled na holandsko ostrvo Vlilend.

Dovoljno je da samo bacite pogled na ovo mesto i pretpostavite da su vlasnici od arhitekata naručili malu, slatku kuću, no nije bilo tako, naprotiv. Njihov zahtev bio je da kuća primarno bude prostrana i praktična, a ne na prvom mestu lepa, kako bi mogla da odgovori njihovim potrebama. Shodno tome projektni zadatak postavljen je kao kuća za odmor u kojoj su pejzaž, enterijer i eksterijer optimalno povezani.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Glavna karakteristika objekta koja skreće pažnju na prvi pogled jeste visok krov. Ovaj neujednačen krov uklapa se po formi sa okolinom, a kolorit je odabran na osnovu vremenskih uslova koje diktira klima ostrva.

Ako zavirite ispod krova, tu su tri nivoa: u potkrovlju i podrumu nalaze se spavaće sobe i kupatila, dok je između njih prostran dnevni boravak i natkrivena terasa.

Kao deo podruma koji zalazi u peščane dine je i prekriven spoljni prostor sa ulazom. Dnevno svetlo stiže do spavaćih soba upravo preko ovog prostora, dok za prolaznike podrumski prostor ostaje potpuno skriven. I dok se trećina kuće ne vidi spolja, prizemlje ostaje prilično otvoreno jer je taj prostor okružen staklenim prozorima i pruža panoramski pogled na okolni pejzaž.

Nakon što je završena izgradnja kuće, kako arhitekte kažu, vreme je za finalni deo projekta, a to je proces kada vremenski uslovi uspostavljaju neprekidnu vezu između kuće i pejzaža i tek tada novi i tek postavljeni materijali dobijaju svoju pravu verziju, dok kuća vizuelno postaje deo prirodnog okruženja, a ne neki objekat koji odskače.

Dizajn: Borren Staalenhoef Architecten BV bna
Fotografije: Pieter Kers

The post Jedna od 200 kuća na ostrvu Vlilend appeared first on 42 magazin.

Foto: Andres Garcia Lachner

Svi znamo da je zdrav način života, vreme u prirodi i vežbanje dobro za naše zdravlje u svakom smislu – kako izgledamo i kako se osećamo. Ono što takođe svi znamo jeste da nije lako držati se pravila zdravog života, a još teže je ako to zahteva da se odreknemo svega što nam 21. vek donosi. Sav komfor današnjeg trenutka teško bismo menjali za vreme provedeno u prirodi – na duže teže, nakratko odmah! A to odmah je upravo zato što nam je neophodan restart od svakodnevice. Sve ovo znaju arhitekte koji stoje iza ovog projekta i sve su to uzeli u obzir!

Foto: Andres Garcia Lachner

Tako je arhitektonski Studio Saxe sagradio hotel i joga studio u svom prirodnom okruženju – tropskom pejzažu Kostarike. Ovaj hotel nije samo još jedan eko-projekat već zdanje koje se  bez greške uklapa u savremen dizajn, ali njegova održivost i rad lokalnih zanatlija čine ga drugačijim. Ovaj kontrastni spoj objedinjuje savremeno i tradicionalno, pa je rezultat prirodno okruženje koje arhitektura samo zaokružuje.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Nasara je sada destinacija koju posećuju ljudi iz svih delova sveta u potrazi za kvalitetnijim načinom života koji će uticati na njihovo zdravlje, a tu su i wellness i sufring. Tako su vlasnici hotela Nalu-Nosara Nomel i Mariya Libid želeli da sam dizajn njihovog hotela reflektuje stav njihovih gostiju i to je bio jedini zahtev arhitektama. Da su oni uspešno realizovali ovaj zadatak, govori i to da je joga studio za jako kratko vreme postao neverovatno popularno mesto za vežbanje u gradu. On je zamišljen kao  multidisciplinarni prostor za vežbanje i smešten je usred vegetacije koja ga okružuje sa svih strana i stvara jedinstven osećaj relaksacije, pa imate osećaj da vežbate u džungli.

Foto: Andres Garcia Lachner

Ono što je specifično za hotel jeste što je gostima omogućeno da borave u individualnim paviljonima umesto u sobama, a svaki od njih je nekoliko minuta šetnje od mora. Da ovo ne liči na tradicionalni hotel, vidi se već na prvi pogled, a to je bila i početna zamisao arhitekte – da stvori prijatan prostor sa izbalansiranom dozom privatnog i javnog u kome će gosti boraviti.

Kada je reč o materijalima, u skladu sa celim projektom eko-momenat ni ovde ne izostaje, pa je tako krov napravljen od recikliranog drveta za koji su svoj doprinos dale lokalne zanatlije, iako se to na prvi pogled ne vidi jer je završni utisak moderna forma dizajna.

Ovaj kontrastni spoj objedinjuje savremeno i tradicionalno, pa je rezultat prirodno okruženje koje arhitektura samo zaokružuje

‒ Naš projekat Nalu predstavlja jednostavnu, modernu, tropsku arhitekturu. Za kratko vreme ovo mesto postalo je omiljeno u gradu, što samo pokazuje iskrenu želju ljudi da borave u prostorima koji će ih približiti prirodi, ali bez kompromisa kada je reč o potrebama savremenog života – rekao nam je arhitekta Benjamin Gracia Saxe, koji se već godinama bavi istraživanjem prirodnog okruženja kroz arhitektonsku prizmu.

Ovaj projekat samoodrživog dizajna dobio je mnoge internacionalne nagrade, a multidiscplinarni tim koji je radio na njemu čine arhitekte, tehnolozi i zanatlije.

Foto: Andres Garcia Lachner

Početna ideja jedinstvenog tima bila je da zgrade moraju biti u konekciji sa svojim okruženjem, a bilo da je reč o tropskom raju ili betonskoj džungli, ovaj arhitektonski studio drži se globalnog stava kako bi rešio lokalne probleme, što je pokazao ovim projektom.

Foto galerija

Dizajn: Studio Saxe
Fotografije: Andres Garcia Lachner 

The post Eko-hotel koji spaja arhitekturu, jogu i džunglu appeared first on 42 magazin.