Bila je feministkinja, veoma osetljiva na opresiju, te su u centru njenih filmova gotovo uvek žene – kao kontrateža tadašnjoj sceni u kojoj su one uvek dobijale sporedne uloge. U intervjuu iz 1975. godine, koji je objavljen u magazinu French, rekla je da, iako nema koleginicu rediteljku s kojom bi mogla da diskutuje ili sarađuje, kolege je poprilično podržavaju, mada, u isto vreme, svojim filmovima retko dele ženski pogled na svet.

Vardina filmografija proteže se od debi ostvarenja La Pinte Courte (1955), pa sve do dokumentarca nominovanog za Oskara – Faces Places (2017)

U međuvremenu (a to međuvreme broji čak 62 godine) ova talentovana i vredna žena stvorila je preko dvadeset dugometražnih filmova i čak dvadeset i dva kratkometražna filma, a pored svega toga radila je i televizijsku produkciju.

Smislila je termin za filmove koje pravi – cinécriture, kako bi bolje ilustrovala svoje jedinstvene tehnike pripovedanja. Za razliku od mnogih kolega reditelja, Varda u početku nije uopšte bila zagrejana za film kao medij. Umesto toga, maštala je, insiprišući se literaturom, muzikom, umetnošću, fotografijama, a pre svega stvarnim životom. O glavnim protagonistima u svojim filmovima rekla je: „Volim da snimam ljude onakvim kakvi istinski jesu. Želim da pričam priče o ljudima koje dosada nismo poznavali.“ Često je angažovala naturščike, kako bi njihove reakcije dale dozu hiperrealzima scenama.

Alasdair McLellan fotografisao je Agnes za naslovnu stranu The Gentlewoman magazina

Tendencija ka otkrivanju, provokaciji i pokušajima da razume društvo i čovečanstvo jasno se vidi kroz njeno stvaralaštvo, ipak rediteljka se opredelila da ne komunicira jednim konkretnim žanrom ili stilom u pripovedanju. Njeni filmovi su sasvim različiti – pozivaju na samoispitivanje, neki su duboko lični, dok su tu i oni inspirisani istorijskim referencama, empatični i nestašni.

Upravo svojim bogatim i raznolikim ostvarenjima uticala je na mnoge savremene žene – spisateljice, rediteljke ili glumice. Greta Gerwig, Miranda July i Lena Dunham, između ostalih, navode Vardu kao inspiraciju za sve što su stvorile.

View this post on Instagram

She was the filmmaker of my life. Kung Fu Master was the movie that propelled me to make Me and You and Everyone We Know and her life was the one that most inspired me — married to another director, having children but always her weird self and always making things that were actual, spirit-filled art, not movies in the boring sense. This isn’t very well written and I am tearful. It was incredibly sweet and meaningful to me that our lives overlapped at the end. That I got to sit in her home in Paris and eat the food she made, that my child jumped on her grandchildren’s trampoline here in LA, that she wrote funny things on my videos, calling me a kook, as if she weren’t one. The whole time I was making this new movie I thought “I can’t wait to show it to Agnes.” It’s a small, selfish thought, but these are the things that help one through the long process. Just to not feel alone. I am indebted to you and forever grateful. Ok, goodbye. You did so good. Thank you. * * photo by @dianawpicasso who was with us that day.

A post shared by Miranda July (@mirandajuly) on Mar 29, 2019 at 9:03am PDT

Iako vas pozivamo da napravite filmski maraton i odgledate SVE njene filmove, izdvojili smo pet (i jedan bonus) nama omiljenih naslova kroz koje je francuska kinematografija, konačno, otkrila ženu u sebi. U čast Agnès Vardi, želimo da bezrezervno uronite u njeno filmsko stvaralaštvo.

Cléo From 5 to 7 (1962)

Ovo je Vardin drugi, a možda i najpoznatiji film. Govori o Cléo, francuskoj pop zvezdi, koja zbunjeno luta ulicama Pariza čekajući rezultate biopsije. Ona isprobava šešire, menja ljubavnike i živi jedan egocentrični lifestyle, folirajući se da se ništa ne događa. Ovim filmom Varda elokventno hvata Pariz šezdesetih godina pričom o egzistencijalnog krizi kroz koju prolazi jedna slavna ličnost.

U filmu se pojavljuju Jean-Luc Godard i Anna Karina, a muzičku podlogu radio je veliki Michel Legrand (koji je takođe umro početkom ove godine).

Le Bonheur (1965)

Mada je oženjen dobronamernom i lepom Terezon (Claire Drouot), Francois  (Jean-Claude Drouot) upušta se u aferu sa zgodnom poštarkom. Ovo je ujedno jedan od najlepših, ali i najprovokativnijih Vardinih filmova. Kadrovi poljubljeni suncem, puni prelepih zelenih pejzaža i s kostimima živahnog kolorita zapravo proučavaju ideje o vernosti i sreći u modernom, sebičnom svetu.

Vagabond (1984)

Počevši od smrti protagoniste, film Vagabond je mučna, konfrontirajuća priča u kojoj glumi Sandrine Bonnaire – jedna od najharizmatičnijih glumica francuskog filma. U Vagabondu ona je a beskućnica Mona, muškobanjasta, buntovna i neuhvatljiva. Varda je u svojim filmovima često koristila naturščike kako bi oni izgledali što realističnije, a u ovom ostvarenju to se posebno primećuje. Njenim umećem pripovedanja i upravo uz reakcije naturščika, stvorila je mračnu i turobnu atmosferu iz koje je teško pobeći.

Ovim filmom Varda je osvojila Zlatnog lava na Filmskom festivala u Veneciji 1985. godine, dok je Bonnaire dobila nagradu za najbolju glumicu.

Kung Fu Master! i  Jane B. Par Agnès V. (1988)

Ovo je jedan tako francuski film! Sredovečna domaćica Mary Jane (Jane Birkin) zaljubljuje se u Juliena, druga njene ćerke tinejdžerke. Prave ćerke Jane Birkin, Charlotte Gainsbourg i Lou Doillon u ovom filmu glume njene fiktivne ćerke.

Šokantna premisa na kojoj se zasniva priča, ljubav između žene i tinejdžera, krije i neke neočekivano dirljive trenutke, uključujući metakomentar na starenje Jane Birkin – ultimativne It devojke šezdesetih.

Ovaj senzibilitet Varda prenosi u dokumentarac Jane B. Par Agnès V., gde Birkin, kroz različite fantastične uloge, zapravo komentariše realan strah od starenja.

Skupljačice i ja (2000)

Dokumentarni film Skupljačice i ja inspirisan je uljem na platnu nazvanom Skupljačice (The Gleaners) slikara Jean-Françoisa Milleta.

Slika je nastala 1857. godine i na njoj vidimo radnice sa sela kako skupljaju žito na polju. Filmom je Varda poželela da skrene pažnju na savremene radnice, žene čiji se rad najčešće zaboravlja i zanemaruje.

Ovaj dokumentarac je ujedno jedna lična priča, ali i eksplicitna društvena kritika prezentovana kroz kinematografsko oko.

The post Oda Agnès Vardi, moćnom ženskom glasu francuskog novog talasa appeared first on 42 magazin.

Izraz la nouvelle vague nosi sa sobom osećanja nostalgije, bunta, specifičnog umetničkog prosedea, veštog kadriranja malom, ručnom kamerom. Tu su i filozofski ili pak pseudofilozofski dijalozi, specifičan humor i vazda lepi ljudi. Pruge, mantili, odvažni ajlajner, večito upaljena cigareta, specifični narativ, čuvene replike koje su dobile status iconic quotes, kao i muškarci koji šmekerski puše cigaretu, a žene koje plene senzualnošću i umetnički oslikanom energijom – sve su to mikroelementi francuskog novog talasa.
Novi francuski talas podrazumevao je prekid sa dotadašnjim načinom montaže filma, a uvođenje pokretne kamere donelo je draž autentičnom umetničkom izrazu, budući da je to krik generacije francuskih umetnika.

Francuzi zaista imaju ormar samo za pruge u svim varijacijama

Za prve filmove novog talasa smatraju se kratki filmovi Trifoa (François Truffaut) i ostvarenje The Mischief Makers. Ali možda najveći odjek stvara Godar (Jean-Luc Godard), koji u čuvenom Breathless sažima sve elemente novog talasa. Pored naročitog metajezika kojim ovaj filmski narativ komunicira, u zaveštanje nam je ostavio naročitu auru likova, odnosno glumaca koji danas predstavljaju stilske ikone.

Šta tačno odlikuje stil ovih likova?

Stil prvenstveno čine harizma i izgrađeni dinamizam likova, a iz toga dalje proizlazi ono što nam se, je li, vizuelno dopada. No, neka fotografije prve progovore, a ja ću im samo malo dati ton.
Moram se ograditi. Želela sam da bude hronološki, ali sam konstantnim premetanjem pobednika i brojeva shvatila da je to, bar meni, malo moguće. Dakle, brojevi su tu kao orijentir, a ne vrednosno.

8 Žan-Pol Belmondo (Jean-Paul Belmondo)

Paradigma antiheroja, a možda i heroja oličena je u toj cigareti koju Belmondo puši, pa – gde god može i ne može. Njegov stil upisan je prvenstveno u harizmi i estetici ne-tako-lepog. On predstavlja definiciju kako se oblačiti kao Francuz, a ponosni je naslednik Bogarta. Šeširi, cigareta, odela, trenč i stav – to su recepti da budete zanosni belmondovac.

Filmovi: Breathless, Pierot Le Fou

7 Žana Moro (Jeanne Moreau)

Šarmantna glumica preminula je 2017. godine, ali je u amanet ostavila svežinu stila, diskretni šarm buržoazije. Ona se proslavila u francuskom novom talasu i zahvaljujući ljupkosti i savršenoj dikciji privukla je i Bunjuela i Orsona Velsa. Ključni elementi njenog stila: jednostavni krojevi sa dugmićima, možda idealna da ponese čuveni Chanel kostim od tvida.

Filmovi: Jules et Jim

6 Bul Oži (Bulle Ogier)

Možda nije toliko popularna kao Bardo ili Žana Moro, ali je najuže vezana za svet stila. Naime, glumica je, pre nego što je uplivala u čarobni svet francuskog novog talasa, radila u modnoj kući Coco Chanel. Osnove njenog stila: all black everything, manje je više, trenč i povremeni ekscentrični izleti koji ruše militantnost crne.

Filmovi: L’Amour Fou, La Navire Night

5Alen Delon (Alain Delon)

Definitivno brandovac ili dinovac u stavu. Njegov stav je nešto drugačijeg kova od Belmondovog. Dok je Belmondo nonšalantni mag, Delon je samodovoljni čarobnjak. Ključni elementi: OSMEH, bez bojazni da upadnemo u kliše, osmeh je definitivno adut broj jedan. Međutim, punu estetiku čine i razbarušena frizura, vuneni džemperi i poneka bomber jakna.

Filmovi: Nouvelle Vague

4 Katrin Denev (Catherine Deneuve)

Ledena kraljica francuske kinematografije. Epitet „ledena“ ne vezuje se za umetničku ili erotsku frigidnost, već za jedan naročiti stav, koji se odslikava i u njenom pogledu i široko razdvojenim trepavicama. Ona i danas predstavlja inspiraciju dizajnerima, pa iako to ne navedu eksplicitno, ko god je upućeniji moći će da izvuče duh njenog stila. Iv Sen Loran (Yves Saint Laurent) dizajnirao je kostime za Bunjuelovu (Luis Buñuel) Lepoticu dana (Belle de Jour). Tu je čuveni braon kožni trenč. Ono po čemu je čuvena, a što se nekoliko godina unazad vraća, jeste simpatična bela kragna, a uz to jednostavne štikle.

Filmovi: Belle de Jour, La sirene du Mississipi

3 Brižit Bardo (Brigitte Bardot)

Možda najzanosnija od svih dama novog talasa. Zahvaljujući istinski raskošnoj lepoti, ona, bez preterivanja, zrači seksepilom i kad je cela zakopčana i pokrivena. Međutim, specifičan je deo kože koji često voli da otkrije – ramena. Topići koji otkrivaju ramena akcentuju njenu urođenu ženstvenost. Ali šeširi… ah, ti šeširi. Bardo je umela vešto da barata modnom funkcijom šešira koja je svakom završenom looku onaj poslednji začin. Slamnati šeširi u plažnim kombinacijama, kaubojski šeširi u kaubojskim kombinacijama. Svi šeširi uvek. Međutim, činjenica je da nas – kad bismo zavirili u njen ormar – ne bi sačekala uniformisana odeća, već jedna naročita sklonost ka istraživanju. Od koktel haljina, preko džemperaka i kariranih suknjica, kožnih mantila, trenčova, kožnih kapa, slamnatih šešira. Ova francuska Venera volela je da se igra i to joj je dobro išlo!

Filmovi: Le Mepris

2 Džin Seberg (Jean Seberg)

Heroina piksi frizure iz Godarovog ostvarenja Do poslednjeg daha i danas inspiriše dizajnere. Estetika pariskog šika Sebergove leži u jednostavnosti, ravnijim krojevima i svedenijem odabiru komada. Dok je ostatkom zapadnog sveta vladala pomama za otkrivanjem, Džin Seberg je ostajala verna nonšalantnom i udobnom stilu, koji je na kraju zračio paradigmom ljupkosti. Ključni elementi: večno prugaste bluze, majice, sve, Francuzi zaista imaju ormar samo za pruge u svim varijacijama, sigurna sam; cigaret-pantalone i poneki muškobanjasti kroj; oversized džemperi, koktel haljinice, mačkaste naočari za sunce, minimalistički nakit. Sve to je začinjeno njenim osnovnim znakom raspoznavanja: pixieplavom kosom.

Filmovi: Breathless

1 Ana Karina (Anna Karina)

Paradigma francuskog novog talasa savršenih crta lica, večno suznih očiju sakrivenih ispod šiški. Prvim pojavljivanjem, nakon reklame, u Godarovom Le Petit Soldat, privukla je pažnju nevinim pogledom. Budući da je bio u pitanju crno-beli film, svet još nije mogao videti svu njenu čarobnu estetiku boja. Ponekad liči na kolaž Kandinskog, začinjen krasnim replikama. Ključni elementi: jarke boje, šeširi, kapice, kapetanske kape, ali završni potez kičicom bio bi njen čuveni winged eyeliner.

Filmovi: Le Petit Soldat, Vivre sa vie

U okvirima ovog metafilma rodile su se, sasvim jasno, izvesne estetske norme koje i danas istrajavaju, takoreći iznova se vraćaju. Kako se u filmu francuskog novog talasa stalno daju omaži klasicima u specifičnom filmskog narativu, tako i dizajneri često daju omaž stilskim ikonama ovog perioda. Uverena sam da će se reinkarnacije ove estetike stalno javljati, samo će biti usklađene. A ako vi želite da budete malo kao Belmondo ili Ana Karina, prošetajte do bakinog ormara ili dobrog second handa i uspećete da nađete komade, samo ne zaboravite da im date šlagvort harizmom.

The post Osam stilskih ikona francuskog novog talasa appeared first on 42 magazin.