Prva asocijacija na Podrgrađe, staro jezgro Petrovaradina, većini ljudi predstavlja njegova glavna ulica kojom se svakog leta šetaju do glavnog ulaza EXIT festivala. Podgrađe predstavlja jedan od najstarijih delova Novog Sada, odakle je i potekla njegova istorija. Nanizane zgrade austrougarske arhitekture čuvaju dušu ovog dela grada, kolokvijalno – Gradića. Sa ciljem održavanja tog duha i dalje živim, pokrenut je Festival uličnih svirača, tj. Gradić fest, koji se ovde održava svakog leta. Ekipa tog festivala nije se zaustavila samo na ovoj ideji, već je septembra prošle godine osnovala PROSTOR, multifunkcionalni kreativni centar koji u svojoj delatnosti spaja umetnike, fotografe, filmadžije, novinare, aktiviste i pre svega – inspirativne ljude. Od septembra 2018, kada je osnovan, u PROSTORU su realizovane brojne izložbe, filmske projekcije, debate, svirke, konferencije, a jedna od njegovih namena je i coworking. O tom mestu pričali smo sa njegovom PR menadžerkom Leom Kotlicom.

Kao prirodan, materijalizovan produžetak Festivala uličnih svirača – Gradić festa, PROSTOR svakako obogaćuje kulturnu i kreativnu ponudu Podgrađa kao jedini centar takve vrste u tom delu grada.
Upravo tako, kada smo pre četiri godine Festival premestili u Podgrađe Petrovaradinske tvrđave, odnosno u Gradić, shvatili smo da mu je potreban prostor koji će tokom cele godine zagovarati ideju budućnosti Gradića kao umetničkog, zanatskog kvarta i mesta koje bi bilo prohodno za njegove stanovnike. Kreativni centar PROSTOR teži da postane upravo to, mesto okupljanja građana Petrovaradina, ali i svih Novosađana, kako bi zapravo svi stanovnici grada počeli da se povezuju i identifikuju sa Gradićem kao nukleusom iz kog je Novi Sad i nastao. Trenutno u PROSTORU organizujemo čitav niz događaja koji imaju za cilj da osnaže, zabave i edukuju pre svega mlade, ali i sve ostale.

View this post on Instagram

🛋 Za jedinstven ambijent i kompletan enterijer PROSTORA zaslužan je tim mladih arhitekata iz Novog Sada @cherryway i @batak_karabatak iz @ephemera.collective ! Pogledaj galeriju fotografija čiji je autor Bojan Stojković @batak_karabatak i poseti nas u Beogradskoj 11, Petrovaradin! #PROSTOR #Beogradska11 #EphemeraCollective #Arhitektura #Enterijer

A post shared by PROSTOR (@prostorprostor) on Dec 6, 2018 at 3:03am PST

U PROSTORU se takođe nalazi i coworking deo. To zapravo govori o sve većoj potrebi za coworking prostorima u Novom Sadu.
U okviru kreativnog centra PROSTOR trenutno je aktivan i prvi dnevni Coworking PROSTOR. Naš koncept se dosta razlikuje od klasičnih coworking prostora jer kada dođete kod nas, nećete dobiti deo stola za kojim možete da radite već celokupan ugođaj, odnosno doživljaj. Enterijer PROSTORA je takav da imamo više različitih sedećih pozicija, pa možete da radite za radnim stolom, ali i u fotelji, na kauču, da popijete kraft kafu i probate kolače iz lokalne poslastičarnice.

Moglo bi se reći da smo pioniri u revitalizaciji kulturnog života u Gradiću

Nedavno ste pokrenuli program Za stolom sa… koji za cilj ima povezivanje ljudi i debate na različite teme.
Jedan od nama omiljenih programa je upravo Za stolom sa… koji je nastao iz ideje da se mladi lideri sličnih mišljenja povezuju sa eminentnim stručnjacima iz različitih oblasti u cilju razmene ideja i međusobnog umrežavanja. Program je koncipiran tako da desetak mladih sedi za stolom i večera sa domaćinom koji je uvek stručnjak svoje oblasti. U prvom ciklusu to su bile oblasti istraživačkog novinarstva, kada je domaćin bio glavni i odgovorni urednik KRIK-a Stevan Dojčinović, zatim pozorište, kada nas je posetila pozorišna rediteljka Minja Bogavac, i poslednja večera bila je u duhu aktivizma i preduzetništva, a na tu temu gosti su razgovarali sa inicijatorkom humanitarne akcije Kilometar kose Tamarom Kojić. Uskoro počinje i drugi ciklus večera i potrudićemo se da dovedemo stručnjake sa kojima inače ne biste imali priliku da sednete i u neformalnom okruženju razgovarate o svemu što vas interesuje. A to je zapravo i glavna karakteristika koja ovaj program odvaja od drugih, taj direktan neformalan razgovor koji je zatvorenog tipa. Samo odabrani ljudi ulaze u program i nije dozvoljeno nikakvo snimanje niti fotografisanje učesnika i domaćina. Samom scenografijom i postavkom stola stvaramo utisak kao da učesnici postaju deo nekog tajnog društva ili se nalaze na tajnoj večeri.

Koji su najveći izazovi sa kojima se kao organizacija i institucija suočavate?
Mislim da je naš najveći izazov upravo lokalitet u kojem smo smešteni. Taj izazov nije nužno loša stvar, u smislu da nas u isto vreme i inspiriše da radimo bolje, svesnije i da u tome ne budemo sami, te da se uvek konsultujemo sa stručnjacima koji se ovim lokalitetom bave znatno duže od nas. Moglo bi se reći da smo pioniri u revitalizaciji kulturnog života u Gradiću. Ulažemo stvarno veliku energiju i napore da promovišemo ovu lokaciju, njene potencijale, ali, sa druge strane, i da ukažemo na probleme zajednice i da stvorimo nove navike kod Novosađana da dolaze u Gradić.

View this post on Instagram

Mini DaFED

A post shared by PROSTOR (@prostorprostor) on Sep 27, 2018 at 11:23am PDT

U okviru kreativnog centra PROSTOR trenutno je aktivan i prvi dnevni Coworking PROSTOR

Koliko ste događaja realizovali za malo više od pola godine postojanja_­­?
PROSTOR je počeo sa radom u septembru prošle godine i do kraja godine, odnosno za četiri meseca, uspeli smo da realizujemo blizu 30 događaja, i to je stvarno bio test za sve nas da vidimo da li su ljudi spremni da pređu most i pridruže nam se u aktivnostima. Ono što mogu da kažem jeste da je svaki događaj bio popunjen do poslednje stolice, a nekako nam se čini da su predavanja stručnjaka iz SHARE fondacije Vladana Jolera i Andreja Petrovskog bili najposećeniji događaji.

Jedan od nama omiljenih programa je Za stolom sa… koji je nastao iz ideje da se mladi lideri povezuju sa eminentnim stručnjacima iz različitih oblasti. Scenografija i postavka stola stvaraju utisak kao da učesnici postaju deo nekog tajnog društva ili se nalaze na tajnoj večeri

Budući planovi?
Planovi postoje i oni su dugoročni i strateški, ali ono što nam je prioritet sada jeste da Novosađani više gravitiraju ka ovoj lokaciji i da je dožive kao svoju. Samim tim će i PROSTOR dobiti nove ljude koji će doprineti širenju ideje PROSTORA koji je otvoren uvek i za sve.

The post PROSTOR – kreativni epicentar Petrovaradina appeared first on 42 magazin.

Kristina Jovanović i Sandra Stojanović su dve devojke koje liče, nisu BFF, bliznakinje, ni sestre, a njihove razlike su dijametralne, karakterno i vizuelno. Ista frizura, šminka i stajling u nekoliko dana naveli su okruženje da pažnju usmeri na pronalaženje novih sličnosti, zanemarujući sve očigledne razlike. I tako je nastao Identical kao društveno-umetnički eksperiment koji se, osim socijalnim mrežama i performansima, sada širi na YouTube kanal sa zadatkom da istraži svest publike i umetnika. Mogućnosti ove platforme su zasad nepregledne, a potiču od vrlo jednostavnog koncepta – dve devojke koje liče jedna na drugu.

Kako je nastao koncept Identical i šta je on zapravo?
Projekat je nastao spontano. S obzirom na to da sam ja krenula da radim za McCann pre godinu i po dana, a Kristina je već neko vreme tamo radila. Na prvi pogled nismo shvatale da postoji neka sličnost među nama, međutim, svi ljudi koji su radili s nama su se iščuđavali i često se dešavalo da nas pomešaju. Onda smo skapirale da postoje još neke sličnosti osim frizure i šminke, počele smo i isto da se oblačimo. Bilo je zanimljivo da se igramo tim slučajnostima i kako nas vide u tom kontekstu drugi ljudi. Tako da smo ukombinovale slučajnost i kreativni input ljudi koji su tu nešto videli. Nama je zanimljivo kako dve osobe koje su suštinski različite mogu da ima toliko sličnosti i da ih ljudi prepoznaju kao bitnije od razlika. Taj nadidentitet Identicala preuzima u mozgovima ljudi percepciju o nama kao pojedincima.
Bilo je zanimljivo kada smo napravile iste maske za Hallowin party u firmi i ušle u prostor, ljudi su se ponašali prema nama kao da smo neki rekviziti. Tako da pored toga što smo izbrisale te individualne razlike, oni su počeli da nas posmatraju kao objekte, što krši osnovna ljudska civilizacijska pravila koja se poštuju do tada. Tada vidiš kako Identical preuzima drugačije oblike. Nismo uložile nikakve resurse, a desilo se da, iako ničim nismo zaslužile da ličimo, taj resurs kada smo zajedno donosi benefite i postajemo prepoznatljive u sistemu. Kao kapital koji je lako stečen.

Nismo uložile nikakve resurse, a desilo se da, iako ničim nismo zaslužile da ličimo, taj resurs kada smo zajedno donosi benefite i postajemo prepoznatljive u sistemu. Kao kapital koji je lako stečen

Jeste li se upustile u to zabave radi ili planski?
Na početku nismo imale plan, pustile smo da se dešava. U početku se dešavalo slučajno da se obučemo, fotkamo se, objavimo na Instagramu i ljudi reaguju na to. A onda se povećao broj pratilaca, pa smo otvorile Identila_Identical Instagram profil i jako brzo skupile veći broj pratilaca. Onda smo krenule da radimo konkretne projekte u konkretnim prostorima. Imale smo nekoliko izložbi, jednu u Stokholmu, jednu u KC Gradu, dve u Parobrodu i performans u Galeriji Hub 12 i više grupnih izložbi.

Kako izgleda grupna, a kako samostalna izložba?
Identical se trudi da drži do svoje identičnosti. U KC Gradu predstavile smo se kroz naše razlike i to je bilo vrlo zanimljivo jer su ljudi dolazili na tu izložbu psihološki formatirani na to da smo mi identical. Cela postavka bila je u našim razlikama, ali svi su tražili sličnosti. Zanimljivo je to psihološko programiranje i kako ono nastaje, a nastaje kada ljudi počnu da se odriču svog identiteta i to je ono što je srž našeg eksperimenta. Koliko mi treba da se odreknemo sebe da bismo ličile i stvorile novi brend.
Kod samostalnih izložbi pokušavamo da napravimo ambijent gde ti nisi tačno siguran gde performans počinje, a gde se završava. Pa smo imali gomilu promoterki koje su ličile na nas i bile su svuda u prostoru obučene u crno, sa šiškama i crvenim karminom, i to je bila neka vrsta intervencije u prostoru koja se mešala sa fotografijama. Ljudi su imali utisak da ulaze u nov kreiran prostor sa čudnim pravilima. Taj bizar momenat nam je jako bitan kod ovoga. On upravo kreira prostor da ljudi mogu da projektuju šta žele. Meni lično je dosta autoironično jer mi ne vidimo sličnost koju ljudi potenciraju.

Foto: Anđela Grozdanić

Kakve su reakcije ljudi?
Ljudi različito reaguju. Neki su se ljutili baš tokom te izložbe jer su govorili: evo je, evo je, a shvatili su da to nije nijedna od nas zapravo. Nisu znali kakav će biti performans, iako smo nešto malo najavili, ali u principu nisu znali šta da očekuju. Jedna žena je u KC Gradu rekla: „Ovo je sve laž! Nemojte im ništa verovati!“

Je l’ možete da pretpostavite kako će ljudi reagovati na vaš performans? Da li vas nekad iznenade?
Iznenadimo mi njih. Oni ne znaju šta da očekuju od performansa.

Danas se svi individualno prezentuju kao one of a kind, a vi radite potpuno suprotno.
Ljudi teže da se profilišu kao brend, naročito u konzumističkom smislu, ljudi teže da taj proces ne razumeju i samim tim to je ono što privlači pažnju. Svaki novi projekat otvara neka pitanja koja nas lično interesuju iz ugla nečega što izgleda jednostavno.

Zanimljivo je to psihološko programiranje i kako ono nastaje, a nastaje kada ljudi počnu da se odriču svog identiteta, i to je ono što je srž našeg eksperimenta. Koliko mi treba da se odreknemo sebe da bismo ličile i stvorile novi brend

Koji kanal je najjači kada je reč o plasiranju vaše umetnosti – Instagram ili interakcija sa ljudima?
Ništa nije najjači kanal. Mi ovo posmatramo kao social experiment. Sve nam je podjednako bitno.
Performans u Parobrodu bio je sa psihologom, gde smo znale neka pitanja koja nam je postavljao, a neka ne, i pored toga što nas je on iznenadio, bile smo iznenađene svojim odgovorima. Ljudima je bilo zanimljivo da uđu u naš privatni prostor, gde mi odgovaramo na intimna pitanja i utisak je neka vrsta skandala i žute štampe. Oni nisu dobili ništa iz naših odgovora, nije se desio neki prosvetiteljski momenat, ali pomno su pratili. Postoji apsurd u tome kada te ljudi slušaju dok odgovaraš da ti je omiljena boja zelena, prosto nebitna informacija u bilo čijem životu. Taj performans je i finansijski podržalo više kuća. Ono što mi nudimo i ljudi upijaju jeste ono što je nama zanimljivo kako neko iz pozicije nemoći može da kreira sopstveni kontekst i da ima kontrolu.

Foto: Branko Starčević

Vaše fotografije na Instagramu idu pod anima dan 1, dan 2… do dana 17. Šta se desilo 17. dana? Koju poruku želite da pošaljete?
Desila se prva izložba i tada je napravljen presek s tom prvom fazom. Posle toga smo nastavile da objavljujemo fotografije, ali davale smo im konkretnije nazive, a taj prvi segment smo delile po danima jer su se tada dešavale slučajnosti kao npr. da se oblačimo isto. Bio je momenat kada nas je kolega pitao da se slikamo s njegovom knjigom kako bismo je promovisale, to je jedan od tih dana i tada smo shvatile da služimo kao alatka za različite stvari.

Gde je sledeće pojavljivanje?
Posle fizičkih izložbi, u pripremi je YouTube kanal. Kada smo imale prilike da ono što radimo formatiramo, koristile smo poznate formate, pa možda liče na radove drugih. Za sada je koncept YouTube kanala da imamo poznate forme – tutorijale i sl. Uviđamo paterne u formatima kanala drugih ljudi i brendiranje sebe i zanimljiv nam je taj reality momenat u okviru toga. Kao neorelity za klince. Oni se ističu time što rade obične stvari sa kojima možeš da se indentifikuješ i zanimljivi su nam takvi formati – how to, gaming tutorijali… To će biti u tim formatima, samo malo drugačije, da izgleda kao poznata forma, ali provučena kroz naš identitet Identical.

Kako planirate da razradite projekat?
Razmišljali smo o multiplikaciji, dosta ljudi nam šalje nama slične devojke. Ali ono što bismo želele zasad jeste da se fokusiramo na YouTube kanal jer to nosi novi set promotivnih aktivnosti koji to prati. To je nekako living social experiment.

Ljudi teže da se profilišu kao brend, naročito u konzumističkom smislu, ljudi teže da ustanove svoju jedinstvenost, a ono što mi radimo je zapravo kontraintuitivno

Rok trajanja projekta?
Nismo postavile rok trajanja.

Svaki eksperiment ima rezultat uspelog i neuspelog, šta je vama parametar da znate da li je vaš uspeo?
Ja to ne bih merila uspehom i neuspehom. Samo iznenađenje da su ljudi to primetili, a ako jesu, to znači da ih je zanimljivo, ako im je zanimljivo, znači da će ih nadalje interesovati šta će se dešavati. Ako je probudilo interesovanje kod ljudi, samim tim je verovatno uspešan. A to je i parametar.
Dok god nam se otvaraju nove mogućnosti da nastavimo eksperiment, one su parametar uspeha, kada se zatvore te mogućnosti, priča će biti gotova.

Foto: Branko Starčević

The post IDENTICAL: Socijalni eksperiment uživo appeared first on 42 magazin.