Misija ovih muzičara jeste podsećanje domaće javnosti koliko kvalitetnih muzičara potiče iz Srbije i predstavljanje njihovog džez/soul/world music/ bluz/ R’n’B zvuka razvijenog van granica naše zemlje.
Ne znamo da li ste i vi primetili, ali Beograd je postao utočište kvalitetnog zvuka i u poslednje vreme svedočimo tome koliko džez/soul/R’n’B/fank/world music/bluz scena raste sa pojavom novih izvođača. Ono što je potrebno radi negovanja ovih žanrova i opstanka unikatnog zvuka jeste okupljanje i kultivisanje  publike. To su dobro primetili predstavnici nove generacije muzičara.
Entuzijastična grupa muzičara odlučila se za prvi korak da udruženim glasovima i instrumentima stane iza ideje da umetnička muzika ima jaku, originalnu poruku od izuzetne važnosti za kulturu u Srbiji.

Glavna motivacija cele akcije ovih muzičara jeste izgradnja zajednice koja bi se međusobno inspirisala i podsticala na dalji rad

Autentičnost koju muzičari alternativne scene iskazuju sve više ima zadatak da domaću publiku upozna s tim koliko kvalitetnih muzičara (čiji zvuk pripada svetskim binama) potiče iz naše zemlje. U ovoj nameri, mladi studenti sa Berklee College of Music iz Bostona – Andrija Gavrilović, Tamara Jokić, Gagi Hajnnrih, Ilija Mihailović, Ognjen Gotovčević udružili su snage sa alumnistima čuvenog koledža – Vasilom Hadžimanovim, Markom Đorđevićem, Katarinom Pejak, Petrom i Anom Krstajić, ali i sa muzičarima koji su članovi najcenjenijih bendova na domaćoj sceni – VH Band, Irie FM, Qzama Quartet, Schime Trio, Zemlja gruva.

Muzika uživo u centu gradaPoP/Rock/House/RnB Najlepši klub na otvorenomNatkriven i siguran od kiše Osetite magiju i sinergiju najluđeg noćnog provoda i istorije, na Kalemegdanskoj tvrđavi. Dobro došli u klub u kome se STVARNO đuska ➡️Petak 3. avgust – Girls, Boys and Toys ️https://goo.gl/hMTNmU ➡️Subota 4. avgust – Electric Funx ️https://goo.gl/9SxRCE Rezervacije ☎️ 38163594294 & 063594054 https://goo.gl/VMfVrw

A post shared by Novi BitefArtCafe (@bitefartcafe) on Aug 1, 2018 at 3:41am PDT

Berklee College of Music je zaista jedna jedinstvena muzička sredina u koju se godinama upućuju mnogi muzičari iz Srbije. Studenti ovog koledža bili su između ostalog i kompozitor Vasil Hadžimanov, internacionalno poznat bubnjar Marko Đorđević, kantautorke Aleksandra Denda i Katarina Pejak koje su nakon studija ostale da stvaraju na američkoj sceni. Nije slučajno da većina koja ode na ovaj fakultet donosi svež zvuk na domaću scenu koji dalje motiviše mlade muzičare da odvažnije krenu u osvajanja.
Inače, Berklee je u proteklih pet godina bio rangiran među top tri najbolja muzička koledža na svetu, često ispred čuvenog Juilliarda.

Koncerti autorske muzike Berklee alumnista i stipendista uz podršku talentovanih muzičara iz Srbije Be Here and There održaće se 6. i 7. avgusta na letnjoj sceni Bitefartcafea – jer kvalitetna muzika može da živi i Tamo i Ovde (Here and There), a vi možete da date podršku pokretu i da uživate u izuzetnom izvođenju originalne muzike  pomenutih Berklee muzičara.
A o tome šta su Tamo, na Berklee College of Music otkrili, pitali smo i alumniste i trenutne studente.

„Jedan od najbitnijih faktora za brz i delotvoran napredak je muziciranje sa drugim studentima iz celog sveta jer sve to znanje koje ti se nudi nije ništa bez prakse, a najbolji način da sprovedeš u delo sve te lekcije jeste da sviraš i stvaraš sa drugim muzičarima“, istakao je Vasil Hadžimanov, zasigurno vođa kvaliteta na domaćoj sceni.

Najbolji način da sprovedeš u delo sve lekcije jeste da sviraš i stvaraš sa drugim muzičarima

Katarina Pejak je kantautorka koja je 2014. završila svoje studije na pomenutom koledžu, objavila tri albuma i trenutno stvara i živi u Nešvilu. Za sve one koji nisu prisustvovali njenom koncertu u Beogradu ove zime, koncertni serijal na Kalemegdanu je jedinstvena prilika da je čujete u tandemu sa basistkinjom i vokalom Anom Protulipac (Irie FM). Ona ističe da je Berklee institucija koja okuplja hiljade studenata i da iako nudi sve uslove i resurse potrebne za rad, izuzetno je važna individualna inicijativa i volja da se od tog koledža izvuče maksimum.
„Činjenica jeste da na Berklee koledžu morate sami da otkrijete i dođete do onih informacija i resursa koji će najviše doprineti vašem obrazovanju“, kaže Katarina i o tome šta je očekivala a šta dobila na kraju studija govori: „Drago mi je što sam pred kraj studija ipak došla do onog mikrokosmosa zbog kog sam tamo i otišla, a to je upravo kantautorski stil i svi njegovi aspekti. Ljudi sa kojim sam učestvovala u sviranju i pisanju ovakve muzike deo su mog muzičkog života i dan-danas.“

Na Berklee koledžu morate sami da otkrijete i dođete do onih informacija i resursa koji će najviše doprineti vašem obrazovanju

Berklee College je svakako pionir u muzičkom obrazovanju i sve inovacije u pogledu programa odgovaraju zahtevima koje ova industrija nameće. Koncept je rastao i menjao se, a sigurno najbolji uvid u to ima Marko Đorđević, jedan od najznačajnijih srpskih bubnjara a ujedno i profesor na ovom koledžu. Marko je pohađao prestižni koledž od 1989. do 1993, a od 2012. krasi ga titula predavača:
,,Veza sa Berklee koledžom je umnogome odredila moj životni put. U vreme mojih studija to je još uvek bila ’sviračka’ škola, te je najveći broj studenata pohađao Berklee u nameri da se svirački osposobi na najvišem mogućem nivou.  U današnje vreme, uprkos činjenici da na Berklee još uvek dolaze fantastično talentovani mladi svirači, akcenat je na raznovrsnosti koju Berklee nudi – mnogo je relativno novih  smerova poput muzičke terapije, muzičkog biznisa, muzike za video-igre itd., koji su odraz držanja koraka s vremenom.“

Veza sa Berklee koledžom je umnogome odredila moj životni put

Da li  je to džez, klasika, metal, rok, EDM ili možda neka muzika koju student tek treba da otkrije, Berklee ima način da ti pomogne u tome i da ti omogući znanje potrebno za tvoj lični napredak i dalji rad na sebi. Ova moćna ustanova svakako da je pokrenula srpske berklijevce jer su svi na fakultet primljeni uz stipendiju i na svakom polju ostvaruju zavidne rezultate zbog motivacije koje ovaj koledž unosi u njihovo muzičko biće.

Na Berklee koledžu neminovno se otkrivaju novi žanrovi i zvukovi sveta

„Verovali ili ne – ja sam otkrio našu tradicionalnu muziku tek na koledžu. Toliko sam bio izložen tradicionalnoj muzici iz drugih delova planete da sam nekako shvatio da ne znam ništa o našoj muzici. Tako sam počeo da se interesujem, sviram i prenosim prepoznatljive motive srpskih tradicionalnih melodija u svoju muzički izraz“, rekao je trubač i kompozitor Andrija Gavrilović, koji je ove godine snimio svoj prvi autorski album u Bostonu. Andrija ima dvostruko poštovanje svojih kolega – i kao klasičan i kao džez trubač. Na albumu su svirale njegove kolege sa studija – muzičari iz Izraela i Srbije – koji su svojim identitetom neizbežno inspirisali zvuk Andrijinog albuma Cafun é. Muziku koju će publika čuti na njegovom koncertu nema definisanu etiketu, ali za publiku ističe da je to kombinacija modernog džeza, tradicionalnih melodija i liricizma.

Verovali ili ne – ja sam otkrio našu tradicionalnu muziku tek na Berklee koledžu

Gitarista Gagi Hajnrih, koji je ovog leta takođe snimio svoj prvi album sa kolegama iz Bostona, ali i sa mladim muzičarima sa domaće scene, osvrće se na balans koji moraju imati svi kreatori autorske muzike:
„Često sam imao priliku da uočim da dosta kolega, izvrsnih muzičara, veoma retko ima priliku da izvodi svoju muziku, što me je nateralo da razmislim na koji način možemo pronaći balans između muzike i biznisa, a da pritom ne pravimo kompromise. Okupani izobiljem informacija u vezi sa muzikom i ljudima – na koledžu se lako možete zapitati ko ste zapravo vi i na šta želite da se fokusirate. Ono što sam sigurno naučio jeste da se kockice sklapaju jedino kretanjem prema konkretnoj viziji koju morate izgraditi i imati na tom putu.“
Što se tiče vizije, Gagi nam je zasad otkrio da zamišlja svoje koncerte kao jedno mesto gde ljudi dolaze elegantno obučeni, otvorenog uma i odlaze nadahnuti kao da su se upravo zaljubili. Muzika sa prvog albuma odiše prefinjenošću, stilski je raznovrsna uz zvuk modernog džeza. U njoj se smenjuju parni i neparni ritmovi, a melodije su pevljive i jake.

Okupani izobiljem informacija u vezi sa muzikom i ljudima – na koledžu se lako možete zapitati ko ste zapravo vi i na šta želite da se fokusirate

Dama koja je ljubav prema jezicima i muzici Iberijskog poluostrva pretočila u umetnost tako što piše poeziju na romanskim jezicima i komponuje muziku za tekstove, jeste Tamara Jokić. Kao jedan od najistaknutijih vokala u svom pravcu i stilu, ova world music umetnica svoju muziku opisuje kao Poeziju u muzici, muziku u poeziji. Ljudske lične priče su joj veoma zanimljive, zato je uvek inspirišu ljudi iz okruženja, ali i oni o kojima čita ili sluša u pesmama, nastupima, intervjuima. Vrlo često ističe koliko je važno taj altruizam pretočiti u istančane socijalne veštine.
„Poštovanje kolega i njihovog rada, tačnost i socijalne veštine su veliki deo karijere svakog profesionalnog muzičara. Naravno, to smo znali i pre nego što smo otišli na Berklee, ali mi se veoma dopalo što se to potencira kao jedan od osnovnih kvaliteta.“
Tamara će nas odvesti na putovanje kroz Mediteran, Balkan i Bliski istok na svom koncertu na Kalemegdanu.

Poštovanje kolega i njihovog rada, tačnost i socijalne veštine su veliki deo karijere svakog profesionalnog muzičara

Ilija Mihailović i Ognjen Gotovčević su pravi soul/džez/R’n’B tandem. Obojica su išli u Srednju muzičku školu Stanković, žive zajedno u Bostonu i udružili su svoju muzikalnost kojoj ćemo svedočiti na koncertima. Ova dvojica najmlađih članova ekipe se definitivno od početka studija trude da izvuku maksimum od celokupnog iskustva u Americi.

Mladi saksofonista Ognjen Gotovčević imao je priliku da upozna jednog od svojih omiljenih mladih muzičara/kompozitora: Braxtona Cooka. Slušajući njegov koncert bio je posavetovan muzičkim idejama koje, nažalost, ne ume da prevede u reči, ali jedan savet pamti od početka studija:

Govori ono što misliš, sviraj ono sto osećaš.

Iliju Mihailovića odabrao je Berklee Voice Department u najuži krug od deset pevača koji su imali priliku da nastupaju pred legendarnim džez pevačem, pedagogom i dobitnikom nagrade Grammy Kurtom Ellingom i da se upoznaju sa njim.
„Najveće zadovoljstvo mi je bilo kada sam upoznao jednog od svojih najvećih muzičkih idola. Najviše me je obradovao njegov savet da treba da nastavim u pravcu soul muzike jer je u mom fraziranju prepoznao sklonost ka njoj“, kaže Ilija.

Glavna motivacija cele akcije ovih muzičara jeste izgradnja jedne zajednice koja bi se međusobno inspirisala i podsticala na dalji rad. Pera i Ana Krstajić imaju tu sreću da se ceo život podržavaju i međusobno podstiču. Alumnisti Berklee koledža, kao i njegovi nekadašnji stipendisti, brat i sestra Krstajić već godinama svojom muzičkim umećem i uspesima pomeraju granice na koje smo se navikli u Srbiji. Muzika kompozitorke Ane Krstajić izvodila se na festivalima u Rusiji, Italiji, Nemačkoj, Francuskoj, Grčkoj i Americi i dobitnica je brojnih nagrada u inostranstvu. Komponovala je i za pozorište, a tokom studija na Berkleeju u Valensiji komponovala je muziku za filmove i video-igre koju će ovom prilikom i predstaviti. Basista Petar Krstajić osvojio je nedavno najprestižnije takmičenje iz savremene muzike – Lee Ritenour’s Six String Theory. Kao nagradu proputovaće svet svirajući sa Leejem Ritenourom i biće predstavljen svetskoj džez sceni preko jednog od najuticajnijih džez gitarista. Ono što ističu da je recept uspeha za stvaranje kvalitetnije muzičke scene: hrabrost koja rađa inicijativu, ali i saradnja između muzičara, institucija i medija koja pruža neophodnu podršku.

O svemu tome Petar Krstajić priča: ,,Pre svega mislim da postoji nedostatak hrabrosti kako bi se muzička scena postavila na čvrste noge. Srbija ima muzičare na jako visokom nivou, ali kao da ne postoji inicijativa. To se izričito tiče mlađih kolega. Zaista mislim da treba neustrašivo da idu ka svojim ciljevima i idejama. Važno je da stalno prave muziku, slušaju novu i pokušavaju da je izvode uživo. Najbolji primeri svega toga u našoj zemlji su muzičari: Vasil Hadžimanov, Luka Ignjatović iz Qzama Quarteta i Schime Trio, Peđa Milutinović iz VH Banda, Qzama Quarteta, Schime Trio i benda Manivi. To su jedini ljudi za koje znam da konstantno idu ka novim muzičkim ciljevima. Jedino zbog takvih ljudi džez scena i postoji. U slučaju da se broj tih ljudi poveća povećaće se i broj klubova i kulturnih centara. Mislim da će ljudi (publika) tada imati veću svest o tome šta zaista umetnička muzika sa sobom nosi.“

Srbija ima muzičare na jako visokom nivou, ali kao da ne postoji inicijativa. To se izričito tiče mlađih kolega. Zaista mislim da treba neustrašivo da idu ka svojim ciljevima i idejama

O saradnji i okupljanju Ana Krstajić kaže: „Da bismo se čvršće okupili oko kvalitetnog zvuka i postali kolektivni ambasadori umetničke muzike, ljudima u Srbiji je potrebna podrška. Inicijativa mladih umetnika uvek postoji, ali je izuzetno teško ostvariti rezultate ako niste podržani od institucija. Uz veću podršku institucija, svest publike bi se promenila i mladi umetnici bi bili ispunjeniji i srećniji i ne bi masovno odlazili iz zemlje. Mislim da bi tada sav taj talenat, elan i kreativnost mogli nešto kvalitetno da rode u okvirima Srbije.“

Uz veću podršku institucija, svest publike bi se promenila i mladi umetnici bi bili ispunjeniji i srećniji i ne bi masovno odlazili iz zemlje

Ovi studenti raduju se saradnji sa kvalitetnim ljudima i muzičarima. Događaji poput ovog festivala nisu dovoljno česti u Srbiji, a ističu i činjenicu da ne postoji dovoljno prostora da autorski rad izađe na videlo. Ipak, ovi mladi muzičari uvideli su da su upravo oni ti koji treba da se potrude i poguraju da stvari krenu nabolje na muzičkoj i kulturnoj sceni.
Uvereni smo da Srbija ima mnogo talenata i da jedino zajedno možemo privući publiku, napraviti bolje uslove i praviti ovakve muzičke događaje češće.

U realizaciji događaja učestvuju i koleginice sa Berklee koledža: Višnja Begović i Teodora Kaljević koje će ovoga puta imati najviše posla iza zavese, organizacija pripada timu SOUL Society – stari Bitef i Novog Bitefartcafea i spoljnih saradnika, mladih muzičkih entuzijasta Marine Zec i Vukašina Jekića. Program se realizuje uz podršku Multikultivatora – oficijelnog Berklee Global Partnera za Srbiju i susedne zemlje.

Kako zvuči Berklee u Beogradu

The post Be Here and There: Svi naši Berklee muzičari zajedno na Kalemegdanu appeared first on 42 magazin.

Većina studenata odlazi kući za praznike, no dok drugi planiraju kako će uživati u prazničnom opuštanju, ovo troje talentovanih mladih ljudi priprema se za koncerte na kojima će izvesti svoju muziku beogradskoj publici u džez klubu Soul Society (stari Bitef). Petar Krstajić će 23. decembra predstaviti svoj muzički projekat Epiphany koji je uradio tokom studija, a spoj muzike Istoka i elektronike privlači nas već nakon nekoliko sekundi. Tamara Jokić za 29. decembar sprema spoj Mediterana i Balkana, a Ilija Mihailović se 4. januara koncertom odjavljuje na neko vreme iz Srbije jer njegove studije u Bostonu tek počinju. Dok slušamo kvalitetnu muziku koju će izvesti na koncertima i pokušavamo objektivom da prenesemo delić njihove energije kroz razgovor, upoznajemo sve troje.

Petre, ti si student koledža Berklee od 2015, kako izgleda studenski život tamo?
Život u Bostonu je jako intenzivan i zanimljiv. Pored regularnih predavanja i obaveza oko fakulteta, imam priliku da sviram sa mnogo različitih muzičara iz mnogo zemalja. Svaki dan mi je prilično ispunjen počevši od vežbanja do proba i svirki koje imam. Nemam mnogo prilike da izlazim i idem u provod, mada, to je i moja odluka.

Uz to si i prvi Srbin čija se kompozicija našla na njihovom zvaničnom YouTube kanalu, što je veliko priznanje. Kako je ona nastala?
Bio sam inspirisan elektronskom muzikom u trenutku kada sam pravio kompoziciju Kaymak. Prva ideja bila je da napravim totalno elektronsku pesmu, što znači da nisam hteo da koristim bend za nju. Ali sticajem okolnosti i ponudom od koledža Berklee da napravim video za njih bio sam inspirisan da napravim aranžman za ceo bend.

Praviš neobičan miks srpske tradicionalne, džez i elektronske muzike. Kako ljudi van granica Srbije vide naš melos kroz tvoju interpretaciju?
Za sada su reakcije koje dobijam na muziku koju pravim fenomenalne. Najčešći komentar je da ima pravu meru tradicionalne muzike i modernijih pravaca. Za njih su naše melodije egzotične i veoma interesantne, pogotovo kada ima i njihovih uticaja u kompoziciji, što im je lakše da razumeju i prihvate.

Trenutno radiš na albumu, kako izgleda stvaranje i šta možemo da očekujemo?
Trenutno završavam kompozicije i planiram da snimim album tokom sledeće godine. Stvaranje izgleda tako što šaljem sve što uradim producentu i dobijam kritike. Mnogo kritika koje dobijem od ljudi kojima verujem prihvatim i trudim se da sagledam svoje kompozicije iz tuđih ušiju. Nekad mnogo bolje ljudi vide i čuju šta se dešava iz druge perspektive. Možete da očekujete melodije koje su pod uticajem naše muzike sa miksom zapadne muzike i džeza.

Za njih su naše melodije egzotične i veoma interesantne, pogotovo kada ima i njihovih uticaja u kompoziciji što im je lakše da razumeju i prihvate

Zapravo, ti paralelno radiš na više projekata i sviraš u više sastava. Šta je sve to i kako uspevaš da balansiraš, a da zadržiš individualnost?
Mislim da jedno bez drugog ne ide, da je to najzdraviji način da se baviš džez muzikom. Zato što, pored iskustva koje dobiješ, uvek je dobro svirati tuđu muziku i videti kakve vizije drugi kompozitori imaju za svoje pesme, a nekad možeš i da utičeš na njih i da daš doprinos. Zapravo sam najviše naučio svirajući tuđe kompozicije u tuđim projektima. Počevši od toga kako se vodi bend pa do sitnica i veoma specifičnih detalja u kompoziciji. Trudim se i nadam da me ljudi zovu zbog mog zvuka i da me zovu kao osobu koja može svojim tonom da doprinese na artističkom nivou.

Šta pevušiš ovih dana?
Zadnje dve nedelje mi se vrti po glavi kompozicija My Favorite Things iz mjuzikla The Sound of Music.

Tamara, kakvi su tvoji utisci nakon godinu dana studija na Berklee College of Music?
Berklee je institucija koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim, to je sigurno. Reakcije studenata na Berklee su različite: od potpunog oduševljenja do razbijanja iluzija o savršenom muzičkom sistemu. Takođe, ima i onih koji od ovog koledža odustaju zbog napora, kako akademskog tako i finansijskih, koji su sastavni deo iskustva. Moji utisci su krajnje pozitivni, imala sam priliku da upoznam mnoge ljude i mnoge kulture koje inače ne bih upoznala. Takođe, to mi je otvorilo i vrata ka drugim žanrovima muzike koji polako utiču i na moj izraz i koji odgovaraju mom senzibilitetu. Takva mešavina ljudi, jezika i naravi jeste nešto što je dragoceno, što nema cenu.

Kako je išao tvoj muzički put kroz žanrove pa je došao do fada, zatim zvuka Mediterana i na kraju spoja sa balkanskim melodijama?
Kada sam počela da pevam fado, imala sam 14 godina. Pre toga bila sam više fokusirana na muziku Španije i na flamenko kao autohtoni španski izraz, do koga sam došla preko upoznavanja sa gitarom kao instrumentom. Mislim da mi je samo poznavanje španske muzike otvorilo vrata ka portugalskom jeziku i portugalskoj muzici uopšte. Prvi put sam čula fado zvuke kada mi je kuma pustila Miziju, fado umetnicu iz Portugala. To je bila ljubav na prvo slušanje i upravo tu pesmu sam uvrstila u svoj repertoar koji će biti predstavljen na koncertu 29. decembra.

Šta je zajedničko za fado i zvuke Balkana?
Kao i svakoj vrsti etno-muzike, i u fadu i našoj etno-muzici je slična tematika, odnosno motivi koji se obrađuju. To obično podrazumeva okretanje ka prošlosti i ka nekim kulturnim tvorevinama koji su svojstveni datom jeziku ili zemlji. Ljubav, pejzaži, preci, prošlost i budućnost.

Osim muzikom baviš se i istraživanjem geografskih prostora sa kojih potiče muzika koja ti se dopada, koliko ti to pomaže da je bolje razumeš?
Pomaže zaista u velikoj meri. Osnovno razumevanje kulture i istorije određenog naroda je neophodno da bi se razumela i njihova muzika.

Šta te je posebno iznenadilo u tom istraživanju?
Koliko su ljudi i njihove tradicije u mnogo čemu slični. Kao i to koliko se istorija često ponavlja.

Reci nam nešto više o svom projektu Svet u sobi.
On podrazumeva objedinjenje različitih oblika mediteranske muzike. Kroz poeziju, muziku i priču, približava različite delove sveta i dovodi ih u jedan prostor, tamo gde se muzika izvodi. Jedan deo ove ideje biće predstavljen u Soul Societyju 29. decembra.

Svaka vrsta muzike priča svoju priču: orijentalna, fado, sefardska muzika, flamenko, balkanska muzika… Sve one imaju svoju suštinsku centralnu osu oko koje se vrte, ali se međusobno i prepliću jer imaju zajedničke, dodirne tačke. Svet u sobi ne podrazumeva samo tradicionalnu muziku, već i određene autorske stvari koje su inspirisane mediteranskim i balkanskim senzibilitetom.
Ilija, ti tek počinješ sa studijama u Bostonu, da li imaš utisak da odlaziš odnekud ili tek polaziš u svet muzike s obzirom na to da je ovo tvoj oproštajni koncert?
Malo je grubo nazvati koncert oproštajnim, ideja mi je bila da se pozdravim sa najbližim prijateljima i publikom pred moj prvi odlazak kroz ono što najviše volim i zbog čega i odlazim, kroz muziku. Ne gledam na moj odlazak na Berklee kao na pozdrav od Srbije, ali smatram da je Amerika područje koje mom muzičkom senzibilitetu mnogo više odgovara i da ću tek tamo uspeti da napredujem i radim u uslovima koji su mi potrebni za razvoj ozbiljnije karijere.

Reakcije studenata na Berklee su različite: od potpunog oduševljenja do razbijanja iluzija o savršenom muzičkom sistemu

Šta je za tebe suština džeza, a šta soula?
Suština džeza je individualna stvar i teško ju je definisati. Imati lični pečat tokom performansa, poznavati složenu harmoniju i formu ove muzike, a biti u situaciji da istakneš kreativnost i umetničku ličnost kroz improvizaciju – nije lako. Što se tiče soula, kao što i sam naziv kaže, suština je iskazivati ovu vrstu muzike sa dušom, ličnim iskazom, bez straha od kombinovanja stilova. Zapravo, smatram da je soul i nastao kombinovanjem popularne i džez muzike.

Baviš se muzikom od osme godine, a kada danas pogledaš, proputovao si pola sveta uz pomoć svog glasa. Kako su ta iskustva oblikovala tvoj vokal i način razmišljanja?
Od svoje osme godine se školujem za muziku i kroz moj muzički razvoj se dosta toga promenilo. Pronalazio sam se dugo i, kao i svaki umetnik, i dalje se pronalazim i dajem šansu novim stilovima muzike, ali putovanja i poznanstva širom sveta su svakako pozitivno uticala na moj muzički razvoj i naučila me da budem otvoren i prikupljam znanje iz svakog iskustva, ipak, na kraju dana bih sebe najradije definisao kao soul/R’n’B pevača.

Imao si uspešnu saradnju sa Sajsi MC, kako je došlo do toga?
Do saradnje sa Sajsi MC došlo preko producenta Borisa Krstajića, sa kojim smo i Sajsi i ja sarađivali u prošlosti. Boris je napravio pesmu i pozvao nas da čuje naše mišljenje o njoj i da li bismo eventualno bili raspoloženi za saradnju u tom projektu, na šta smo svi odreagovali pozitivno i jako brzo kliknuli.

Pred tobom su studije u Bostonu, šta očekuješ?
Očekujem mnogo bolje uslove za napredovanje, puno lepih poznanstava, očekujem priliku da učestvujem u raznim projektima sa ljudima sa drugih prostora i da prikupim sve zanimljive i korisne stvari iz različitih kultura i karaktera. I na kraju, proširenje mog muzičkog znanja i možda proširenje karijere upravo u Americi.

S obzirom na to da sam sa Kosova, a da o tome nemam prilike da govorim puno, i ne ističem to previše iako sam ponosan na svoje poreklo, kada bih morao da približim nekome zvuk Srbije, verovatno bih zapevao neku od divnih kosovskih etno-pesama

Šta ćeš im pevati tamo kada budete pravili neko studentsko okupljanje da im približiš zvuk Srbije?
S obzirom na to da sam sa Kosova, a da o tome nemam prilike da govorim puno, i ne ističem to previše iako sam ponosan na svoje poreklo, kada bih morao da približim nekome zvuk Srbije, verovatno bih zapevao neku od divnih kosovskih etno-pesama.

Neprevaziđena pesma svih vremena je?
Petar: Mislim da je ovo najteže pitanje koje sam ikada dobio! Ima mnogo pesama za koje mislim da su genijalne, ali jedna koju bih izdvojio sa naših prostora i pesma koju lično mnogo volim jeste Zajdi, zajdi.
Tamara: Uh, ne mogu da se odlučim samo za jednu
Recimo da je to danas Paixoes Diagonais od Mizije. Sutra već možda bude neka druga.
Ilija: Ovo je jedno od pitanja na koje nikada neću moći da odgovorim a da se ne osećam loše, previše pesama znam i postoji više umetnika koji su mi konstantna inspiracija, ali recimo da je u ovom trenutku to pesma King of Sorrow od Sade.

The post Kako zvuči Berklee u Beogradu appeared first on 42 magazin.