Nalazimo se nekoliko dana nakon otvaranja. U galeriji i ispred nje sede, stoje i šetaju se ljudi; Ivini prijatelji, poznanici i slučajni ili namerni prolaznici koji zainteresovano gledaju u postavku, te, njene, zalaske sunca, talase i ljubavnike na malim i velikim formatima. Slušaju muziku koja suptilno i neprestano nekim malo drugačijim tonovima boji umetnički prostor.

A post shared by Dunja Jovanović (@third_girl) on Jun 20, 2018 at 8:23am PDT

Moj doživljaj izložbe opisujem jednom rečju: atmosfera. Igra formatima, sličnost nijansi i očigledna veza s pop kulturom budi jednu poznatu i toplu emociju, dok, nasuprot tome, zvuk koji odzvanja galerijom, melodija koju je Iva sama (uz pomoć Vladimira Milićevića iz grupe Stray Dogg) izvela – odsvirala i otpevala, proganjajuća je. Čini mi se da ova izložba nije sačinjena od pojedinačnih dela, već se, kao posetilac, osećate kao da ulazite u jednu kutiju obojenu sećanjima. Neka su lepa i topla, neka pak baš to nisu.

Iva mi priča priču koja stoji iza postavke. Počinje od samog naziva – Kako sam prvi put u životu svesno doživela osećaj erotike zahvaljujući Em-Ti-Viju: David Bowie, China Girl. I da, isprva deluje sasvim jednostavno – motivi na njenim slikama sekvence su iz popularnog spota, međutim, kako dalje Iva govori, saznajemo da su oni samo način da se prenese i oživi jedna emocija koju je umetnica u sebi čuvala, skrivenu od nas.

Osećam se privilegovanom što sam pripadala generacijama koje su delile isti istorijski prostor s Davidom Bowiem, živele dok je on stvarao, u momentu kada je pop kultura imala moć da promeni svet

„Sećam se jasno i svesna sam momenta kada sam, kako i sam naziv izložbe kaže, doživela osećaj erotike po prvi put u životu. Bilo je to dok sam gledala ovaj video. Kada je pre dve godine Bowie umro, društvene mreže bile su prepravljene njime, njegovim slikama, spotovima… Na mreži mnogi ljudi delili su svoje iskrene i intimne osećaje, a koje je on direktno svojom muzikom proizveo, probudio. Osećam se privilegovanom što sam pripadala generacijama koje su delile isti istorijski prostor s Davidom Bowiem, živele dok je on stvarao, u momentu kada je pop kultura imala moć da promeni svet.“

Iva je scene iz spota oživela korišćenjem tradicionalnog medija – ulja na platnu. Sam rad na postavci važan je za izložbu jer je proces razmišljanja tokom stvaranja gotovo opipljiv i oseća se u prostoru. Proces i tehnika ulja na platnu izvanredna je za utkivanje emocije i toka misli u jedno delo jer sama po sebi zahteva vreme provedeno u samoći i u neku ruku je meditativna. Kada je počela da radi na postavci, prvo je izvela manje formate, pa me do njih i vodi.

Ove slike, direktno preneti motivi iz spota, ako se posmatraju samostalno, arhetipski su, romantični, gotovo kič pejzaži zalaska sunca i prikaza ljubavnika u talasima. Međutim, kroz njih umetnica istražuje odnos prema sećanjima i sentimentalnosti, pogotovo onim koji dolaze i zadržavaju se u nama još iz detinjstva. Bilo joj je interesantno kako se emocije iz prošlosti percipiraju u sadašnjem vremenu, kako se razvijaju kroz neka druga životna iskustva i na koji način utiču na same estetske parametre. Slike, dakle, prikazuju taj dualitet, a samim tim prikazuju određenu dozu autoironije.

„Ovom izložbom zapravo govorim o zajedničkom iskustvu građenja pojedinačnih identiteta na osnovu sadržaja doživljenih putem pop-kulturnih medija: filma, muzike, televizije, stripa... Za nas pripadnike generacija sedamdesetih i osamdesetih, to iskustvo je jednako lično i kolektivno.“

Ono što je važno kod ove izložbe jeste atmosfera, koja je postignuta kroz nekoliko neodvojivih i tendenciozno postavljenih elemenata. Ulja na platnu uramljena su atipično – metalnim ramovima koji su tu kao asocijacija na TV ekran. Dodavanjem te fizičke komponente, one deluju kao deo neke predstave, skoro živo. Najveće platno u prostoru pak nije uramljeno, već je providnim, skoro nevidljivim sajlama okačeno odmah na ulazu, agresivno se postavlja naspram posmatrača i stavlja ga u donekle inferiornu poziciju. Prizor na njemu, ljubavnici među talasima, postaje veći od života.

„Poimanje vremena, glavna je komponenta u ovom radu, dakle, u celoj izložbi. Slike same po sebi nemaju svoje trajanje, traju onoliko koliko ih gledaš. One jesu sekvence iz spota i ako ih tako posmatramo, imaju neki svoj sled, ali meni je značajnije da upravo korišćenjem tog motiva posmatraču sugerišem faktor vremena koji utiče na naša sećanja i otkriva način na koji su ona sklona promeni.“

Muzika je deo mene, specifično rokenrol, tako da mi je drago da sam mogla i time da doprinesem postavci

Temporalnost sećanja dodatno je naglašena uključivanjem audio-komponente u postavku. Zvuk je odsvirala ona na gitari, uz pomoć basiste benda Stray Dogg – Vladimira Milićevića. Ta melodija je, takođe, reminiscencija na pesmu China Girl, ali delovi preuzeti iz pesme diskretno su obrađeni i neprepoznatljivi.

„Vladimir je radio obradu zvuka i odsvirao glavnu temu i vodeće gitare, dok sam ostatak pesme odsvirala i otpevala sama, što mi je posebno značajno. Muzika je deo mene, specifično rokenrol, tako da mi je drago da sam mogla i time da doprinesem postavci.“

Delovi teksta iz Bowieve pesme, koje je Iva koristila u zvučnoj instalaciji, zanimljivi su i donekle zahtevaju poznavanje muzičke istorije. Naime, na ovoj pesmi radili su Bowie i Iggy Pop tokom njihovog legendarnog suživota u Berlinu, i ona je isprva objavljena kao Iggyeva, 1977. godine na albumu The Idiot. Međutim, malo kasnije, početkom osamdesetih, kada MTV postaje jezgro muzičke industrije i mašinerija za proizvodnju spotova, Bowie izbacuje spot za istu pesmu i tretira je kao komercijalnu. Iako na prvu loptu sasvim ljubavna numera, China Girl zapravo govori o dominaciji Zapada nad Istokom i životu iza Gvozdene zavese. Ovaj dualizam i motive Iva je prenela u ovdašnji, lokalni sentiment koji imamo prema SFRJ, veoma često obojen isključivanjem kritičkog osvrta.

Na kraju, Iva me sprovodi do zapravo centralnog elementa postavke, a to je video-instalacija projektovana da malom televizoru u fiktivnoj, retro dnevnoj sobi.

Video je nasnimljen na VHS kasetu i pušten preko video-rikordera. Prepržen kolorit montiranih sekvenci iz spota China Girl, koji se u loopu vrti, karakterističan je i direktno budi sećanja – s jedne strane sentimentalna, s druge strane, s obzirom na to da je retro devedesetih trenutno u modi, javlja se odbojnost prema još jednom direktnom iskorišćavanju trenda.

Pored toga što u U10 izlaže, Iva je suosnivačica ovog prostora i njegova kustoskinja. Kaže da je to iskustvo neprocenjivo za nju lično, za njen rad. Velika je privilegija imati mogućnost da kao autor izlažeš u prostoru koji dobro poznaješ i koji znaš kako da iskoristiš da bi dobio baš ono što želiš. I da, sada je jasno da je Iva to i uspela. To je taj sentiment koji imate čim zakoračite među bele zidove umetničkog prostora koji sam spomenula na početku.

„Cela ova multimedijalna postavka atmosferična je, sugestivna. I to je namerno tako.“

Izložba Kako sam prvi put u životu svesno doživela osećaj erotike zahvaljujući Em-Ti-Viju: David Bowie, China Girl otvorena je do 30. juna 2018. u umetničkom prostoru U10 (Kosovske devojke 3); radno vreme galerije je od 13h do 21h svakim danom osim nedelje i ponedeljka.

The post Vođenje kroz izložbu Ive Kuzmanović appeared first on 42 magazin.