Pa i kod nas – publika je volela kultnu seriju u nekadašnjoj Jugoslaviji. Iako sam ja rođen za vreme emitovanja devete i poslednje sezone, od prijatelja saznajem da su Dinastiju gledali apsolutno svi, pa je čak postojala lastiš koreografija sa rečima:

„Krystle, Fallon, Sammy Jo,
to su žene OHOHO…
Alexis je prava zmija,
to se zove Dinastija!“

U svojoj kolekciji literature sa buvljaka imam i izdanje Dinastije u formi vikend-romana sa sižeom dvadesetak epizoda, odnosno jedne sezone. Jedna od epizoda nosi naslov Blake (Carrington) razmišlja! Razmišljao sam i ja dosta o ovoj seriji dok sam je gledao tokom ispitnih rokova na studijama, pod izgovorom da je to opšta informisanost. Zapravo je bila moj guilty pleasure, a to je i ostala.

Inovacije koje su pisci Dinastije u to vreme doneli odavno su passé, ali su utemeljile recept za pisanje sapunica sa glavnom porukom koja glasi: i bogati plaču (nakon Dinastije upali smo u veš-mašinu latinoameričkih sapunica na isti kalup). Zbog dugovečnosti koju je serija imala, scenaristi su očigledno zapadali u kreativne krize, pa je ona danas okarakterisana kao kič, šund. Na YouTubeu čak postoji kanal naslovljen Camperama (od reči camp/kemp) sa isečcima iz Dinastije. Ja bih se složio da serija jeste kemp, i ako se koncentrišemo na fabulu, čak i šund, međutim, postoje brojne TV inovacije pomoću kojih je zaradila rejting – u Dinastiji je prvi put obrađivan muški gej lik stavljen u pozitivan kontekst, prvi put je prikazano uzimanje kokaina u porodičnoj seriji i meni najzanimljiviji momenat u filmu Dynasty Reunion – multinacionalna kompanija (nazvana samo The Consortium) pokušava da preotme sve od vrednih američkih biznismena, kakav je i Blake Carrington.

Međutim, bila šund ili ne, oko jedne stavke se slažu svi, a to je kostimografska zaostavština Dinastije, koja je uticala na celokupnu modnu scenu mnogo pre kultnih modnih TV priča poput Sex and the City.

Aaron Spelling, producent Dinastije (pored ove serije, radio je i američke TV klasike The Beverly Hills ili Čarlijevi anđeli), odabrao je Nollana Millera, couturiera iz Los Anđelesa, i rekao mu da ne želi da vidi junakinje dva puta u istom outfitu. Naravno, ovaj plan je ispraćen prikladnim budžetom, koji je dozvoljavao Milleru da pusti mašti na volju. Millerov koncept powerdressinga podrazumeva žensku emancipaciju i samostalnost u outfitu koji prate ženu na rukovodećem mestu.

Kako je Miller sprovodio ovaj koncept svojim kostimima? Postoji nekoliko ključnih tačaka na koje treba obratiti pažnju. Koncentrišem se pre svega na likove Alexis, Dominique, Sable Colby i donekle na Krystle pošto je ona, kao arhetipski dobar lik, skromna.

Naramenice uvek i svuda

Naramenice su apsolutni simbol serije. U svim oblicima i veličinama – od suptilnijih na džemperima do ragbi naramenica na kaputima, odelima i bundama. Za Millera su one prvo sredstvo da simbolički naglasi snagu ženskih likova u seriji, šireći im ramena u maskulinu siluetu, što je bio i osnovni postulat powerdressinga.

Monohromatski i color-blocking outfiti

Posebna grupacija su crno-beli color-blocking ansambli, uglavnom u formi odela koja Alexis kombinuje sa dramatičnim šeširima. Više od 20 ovakvih kombinacija može se ispratiti kroz seriju. Zbog aksesoara u vidu jakih masivnih broševa, toka i velikih šešira, osobi koja ne zna da je to Millerov dizajn, može da se čini kao da je čuveni dizajner Thierry Mugler radio pojedine kostime – upravo zbog toga što je i sam Mugler insistirao na powerdressing konceptu.

S druge strane, monohromatski outfiti bili su polje eksperimentisanja za tailoring, draping i volumen. Ti outfiti su najmoderniji sa današnje tačke gledišta. Miller više eksperimentiše na ovom polju, čak naglašavajući ponekad kostimom opasnost situacije. Dok je Alexis često u crvenoj boji, Krystle je pretežno u zemljanim tonovima ili belom.

Krzno

Glavni statusni simbol u Dinastiji je krzno u kombinaciji sa dijamantima. Krzno uvek i svuda – bez obzira na to da li su likovi na aerodromu ili u kancelariji. Toliko je popularno da se i jedna od junakinja zove Sable, po najskupljem krznu samura.

Tailoring i draping

Ova dva principa čine 20 odsto outfita u seriji. Draping je izuzetno važan u komponovanju večernjih haljina i kaputa, pelerina.

Svilene rolke sa volanima, pantalone visokog struka i nabrane pencil suknje suprotstavljaju se arhitektonskim sakoima s asimetričnim reverima ili veoma naglašenim ramenima. Odela menjaju kroj od Diorovog new looka do Chanel haute couture sakoa sa biserima i zlatnim lancima – tačno u vreme kada Lagerfeld diže tu kuću iz mrtvih.

Couture touch

Postoji samo mala grupa outfita koji imaju dodir visoke mode u vidu dramatičnosti siluete, veza ili neobičnih aksesoara i akcenata. Pred maskenbal sa temom dvadesetih Alexis i Krystle nose istu haljinu pripijenog struka od zlatnih krljušti, koja predstavlja dvadesete godine viđene kroz eru osamdesetih. Ipak, iako su ovakvi couture momenti mnogo više u dodiru s današnjom modom, Dinastija ostaje poznata po over the top modelima, pa je upravo i popularna Alexis Barbie Doll bila obučena u jedan takav.

Off duty/ budoir outfiti

Veoma važan aspekt junakinja su outfiti koje nose off duty, a to su budoir kostimi: penjoari, baby doll haljine za spavanje i bade-mantili. To pokazuje Millerovu težnju da prikaže kako powerdressing nije samo show-off koncept, već da se žena oblači pre svega – zarad same sebe.

Na kraju, mora se zaključiti da je Miller izveo jedan odličan eklektični eksperiment, šetajući svoje junakinje kroz dekade, citirajući razne ikonične odevne predmete i siluete, a uticaj koji je izvršio na odevanje ogledao se i kroz prvu ikada komercijalnu liniju odeće koja je proistekla iz jedne sapunice. Ne znam da li je sličnih bilo i posle Dinastije, ali svakako se ne bih bunio da pronađem neki komad sa Millerovim potpisom.

Powerdressing uvek treba da bude a la mode!

The post Modni fenomen: powerdressing Nolana Millera appeared first on 42 magazin.