Ako ste u potrazi za instant podizačem raspoloženja, čokolada je pravi izbor, kažu naučnici. Mi smo odlučili da im verujemo jer našim nepcima ide u korist. Ali ovoga puta nije reč o čokoladnom bloku, već o poboljšanoj, verovatno gotovo svima poznatoj verziji kolača iz koga curi topljena čokoladna masa kada se preseče viljuškom. Još jedna prednost je što se ekstremno brzo i jednostavno priprema.

Sastojci
‒ 200 g čokolade
‒ 250 g margarina
‒ 4 jaja
‒ 150 g šećera
‒ 100 g brašna

Priprema
1. Umutite jaja i šećer.
2. Istopite margarin i čokoladu.
3. Sjedinite obe smese.
4. Smesu sipajte u kalupe za mafine ili tepsiju sa kalupima (onu koja se koristi za proje, mafine i sl.)
5. Pecite u rerni tačno sedam minuta na 250 stepeni.
6. Prilikom serviranja pospite šećerom u prahu.
7. Servirajte uz sladoled od vanile, sveže voće ili džem od šumskih plodova i grančicu mente.

The post VIKEND-RECEPT: Savršen sufle! appeared first on 42 magazin.

Dolazi sezona gledanja televizije i kućnog druženja jer hladniji dani tako nalažu, pa da je ne biste dočekali nespremni, da ne kažemo gladni, imamo pravi recept. Iznenadite sebe i druge vrelim tortilja čipsom koji možete umakati u kiselo mleko, pavlaku, domaći ajvar, čili sos, gvakamole, salsu od čega želite, tartar ili sami smislite u šta – mogućnosti su nepregledne!

Sastojci
‒ 250 g kukuruznog brašna
‒ 150 g belog brašna tip 400
‒ 1 kašičica soli
‒ 1 kašičica ulja
‒ 2 dl tople vode

Priprema
1. Pomešajte sve sastojke i napravite testo.
2. Podelite ga na 16 loptica, ili možda pak na 18 ako želite manje kolutiće, pa svaku razvijte koliko može.
3. Stavite alu-foliju na ringlu i svaki komad testa pecite kratko sa obe strane, to je tajna hrskavih slojeva.
4. Sada ih ubacite u duboko ulje i pržite vrlo kratko. I to je sve!

Uživajte, mi smo se već navukli na ovu grickalicu!

The post VIKEND-RECEPT: Tortilja čips appeared first on 42 magazin.

Pre kiše bilo je proleće. I žustro sunce. A takvo je ovo godišnje doba. Malo toplo, malo zubato. I katkad blago topao vetar što tera s očiju umor koji donese početak festivala sunca. Kad koraci prate kapke koji padaju.

Prijateljice su me čekale. Znale su da sam sve bliže. Osećale su da stižem park dok me vegetacija opija. Na pravom mestu. U sobi punoj mirisa kafe. U sobi kafe.

Prijateljice su me gledale i smejale se mom detinjem oduševljenju. I ja sam počela da se smejem

Na ulazu sam samo udahnula miomiris i već mi je bilo bolje. A na stolu me je čekala šolja koja je u trenutku kada smo jedna drugu ugledale počela da raste. I bivala je sve veća dok sam omamljena hodala ka njoj.

Sela sam, njih tri su me gledale i smejale se. A ja sam videla samo šolju i smešila se njoj. Prvi gutljaj izoštrio mi je čulo sluha. Čula sam svoje prijateljice. Bile su dobro raspoložene, budne, već su popile kafu. Onda se čulo izoštrilo još više. Čula sam finu kakofoniju, larmu, engleski, francuski, španski. Ili je to bio italijanski. Ili…

Kraj moje šolje stajao je tanjir pun raznobojnih makaronsa, jedna prijateljica uživala je u sendviču, druga u prolećnoj salati. Ja sam svoja čula još budila kafom. Fini espreso titrao je na mojim nepcima, klizio niz moje grlo. Mmmm, kakav momenat! Mmmmm, kakvi makaronsi – otelo mi se pošto sam zagrizla jedan zelen kao proleće u Parizu. Rekli su mi da su home made. Home made, znala sam čim sam probala taj zeleni, francusko zeleni.

Prijateljice su me gledale i smejale se mom detinjem oduševljenju. I ja sam počela da se smejem. I da uživam u druženju, kafi, kolačima, miru kojim zrače svi u toj sobi punoj finih mirisa, boja i ukusa. Daleko od gužve i vreve, a tu u centru grada.

Onda se čulo izoštrilo još više. Čula sam finu kakofoniju, larmu, engleski, francuski, španski. Ili je to bio italijanski. Ili…

A da li želiš sladoled, i on je home made, pitala me je prijateljica. Mmmm, sladoled, prvi ove godine! Da, moram da zamislim želju.

Zamislila sam je, odšetala do pulta i kupila divno ukrašen paketić kolača mami. Onako, tek da je obradujem.

Mmmm, kako su divni naši momenti u kući finih kolača i najbolje kafe.

U Coffee Roomu – gde se naši momenti odmah pakuju u srce.

The post Mesto na kom se vaši momenti odmah pakuju u srce appeared first on 42 magazin.

Do pre nekoliko meseci Senka je bila deo advertajzing tima i korporacija je bila njena svakodnevica. Nakon stresnog radnog dana ili vikenda tražila je kontrast kako bi njen dan bio ispunjen i pronašla ga je u kolačima. A kako je osećanje sreće jače od bilo kog, ona je rešila da ga nesebično deli sa drugima. Kada je videla da njeni kolači na druge deluju kao na nju, odluka je došla sama od sebe – da napusti posao i posveti se usrećivanju drugih. Napraviti pošten kolač u kome neko uživa momentalno daje odgovor na pitanje da li je donela pravu odluku. Svoje radno mesto iz mašte prenela je u realnost i tako je nastala šarmantna radnja u pastelnim bojama iz koje miriše kakao i vanila – Ispeci pa reci.

Šta si ti po zanimanju zapravo i kako je izgledao tvoj radni dan pre šest meseci?
Ja sam dugogodišnji copywriter i radila sam deset godina u advertajzing agencijama. Ustanem u osam, odvedem dete u vrtić, odem u agenciju, odradim posao od devet do pet-šest-sedam-osam, kako kad. Ponekad je tako izgledao i vikend. A onda, ako tako izgleda i vikend, dođem kući i treba mi nešto da imam osećaj da sam kod kuće i onda napravim kolač. Tako je sve krenulo.

Kada pokreneš svoj posao, ne možeš ni da zamisliš šta će sve da te snađe. Ako si spreman na to da mnogo radiš, malo zarađuješ i znaš šta hoćeš, bićeš mnogo srećniji

Šta se onda desilo?
Ja sam uvek znala da kuvam, volela sam kuvanje, ali mislila sam da su kolači užasno komplikovani i da neću time da se bavim jer sam smatrala da moraš da budeš precizan. Bio je naporan period u agenciji u kojoj sam radila i rešila sam da ipak probam da pravim kolače. Američki cookie deluje vrlo jednostavno i to je bio prvi coockie sa Betty Crocker sajta koji sam napravila. Sada ga imamo sa crnom, belom čokoladom i bombonama M&M u Ispeci pa reci. To je basic sugar cookie, u koji dodaješ sastojke po izboru i ispostavilo se da je super! I lako je, samo moraš da imaš dobre sastojke.

I onda je krenulo.
Da, pravila sam za sebe, pa sam donela na posao i svima se svidelo. Onda sam probala neki mafin jer mi je super izgledao na slici. Pa sam otkrila da u njega ide nešto što kod nas niko ne stavlja u mafine – ne smem da otkrijem šta (smeh). Zatim odnesem na posao i razgrabi se. Onda kod drugara na Novu godinu ponesem 30 cookiesa i ispostavi se da se sve što napravim zapravo sviđa ljudima. Napravila preko 100 cookiesa za 80 ljudi u firmi kada mi je bio rođendan i odmah dobila šest instant mejlova: „Molim te, daj mi recept, ja ništa ukusnije nisam jeo!“

Kako izgleda momenat kada rešiš da sve ostaviš i upustiš se u ono što radiš s ljubavlju?
Mislim da svi advertajzeri imaju neku ideju šta bi radili kad završe s advertajzingom i tako maštaju šta bi nešto radili. Shvatila sam da mi dobro idu kolači, kada sam videla da drugi ljudi ne umeju da ponove to što ja napravim – što je jako čudno jer sam mislila da je to užasno jednostavno. Ja sam sigurno tri-četiri godine pričala i razmišljala o tome, a prelomni trenutak se jednostavno desi. Promeni ti se život, dobiješ dete i onda razmišljaš da možda nije lose da imaš posao gde može da ti dođe dete i jede čokoladice i kolače, što moje dete sad radi. A onda se pojavi potencijalni lokal na nekom simpatičnom mestu, neko ti ga predloži i onda pomisliš – možda bih mogla to da uradim.

Osim savršenih slatkih zalogaja, svako ko dođe u radnju dobija nešto više – atmosferu koju stvaraju muzika i enterijer. Kako si zamislila idejni koncept radnje?
Koncept je da je to slatko, malo američko mesto koje nije realno. Iako Amerika ne izgleda tako već dugo. Što se vizualnog koncepta tiče, tu su mi pomagali ljudi iz Petokrake i Popular Bruketa & Žinić agencije. Ideja je bila Amerika, serije i filmovi koje volimo, prostor koji je šarmantan i sladak, gotovo na ivici nerealnog. Što se muzike tiče, to je ono što i ja slušam, malo je zašećereno, ali toliko da nikom ne bude neprijatno i da ne smeta.

Kakva je reakcija ljudi?
Ja sam se iznenadila kako se to brzo proširilo. Ali kada imaš veze sa advertajzingom tako dugo, onda za to čuje dosta ljudi koji imaju veze s medijima pa to brže krene. U to da će se ljudima svideti kolači nisam imala sumnje, ali se nisam nadala da će odmah prihvatiti sav taj šarm i slikati se za Instagram. Obožavamo Instagram jer nam donosi najviše novih ljudi za koje ni ne očekujete da imaju Instagram.

Danas u vreme internet promocije sve je više lepo upakovane hrane, a tvoja radnja i poslastice su vrlo fotogenični, šta misliš koliko je to važno?
Meni je ideja bila da to moraju da budu pošteni kolači koje možda možeš sam da napraviš, možda te malo mrzi, a možda baš i ne možeš. Da se krune, lome, da cure i da izgledaju tako da bi ih radije pojeo nego uslikao i to mi je bila glavna stvar, ne savršen kolač. Jer cookie ni ne može da se kontroliše, jedan bude 8 cm, drugi 10 cm. Kada uđu u rernu, bukvalno imaju svoj život. I cela ideja je bila da izgledaju autentično i homemade, ali stvarno homemade. Nema kompromisa kada su sastojci u pitanju, ali kada je reč o izgledu, to nam je važno, ali ne najvažnije i mislim da je to razlika koju smo uspeli da napravimo u odnosu na druge.

Šta je najvažniji sastojak tvojih kolačića?
Osim što moraš da budeš posvećen – puter! Ne može da se napravi kolač bez putera! Imamo jedan bez putera u ponudi, ali on je za ljude sa specifičnim potrebama, one koji su netolerantni na laktozu. Ali jako je važno ne zamenjivati puter. Uvek dobro veliko jaje, čokolada, brownie ne može bez čokolade koja ima ispod 60 odsto kakaoa, i to kakaoa koji kad pomirišeš, zaista osetiš.

Mislim da svi advertajzeri imaju neku ideju šta bi radili kad završe sa advertajzingom i tako maštaju šta bi nešto radili

Šta neko može odmah da proba da napravi u svojoj kuhinji?
Mogu brownie, ali ne mogu da kažem kako (smeh). Mogu da probaju da za svoje mafine ili banana hlebove koriste bezmasni jogurt umesto mleka i sigurno će biti bolji, sočniji i kremastiji.

Kako je došao naziv Ispeci pa reci?
Iz prošlog posla mi je najteži bio nameing. Smišljanje imena za nešto mi je jako dugo bilo teško i nisam htela da se ja bavim imenom. Meni je nekako svako ime glupo dok nemaš gotov proizvod. Tako sam dobila par predloga od prijatelja, napravila malu anketu i većinski se ljudima dopalo taj naziv i samo sam presekla da će se tako zvati. Nisam htela da bude pretenciozno, to mi je bio najvažniji kriterijum. Dok nisam videla naziv na neonskom znaku u radnji, nisam bila sigurna, a onda sam shvatila da radi.

Ti si odmah dobila potvrdu da si donela pravu odluku, šta možeš da poručiš drugima koji se dvoume?
Da urade to ako tačno znaju šta hoće i ako misle da to mogu da izdrže, jer će mnogo više raditi nego na prošlom poslu. Kada kreneš svoj posao, ne možeš ni da zamisliš šta će sve da te snađe. Ako su spremni na to da mnogo rade, da malo zarađuju i znaju šta hoće, biće mnogo srećniji. Imala sam trenutak otkrovenja dve nedelje nakon otvaranja kada ja stojim i kuvam fil za pitu s jabukama, umorna sam i sve tako, ali došla je devojka koja je kupila parče pite i stavila sladoled. Ja je vidim kako uživa, imam instant sreću i vidim da sam usrećila nekog. Mnogo je nekako poštenije od advertajzinga.

Kakvi su dalji planovi?
Volela bih da dodajemo nove ukuse, da kada se ljudi vrate, probaju nešto novo. Američke pite ćemo sezonski menjati. Kako dolazi prolećna sezona, imaćemo nove ukuse. Malina je omiljeno srpsko voće i kao nešto što dobro funkcioniše kad je zamrznuto za razliku od drugog voća. Carrot cake ćemo izbaciti uskoro. Imamo dobar recept, sada ga povećavamo i smanjujemo, doterujemo, pa će on biti prvi novi kolač.

Šta bi volela da neko pomisli kad izađe is tvoje radnje?
Kakav pošten kolač!

The post Senka: Pošten kolač = instant sreća appeared first on 42 magazin.