Tamni podočnjaci, ožiljak na gornjoj usni, dubok promukao glas. Uvek u ulozi emotivnih i uznemirenih likova, mračnih, zamišljenih ili zlobnih tipova.  Misteriozni superglumac iz kog zrači komplikovana duša.
Joaquin Phoenix, jedan od najčudnijih i, kako kažu njegove kolege, najtalentovanijih holivudskih glumaca svoje generacije. Osobenjak kog ovog proleća možete da gledate u ulozi Isusa u filmu Marija Magdalena i u Zaista, nikad nisi bio ovde, za koji je dobio nagradu za najbolju mušku ulogu u Kanu 2017. – oba ostvarenja ovoga proleća daju se u domaćim bioskopima.

Joaquin Phoenix rođen je kao Joaquin Rafael Bottom u San Huanu, Portoriko, 28. oktobra 1974. Detinjstvo mu je obeležio neobičan život njegove nekonvencionalne porodice. Otac irsko-španskog porekla John Lee Bottom i majka Arlyn Sharon Dunetz, Jevrejka rođena u njujorškom Bronksu, kasnih šezdesetih godina 20. veka pridružili su se kultu Children of God (Božja deca), te su kao misionari obilazili Južnu Ameriku sa svoje petoro dece. Nakon povratka u SAD promenili su porodično prezime Bottom u Phoenix – i tako označili nov početak. Kao četvorogodišnjak Joaquin je poželeo da ima više „zemaljsko“ ime, poput starijih brata i sestre – River i Rain, a odabrao je – Leaf. Ranih devedesetih vratio je ime koje je dobio na rođenju. Inače, dve njegove mlađe sestre zovu se Summer i Liberty.

Počeo je da glumi još kao dete. Sa 12 godina, 1986, dobio je ulogu u filmu Spacecamp, a već 1987. igra u filmu Russkies uz sestru Summer. Pošto je odmah pokazivao sposobnost da se transformiše u različite likove, Ron Howard ga angažuje za Roditelje (Parenthood) 1989.

U Holivud stiže i kao mlađi brat Rivera Phoenixa, jednog od najperspektivnijih mladih glumaca 90-ih godina 20. veka, koji je u 23. godini, 31. oktobra 1993, umro predoziravši se heroinom. „Nakon Riverove smrti osećao sam se kao da sam u izmenjenom stanju. Bilo mi je potrebno godinu dana da se vratim životu. Nemam ni najmanju želju da pričam o mrtvom bratu. Ide mi na nerve što me uvek upoređuju sa njim. Moj brat je bio veličanstvena osoba i izvanredan glumac“, govorio je Joaquin.
Tada pravi pauzu u snimanju, a 1995. dobija dobre kritike za ulogu u filmu Gusa van Santa Umreti za (To Die For) sa Nicole Kidman.

Dve godine potom igra uz Liv Tyler, Billya Crudupa i Jennifer Connelly u filmu Kako smo izmislili Abbotove. A iste 1996. glumio je uz Claire Danes, Seana Penna i Jennifer Lopez u filmu Olivera Stonea Pogrešno skretanje.
Radi bez prestanka – a 1998. glumio je u dva filma – Povratak u raj sa Anne Heche i Vince Vaughn, te u Glinenim golubovima. Naredne godine igra u filmu Joela Schumachera 8 milimetara uz Nicolasa Cagea.

Ipak, ključna godina za Joaquina bila je 2000. – tada radi tri veoma različita ostvarenja. Bio je Komod u Gladijatoru (Gladiator) Ridleya Scotta uz Russella Crowea, a za tu ulogu dobio je nekoliko velikih nagrada, te bio nominovan za Oskara i Zlatni globus.

https://www.youtube.com/watch?v=do9zep1n8cU

Iste godine glumio je uz Marka Wahlberga, Faye Dunaway i Charlize Theron u filmu U ime pravde. Pojavio se u Peru markiza de Sadea (The Quills) uz Kate Winslet i Geoffreyja Rusha. Kate ga je tada proglasila najboljim glumcem svoje generacije.

Godine 2002. dobio je ulogu u Misterioznim znakovima (Sings) M. Nighta Shymalana, u kojem mu je partner bio Mel Gibson.

Isti reditelj ga je 2004. angažovao u trileru Zaselak (The Village). Potom 2005. snima i Hod po ivici (Walk the Line) u kojem glumi legendarnog Johnnyja Casha. Za taj film osvojio je Zlatni globus i bio nominovan za Oskara, a na soundtracku za film nalazi se njegov vokal.

Od tada je snimio i romantičnu dramu Ljubavnice (Two Lovers) 2008. reditelja James Gray, u kojoj mu je partnerka Gwyneth Paltrow, a film je rimejk Belih noći Lukina Viskontija inspirisan istoimenom novelom Fjodora Dostojevskog.

U psihološkoj drami The Master (2012) Paula Thomasa Andersona Joaquin igra ratnog veterana Fredija Kvela koji se priključuje misterioznom kultu Svrha koji vodi Lankaster Dod kog tumači Philip Seymour Hoffman.

https://www.youtube.com/watch?v=fJ1O1vb9AUU

U drami Imigrantkinja (The Immigrant, 2014), reditelja Jamesa Graya, mlada Poljakinja Eva (Marion Cotillard) koja je 1921. imigrirala u SAD, a čija je sestra zadržana na ostrvu Elis, mora na sve načine da nabavi novac da je izvuče, čak baveći se i prostitucijom. Eva se za pomoć obraća Brunu Vajsu kog tumači Joaquin i postaje jedna od njegovih devojaka plesačica.

Her (2013) je romantična naučnofantastična drama koju je režirao Spike Jonze, a koja prati čoveka koji ulazi u vezu sa Samantom, inteligentnim kompjuterskim operativnim sistemom koji ima ženski glas i ličnost – Scarlett Johansson. Igraju i Amy Adams, Rooney Mara i Olivia Wilde.

Kako smo pomenuli, trenutno možemo da ga gledamo u ulozi Isusa iz Nazareta u Mariji Magdaleni (Mary Magrdalene), u kome Mariju igra Rooney Mara.
Za ulogu u filmu Zaista, nikad nisi bio ovde (You Were Never Really Here, 2017), koji je režirao Lynne Ramsay, Joaquin je u Kanu, osim nagrade za najboljeg glumca, dobio i stajaće ovacije od sedam minuta. Igra traumatizovanog ratnog veterana i bivšeg FBI agenta, koji živi sa dementnom majkom, ujedno i njegovom jedinom vezom sa onim što bi se moglo nazvati normalnim životom. Kritičari su njegovu briljantnu izvedbu u ovom misterioznom trileru okarakterisali kao najbolju u njegovoj dosadašnjoj karijeri.

Osim što bravurozno kreira karaktere svojih junaka, lik koji on jeste u stvarnom život ekscentričan je i zanimljiv. Navodno, nikad ne čita članke o sebi ili prikaze filmova u kojima je glumio. Obožava motore. Striktno je vegan i ne nosi kostime ni obuću od kože životinja.

Između ostalog, za filmove Gladiator, The Quills i Walk the Line odbio je da nosi kožne kostime, pa su morali da budu izrađeni od sintetičkih imitacija. Joaquin je selebriti portparol PETA. Bavi se muzikom, a kao dečak govorio je španski, ali većine reči sada se ne seća. Retko daje intervjue, a i kad ih da, nije baš pričljiv. Podvrgao se lečenju od alkoholizma aprila 2005. Iako je poznat kao veliki zavodnik, na premijere i druge filmske ceremonije uglavnom dolazi sa svojom majkom.

The post Joaquin Phoenix u 12 filmova i nekoliko slika appeared first on 42 magazin.

Ilustracija: Rich Pellegrino

Iako je prvi april, i treba se šaliti, mi odlučujemo da fokus nanovo stavimo na različite probleme ljudske psihe. Oni, naravno, nisu šala, ali se, ponekad, upravo kroz humor neki od njih mogu lakše prevazići. Baš zato smo, umesto klasičnih komedija, koje bi imalo smisla objaviti baš danas, odlučili da sastavimo listu od nekoliko fenomenalnih naslova koji jesu komični, dramatični ili tragikomični – i svi se bave različitim psihičkim poremećajima.

Crevna napast (The Cable Guy, 1996)
Režija: Ben Stiller

Jim Carrey je Chip Douglas, TV majstor s disocijativnim poremećajem, koji uplivava u život arhitekte Stevena (Matthew Broderick) i rastura sve pred sobom.

Priča počinje sa Stevenom koji se seli u samački stan, nakon raskida s devojkom Robin, i nudi Chipu dodatnih 50 dolara kako bi mu na kvarno namestio dodatne kablovske TV kanale. Naravno, kako se radnja razvija, shvatamo da Chip nije tu zbog posla, već želi da Stevenu preotme čitav život.

U ulozi Chipa, kome je samoinicijativno dodelio govornu manu, Carrey je apsolutno manijakalan, a scena u kojoj ga gledamo dok peva karaoke verziju Somebody to Love, benda Jefferson Airplane, ušla je u filmsku istoriju. Crevna napast je neverovatno komičan, ali u isto vreme i uznemirujuć film, a takvu vrstu dualizama veoma volimo.

Umreti za (To Die For, 1995)
Režija: Gus van Sant

Suzzane je ubeđena da će postati poznata – veruje da je atraktivna, rečita i zamišlja da se inteligentna (zamišlja je ključna reč ovde), tako da po svaku cenu pokušava da postane TV voditeljka.

U ovoj satiri, ispričanoj tako da ismeva tabloidni novinarski stil, Nicole Kidman igra svoju najbolju ulogu u dosadašnjoj karijeri; ona je Suzzane – novinarka s narcisoidnim poremećajem ličnosti. Da, bolja je nego Virginia Woolf u filmu Sati za koju je dobila Oskara, verujte nam.

Dobro da bolje ne može biti (As Good as it Gets, 1997)
Režija: James L. Brooks

Jack Nicholsonov Melvin je šezdestogodišnji pisac mizantrop koji pati od opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Zbog razvijenih fobija od drugih ljudi, često je usamljen i neprijatan, ali se sve polako menja kad se zaljubi u Carol (Helen Hunt), konobaricu koja radi u njegovom omiljenom restoranu.

As Good as it Gets je veoma pametna romantična komedija, puna eklektičnih likova, i kao takva bila je bioskopski hit i nominovana za mnoge prestižne nagrade – Oskara, Zlatni globus i nagradu Satelit.

Welcome to Me (2014)
Režija: James Leon

Šta se dogodi kada mlada žena s graničnim poremećajem ličnosti osvoji milione na lutriji? U slučaju Alice Klieg (Kirsten Wiig), ona prestaje da uzima prepisane lekove i producira sopstvenu TV emisiju. Inspirisana velikom Oprahom, ona širokom auditorijumu deli svoje začudne poglede na svet.

Wiig je sjajna u ulozi Alice – problematične devojke koja bi definitivno morala biti pod psihijatrijskim nadzorom. Njena Alice je zabavna i draga, ali u isto vreme je se pomalo plašimo jer ne možemo da predvidimo njene reakcije.

The Royal Tenenbaums (2014)
Režija: Wes Anderson

https://www.youtube.com/watch?v=W5AU78dqBgE

Likovi u gotovo svim filmovima Wesa Andersona su pomalo bizarni, ali u filmu The Royal Tenenbaums neki od njih pate od ozbiljnijih stvari do puke „andersonovske začudnosti“. Margot Tenenbaum (Gwyneth Paltrow) depresivna je i suicidna, Chas Tenenbaum (Ben Stiller) ima posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), dok Eli Cash (Owen Wilson) zloupotrebljava lekove i zavistan je od njih.

Veliki broj Andersonovih filmova priča priče o neskladnim porodicama (a znamo da dobar deo stresa koji sa sobom nosimo, potiče upravo s tog mesta) ispričane kroz pastelne prizme i komične situacije i kao takve pomogle su mnogim ljudima da prevaziđu svoje lične, a slične, situacije.

The post Lista šaljivih filmova sa ozbiljnim porukama appeared first on 42 magazin.