Nakon ovog članka zavirivaćete u sve skrivene ćoškove našeg grada jer mi upravo to radimo, a evo i zbog koga.
Fernando Abellanas je samouki dizajner koji je napravio kolibu ispod mosta u Valensiji, u Španiji. Kolibu definišu jedna ili dve prostorije za boravak i uživanje u prirodi, a njegova je pa… vrlo specifična. On je koristio betonsku infrastrukturu mosta, koja mu je poslužila kao krov i zidovi za studio, iliti garsonjeru.
Abellanas dizajnira rasvetna tela i nameštaj pod imenom Lebrel, a njegov poslednji projekat jeste koliba od metalne konstrukcije napravljena u roku od dve nedelje.

Iako nema naviku da govori o preciznim lokacijama na kojima se nalaze njegove „kolibe“ širom grada, kaže da preferira neugledna mesta koja njegovom intervencijom postaju nešto novo i drugačije.

„Nekako me veoma privlače ovakva mesta, pa ponekad intervenišem na njima. Iako moji projekti veoma zavise od uslova koje nalažu takve lokacije“, kaže Fernando.

„Ovo deluje kao lična intervencija, a cilj mi je da dodam vrednost ovakvim mestima. Istovremeno želim da ponovo oživim kolibe kao objekte, iako je ovo potpuno rekonstruisana slika njihove osnovne primene. Ideja je ostati izolovan, ali u isto vreme blizu svoje prave kuće, tu u gradu“, objašnjava Fernando.

Ova struktura koncipirana je tako da se na betonske šine oslanjaju točkovi koji dozvoljavaju da mini-prostor bude mobilan i da se pomera kako vam odgovara. Konstrukcija od metala i drveta na ovaj način može kotrljanjem da se pomera, pa da se postavi uz stub koji postaje jedan od četiri zida.

Studio je dizajniran kao urbana kabina za one koji žele da se opuste u gradu uz paradoks da su bukvalno ispod gužve i buke – ispod mosta. Na ovaj način može nastati i kancelarijski prostor, malo neobičan, ali, ko zna, možda podstiče na rad. Ukoliko se doda lampa i dušek, može da posluži i za noćenje. A postoji mogućnost da se učini kao da kampujete ili da ste u karton cityju… ko zna.

Ono što je sigurno, a što naglašava dizajner, jeste da ovakvih mesta u gradu ima pregršt, to su objekti u kojima ljudi mogu da se nasele i budu u centru zbivanja, a da niko ni ne baci pogled ka njima, da budu potpuno nevidljivi. On je probao, pa verujemo da je tako.

„Otkrivajući, istražujući i analizirajući ovakva mesta, shvatio sam da se kod svih javlja osećaj izolacije, mira i spokoja i, ono što je čudno, sigurnosti, što automatski podseća i vraća na detinjstvo kada smo se krili igrajući se žmurke ili pronalazili skrovište ispod stola dok nam je gužva u kući“, priča dizajner.

Dizajn: Fernando Abellanas
Foto i video: Jose Manuel Pedrajas

The post Skrovište u centru grada appeared first on 42 magazin.

Većina ljudi na posao putuje autobusom, vozom ili autom. Većina, ali ne i Benjamin David iz Minhena – on na posao svakoga dana stiže tako što pliva rekom Izar!

Saobraćaj kraj reke Izar je toliko strašan, da je Benjaminu dojadilo da svakodnevno doživljava stres vozeći se na posao zagušenim gradskim ulicama, piše BBC. Zato je na originalan način rešio da se oslobodi bar jedne životne neprijatnosti.

Benjamin spakuje svoj laptop, odelo i cipele u nepromočivu vreću, zaveže je na leđa i pliva dva kilometra duž reke Izar

Ovaj 40-godišnjak svakoga jutra u kupaćim gaćama prelazi raskrsnicu i spušta se na reku Izar. Spakuje svoj laptop, odelo i cipele u nepromočivu vreću, zaveže je na leđa i pliva dva kilometra duž reke. Na posao stiže za pola sata, a ako žuri, onda pliva kraul i tamo je za deset minuta.

Leti nosi kupaće gaćice, a zimi duže ili kraće ronilačko odelo, kao i gumene sandale kako bi zaštito stopala od stakla ili delova bicikala koji su završili u reci.
Budući da leti organizuje projekat Urbanauten Kulturstrands, onda se dešava da nekad ipliva ovu rutu i dva puta dnevno.

Leti nosi kupaće gaćice, a zimi duže ili kraće ronilačko odelo, kao i gumene sandale kako bi zaštito stopala od oštrih predmeta

Kaže da mu mnogo znači kul nepromočiva vreća, koju je osmislio mladi dizajner iz Bazela tražeći rešenje kao i Benjamin: kako da stigne suv na posao ako pliva. U vreću staje bukvalno sve što mu je potrebno, a kada se ona zatvori i smota, izgleda kao mala bova za spasavanje koja mu olakšava plivanje.

Iako mu se ponekad smeju ljudi koji ga posmatraju sa mostova, on kaže da je plivanje znatno brži i iznad svega mnogo opušteniji način nego da sedi zaglavljen u nekom vozilu.

U vreću staje bukvalno sve što mu je potrebno, a kada se ona zatvori i smota, izgleda kao mala bova za spasavanje koja mu  olakšava plivanje

„Ljudi gledaju sa mostova i smeju se ili me pitaju šta radim”, kaže on i dodaje da je Izar korišćen kao vodeni put 150 godina i da on samo pokušava da ga opet oživi.

Benjamin svakoga dana proverava nivo reke Izar koja izvire u Alpima, ali i njenu temperaturu koja leti varira od 14 do 22 stepena.

Kada stigne do svog odredišta, izlazi iz reke i ide na kapućino, jer iako pliva do posla, ostatak dana mora da provede u kancelariji.

Pogledajte kako Benjamin stiže na posao:

The post Čovek koji pliva na posao appeared first on 42 magazin.