Zidovi Beograda već odavno nisu tek neme, ćutljive javne površine, na njima živi slobodna umetnost – grafiti i murali manjih i većih formata – kojom su domaći i strani street art umetnici učitali nova značenja i vrednosti prostora i vremena u kom živimo. Kroz te nove vrednosti grupu ljudi koja želi nov doživljaj kulture prestonice povela nas je jedna od najznačajnijih predstavnica srpske street art scene TKV.

Sredinom 20. veka ulična umetnost zapljusnula je naš glavni grad. Do pre samo par decenija javnim površinama – zidovima, fasadama, podvožnjacima, tunelima, ćoškovima – vladale su sprejom stilizovane poruke, buntovni grafiti i murali akademskih slikara čija je svrha bila tek dekorativna. Ne računajući žvrljotine i neduhovite misli, Beograd je svakodnevno dobijao bar jedno delo ulične umetnosti u čijem izrazu i iskazu stoji sloboda, neukrotivost, bunt i poruka. Street art koji se danas naziva i postgrafitima predstavlja ogromnu i važnu oblast likovne umetnosti,  a street art poslenici jesu građani sveta, novi nomadi koji gde god da se zadese ostavljaju svoja umetnička dela urađena raznim tehnikama.
Na toj mapi sveta poslednjih decenija jeste i Beograd, u kojem nezvanično postoji više od 8.000 različitih dela ulične umetnosti kojima su angažovane javne površine, a samim tim i ljudi koji kraj njih žive. Street art umetnici su novi angažovani borci za slobodu misli i javnog govora, a čije je glavno oružje i oruđe – sprej, boja, šablon, ruka i hrabrost.

Drugačiji pristup umetnosti, otkrivanje skrivenih kulturnih niša i kutaka učitava svima nama nove vrednosti i ideju da živimo u jednom velikom svetskom gradu koji se može otkrivati natenane, uvek na drugačiji način

U taj drugačiji, izazovan svet beogradske ulične umetnosti zakoračili smo u sredu 13. juna na ekskluzivnoj turi koju je osmislila i organizovala Société Générale Banka u saradnji sa Francuskim institutom.  Bio je to drugi u nizu događaja u okviru Avantage učitavanja, projekta namenjenog grupi odabranih ljudi sa kojima ova banka već godinama ostvaruje i neguje uspešnu saradnju.
Kustos naše grupe kroz uzbudljivu ulično-umetničku galeriju bila je internacionalno priznata umetnica istančanog likovnog izraza TKV – The Kraljica Vila ili Aleksandra Petković, čiji maštoviti stensili jarkog kolorita zauzimaju velike i male površine, štekove i ćoškove javne beogradske galerije. TKV je prisutna na street art sceni od 2004, a njen rad našao se i u knjizi Women Street Artists: The Complete Guide Ksavijera Tapijesa – među 50 žena najboljih street art umetnica današnjice. Uz njenu pomoć otkrili smo i u svest učitali street art u javnom prostoru – najpre onaj skriven u predivnim štekovima i budžacima grada, a onda i onaj očigledan, ali kome većina nema vremena da pokloni pažnju.

Predvorje naše open street art galerije bila je umetnička četvrt Savamala – tačnije Kulturni centar Grad, koji je, prema rečima Kraljice Vile, a sa čime se duboko slažemo, jedna od najznačajnijih novih kulturnih institucija grada, koja je umetničku scenu okrenula naglavačke i omogućila mladim umetnicima iz gotovo svih segmenata umetnosti da svetu pokažu svoje radove.
Tu iza, na zadnjem delu KC Grada, tik uz prugu zaraslu u travu kojom dvaput dnevno prolazi teretni voz, stoji i mural ove umetnice nastao u saradnji sa holandskom ambasadom. „Imala sam punu slobodu da prestavim Holandiju, a ja sam odabrala da to ne bude kliše, i da ne budu lale. Narandžasta je jasan simbol, a Delft porcelan poznat je širom sveta. Devojka osmehom širi pozitivnu energiju, što je posebno bitno u ovom delu grada.“ Žena narandžaste kose sa naočarima celom tom delu grada daje pečat. Živopisni mural deo je panorame kada se Savamala posmatra s novobeogradske strane. Vila je, poput svakog street umetnika, ponosna na to što je njen rad pečat čitavog jednog krajolika. Pitanje je kako li se TKV osećala dok je visila sa skele tik uz prugu dok je slikala. Hrabre su umetnice.

Hrabar je i iznenađujući projekat Avantage učitavanje, u okviru kog je tokom godine planirano nekoliko programa za sve one koji žele da vide i osete drugačiju kulturnu i malo drugačiju lokalnu umetničku scenu. Ljudima koji mogu da biraju kulturnu ponudu baš kao što biraju banku koja im uliva sigurnost i podršku, a opet,uz raznovrsne pogodnosti, ostavlja slobodu da sami donose važne životne odluke, da planiraju putovanja ili kupovinu, bez opterećenja. Ležerno, a odlučno, sa ciljem da otkriju nove mogućnosti u oblasti kulture, biznisa i svakodnevice. Baš kao što smo u našoj otvorenoj street art galeriji prepoznavali zajedničke prave vrednosti na najneočekivanijim mestima, namenski osmišljene sadržaje, došli do jedinstvenih izvora novih znanja, do običnih, a neobičnih prostora razmene i uzbuđenja. Prostora na kojima se stvarnost učitava kroz poruku koja je prošla kroz duše hipersenzitivnih i hrabrih, a to su street art umetnici.
Zadržali smo se i u samoj bašti KC Grada, gde se na zidu prepliću zidno slikarstvo i puzavice kojima upravlja priroda.
I bili smo spremni za drugi eksponat, tu odmah gde kroz išaran podvožnjak Brankovog mosta puca pogled na veliki Remedov mural u Karađorđevoj ulici ‒.La Santa de Beograd, koji pozdravlja putnike na ulasku u grad. Ova francuski umetnik bio je inspirisan srednjovekovnim freskama i ikonom Bogorodice Trojeručice, pa je odlučio da Beogradu pokloni sveticu zaštitnicu čije brojne ruke i razaraju i čuvaju grad.

Ispod samog mosta mnogo je površina koje je dotakla ruka grafitera, TKV nam usput objašnjava razliku između bombera grafitera – koji su specijalizovani za likovnu intervenciju na opasnim, zabranjenim i teško dostupnim mestima, pa ih gerilski napadaju kako bi pokazali svoj bunt – i onih koji svojim šablonima po zidovima sprovode neku kampanju, npr. vegansku. U Karađorđevoj je još jedan mural Kraljice Vile. Njena zelena izjava ljubavi inspirisana slikom jedne umetnice koju je ona stensil tehnikom prenela na zid – žensko lice koje izvire iz lokvanja. Kaže da je za svaki centimetar murala potrebno dobiti dozvolu za rad, te da je, dok radila sliku na zidu koji nije baš bio u dobrom stanju, dobijala razne komentare stanara zgrade – od toga da je zelena smirujuća do toga da je histerična.

Dijagonalno od tog umetnošću osvojenog ćoška nalazi se zgrada nekadašnjeg Mikser Housea, a iznad nje je Plavi kit, delo švajcarskog dvojca Nevercrew, koji čine Christian Rebecchi i Pablo Togni, nastalog na Mikser festivalu 2014. Gledamo visoko, ali pogled nam zakloni najpre kombi, pa autobus, gužva je, ne vidi se visina umetnosti.

U našoj street art galeriji prepoznavali smo zajedničke prave vrednosti na najneočekivanijim mestima, namenski osmišljene sadržaje, došli smo do jedinstvenih izvora novih znanja, do običnih, a neobičnih prostora razmene i uzbuđenja

Svetska street art zajednica je sve veća, a svaki poznatiji umetnik voli da kad poseti neki grad u njemu ostavi i svoje delo, naravno prethodno se informiše i sazna što više detalja o mestu na kom se potpisuje. Jer važno je da stanovnici grada razumeju poruku na zidu.
Ispričala nam je TKV i priču o Remedovom muralu The Only Truth iz 2009. u Novom Sadu, koji je prekrečen kada je zgrada promenila vlasnika, a to je pokrenulo grupu Lančana reakcija koja je uzvratila novim muralom istog umetnika, ali i time što je i u Novom Sadu gotovo preko noći procvetala ulična umetnost.
Kustoskinja Vila i Srećko Sekeljić iz Société Générale Banke potom nas vode do Galerije Štab, ušuškane u konstrukciji mosta. E to je pravi štek, a u samom ćošku rad TKV. To jeste bio plaćeni mural, ali ono što TKV čini beskrajno srećnom jeste što lice žene iz te kompozicije vidi svako ko putuje desnom trakom mosta iz pravca Novog Beograda. Svali put se nešto se desi, uvek se sa delima street arta nešto dešava, u punom autobusu ne moraš biti sam čak i kad si sam.

Sledeća destinacija je levi podvožnjak ispod Branka, Crnogorska ulica, kojim smo se uputili do Kosančićevog venca. Pre toga nam TKV pokazuje na davnašnji grafiti pokret čiji potpis još stoji na fasadi ruinirane udžerice. Vila je oduševljena jer u  samo nekoliko slova čita korene svog sadašnjeg delanja, ljubavi, angažmana i umetnosti kojom se bavi.

U podvožnjaku je mračno, i puno je grafita, neke nam pominje kao jako vredne, kaže da voli taj podvožnjak, a onda prolazi kraj svog rada zalepljenog tik iznad naših glava i vidi da je ćošak papira fluorescentnozelene boje skoro otrgnut – pa ona sama otcepi taj ćošak i kaže: „Na ovom radu je puno šljokica, sijaju kad je mrak, morate da ga vidite noću.“  I sve okej, spremni su ulični umetnici na mogućnost da jednoga dana svoje delo neće zateći na mestu na kom je bilo. Svuda u svetu se to dešava, u Berlinu preko noći nestane slika – biva prekrečena i umesto nje osvane druga.

Dok se penjemo ka Kosančiću, na visokoj zgradi vidimo dve ogromne ptice. Kaže TKV da su nove, nastale ovo godine na festivalu Dev9t. No pre toga nam na obelisku Pokreta nesvrstanih pokazuje rad njenog prijatelja Nikše Mopsa Yode Zgužvanog. Kaže da je skoro svakog mopsa na zidovima u Beogradu nacrtao Nikša Herman – Yoda je i ime mopsa kog je usvojio i koji mu je pomogao da prevaziđe težak period u životu. Nikša, kog ćemo kasnije i sresti u ateljeu TKV na Dorćol Platzu, crta preko grafita koji podstiču nasilje, a voli i mesta na kojima je izazov i rizik crtati, poput Terazijskog tunela. Njegovi radovi uvek nose neku introspektivnu tekstualnu poruku, a neretko su to i tabu teme: nasilje, strah, ravnopravnost polova, LGBT osobe…

Približavamo se čuvenom grafitu u Pop Lukinoj koji je 2009. uradio italijanski umetnik BLU – grad koji zubima od zgrada jede drveće, a u Fruškogorskoj vidimo ogromne Vrapce – motiv murala je nezvanični simbol Beograda – vrapci, a autori su izraelski muralista Dede i pesnikinja Nican Minc, koji su u Beogradu bili na festivalu Izraelska umetnost u Ciglani. Oni imaju murale u Berlinu, Minhenu, Njujorku, Pragu, Londonu…
Zatim prilazimo čuvenom muralu BLU-a, ispod njega je trafika, preko puta benzinska pumpa. Mural je izbledeo, ali i tako slab u boji prenosi jaku poruku. A tome služe murali, tome služi street art – da nas podseti u kom veku živimo.

Preskočili smo obnovljeni Kosančićev venac. Njega verovatno tek čeka street art, naravno uz prethodne saglasnosti nadležnih. Ipak je to nov venac. Usput TKV gleda zidove, prazne, potencijalna mesta za nove radove. Jedan joj se baš sviđa, siv je i ima fleku od vlage. I žao joj je što ne može da nam pokaže svoje rane radove po napuštenim i ruiniranim mestima, kojima je ovaj grad bogat, kaže da ih baš voli. Oni su iz vremena kada je želela da bude anonimna. Umetnica voli Indiju, njihovu muziku i ples, voli i lik lepe i opasne O-Ren Ishii iz filma Kill Bill (i naglašava da to nije Lusi Liu!), koja još živi na mnogim mestima po gradu.
Dok smo se spuštali Dobračinom, jedan specijalista radnog pravo pričao nam je kako mu je ranije ulična umetnost često promicala, sve dok jednom ispred Francuskog instituta u Knezu nije ugledao dve Japanke kako pokušavaju da iz žablje perspektive naprave dobar kadar visokopostavljenog vitraža. Tada je i on počeo da gleda i da opaža. U ovoj vođenoj izložbi uživali su i on i njegova devojka.

Foto: TKV

Ubrzo smo stigli do sledećeg eksponata u klubu Blaznavac – u njemu je jedan od novijih murala Kraljice Vile. Žena koja oslobađa ptice iz kaveza. TKV je radeći ga doživela lični preobražaj, a te ptice i dalje slobodno lete po Blaznavcu. Usput smo naišli na još jedan njen rad. On stoji na malim sivim vratima za koja većini nije jasno kuda vode (npr. u kotlarnicu) – devojka čija je glava u čeljustima psa. Kaže da je to mali rad koji joj je otvorio vrata u veliku knjigu o 50 najboljih žena street umetnica.

Svašta nam je još ispričala Vila. Između ostalog i to kako sada – posle velikog uspeha u zemlji i inostranstvu, mnogo radova, izložbi, između ostalog i u Francuskom kulturnom centru krajem 2017. – ima atelje u kom radi i koji se nalazi u delu kulturnog centra Dorćol Platz, kuda smo se i uputili.
Na samom ulazu tog centra je njen rad – Sofija Loren, žena koju obožava, opet mali format koji joj je otvorio neka druga velika vrata.

I odmah nov zid – njega je oslikala devojka koja vodi pomenutu novosadsku Lančanu reakciju – a kojoj je to bio prvi zid koji je oslikala. Osim što stvara, TKV ohrabruje druge da uzmu zid u svoje ruke.
I sam frontalni zid Dorćol Platza je oslikan, a sve murale – uradile su žene, gošće naše prestonice.

Naravno, tu je mural TKV – na kom je jedna žena veliki borac, a tik je do vrata koja vode u njen atelje.

A atelje je čista radost za sve koji umetnost vole a njome se ne bave.
Velika oslikana platna, pa još slika manjih i većih formata, oslikana drvena stolica iz vrtića čiji naslon i sedalni deo imaju oči, plafon pun papirića, mnogo boja, sprejova, jedan rasklimatani mermerni stočić i jedan sto na kojem umesto slikarskog alata stoji street art andergraund švedski sto pun srpsko-francuskih delicija. Branislav Glumac iz Francuskog instituta kaže da je sir domaće proizvodnje, kao i suve šljive aranžirane uz njega… ali uz fino belo vino vi ste u Francuskoj, odakle je i Société Générale Banka, koja je svima nama priuštila šetnju po galeriji ulicama prestonice.

I da, tu je i sanduk iz predstave Dogvil, pomenuti Nikša Mops, madam An-Loren Viguru (Anne-Lorraine Vigouroux), ataše za kulturu Francuskog institutu u Srbiji, Ljiljana Radošević koja organizuje celodnevne street art ture po Beogradu, Srećko Šekeljić i Olivera Zulović iz Société Générale Banke i jedan veliki utisak da drugačiji pristup umetnosti, otkrivanje skrivenih kulturnih niša i kutaka učitava svima nama nove vrednosti i ideju da živimo u jednom velikom svetskom gradu koji se može otkrivati natenane, uvek na drugačiji način.

Slobodni umetnik ispred slobodne umetnosti

The post Avantage učitavanje 2: Street art tura sa TKV – od KC Grada do Dorćol Platza appeared first on 42 magazin.