Elena Iv-Skaya je ruska fotogrfakinja koja živi na ostrvu Reinion, francuskoj teritoriji u Indijskom okeanu u blizini Madagaskara i Mauricijusa – dakle u istočnoj Africi.
Uža specijalnost ove umetnice je beauty i modna reklamna fotografija snažne i elegantne estetike, koja reflektuje njenu strast prema umetnosti igre svetla, mraka, senki i boja.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Ideju za seriju fotografija koju vam predstavljamo, dobila je želevši da uradi nešto što je u potpunoj suprotnosti sa njenim živopisnim serijalom Dreamer Pool.

U ovom poduhvatu rešila je da se osloni na suptilnost, romantiku i pastelne tonove. Njeni radovi graciozno istražuju, kako to autorka ističe, „jukstapoziciju tekstura, poput paperjastog lažnog krzna i jaja, čička koji bode i suptilnosti modela“.
I rezultat nam se, uistinu, dopada.

The post Elena Iv-Skaya – fotografkinja koja slavi retro sofisticiranost appeared first on 42 magazin.

[See image gallery at 42magazin.rs]

U kom momentu si počela da se zanimaš za foto-aparat? Koliko si fotkala pre faksa?
Počelo je sa idiotom na rekreativnim nastavama, a posle je preraslo na 5.000.000 fotografija slikanih digitalnim foto-aparatom i jako lošim telefonima.

Da li imaš neke kreativne paterne, rituale i rutine?
Onirizam i insomnije.  

Često sam u ambivalenciji sa svojim dosadašnjim radom, tako da je najveći i najteži fotografski zadatak – iznova i iznova pronalaziti inspiraciju i fotografisati

Kakve fotografske zadatke najčešće sebi zadaješ? Gde bi volela da te oni odvedu?
Često sam u ambivalenciji sa svojim dosadašnjim radom, tako da je najveći i najteži fotografski zadatak – iznova i iznova pronalaziti inspiraciju i fotografisati. Do slika u pokretu, filma.

Za kakvim subjektom tragaš kada želiš da napraviš portret? Da li si nekada jednostavno prišla nekome na ulici i rekla – htela bih da te fotografišem?
Do sada su to uglavnom bile bliske osobe, koje sam žrtvovala foto-aparatu i tako učila da fotografišem. Sada tragam za drugačijim subjektima. Par puta sam to uradila, zabavno je.

Do sada su mu subjekti uglavnom bile bliske osobe koje sam žrtvovala foto-aparatu i tako učila da fotografišem

Rekla bih da su tvoje fotografije sirove ali stilizovane, kinematografske i flambojantne. Šta misliš, da li je to dobar opis?
Da, hvala ti.

Kojim aparatom najčešće fotkaš, da li koristiš rasvetu?
Canon AE-1 i A-1. Rasvetu koristim kad god mi se pruži prilika da fotkam u studiju, ovako se uglavnom igram sa svetlom.

Postoji li određena emocija koju želiš da posmatrač prepozna na fotografijama?
Pre bih rekla da postoji određena formula, gde subjekti i prostor postaju jedno.

Postoji li još neki medij u kom bi želela da se izraziš?
Da, više njih, ali prvenstveno u filmu.

Video za dizajnerku Milicu Luković, režija Vedrana Vukojević
DOP: Aleksa Bartol; montaža: Ana Ristović: modeli: Marija Simić, Marko Riboškić, Teodora Čogurić; muziku producirao: Lil Taty; mix & master: Ivan Bošković

Vedrana na Instagramu

The post VIRTUELNA GALERIJA: Vedrana Vukojević appeared first on 42 magazin.

Sam pogled na poslednji projekat Sanne de Wilde, fotografkinje poreklom iz Antverpena, transponuje nas u paralelni svet koralnog atola usred Tihog okeana s vegetacijom nerealnih boja, sivim morem i crno-belim ljudima. I to nije sinopsis za novi ruski naučnofantastični film, već sadržaj projekta belgijske umetnice koja je pokušala da prikaže dom stanovnika ostvrca Pingelap, ali baš onakvim kakvim ga oni vide.

Veliki procenat ostrvljana ima dijagnozu ahromatopsije, odnosno urođenog slepila za boje

Ono što je neobično za stanovnike ovog malog ostrva jeste da veliki procenat njih (od četiri do čak deset odsto) ima dijagnozu ahromatopsije, odnosno urođenog slepila za boje. Do toga je došlo kada je nakon katastrofalnog cunamija krajem 18. veka preživelo svega dvadesetak ljudi i njihov kralj koji je imao retki ahromatopsijski gen. Iako se dijagnoza tog poremećaja javlja kod jednog čoveka od 30.000 ljudi na planeti, zbog genetske predispozicije i prirodne granice koju stvara more, visoko je zastupljena kod ovdašnjih ostrvljana.

Nakon cunamija krajem 18. veka preživelo je svega dvadesetak ljudi i njihov kralj koji je i nosio retkii gen

Ljudi s ahromatopsijom su veoma osetljivi na svetlost, što u okruženju tropskog ostrva može da predstavlja veliko opterećenje. Teško im je da drže otvorene oči na dnevnom svetlu i da se fokusiraju. Pošto ne vide boje, sve im se pojavljuje u sivim tonovima, a prema njihovim izjavama, najčešća boja koju vide jeste crvena. Budući da nemaju uvek naočare za zaštitu od jake sunčeve svetlosti, oni često žmirkaju i trepću da bi ublažili jaku ekspresiju svetlosti oko sebe.

Belgijska umetnicea pokušala je da prikaže kako stanovnici ostvrca Pingelap koji su slepi za boje vide svoj egzotični dom

A kako bi oni, kada bi mogli to da naslikaju, prikazali svet oko sebe, svoje sunarodnike, prirodu u kojoj žive? To je ono što je Sanne de Wilde pokušala da dokuči u svojim fotografskim eksperimentima – razornu svetlost, toplu i utešnu mesečinu, gustu floru u nijansama nežne roze…

[See image gallery at 42magazin.rs]

Osnovna zamisao autorke projekta The Island of Colorblind bila je da dovede u pitanje percepciju kao osnov kognitivnih procesa. Koliko je i da li je bitno sagledati stvari u njihovom punom obliku i značenju da bismo ih transponovali u određenom ključu koji će biti istinit i realan? I šta je zapravo realnost u datom svetu koji nas okružuje – nametnuta definicija ili subjektivni opažaj opet objašnjen spoljnim zakonima.

Zamisao autorke projekta The Island of Colorblind bila je da dovede u pitanje percepciju kao osnov kognitivnih procesa

Početkom jula umetnica je u okviru svoje izložbe The Island of Colorblind u Arlu opremila sobu za slikanje dostupnu posetiocima, u kojoj su bile njene crno-bele fotografije sa ostrva Pingelap. Zahvaljujući različitoj svetlosti, prisutni nisu mogli da vide stvarnu boju koju koriste pri kolorisanju fotografija, već tek kada završe svoj rad. Izuzetno interesantno bilo je i oslikavanje ljudi koji pate od ahromatopsije, a koji su takođe učestvovali u projektu.

Foto galerija

The post Ostrvo slepih appeared first on 42 magazin.

Danska fotografkinja Léa Nielsen stvara predivne modne fotografije eksperimentišući često sa tehnikama kolaža i grafičkih elemenata. Pod uticajem arhitekture, umetnosti i filma, rad ove umetnice varira između mode i umetnosti.

Njeni editorijali su neverovatno prostranstvo na kojem se odevni komadi susreću sa elementima vizuelne umetnosti na veoma neobičan i neočekivan način.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Njen vizuelni rukopis varira od minimalističkog do pozorišnog, ostavljajući na posmatrača uvek snažan utisak.

Živi i stvara na relaciji Pariz–London–Kopenhagen, a impozantan portfolio Lée Nielsen uključuje i angažman za magazine Vogue L´Officiel, Dansk, Perret Schaad…

The post Teatralne modne fotografije appeared first on 42 magazin.