Uspeh i kontroverza često idu ruku pod ruku, a posebno u svetu moderne umetnosti. Damien Hirst, rođen u Bristolu 7. juna 1965. godine, svesno i pametno koristi taj trend.

Njegovi najpoznatiji radovi jednako su skandalozni koliko i zazorno lepi. Iako često osuđivan od umetničke kritike, upravo element šoka dopao se kolekcionarima koji za njegove skulpture i slike daju basnloslovne količine novca. Baš zbog toga Hirst je, danas, najbogatiji živi umetnik.

Morbidno dete

Rastao je u katoličkoj porodici, a taj aspekt njegovog detinjstva veoma je značajan za dalje umetničko stvaralaštvo. Iako ne preterano religiozan, on je, na veoma morbidan način, odmalena koristio religijske elemente u crtanju i slikanju.

Kao tinejdžer interesovao se za knjige iz patologije. Fascinirale su ga fotografije koje su prikazivale povrede ili vidljive znake bolesti. Njegova majka podržavala je Hirstovu pasiju za crtanjem, dok je otac, mehaničar, napustio porodicu kada je umetnik imao samo 12 godina.

Posledica očevog odlaska ogledala se u Hirstovom ponašanju – često je krao, a dva puta je i uhapšen. No, uprkos tome uspeo je da upiše fakultet – studirao je na koledžu Goldsmit pri Londonskom univerzitetu. U toku studija organizovao je i kurirao revolucionarnu kolektivnu izložbu nazvanu Freeze, 1988. godine. Na njoj su bili izloženi radovi Fione Rae, Sarahe Lucas, kao i njegovi, lični.

Hirst je 1995. godine hteo da donese tela mrtvih krava u Njujork radi izložbe, ali  akciju je sprečila gradska zdravstvena služba

Hirst i njegove kolege s koledža postali su deo novog pokreta nazvanog – Mladi britanski umetnici, a bili su poznati po korišćenju neobičnih materijala i po izazovnim art konceptima. Jedan od Hirstovih ranih fotografskih radova nazvan With Dead Head (S mrtvom glavom) ilustruje njegov odnos i interesovanje za smrt kao temu, i potpuno je uzdrmao umetnički establišment. Na fotografiji vidimo umetnika kako u mrtvačnici, s velikim osmehom na licu, pozira pored odsečene ljudske glave.

“With Dead Head”, 1991. godina

Uprkos tome što ga kritika nije obožavala, dobijao je ogromnu podršku od Charlesa Saatchija, titana advertajzinga i kolekcionara umetničkih dela. On je pomagao Hirstu, pre svega novčano, kupujući njegove radove. Ovakvi potezi dizali su reputaciju mladom umetniku.

Saatchi je kupio dve skulpture iz serije Vitrine sa lekovima za koje je jedan kritičar rekao da predstavljaju „skup mrtvih priroda koji prikazuje i reflektuje ljudsko telo kao ranjivo polje i daje nam nadu da su medicinske intervencije, i samim tim izlečenje, moguće.“

Vitrine s lekovima

SHARK attack!

Godine 1991. imao je prvu samostalnu izložbu u londonskoj galeriji Woodstock Street. Pored toga, učestvovao je na šouu u galeriji Saatchi priređenom u čast pokreta Mladi britanski umetnici. Tamo je prikazao njegovo do sada najčuvenije delo The Physical Impossibility of Death in the Mind of Someone Living (Nepojmljivost smrti u umu žive osobe) – akvarijum od 4,5 metara dužine, u kom se nalazi ajkula potopljena u formaldehid. Ajkulu je navodno kupio od australijskog ribara.

The Physical Impossibility of Death in the Mind of Someone Living (Nepojmljivost smrti u umu žive osobe)

Godine 1993. na Venecijanskom bijenalu izložio je instalaciju Mother and Child Divided (Majka i dete, razdvojeni) – prepolovljenu kravu i njeno tele, čiji su delovi bili raspoređeni u četiri akvarijuma napunjena formaldehidom. Ovim kontroverznim i jezovitim radovima, Hirst je veoma brzo dobio epitet – najpoznatiji britanski umetnik. A 1995. osvojio je prestižnu nagradu Turner. „Zanimljivo je šta sve možeš da uradiš sa šesticom na fakultetu, uvrnutom maštom i testerom“, rekao je Hirst tokom ceremonije dodele nagrade.

Kao dodatak seriji radova u akvarijumima, Hirst je slikao i pravio skulpture. Istraživao je svoju opsesiju razvojem farmakologije slikama poput Controlled Substances (Ilegalne supstance).

Contrilled substances (Ilegalne supstance)

Umetnost je biznis

Pored toga što je kreativni vizionar, ispostavilo se da je Hirst i veoma uspešan biznismen. Svoju hrabrost i slavu pretvorio je u pravu umetničku imperiju u formi kompanije – Other Critera. Neretko ga porede sa Jasperom Johnsom i Jeffom Koonsom, jer promišljenim poslovanjem i planiranjem uspeva da svoje radove proda po neviđeno visokim cenama.

Godine 2007. otkrio je skulpturu For the Love of God (Za ime Boga) – šljašteću lobanju napravljenu od platine i optočenu dijamantima. Kritičari su, u tom momentu, prestali da budu impresionirani njegovom opsesijom i veličanjem smrti, i predvideli su da lobanja neće biti prodata po predloženoj ceni od 100 miliona funti. I tako je i bilo. Niko inicijalno nije kupio delo, već je ono prodato kasnije, jednoj grupi galerista.

Dijamanstka lobanja “For the love of God (Za ime Boga)”

Međutim, već 2008. godine situacija se menja. Hirst izlazi iz galerijskog prostora i aukcijskih kuća i organizuje aukciju direktno za publiku. Na toj aukciji (Beautiful Inside My Head Forever) zaradio je 198 miliona funti.

Čovek brend

Ni danas Hirst se ne zaustavlja. Otvorio je i radnju nazvanu po kompaniji – Other Criteria, koja producira priuštive i limitirane serije kolekcionarskih umetničkih dela. Oktobra 2015. postao je vlasnik još jedne galerije, Newport Street Gallery, u južnom delu Londona, gde je izložio ličnu kolekciju od preko 3.000 radova, a koje potpisuju mnogobrojni umetnici.

Mother and Child Divided (Majka i dete, razdvojeni)

Kontroverza i uspeh reči su koje često vidimo uz Hirstovo ime, koja je, opet često, praćeno pitanjem – da li je veza između novca i umetnosti, tj. da li je kapitalistička umetnost dobra stvar?

Kontroverza i uspeh reči su koje često vidimo uz Hirstovo ime, koje su, opet često, praćene pitanjem – da li je veza između novca i umetnosti, tj. da li je kapitalistička umetnost dobra stvar?

Umetnik je svoje ime pretvorio u brend i svakome će prodati nešto. Za one koji ne vole da u domu drže mrtve ajkule ili krave, tu su slike sa šarenim tačkama – apstraktne i zanimljive. Reprodukcije dijamantske lobanje koju smo pomenuli nalaze se u prodaji u mnogo veličina i po različitim cenama. Postao je aktivni član britanske kulinarske scene, finansirajući i dizajnirajući nekoliko restorana. Zamislite, čak je lansirao i svoju liniju skejtbordova!

Biznis na stranu, Hirst je danas moćan i veoma uticajan umetnik. Njegov uspeh, kao i uspeh generacije Mladih britanskih umetnika, stvorio je uslov za etabliranje muzeja Tate Modern, jedne od najznačajnijih umetničkih institucija u svetu danas.

Njegove metode, subjekti i namere možda jesu kontroverzni, ali uticaj Hirstove umetničke, kuratorske i preduzetničke kreativnosti biće, najverovatnije, upisan u knjige istorije umetnosti.

The post Najbogatiji živi umetnik (16+) appeared first on 42 magazin.