Na ovom mestu izložila je nekoliko fotografija po svom izboru i ponešto rekla o tome kako ovim medijumom kreira sasvim emotivne i prepoznatljive vizuelne narative.
[See image gallery at 42magazin.rs]

Počela si da fotografišeš i te fotografije kačila na tada popularne mreže – Flickr, Tumblr… Iako su lične, najčešće prikazuju ljude kojima si okružena, postaju li one, na neki način, depersonalizovane onda kada su viralne?
To i jeste suština, istražujem put iz ličnog u zajedničko, iz intimnog u javno, iz lirike u epiku. Preokretanje razmere na raznim nivoima – ta igra mi je oduvek bila zanimljiva. Fotkam sve što me okružuje, a onda u tome pronalazim neka opšta mesta i trudim se da ih povežem u foto-priče, koncepte, narative, čak i u klišee. Takođe, volim kad uslikam nešto iz samo meni znanih pobuda, a to nađe drugačija značenja kod posmatrača. To je ta depersonalizacija koju pominješ, a do koje izgleda dolazim upravo – personalizacijom.

Koliko se tvoj fotografski senzibilitet promenio od tog vremena pa do danas?
Promenio se pre svega u tome što sada prvo osmislim temu kojom bih se bavila, pa joj onda pristupim kao fotograf – dok je pre bio obrnut slučaj. Prvo sam fotografisala pa onda iz toga dolazila do tema. Ko zna, možda se ponovo vratim tome.

Fotografijom istražujem put iz ličnog u zajedničko, iz intimnog u javno, iz lirike u epiku

Na kojoj si društvenoj mreži (ili bilo gde na internetu) najaktivnija u smislu objavljivanja radova, serija i projekata?
Najaktivnija sam definitivno na mom Instagramu koji koristim kao neku vrstu javnog dnevnika, a na svom sajtu se malo koherentnije odnosim prema onome što radim i kačim samo završene projekte, zaokružene stvari.

Marija Strajnić, fotografisao: Marko Ajković

Da li se češće iznenadiš rezultatom kada razviješ film/ pogledaš u ekran ili unapred isplaniraš sliku koju želiš da dobiješ?
Volim da planiram, znam šta želim da vidim na slici i najčešće to i dobijem, ali definitivno je jedan od najuzbudljivijih momenata taj kad pregledam tek razvijen film. Mogu da planiram koliko hoću, ali uvek će biti iznenađenja. Zato i volim da radim sa filmom. 

Tvoj pristup fotografiji je, čini mi se, sirov – prikazuje ljude, uključujući i tebe samu, neretuširane, u emotivnim situacijama, nekad bez odeće. Često je i tvoj rođeni brat subjekt na slikama. Šta roditelji misle o tome?
Hvala, drago mi je ako ti je to utisak. Sirovost za mene znači da sam uspela da prenesem neku autentičnost tih osoba, pojava i događanja koje fotografišem. Na mojim fotografijama su zaista samo ljudi prema kojima imam neki odnos, bilo da traje od majčinog stomaka, u slučaju mog brata kog si spomenula, ili par samo par minuta, ako sam nekoga tek upoznala. Ogoljavanje pred kamerom je obaveznost, nekad to znači bez odeće, a nekad nema veze sa izgledom onoga što mi je ispred objektiva. Roditeljima valjda to nije problem :)!

Rekla bih da si i najpoznatija po portretima. Na koji način pokušavaš da fotografijom uhvatiš energiju različitih ljudi? Da li to uopšte radiš ili se, jednostavno, dogodi?
Mislim da to mora spontano. Uz blage instrukcije, haha.

Definitivno je jedan od najuzbudljivijih momenata taj kad pregledam tek razvijen film

O seriji fotografija sa Tajvana, koji si posetila u okviru Pier-2 Art rezidencije, dosta se govorilo. Iako se same fotografije, koje su opet prikazi svakodnevice, ne razlikuju previše od tvojih ostalih projekata, subjekti su stranci, nepoznanici iz druge kulture. Zašto nam je drugost često zanimljivija?
Ta drugost mi je bila jako značajna jer sam po prvi put istupila iz svoje zone komfora i fotografisala ne samo strance već i meni potpuno nepoznate ljude. Na primer za foto-seriju Made in Taiwan upadala sam bez kucanja u male radionice i fotkala maltene bez gledanja šta je ispred mene. Tek posle toga objašnjavala ljudima, kako znam i umem, da nisam potpuni manijak i da je to za projekat. Za seriju In Hiding prilazila sam desetinama motociklista na semaforu i fotografisala ih dok traje crveno svetlo.

In Hiding

Sve to je mnogo uticalo na moj pogled na intimnost kao takvu.

Ima li razlike u tvom ličnom izrazu između digitalne i analogne fotografije?
Digitalno slikam komercijalnije stvari, a svoje projekte najčešće analogno. Al’ volim da mislim da suštinski to ne menja izraz. Od sebe se teško pobegne.

Ogoljavanje pred kamerom je obaveznost – nekad to znači bez odeće, a nekad nema veze sa izgledom onoga što mi je ispred objektiva

Da li si nekada uradila projekat kojim nisi bila zadovoljna ili morala da praviš veeelike kompromise?
Jesam, to najčešće i jesu projekti kod kojih se prave kompromisi. A kompromisi su posledica nepoverenja na liniji fotograf-klijent, pa onda bude sve na pola i, naravno, da niko nije zadovoljan. Ali, na sreću, sve ređe se to dešava jer više ni ne uzimam poslove koji me ne ushićuju na nekom nivou.

Jedno kliše pitanje – nekoliko omiljenih fotografskih projekata koje si uradila i neke koje bi tek volela da ostvariš?
Pre tri meseca postala sam majka, tako da mi je trenutno sve orijentisano ka bebi, a pogotovo fotografije. Nikad nisam više slikala. Skoro sam objavila seriju Hey Mama Wolf, kojom sam zabeležila svoju trudnoću, а trenutno radim na dve serije fotografija o majčinstvu koje ću objaviti čim se budem malo naspavala! Van toga, omiljeni projekti su mi moje tri foto-knjige – Fifth Element, Lit (sa Anom Kraš) i A Chord (sa Katarinom Šoškić).

Više Marijinih fotografija, ilustracija i projekata pronađite na:
marijastrajnic.com
maj.rs
lovers.rs

The post VIRTUELNA GALERIJA: Marija Strajnić appeared first on 42 magazin.

Ovogodišnji festival naslovljen Wearing Time: Past, Present, Future, Dream, traje od 11. do 26. marta i daje nam uvid u to kako moda i film interaguju.

U susret ovom modno-filmskom događaju sastavili smo listu od deset naslova koji na najlepši način predstavljaju fashion + film spoj, a koji svaki modni sladokusac mora pogledati:

The Inferno Unseen (2017)

U saradnji sa online bioskopom MUBI, festival Moda na filmu predstavlja remasterovan film Henri-Georgesa Clouzoa iz 1964. godine – Inferno.
Clouzotovi kamermani Andréas Winding i Armand Thirard su pre 50 godina snimili 12 sati apstraktnih scena u kojima glavnu ulogu igra čuvena Romy Schneider, ali ovaj film nikada nije završen – do danas. Nova verzija The Inferno Unseen u fokus stavlja proganjajuće boje i koloritne vizije. U ovoj uniji filmskog i sartorijalnog krije se istinsko remek-delo.

La Dolce Vita (1960)

Scena u kojoj Anita Ekberg izlazi iz Fontane di Trevi u crnoj haljini bez bretela i dalje ostaje jedna od najnezaboravnijih u filmskoj istoriji. Malo ljudi zna koliko je zapravo film inspirisan tadašnjom modnom scenom. Režiser Fellini izjavio je jednom prilikom kako je Balenciagina crna haljina (koju je nedavno reinterpretirao nov kreativni direktor Balenciage Demna Gvalsalia u kolekciji za jesen/zimu 2017) svojom dramatičnom siluetom bila početna ideja na kojoj je baziran ostatak estetike.

Balenciaga, haljina iz kolekcije za jesen/zimu 2017, nastala po uzoru na kostim Anite Ekberg u filmu La Dolce Vita

Blade Runner (1982)

Šta nositi na ulicama Los Anđelesa 2019. godine?

Bundu i natapiranu kosu – očigledno. Film Blade Runner Ridleya Scotta jeste kultni bioskopski hit, kako zbog neponovljive atmosfere, tako i zbog sjajnih kostima koji su neponovljiv miks futurizma i film noir stila. Glumica Sean Young seća se glavnog kostimografa Charlesa Knodea, koji joj je dozvolio da zadrži pomenutu bundu nakon što se snimanje završilo. A potom je otišao da radi na sledećem hitu – filmu Braveheart.

Sean Young u bundi Charlesa Knodea

Belle du Jour (1967)

U ulozi seksualno frustrirane domaćice koja se okreće prostituciji radi zadovoljstva, garderoba glumice Catherine Deneuve bila je zaista predivna – pensil suknje, svilene bluze i stileto cipele.

U ovom Buñuelovom filmu kostime je radio niko drugi do Yves Saint Laurent, koji je nakon završetka snimanja filma postao blizak prijatelj sa Catherine Deneuve.

Prêt-à-Porter (1994)

Ova filmska satira Roberta Altmana snimana je tokom Pariske nedelje mode, a kao cameo uloge pojavljuju se mnogi dizajneri, supermodeli, ali i glumci poput Julie Roberts, Sophie Loren i Tima Robbinsa. Film je dobio oštre kritike javnosti, pre svega zbog dvominutne sekvence gde gledamo gole manekenke kako šetaju pistom praćene pesmom Pretty benda Cranberries.

Cleopatra (1963)

Garderoba koju je predivna Elizabeth Taylor nosila u filmu Cleopatra nije inspirisala samo mnoge modne linije već i aksesoare, te make-up trendove (posebno kolekciju za jesen-zimu 2007. Alexandera McQueena).

Budžet za kostime iznosio je 194.800 dolara, a posebno skupa bila je haljina napravljena od 24-karatnog zlata, najskuplji komad napravljen za film ikada.

Alexander McQueen, jesen/zima 2007.

A Single Man (2009)

https://www.youtube.com/watch?v=sC9Zm1UJ7zs

Modni dizajner Tom Ford režirao je film A Single Man, ali takođe je bio i direktor garderobe. Kada je razmišljao o kostimima, angažovao je holivudsku stilistkinju Arianne Phillips da mu pomogne. Zajedno su kreirali nezaboravne monohromne outfite, pre svega za glumicu Julianne Moore.

The Fifth Element (1997)

Dizajner Jean Paul Gaultier bio je glavni dizajner i tvorac futurističkih kostima u SF ostvarenju Peti element, uključujući i legendarni kostim inspirisan zavojima u kom pamtimo Millu Jovovich. Gaultier je uradio ukupno 954 kostima za film i bio je prisutan svaki dan tokom snimanja kako bi ih modelirao na glumcima.

Basic Instinct (1992)

https://www.youtube.com/watch?v=GWWoqqqlpDI

Sharon Stone zavaljena u stolici prekrštenih nogu, dok nosi all white kombinaciju, nezaboravna je. Ovu haljinu je kreirala dizajnerka kostima Ellen Mirojnick sa željom da lik koji Sharon tumači podseća na Hitchcockove heroine. Mnoge savremene dizajnerke, od sestara Olsen za brend The Row do sestara Rodarte, navode kostime ovog filma kao veliku inspiraciju za ono što rade.

The Row Resort kolekcija inspirisana ulogom Sharon Stone u filmu Basic Instincts

A Bigger Splash (2016)

https://www.youtube.com/watch?v=eBpvKfMWB-o

U filmu A Bigger Splash, koji je omaž francuskom remek-delu La Piscine, jedna stvar ispada važnija samog scenarija – kostimi. Kao Marianna Lane, glumica Tilda Swinton tokom dva sata, koliko film traje, šeta Dior haljine s potpisom bivšeg art direktora Rafa Simonsa.

The post 10 filmskih naslova za modne sladokusce appeared first on 42 magazin.