Neki od njih koristili su industrijski materijal u eksperimentalnim kreativnim izletima, dok ih drugi aktivno koriste u radu. Uz tematiku kojom se njihovi radovi bave, i sam materijal predstavlja koncept sa određenim značenjem. Zanimljivo je da se posmatraču ovi radovi, iako kreirani tzv. teškim materijalima, mogu činiti fragilnim.

Milica Vučković

Milica je trenutno na doktorskim studijama na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Ona se uporno trudi da ne odustane od platna, te je nastojala da u svoj rad uvrsti neke neuobičajene materijale koji nisu svakidašnji za klasično slikarstvo.

Svuda oko nas se nalaze apstraktne kompozicije koje su se same po sebi, eto, desile

Apstraktno slikarstvo – polje u kojem trenutno obitava jeste, kako kaže, mesto gde dosta besmislenog i nasumičnog ispoljavanja nekakvog talenta može da se podvede pod umetnost. „Naročito ako se rad potpiše kao ’ulje na platnu’, pa sam zato od toga odlučila da se udaljim, uvodeći boje koje se koriste kao industrijske, boje za beton, sam beton, boje koje u sebi sadrže čestice metala koje kada se izlože vlazi oksidiraju, pa polje koje sadrži tu boju doslovno zarđa itd.“, rekla je Milica. Inspiraciju su joj predstavljale stare fasade, ono što vidi na svakom koraku dok šeta ulicom, na podu garaže koja je puna fleka od motornog ulja. „Shvatila sam da se svuda oko nas nalaze apstraktne kompozicije koje su se same po sebi, eto, desile, koje su smislenije i bolje komponovane od onih koje mi, umetnici, pokušavamo da proizvedemo slikajući.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Zato sam odlučila da uvedem upravo te elemente koje srećem u svakodnevnom životu, pokušavajući da ih nateram da im se kod mene na platnu dogodi isto to što im se dogodi napolju, tamo negde gde sam ih zatekla. Naravno, kompozicije su osmišljene, i u njih uvodim i neke regularne slikarske elemente, ali ta doza slučajnosti pri tim procesima na koje ne mogu da utičem (koliko će beton upiti ulje i u kojoj će meri boja sa metalom oksidirati) mislim da je ono što čini te kompozicije drugačijim i prirodnijim.“

Viktor Kiš

Osnivač Ciglane – Kluba ljubitelja teške industrije i jedan od osnivača Festivala Dev9t svoje skulpture izrađuje od industrijskog materijala.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Kreirao je skulpture specijalno za nastup benda Prodigy na EXIT-u i smatra da mu je pojavljivanje na tom festivalu pružilo šansu da u realnom vremenu sagleda zanimljivost svog rada kroz oči savremenika. „Jedni od njih su upravo Prodigy, koji su iskreno reagovali na moju umetnost“, rekao je Viktor. Takođe, on je izlagao i na čuvenom festivalu Burning Man, što mu je potvrdilo pravac u sopstvenom istraživanju i učvrstilo filozofski stav u odlučivanju kuda i kako.

Burning Man nije nikako samo neka festivalska priča, to je slikoviti prikaz realističnosti našeg društva

„Burning Man nije nikako samo neka festivalska priča, to je slikoviti prikaz realističnosti našeg društva, kao i filozofija kojom možeš da se vodiš, a da svojim postupcima i stavovima doprineseš sopstvenom oslobađanju i pritom da vodiš računa o bližnjima i očuvanju životne sredine koja bi trebalo da bude, i jeste, jedini bog za sve ljude.“ Njegov savet mladim umetnicima je: „Slušaj druge, ali budi svoj“.

Adrijan Karavdić

Ovaj vizuelni umetnik, dizajner i istraživač živi na relaciji Beograd–Beč–Berlin. Master studije završio je na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču i na istom univerzitetu radio je kao istraživač dve godine. Tokom studija u Beču istraživački fokus mu je bila ekonomija i njeni aspekti, poput konzumerizma i sekundarne ekonomije, tako se i master tezom vezao za ovu temu i odatle mu je došla ideja da slika novcem.

Odlučio je da od novca napravi umetnički alat, odnosno da slika novcem

Proces je bio sledeći: Adrijan je topio kovanice na temperaturi od 1.350 °C uz pomoć argonske mašine za zavarivanje koja stvara plazmu koja s lakoćom topi metal; fun fact: toplota plazme je u središtu približne temperature od oko 15.000 °C.
Istopljeni centi padali su na dno, oslikavajući apstraktne obrise na betonskoj ploči. Tokom izložbe publika je imala mogućnost da doprinese procesu stvaranja umetničkog rada. Posetioci su mu tražili da topi svakakav novac različitih masa i materijala.

[See image gallery at 42magazin.rs]

„Za razliku od generalne ideje gde je umetnički rad zaštićen od publike, u mom radu gvozdeno-staklena kutija zapravo je služila da zaštiti publiku od istopljenog metala koji bi prštao na sve strane“, rekao je Adrijan. „Sve što nosim na sebi, jakna, maska, zaštita za oči, rukavice služe za industrijsku upotrebu. Svi materijali i alati su industrijski i samim tim ja sam kao perfomer, radnik koji od novca stvara nešto drugo.“ Generalna ideja za njegov rad bila je da se kovanicama od jednog, dva i pet centi vrednost podigne putem ove transformacije. Inspiraciju je crpeo iz procesa hobo nickel, kojim su beskućnici u Americi tokom Velike depresije ucrtavali stereotipe lica određenih etničkih grupa na sitan novac pretvarajući ga u talismane i prodavajući ga za više para. „Ja radim zapravo suprotno, iako slično – ja totalno difejsujem (deface) novac.“

Darko Calić

Ovaj beogradski slikar pojedine radove kreirao je u aktivnim proizvodnim industrijskim halama, kovačnicama i radionicama, a upravo pomenuti prostori predstavljaju njegov atelje.

[See image gallery at 42magazin.rs]

Na platnima je slikao brisanjem nauljenih, masnih i zarđalih mašinskih sklopova, a, kako kaže, sklon je i istraživanju novih tehnika i načina na koji umetnost reaguje u živom i aktivnom industrijskom okruženju.

Sklon istraživanju novih tehnika

Do sada je samostalno izlagao u industrijskim zonama i tri puta je učestvovao na festivalu kreativnosti Dev9t. Sve Darkove radove možete pogledati ovde.

The post 4 domaća umetnika transformišu tešku industriju u fragilna dela appeared first on 42 magazin.

Ono što je u svetu festival Burning Man, koji se održava u junu u Nevadi, kod nas je to festival Dev9t koji je trenutno u toku u Ciglani. Inspirisani festivalima, pronalazimo nove modne stilove koje ćemo nositi ovog leta. Postoji nekoliko vrsta festivala ako je suditi po stajlinzima: boho, gipsy, futuristički i ovaj stil koji najviše liči na kostim iz filma Mad Max. Danas govorimo baš o ovom poslednjem, pa iako pravilo glasi da nema pravila, detaljnijom modnom analizom ipak smo uhvatili smernice, a one glase:

1. Čizme su must! Martinke, gležnjače, preko kolena… Iz modnih i praktičnih razloga kao što je prašina.
2. Kada smo kod prašine, dodatni aksesoar su naočare za skijanje ili one za varenje ,a možete poneti i gas-masku.
3. Pravilo su: bandane, svilene marame i sve slično, a nose se oko glave, ruke, oko usta…
4. Nakit: što više – to bolje!
5. Svi motivi plemena dolaze u obzir, pa se šminka i poneko pero podrazumevaju, a možete u stilu Jamiroquaia da ponesete kompletnu krunu za poglavice.
6. Kada ste rešili sve detalje, glavni stajling se vrti oko mini dužina – šorts i kupaći ili kratak top su najlakša opcija.
7. Da skratimo priču, ovde se inspirišite i budite hrabri u stilu Mad Maxa– imate našu modnu podršku:

[See image gallery at 42magazin.rs]

Vidimo se na festivalu. Prepoznaćemo se po Mad Max stilu!

The post Festivalska moda u stilu Mad Maxa appeared first on 42 magazin.

Ako ste ranijih godina posetili ili bili deo Dev9t festivala, onda znate da je teško definisati ga, ali se njegova energija lako prepoznaje i brzinom svetlosti širi pod sloganom Stvaraj dalje. To je umetnička kolonija, galerija, plesni podijum, koncertni prostor, kafana, skejt park, igralište za decu i odrasle, gradilište, škola, art market, motivator kreativnosti. Ljudi koji pasionirano rade na njemu kažu da Dev9t želi da inspiriše, pokreće, izvlači umetnost iz pojedinaca i ekipa, izbaci iz zone komfora i da motiviše zainteresovane da zakorače i unesu sebe u svet oko sebe. Nesporno je da Dev9t magnetski privlači ljude oko sebe, zato kroz razgovor sa Aidom i Selenom tražimo odgovor na pitanje kako.

Ćao devojke! Šta radite ovih dana?
Aida: Sanjam more, sanjam brodove
Selena: Jurimo dozvole, papire i bavimo se nekim proceduralnim stvarima, bez kojih festival ne može da se desi, a koje uopšte nisu zabavne.

Foto: Vladimir Jević

E, da! Bliži se Dev9t! Koliko vas radi na organizovanju festivala?
Aida: Na Dev9t radi svako ko poželi da bude deo tima. Bukvalno. Okosnica festivala je nekih desetak ljudi koji su tokom cele godine u intenzivnom kontaktu, a onda se s proleća priključuju i ostali i ekipa se širi. To podrazumeva i volontere i majstore, ali i publiku koja, sve vreme dok traje Dev9t, stvara sa nama. Zbog administrativnih stvari osnovali smo i umetnički savet, a neki ljudi su dobili i zvanične pozicije, koliko god mi to ne želeli i od toga bežali. Ali, u principu, svi koji hoće da budu deo Dev9tke samo moraju to da žele. I uži i širi tim sastoji se od ljudi iz raznih branši – slikara, vajara, grafitera, filmadžija, do profesija koje uopšte nisu umetničke, ali prosto ti pojedinci daju svoj doprinos, zato što žele da se izraze, doprinesu i pomognu.

Ako imaš definiciju, imaš i razlog da se držiš samo te definicije. A to se onda pretvara u kulturni fašizam, čiji smo svedoci svaki dan. Umetnost i kultura su fluidne stavke i smatramo da je ipak važnije negovanje otvorenosti jer jedino tako imamo pravo da koristimo reč umetnost

Dev9t znači devet umetnosti: muzika, književnost, slikarstvo, vajarstvo, arhitektura, ples, fotografija, film i strip. A šta je bila početna ideja festivala?
Selena: Ideja je krenula od toga da ljudi stalno nešto stvaraju, a da to nigde ne izlažu i da to niko ne vidi. Mi smo želeli da napravimo neko mesto, komunu, gde će se svi osećati prijatno, gde će dobiti prostor da izlože svoj rad. Prvi Dev9t je organizovan bukvalno za tri nedelje. Raspisali smo konkurs i za manje od tri nedelje javilo se preko 500 umetnika i to nam je bio signal da je Dev9t potreba i umetničke scene.

Foto: Vladimir Jević

Aida: A onda kad smo otvorili kapije, ispostavilo se da su se ljudi mnogo primili na opciju da se za vreme festivala uključe i stvaraju svoju umetnost. Da uvide da su za to sposobni bez obzira na to što im to nije primarna stvar u životu. Meni prvoj se to desilo – povukle su me te silne boje, ambijent Ciglane i sve što se tamo dešava, a što ti ne dozvoljava da budeš samo nemi posmatrač i konzument te ponuđene umetnosti. Od ideje nam je važnija dostupnost i otvorenost. Nikad mi nismo seli i rekli „e ovo mora da bude ovako, to je ideja“, već nam se jednostavno svima poklapaju vizije života i pristup njemu, pa zbog toga želimo da Dev9t pre svega bude razmena. Razmena umetnosti. Razmena iskustava. Mi ohrabrujemo svakog pojedinca, pa i sami sebe da je umetnost u svima nama, da su za nju sposobni svi i uz takav pristup pokušavamo izaći iz okvira bilo kakve definicije i ideje. Zato se ne želimo ograničavati i reći da je Dev9t festival, jer ne zadovoljavamo sve definicije festivala, niti želimo reći da smo umetnička kolonija, jer i tada bi nam došli samo slikari…
Umetnost nije baš moguće definisati i staviti u okvire. Da umetnost ima definiciju, ne bi bila savršena. Jer ako imaš definiciju, imaš i razlog da se držiš samo te definicije. A to se onda pretvara u kulturni fašizam, čiji smo svedoci svaki dan. Umetnost i kultura su fluidne stavke i smatramo da je ipak važnije negovanje otvorenosti, jer jedino tako imamo pravo da koristimo reč umetnost.

Posle samo četiri godine svi su čuli za Dev9t, je l’ ste očekivali ovoliko interesovanje ranijih godina?
Selena: Joooj, pa naš je utisak da nisu baš svi čuli za Dev9t. Jedne godine smo doveli dečka iz marketinške agencije, koji je trebalo da nam prenese svoje znanje i iskustvo i da nam pomogne da kreiramo kampanju kako bi stvarno svi čuli za Dev9t. Ali se to nije završilo baš slavno. Naš kolega Viktor je njemu objasnio da je sve to super, ali da je naša politika malo drugačija – kad nekoga ili nešto voliš, ti onda o tome svima lepo pričaš, a to je najbolji marketing. Mi svi volimo Dev9t i toliko uživamo dok radimo da se i naš marketing i kampanja zasnivaju na tome da ljudima oko sebe pričamo koliko je divno na festivalu i tako onda oni čuju za Dev9t i dođu. Nije možda najbolja marketinška strategija, ali je najiskrenija.
Aida: Da, ali se u umetničkim krugovima baš pročulo da nešto radimo i to nas nije iznenadilo. Kao što je Selena rekla na početku, ispostavilo se da umetnici ili stvarno nemaju prostor da izlažu svoje radove, ili su galerijski prostori toliko prevaziđeni, a sa druge strane, uslovljavaju ih i nekim novcem i raznim drugim procedurama, koje oni ne mogu da ispune, pa su onda Ciglana kao prostor i naš koncept doprineli tome da interesovanje umetnika poraste i da je sve veće iz godine u godinu i da umetnici stvarno znaju za nas i cene to što radimo.

Videla sam da je počeo konkurs za umetnike koji žele da budu deo Dev9tke ove godine. Kako izgleda procedura prijave?
Selena: Kao i prethodnih godina, pod sloganom Stvaraj dalje, Dev9t će objediniti sve vrste umetnosti i pokrenuti slobodne umove da stvore paralelnu, kreativnu stvarnost. Ovogodišnje izdanje biće obeleženo temom Ogledalo, a Dev9t poziva sve kreativce da, kroz svoje stvaranje, pokažu šta je Ogledalo za njih. Da bi bili deo Dev9t, svi zainteresovani treba da pripreme dela iz jedne od devet umetničkih sfera, među kojima su muzika, književnost, slikarstvo, vajarstvo, arhitektura, ples, fotografija, film i strip. Osim dela inspirisanih temom Ogledalo, umetnici mogu da pošalju i predloge koji se slažu uz opštu temu Dev9t. Koncept događaja podrazumeva da će na Dev9t festivalu biti izložena dela svih prijavljenih. Posetioci su dobrodošli da stvaraju na samom eventu, kroz asistenciju umetnicima i kroz interaktivne radionice. Zainteresovani mogu da se prijave tako što će se registrovati na www.dev9t.com i popuniti odgovarajuće prijave, do 20. maja 2018.

To je osetno rušenje sujeta i zidova među umetnicima različitih žanrova, masovno ujedinjenje i uzajamna podrška za stvaranje

Na šta tačno mislite kada kažete Stvaraj dalje?
Aida: Viktor kao zvanični umetnik tvrdi da je velika stvar koja se desila i pre Dev9tbila osetno rušenje sujeta i zidova među umetnicima različitih žanrova, masovno ujedinjenje i uzajamna podrška za stvaranje. Zbog toga je naš slogan Stvaraj dalje, jer jedino na talasu sopstvenog stvaralačkog pogona i uz uvažavanje i razumevanje da su za stvaralaštvo sposobni i oni preko puta nas, čovek može daleko da stigne i postane bolji. Umetnost je svuda oko nas. Nekome je zid platno za slikanje, a pešački prelaz umesto u belom vidi u duginim bojama, a nije drogiran… Važno je da to prepoznamo i prihvatimo taj naš stvaralački nagon, da se vozimo na tom talasu i tako stvaramo lepši svet, ne samo u umetničkom smislu, nego i u smislu življenja generalno.

Selena: Tako je!

Foto: Vladimir Jević

Tema festivala ove godine je Ogledalo?
Aida: Tema je Ogledalo. Demokratski smo je odabrali. Mada, Seli i ja nismo baš navijale za nju.  Uglavnom, Dev9t želi da nam ekipa pokaže šta je Ogledalo za njih. Da li služi za igru i prelamanje sunčevih zraka, ili možda ima neka magijska svojstva za komunikaciju između svetova? Da li nam pomaže da spoznamo i proširimo vidike ili pak sužava percepciju ubacujući nas u zatočeništvo optočeno zidovima predrasuda? Reflektujuće površine su zavodljive, ali i zaslepljujuće. Ove godine se pitamo kolika ja naša moć da razaznamo istinu.
A svi koji odluče da stvaraju sa nama i budu deo Dev9t, mogu ići daleko, čak do pragova sujeverja, putevima razbijenih ogledala do sedam godina nesreće. Predanja kažu da si izgubio dušu ukoliko se tvoj lik ne pojavi u ogledalu, da si prešao u svet besmrtnih.
Selena: Ove godine svi treba da pogledaju svoj odraz u Ogledalui usude se da krenu u istraživanje kreativnih dubina svog bića, da dođu na Dev9ti da pokažu svoje otkriće!

Foto: Vladimir Jević

Supernovost za vajare je konkurs za skulpture veće od dva metra i interaktivne instalacije, koje će sufinansirati festival, što ozbiljno motiviše. Šta su uslovi za prijavu?
Selena: U prethodne tri godine shvatili smo da neki od najznačajnijih umetnika u Srbiji iz godine u godinu ne uspevaju da izađu u javnost sa jednom velikom skulpturom ili instalacijom, i to pre svega zbog finansijskih razloga. Umetnicu su nam prethodnih godina tražili neku vrstu podrške u vidu materijala za rad, a ove godine smo prvi put uspeli da izdvojimo 1.200.000 dinara za materijal i pomoć pri stvaranju velikih skulptura, koje su odgovor na našu ovogodišnju temu Ogledalo, ili su prosto umetnička dela čije je nastajanje motivisano našim sloganom da stvaraju dalje. O velikim interaktivnim skulpturama koje će biti sufinansirane odlučivaće Aleksandar Gligorijević, Ivan Gračner, Arpad Slančik i Viktor Kiss, a za raspored izlaganja ostalih dela biće zadužen Umetnički savet Dev9t. Ciglana je već neko vreme utočište za sve naše dosadašnje radove, a da nam to i nije bila namera primarno. Osim što smo tamo provodili mnogo vremena, jednostavno se desilo da je u tom vremenu ona počela da poprima izgled velike galerije na otvorenom. Umetnici sanjaju o prostoru koji neće modifikovati njihovu prvobitnu zamisao o tome kako bi delo trebalo da izgleda. Ciglana je otvorena i ne postavlja uslove. I zato stvarno s nestrpljenjem očekujemo ta džinovska umetnička rešenja i drago nam je što ove godine možemo da pomognemo njihovu izradu.

Dev9t će objediniti sve vrste umetnosti i pokrenuti slobodne umove da stvore paralelnu, kreativnu stvarnost

Više od 2.000 umetnika je prošlo kroz festival do sada, šta očekujete ove godine?
Aida: Najmanje toliko! : )

Foto: Vladimir Jević

A šta mi da očekujemo od programa?
Aida: Mi nismo festival koji se promoviše tako što zakaže izvođača šest meseci unapred i na osnovu toga privlači ili ne privlači pažnju. Naš program se popunjava čak i onog momenta kad festival počne i svih dev9t dana. Tako da, ako očekujete najavu da će Mika, Žika ili Pera biti na festivalu Dev9t, razočaraćemo vas. Ne zato što neće, već zato što nam prvo valja rasporediti ekipu sa konkursa, radionice i slično, pa vas možda i iznenadimo nekim imenom koje će se predstaviti među silnim zvezdama koje nam stižu sa konkursa.
Selena: Na Dev9t je svaki dan potpuno drugačiji i uvek postoji nešto novo i nešto što prethodnog dana niste videli.

Kada i gde se tačno vidimo?
Selena: Vidimo se od 15. do 23. juna u Ciglani.

Vidimo se!

Foto: Magdalena Stanković

The post Aida & Selena: Uskoro ćemo se na festivalu Dev9t svi pogledati u ogledalo appeared first on 42 magazin.