Svetski mediji su album re:member opisali kao upoznavanje nesvakidašnjih kutaka mističnog Islanda, odakle potiče ovaj fantastični kompozitor, muzičar i producent. Na turneji kojom predstavlja svoje četvrto studijsko izdanje, Ólafur Arnalds će posetiti i Beograd, što nas dovodi do priče o njemu i njegovoj spektakularnoj muzici.
Krenuvši od uloge bubnjara u punk-rock bendu, Arnalds je preko usputnog komponovanja klasične muzike došao do BAFTA nagrade i spekulisanja da je upravo njegov poslednji album jedno od najboljih kompozitorskih dela 21. veka.

Mediji i kritičari su opisali re:member kao upoznavanje sa mističnim Islandom. Kako bi ga ti, zapravo, opisao i šta on za tebe predstavlja? Album Island Songs je definitivno bio istraživanje muzičke kulture Islanda, dok je re:member generalno proces istraživanja i eksperimentisanja – u isto vreme i muzički i kada je o mojoj ličnosti reč. Centralna tema albuma jeste promenljiva priroda kreativnosti. Zato, želim da muzika zvuči kao proces, pun preispitivanja i otkrića i to je upravo ono što sam osećao praveći je.

Rekao bih da je najvažniji, a ujedno i najkorisniji element koji sam poneo iz žanrovski raznovrsnog muzičkog odrastanja zapravo svojevrsni DIY stav

Rekao si i da je re:member rezultat tvog pomeranja granica. Kakve su one bile do sada i šta te je inspirisalo da iskoračiš van njih? Najviše se radi o tome da želim da promenim očekivanja i navike koje sam sebi nametnuo. Pokušavam da budem opušteniji i slobodniji – takoreći, bez pravila. Veliki deo takvog razmišljanja sastoji se od toga da uzmem sirov uticaj najrazličitije muzike koju volim i ne filtriram je ni na koji način. Slušam puno hip-hopa, elektronske i pop muzike, pa osećam da je logično da se to odslika kroz ono što stvaram.

Karijeru si gradio i u punk-rock žanru. Da li bi rekao da to utiče i na tvoju muziku danas?
Definitivno. Rekao bih da je najvažniji, a ujedno i najkorisniji element koji sam poneo iz takvog muzičkog odrastanja zapravo svojevrsni DIY stav. To mi je strahovito pomoglo na početku karijere.

Tehnologiju vidim kao alat koji je sjajno imati, ali nije presudan za pravljenje muzike. Neka od najvećih dela ikada snimljena su na vrlo minimalnoj opremi. Nekada ograničenja rađaju kreativnost

Možeš li da nam kažeš više o želji da unaprediš klasičan klavir Stratus softverom?
Nije se radilo o unapređivanju klavira koliko o težnji da nešto toliko blisko ponovo učinim novim i uzbudljivim. Kada sam počeo da pišem re:member, imao sam najveću stvaralačku blokadu koju sam do tada iskusio. Osećao sam da je potrebno da probam nešto novo i iz drugačije perspektive sagledam ono što radim.
Stratus je vrlo over the top način da se to postigne. U principu, reč je o softveru koji kontroliše dva polugenerativna klavira uz pomoć trećeg na kome ja sviram. Mogli bismo da kažemo da to podseća na izvođenje džez improvizacije. Ja sviram i klaviri reaguju, što svaki put rezultira nečim novim.

Da li zamišljaš da ćeš uskoro ponovo razviti svoju muziku u tom tehničkom smislu na neki način?
Ne baš. Mada, nikad ne znaš. Tehnologiju vidim kao alat koji je sjajno imati, ali nije presudan za pravljenje muzike. Neka od najvećih dela ikada snimljena su na vrlo minimalnoj opremi. Nekada ograničenja rađaju kreativnost.

Želim da promenim očekivanja i navike koje sam sebi nametnuo. Pokušavam da budem opušteniji i slobodniji – takoreći, bez pravila

Na ovoj turneji imaš najveću produkciju do sada. Da li to na neki način menja tvoj performans i čitavu atmosferu?
Imam utisak da sam onome što sam zamišljao sada bliži nego ikada ranije. Cilj nije bio da produkcija bude velika, već da u potpunosti podrži muzički aspekt nastupa. Dobra postavka nije važna samo za vizuelni doživljaj, već pomaže i muzičarima na sceni da se izgube u sopstvenom performansu – o tome se upravo radi. Ako ne voliš izvođenje, odlazak na turneju je poprilično besmislen.

Šta je tvoja prva asocijacija na Srbiju kada ti je neko spomene?
Na Islandu imam prijateljicu iz Srbije. Ona mi je pevala neke od srpskih narodnih pesama i ostavile su me bez teksta.

Izdanje re:member u Srbiji je dostupno na servisima Deezer i Google Play, kao i širom sveta u svim digitalnim prodavnicama.

The post Ólafur Arnalds: Želim da muzika zvuči kao proces, pun preispitivanja i otkrića appeared first on 42 magazin.