Tu na beogradskom Trgu republike, dijagonalno od Narodnog muzeja, stoji velelepna zgrada Narodnog pozorišta u koju kao u stub srpskog teatra i srpske kulture gleda sa konja Knez Mihailo, njen ktitor.

Ove godine Drama Narodnog pozorišta slavi 150 godina postojanja – a jubilej će se obeležavati ove i naredne sezone premijerama u sve tri umetničke jedinice – Drami, Operi i Baletu (Opera 2020. obeležava 100-godišnjicu, a Balet slavi okruglo 100 godina – 2023).

U želji da zavirimo u istoriju ove kuće, prenosimo prelep odlomak sa sajta Pozorišta:

„Te 1868. godine Srbija ima jedva malo preko milion i dve stotine hiljada stanovnika. Celokupna srpska prosveta imala je 423 učitelja muških i 54 ’učiteljke’ ženskih osnovnih škola. Beograd je tek prešao broj od 25.000 žitelja koji su stanovali u 3.444 kuće. Šezdesetih godina 19. veka Beograd je jedno veliko selo na pola puta od otomanske ka evropskoj civilizaciji. U njemu žive trgovci, zanatlije, činovnici, vojnici, seljaci, nadničari i besposličari. … Žeđ za prosvetom, kulturom i naukom u oslobođenoj zemlji bukti zajedno sa željom da se dovrši delo narodnog oslobođenja i ujedinjenja. Tako je Beograd, tek zakoračio na put svoga razvoja, 1968. ima Veliku školu sa tri fakulteta – jednu punu i jednu nepotpunu gimnaziju, Realku, Višu žensku školu, Srpsko učeno društvo, Narodnu biblioteku, Narodni muzej, Narodnu čitaonicu, Prvo pevačko društvo, Državnu štampariju, a Srbija ima 44 pitomaca na studijama u inostranstvu…
Posle više pokušaja, još od 1842, da se u Beogradu osnuje stalno profesionalno pozorište – 1868. osnovano je Narodno pozorište. Prva predstava Đurađ Branković Karolja Obernjaka izvedena je (po novom kalendaru) 22. novembra 1868. u gostionici Kod engleske kraljice, u tadašnjoj Kosmajskoj ulici na broju 51, koja je sledećih godinu dana bila privremeni dom pozorišta.
U sadašnju zgradu, na mestu tadašnje Stambol kapije, uselilo se 1869…“

I ta žeđ za kulturom ne prestaje vek i po.

Изглед Народног позоришта после реконструкције завршене 1922. по плановима Јосифа Букавца. У новом здању, позорница је била знатно проширена. Сликане декорације на таваницама извео је руски сликар Стјепан Фјодорович Колесников, а од старог ентетиријера остао је медаљон са профилом кнеза Михаила изнад портала позорнице, који је обновио вајар Ђорђе Јовановић. #београд #belgrade #beograd #srbija #serbia #србија

A post shared by Београд тридесетих (@proticp) on Mar 8, 2015 at 2:38pm PDT

Velelepna zgrada zadužbina je kneza Mihaila Obrenovića, koji je nije video završenu jer je ubijen 1868, kada je i pozorište osnovano. Zgrada je završena prema projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog 1869, a 30. oktobra iste godine izvedena je i prva predstava Posmrtna slava kneza Mihaila, koju je za tu priliku napisao Đorđe Maletić.

Od tih dana gotovo svi oni koji su vredeli u srpskom glumištu, znameniti domaći reditelji i dramski pisci radili su ili gostovali u pozorištu koje nikada nije prestajalo da radi – ni za vreme okupacije, ni za vreme bombardovanja i sirena… negujući najviše umetničke domete.
Samo u prošloj, 149. sezoni 160.000 gledalaca uživalo je u predstavama Narodnog pozorišta, a jubilej se polako obeležava premijerama domaćih dramskih, operskih i baletskih stvaralaca.

Početak

Prvih nekoliko decenija rada Narodnog pozorišta obeležili su Aleksa Bačvanski, Adam Mandrović, Milka Grgurova Aleksić, Toša Jovanović, Ilija Stanojević i drugi. Predstave su imale uglavnom samo premijeru i dve-tri reprize, a popularni komadi izvođeni su i po desetak puta. Režija u današnjem smislu te reči nije postojala, tek pred sam I svetski rat stiže Aleksandar Ivanovič Andrejev, školovani reditelj, koji režiju, ali i kvalitet predstava postavlja na viši nivo.

Početke stvaralaštva ovog teatra obeležile su tragedije i dramski prikazi inspirisani srednjovekovnom i novijom istorijom, poput komada Smrt Uroša V Stefana Stefanovića, Miloš Obilić (Boj na Kosovu) Jovana Subotića, Hajduk Veljko Jovana Dragaševića. Izvodili su se i tzv. komadi s pevanjem, dramatizovane je proza Stevana Sremca Zona Zamfirova i Ivkova slava, a najpopularniji i najgledaniji od svih – Koštana Borisava Stankovića prvi put je prikazana 1901.
Od domaćih autora isticali su se mladi Branislav Nušić i Jovan Sterija Popović, ali i Simo Matavulj, Svetozar Ćorović, Vojislav Jovanović Marambo, Milivoj Predić, Laza Kostić, Milovan Đ. Glišić i drugi, a od svetskih autora Sofokle, Šekspir, Ostrovski, Molijer, Rasin, Šiler…

Godine 1900. Nušić je postao upravnik Narodnog pozorišta, a kada je najveći srpski komediograf preminuo 19. januara 1938. Pozorište je bilo zavijeno u crno

Nakon I svetskog rata dominira klasični repertoar, izvode se Bernard Šo, Luiđi Pirandelo, Džon Golsvordi, Jovan Sterija Popović, Branislav Nušić, Milutin Bojić, Borisav Stanković, Ivo Vojnović, Milan Begović, Ivan Cankar i drugi. Popularan je i tzv. bulevarski repertoar, naročito francuski „laki komadi“. Do početka pedesetih 20. veka izvođene su predstave sa jasnom političkom porukom, a prevladavao je tzv. soc-realizam. Zatim dolazi do  liberalizacije i glavnu reč u radu NP opet imaju umetnici i umetnost.
Sedamdesete i osamdesete godine obeležile su predstave po delima Borislava Mihajlovića Mihiza, Aleksandra Popovića, Miroslava Krleže, Ljubomira Simovića, Jovana Hristića i drugih, savremena svetska dramaturgija, te savremene domaće drame Siniše Kovačevića, Vide Ognjenović, Jelene Kajgo, Miloša Nikolića, Stevana Pešića i drugih.
Samo neki velikani domaćeg glumišta iz ove kuće su Ilija Stanojević, Milan Grol, Žanka Stokić, Stevo Žigon, Ksenija Jovanović, Ljuba Tadić…

Branislav Nušić i Žanka Stokić

Na čelu teatra bili su Jovan Đorđević, Đorđe Miletić, Branislav Nušić, Milan Grol, Milan Predić, Vida Ognjenović, Aleksandar Berček, Nebojša Bradić, Željko Simić, Ljubivoje Tadić, Predrag Ejdus, Božidar Đurović, danas je upravnik Dejan Savić.

Povodom jubileja planirano je i objavljivanje enciklopedije Narodnog pozorišta uz podršku resornog ministarstva

Planovi za jubilej

Sezonu slavlja Drama NP počela je na Bogojavljenje 19. januara 2018. – na 80-godišnjicu od smrti Branislava Nušića – premijerom Ožalošćene porodice u režiji Jagoša Markovića.
U dve jubilarne pozorišne sezone planirane su premijere Kovačevićevog Balkanskog špijuna u režiji Tanje Mandić Rigonat i Stankovićeve Nečiste krvi reditelja Milana Neškovića, Andrićeve Travničke hronike u režiji Nikite Milivojevića i praizvedba teksta Fedora Šilija Don Huan u režiji Borisa Liješevića. U planu je i postavka novog komada Milene Marković u režiji Olega Novkovića, a vek i po nacionalnog teatra simbolično će zaokružiti na kraju sezone izvedba još jedne Nušićeve drame.

Ansambl Opere premijerno će raditi Lenku Miroslava Štatkića, dok će druga ove umetničke jedinice biti Otadžbina Petra Konjovića… a u Baletu će se raditi koreografija na Hazarski rečnik.
Ansambl Drame u svečanoj sezoni planira na jesen saradnju sa Nacionalnim teatrom iz Budimpešte, Narodnim pozorištem iz Sarajeva, u maju razmenu sa Slovenskim narodnim gledališčem iz Ljubljane, gostovanje na sceni Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu, a početkom septembra imaće premijeru u Kraljevskom dramskom teatru Dramaten u Stokholmu, te saradnju sa Nacionalnim teatrom Grčke iz Atine oko Aristofanovog Bogatstva, čija bi premijera u režiji Nikite Milivojevića trebalo da bude na festivalu u Epidaurusu 13. jula 2018, a istog meseca u Kini će izvesti Damu s kamelijama.
U planirani su radovi na rekonstrukciji enterijera Pozorišta, posebno Velike scene, a budući da ne može da podmiri sve apetite publike, izgledi su da će dobiti i novu zgradu, i to na mestu Staklenca.

U fundusu Narodnog pozorišta Balet, Drama i Operu imaju svaki svoj magacin u kojima se čuvaju kostimi. O tome koliko ukupno kostima ima pod krovom ovog teatra teško je i govoriti – može ih biti i do 10.000. Samo Labudovo jezero ima 300 kostima, Karmen – oko 360!

Opera Toska – ekskluzivno 14. maja u Sava centru

Oper Toska Đakoma Pučinija, foto Antonio Ahel

Ekskluzivno izvođenje opere Toska Đakoma Pučinija održaće se 14. maja u Sava centru, a povodom obeležavanja 41. rođendana tog beogradskog kongresnog, kulturnog i poslovnog centra. Italijanski institut za kulturu u Beogradu u saradnji sa Narodnim pozorištem, Sava centrom i Fondacijom Pučinijevog festivala iz mesta Tore del Lago predstaviće operu Toska u maestralnoj italijanskoj scenografiji, a uz poseban pečat reditelja Enrika Vancina.
Scenografija ima važnu ulogu u dramskom razvoju opere čija se kulminacija dešava u finalu, a u kojem se ističu vizuelnost i utisak koji scena ostavlja na publiku.
Biće to i jedinstvena prilika da se čuju glasovi italijanskih solista Paolete Maroku (Toska), Darija di Vjetrija (Kavaradosi) i Alberta Gazalea (Skarpija) pod dirigentskim vođstvom Alberta Veronezija, predsednika Fondacije Pučinijevog festivala iz Tore del Laga. Narodno pozorište u Beogradu učestvuje sa svojim Orkestrom i Horom.
Ulaznice koštaju 600, 900, 1.200 i 1.500 dinara i mogu se kupiti od 25. aprila na blagajnama Sava centra, Narodnog pozorišta i prodajnim mestima Eventima.

U radionici na četvrtom spratu Pozorišta Žarko Lukić već 20 godina sa kolegama pravi scensku obuću. Do sada su izradili više od 12.000 pari scenske obuće za dramski, operski i baletski ansambl. Osim što pravi obuću za predstave, Lukić je i uništava – jer nekad novim cipelama treba da se rašije šav, da se oguli ne bi li izgledale staro i iznošeno

Otvorena vrata Narodnog pozorišta 28. aprila

Popularna akcija Otvorena vrata Narodnog pozorišta nastavlja se i u ovoj sezoni, a novi susret održaće se u subotu 28. aprila u 12 časova. U dobro osmišljenoj turi kroz zgradu teatra, posetioci će, uz medijatora Dragana Stevovića, saznati osnovne istorijske podatke o ovom zdanju kulture od nacionalnog značaja, upoznati se sa procesom rada, obići garderobe, radionice, pozorišni bife, muzej…
Saznajte na licu mesta kako se stvaraju pozorišne iluzije, scenska magija, ali i kako se baštini istorija teatra. (Ulaznice po ceni od 50 dinara mogu da se kupe na biletarnici NP; najave grupnih poseta zakazuju se na telefon 060/22-40-147 – Dragica Gaćeša).

Naša preporuka

Početkom aprila premijerno je izvedena predstava Dom Bernarde Albe Federika Garsije Lorke, u režiji Ane Grigorović.

Dom Bernarde Albe, drama Federika Garsije Lorke , režija Ana Grigorović, Scena Raša Plaović

The post Narodno pozorište: Otvorite vrata iluzije koja traje 150 godina appeared first on 42 magazin.

Već decenijama je mnogo ljudi oduševljeno raznim stvarima koje stižu iz Švedske. I mi volimo. Već smo pisali o švedskom jeziku i kulturi, dotakli se malo književnosti, obratili pažnju na to kako se neguju žene sa severa. Iako najčešće sanjaju o švedskom nam nedostižnom standardu, vole ljudi ovde i švedski dizajn, švedske filmove, švedske ćufte, Ikeu, H&M, ABBA, Milenijum, Nobela, Ingrid Bergman, Gretu Garbo… skoro sve što dolazi iz ove skandinavske zemlje. Toliko da je naša emigracija tamo iz godine u godinu sve brojnija jer vuče nas kao magnet taj Severni pol.

Ulica široka tek 90 cm u Gamla Stanu

Iako smo neke stvari uspeli da uvezemo, po neke ipak moramo da odemo tamo. Šestočasovno radno vreme, ekološka svest, socijalno blagostanje, jednakost polova i još mnogo toga prosto ne može preko granice.
Da bi se obišao grad na 14 ostrva Stokholmskog arhipelaga, između jezera Malaren i Baltičkog mora, malo je i stotinak dana jer lista ima 100+ stavki. A mi imamo 42 sata.
Šta li je najbolje kad je tamo sve dobro?
Napravili smo zato blic-turu i u fokus stavili stokholmski metro sistem Tunnelbana koji je fascinantan – najduža, i vremenski i kilometarski, andergraund izložba na svetu.

Trg Stortorget

A inače, sa više od 70 muzeja, Stokholm je jedan od gradova sa najviše muzeja na svetu. Mi ćemo u te muzeje izvirivati čim pogledamo podzemlje.

Dakle, prvo biramo hostel. Može nešto preko sajta Airbnb, a može i City BackPackers Hostel, 500 metara od glavne železničke i autobuske stanice ili pak. zanimljiv hostel Långholmen, nekadašnji zatvor – u malim ćelijama su po dva kreveta, a ima i zatvorski muzej.

Hostel Långholmen, nekadašnji zatvor

Idemo prvo u Gamla Stan (Stari grad), istorijski i turistički centar na ostrvu Stadsholmenu, koji može da se prepešači. Inače, sam centar Stokholma leži na tri ostrva – Ridarholmen, Stadsholmen i Helgeandsholmen i prepun je renesansnih zgrada iz 17. i 18. veka. Na spisku su nam i kraljevska palata, parlament i katedrala Storkyrkan stara 700 godina, Nobelov muzej, antikvarne radnje, umetničke galerije i restorani, najlepše šarene zgrade na trgu Stortorget, ulica široka tek 90 centimetara.
Muzej fotografije Fotografiska, koji ima stalne postavke dela savremenih fotografa, nalazi se u distriktu Sodermalm, gde je i grob Grete Garbo, holivudske dive nemih filmova koja je rođena u ovom kraju.
Dramaten je švedsko nacionalno pozorište izgrađeno u art nouveau stilu, u kojem su otac švedskog pozorišta August Strindberg i Henrik Ibzen izvodili svoja dela. Nedaleko od pozorišta je trg posvećen velikanu filmske umetnosti Ingmaru Bergmanu.

Zatim pravac Đurgarden ili ostrvo životinja, nekada omiljeno lovište kraljevskih porodica. Danas na tom ostrvu žive muzeji, prelepe srednjovekovne zgrade, tereni za sport i rekreaciju, održavaju se muzički festivali. Atrakcija je – ratni brod Vasa iz 17. veka – prelep, ali ogroman brod koji je zbog veličine tek što je porinut potonuo za nekoliko minuta i pod vodom ostao 333 godine – 1961. su ga izvukli, godinama sušili, rekonstruisali, oko njega napravili zidove i muzej otvorili 1990.

Brod Vasa iz 17. veka

Muzej grupe ABBA

Takođe, poznat je i Skansen, najstariji evropski muzej na otvorenom,.pa Istorijski muzej (Historiska Museet) u kojem vas vodič vodi kroz istoriju Vikinga i ukoliko ste ih zamišljali kao kosmate, riđokose, mišićave muškarce sa vikinškim šlemovima na glavi, razbija vam tu iluziju i upoznaje sa njihovim načinom života, običajima i verovanjima. Na ovom ostrvu su i muzej popularne grupe ABBA, Swedish Music Hall of Fame, te Livrustkammaren, najstariji muzej Švedske iz 1628. – gde su kraljevski predmeti, krune, odeća, oružje, nakit i kočije.

Za fanove onih koji žele da se vrate u detinjstvo tu je Junibacken, muzej posvećen poznatoj spisateljici Astrid Lindgren, kreatorki Pipi Duge Čarape. Muzej je pun dece koja se igraju ili voze vozićem kroz imaginarni svet iz dela Astrid Lindgren.

Za sve to vreme od tačke A do tačke B ulazite u stanice metroa – ima ih tačno 100, a njih 90 predstavljaju prava umetnička dela. Oko 150 umetnika učestvovalo je u stvaranju mozaika, skulptura, crteža, oslikavalo stanice i postavljalo umetničke instalacije. Kungsträdgården, T-centralen, Rådhuset i Solna Centrum… na našoj su listi za uživanje u podzemnoj umetnosti. A to izgleda ovako:

A između dve stanice fika. To običaj ispijanja kafe uz slatku rolnicu sa cimetom Kanelbullar. Šveđanima je fika veoma važna, to je vreme kada sa prijateljima ili porodicom provode zajedničke trenutke jednom ili dva puta dnevno, nedeljom obavezno. Iako nas reč fika asocira na morsku fjaku, jedva čekamo da se zacimetimo u pauzi između dve stanice metroa.

The post 42 sata u Stokholmu: Metro – izložba duga 110 km appeared first on 42 magazin.