Tamni podočnjaci, ožiljak na gornjoj usni, dubok promukao glas. Uvek u ulozi emotivnih i uznemirenih likova, mračnih, zamišljenih ili zlobnih tipova.  Misteriozni superglumac iz kog zrači komplikovana duša.
Joaquin Phoenix, jedan od najčudnijih i, kako kažu njegove kolege, najtalentovanijih holivudskih glumaca svoje generacije. Osobenjak kog ovog proleća možete da gledate u ulozi Isusa u filmu Marija Magdalena i u Zaista, nikad nisi bio ovde, za koji je dobio nagradu za najbolju mušku ulogu u Kanu 2017. – oba ostvarenja ovoga proleća daju se u domaćim bioskopima.

Joaquin Phoenix rođen je kao Joaquin Rafael Bottom u San Huanu, Portoriko, 28. oktobra 1974. Detinjstvo mu je obeležio neobičan život njegove nekonvencionalne porodice. Otac irsko-španskog porekla John Lee Bottom i majka Arlyn Sharon Dunetz, Jevrejka rođena u njujorškom Bronksu, kasnih šezdesetih godina 20. veka pridružili su se kultu Children of God (Božja deca), te su kao misionari obilazili Južnu Ameriku sa svoje petoro dece. Nakon povratka u SAD promenili su porodično prezime Bottom u Phoenix – i tako označili nov početak. Kao četvorogodišnjak Joaquin je poželeo da ima više „zemaljsko“ ime, poput starijih brata i sestre – River i Rain, a odabrao je – Leaf. Ranih devedesetih vratio je ime koje je dobio na rođenju. Inače, dve njegove mlađe sestre zovu se Summer i Liberty.

Počeo je da glumi još kao dete. Sa 12 godina, 1986, dobio je ulogu u filmu Spacecamp, a već 1987. igra u filmu Russkies uz sestru Summer. Pošto je odmah pokazivao sposobnost da se transformiše u različite likove, Ron Howard ga angažuje za Roditelje (Parenthood) 1989.

U Holivud stiže i kao mlađi brat Rivera Phoenixa, jednog od najperspektivnijih mladih glumaca 90-ih godina 20. veka, koji je u 23. godini, 31. oktobra 1993, umro predoziravši se heroinom. „Nakon Riverove smrti osećao sam se kao da sam u izmenjenom stanju. Bilo mi je potrebno godinu dana da se vratim životu. Nemam ni najmanju želju da pričam o mrtvom bratu. Ide mi na nerve što me uvek upoređuju sa njim. Moj brat je bio veličanstvena osoba i izvanredan glumac“, govorio je Joaquin.
Tada pravi pauzu u snimanju, a 1995. dobija dobre kritike za ulogu u filmu Gusa van Santa Umreti za (To Die For) sa Nicole Kidman.

Dve godine potom igra uz Liv Tyler, Billya Crudupa i Jennifer Connelly u filmu Kako smo izmislili Abbotove. A iste 1996. glumio je uz Claire Danes, Seana Penna i Jennifer Lopez u filmu Olivera Stonea Pogrešno skretanje.
Radi bez prestanka – a 1998. glumio je u dva filma – Povratak u raj sa Anne Heche i Vince Vaughn, te u Glinenim golubovima. Naredne godine igra u filmu Joela Schumachera 8 milimetara uz Nicolasa Cagea.

Ipak, ključna godina za Joaquina bila je 2000. – tada radi tri veoma različita ostvarenja. Bio je Komod u Gladijatoru (Gladiator) Ridleya Scotta uz Russella Crowea, a za tu ulogu dobio je nekoliko velikih nagrada, te bio nominovan za Oskara i Zlatni globus.

https://www.youtube.com/watch?v=do9zep1n8cU

Iste godine glumio je uz Marka Wahlberga, Faye Dunaway i Charlize Theron u filmu U ime pravde. Pojavio se u Peru markiza de Sadea (The Quills) uz Kate Winslet i Geoffreyja Rusha. Kate ga je tada proglasila najboljim glumcem svoje generacije.

Godine 2002. dobio je ulogu u Misterioznim znakovima (Sings) M. Nighta Shymalana, u kojem mu je partner bio Mel Gibson.

Isti reditelj ga je 2004. angažovao u trileru Zaselak (The Village). Potom 2005. snima i Hod po ivici (Walk the Line) u kojem glumi legendarnog Johnnyja Casha. Za taj film osvojio je Zlatni globus i bio nominovan za Oskara, a na soundtracku za film nalazi se njegov vokal.

Od tada je snimio i romantičnu dramu Ljubavnice (Two Lovers) 2008. reditelja James Gray, u kojoj mu je partnerka Gwyneth Paltrow, a film je rimejk Belih noći Lukina Viskontija inspirisan istoimenom novelom Fjodora Dostojevskog.

U psihološkoj drami The Master (2012) Paula Thomasa Andersona Joaquin igra ratnog veterana Fredija Kvela koji se priključuje misterioznom kultu Svrha koji vodi Lankaster Dod kog tumači Philip Seymour Hoffman.

https://www.youtube.com/watch?v=fJ1O1vb9AUU

U drami Imigrantkinja (The Immigrant, 2014), reditelja Jamesa Graya, mlada Poljakinja Eva (Marion Cotillard) koja je 1921. imigrirala u SAD, a čija je sestra zadržana na ostrvu Elis, mora na sve načine da nabavi novac da je izvuče, čak baveći se i prostitucijom. Eva se za pomoć obraća Brunu Vajsu kog tumači Joaquin i postaje jedna od njegovih devojaka plesačica.

Her (2013) je romantična naučnofantastična drama koju je režirao Spike Jonze, a koja prati čoveka koji ulazi u vezu sa Samantom, inteligentnim kompjuterskim operativnim sistemom koji ima ženski glas i ličnost – Scarlett Johansson. Igraju i Amy Adams, Rooney Mara i Olivia Wilde.

Kako smo pomenuli, trenutno možemo da ga gledamo u ulozi Isusa iz Nazareta u Mariji Magdaleni (Mary Magrdalene), u kome Mariju igra Rooney Mara.
Za ulogu u filmu Zaista, nikad nisi bio ovde (You Were Never Really Here, 2017), koji je režirao Lynne Ramsay, Joaquin je u Kanu, osim nagrade za najboljeg glumca, dobio i stajaće ovacije od sedam minuta. Igra traumatizovanog ratnog veterana i bivšeg FBI agenta, koji živi sa dementnom majkom, ujedno i njegovom jedinom vezom sa onim što bi se moglo nazvati normalnim životom. Kritičari su njegovu briljantnu izvedbu u ovom misterioznom trileru okarakterisali kao najbolju u njegovoj dosadašnjoj karijeri.

Osim što bravurozno kreira karaktere svojih junaka, lik koji on jeste u stvarnom život ekscentričan je i zanimljiv. Navodno, nikad ne čita članke o sebi ili prikaze filmova u kojima je glumio. Obožava motore. Striktno je vegan i ne nosi kostime ni obuću od kože životinja.

Između ostalog, za filmove Gladiator, The Quills i Walk the Line odbio je da nosi kožne kostime, pa su morali da budu izrađeni od sintetičkih imitacija. Joaquin je selebriti portparol PETA. Bavi se muzikom, a kao dečak govorio je španski, ali većine reči sada se ne seća. Retko daje intervjue, a i kad ih da, nije baš pričljiv. Podvrgao se lečenju od alkoholizma aprila 2005. Iako je poznat kao veliki zavodnik, na premijere i druge filmske ceremonije uglavnom dolazi sa svojom majkom.

The post Joaquin Phoenix u 12 filmova i nekoliko slika appeared first on 42 magazin.

1 Zašto ga stalno citiraju
Neretko ćete na društvenim mrežama naići na jeftino urađen poster sa citatom Dostojevskog, Andrića ili Selimovića. Sa postera vas obavezno posmatra njihovo dobrohotno lice ili je tu, još gore, neka motivaciona fotografija. Nažalost, ovo je primer kada se ne treba preterano ponositi time što ste „ljubitelj“ književnosti ili „poštovalac“ lika i dela određenog autora, budući da je ovakav vid promocije puka eksploatacija i vulgarizacija umetnosti. Zašto su navedeni baš ovi autori? Zato što su citati njihovih tekstova, izvučeni iz konteksta, naizgled univerzalni i deluje kao da se baš nama obraćaju. Šta se, u biti, dešava? Takav citat, izvučen iz konteksta romana, najčešće nema veze sa piščevom intencijom ili celinom teksta, i samim tim je često pogrešan. Dostojevski svakako odnosi pobedu nad autorom romana Na Drini ćuprija, a da ne govorimo o Selimoviću. Njegovim rečima se služe svi, što nije nužno pogubno, ali je loša činjenica što iza toga, nažalost, ne stoji mnogo istine i znanja. Navešću jedan primer koji često srećem, a ljudi ga diletantski koriste kad god stignu: Lepota će spasiti svet. Čak i kada krenete u pretraživaču da kucate lepota će, sveznajući Google nastavlja citat. Ono što me istinski i duboko razgnevi jeste fotografija neke ženske, urađena lošim Photoshopom. Zašto? Nemam ništa protiv lepih devojaka, naprotiv. Ali ovaj citat je iz romana Idiot, koji se uistinu dotiče i lepote, ali na jedan specifičan način, povezan je sa antičkim merilima estetskog. Lepo se vezuje za vrlinu, za dobro. Dakle, neće mis sveta spasiti svet (iako joj je to na spisku želja, mir u svetu), sumnjam da ima te svemoći. 

#citati#citat #balkancitati #zivotnicitati #misli #tekst #slikesanatpisom #slikesatekstom#stih #ljubavnicitati #balkanquotes #misao #citatdana #quote #quotes#mudremisli #misaodana#poezija#reč #pesma #ljubav #dusa #duša #c_h_itati#fjodordostojevski #dostojevski

A post shared by c(h)itati (@c_h_itati) on Feb 15, 2018 at 1:21am PST

2 Zašto Sibir
Dostojevski je proveo godine u Sibiru u zatočeništvu i svoje jezivo iskustvo pretočio je u pripovest Zapisi iz mrtvog doma. Već sam naslov ukazuje na piščev doživljaj Sibira, a Rusi su – koliko blaženi, toliko i prokleti što imaju bele, zaleđene sibirske površine. Prvobitno mu je bila izrečena smrtna presuda zbog navodnog širenja različitih proklamacija i učešća u kojekakvim tajnim poslovima. Da se tada dogodila ta smrt, danas ne bismo čitali Braću Karamazove, poslednji napisan autorov roman, koji u sebi sažima egzistencijalne, moralne i duhovne dileme. Umesto antirežimskog streljanja, Dostojevskom je bilo određeno osam mučnih godina teških fizičkih poslova. Svu patnju ruskog čoveka on je uspeo da prepozna u sibirskim zatvorenicima, na mestu gde se gubi svaka granica godina, klase, obrazovanja. Kasnije je tog ruskog čoveka slavio rečima, kad god je mogao.

Nesporno je da se tih tema i te kako doticao i da su ga istinski opčinjavale, ali je jednako nesporan i njegov kritički stav prema hrišćanstvu, pa je često mesto kod pisca pitanje teodiceje

3 Umetnik obeležen porokom
Da bi otplatio dugove, za kratko vreme napisao je Zločin i kaznu, zaradio nešto novca i prosledio ga svojim „uterivačima dugova“. Opšte je poznata činjenica da je Dostojevski imao problema sa kockom, a muke jednog kockara ilustrovane su u istoimenom romanu. Moglo bi se reći da je stereotip umetnika u gladovanju, u njegovom slučaju, potvrđen, ali je istina mnogo dublja. Njegovi biografi, a ima ih mnogo (o Dostojevskom je napisano toliko da bi se mogla popuniti jedna solidna biblioteka samo kritičkim osvrtima, biografijama, kritikama kritika itd.) ističu da je moralni imperativ njegovog života, uprkos ne tako slavnom habitusu, bio pokušaj shvatanja „potpuno dobrog čoveka“, što je otelotvoreno u liku Miškina iz Idiota. Miškin je personifikacija težnje i potrebe, ali kako Nikola Milošević kaže – kod Dostojevskog dominantu treba tražiti u antropološkoj ravni značenja i to u jednom radikalno pesimističkom viđenju antropološke problematike. Ovakav dvojaki pogled na svet vodi do sledećeg stalnog mesta koje se vezuje za Dostojevskog. Psihologija.

4 Psiholog, psihagog, psih…
Budući da se tako duboko i zainteresovano bavio istraživanjima svih dubina ljudske duše, što na više mesta i njegovi junaci izgovaraju (npr. Dmitrij Karamazov), nije neobično što se Dostojevski danas smatra arhizačetnikom moderne psihologije. Poznato je da ga je i Frojd sa velikim interesovanjem čitao. Međutim, Dostojevski je imao negativan stav prema psihologiji svog vremena – i u naučnoj i u umetničkoj literaturi i u sudskoj praksi. Realnu sliku lažne psihologije u praksi daju scene istrage i suđenje Dmitriju u Karamazovima. Islednici, sudije, tužilac i branilac su potpuno nesposobni da dopru do nerazrešenog jezgra Dmitrijeve ličnosti,  koji je u večitoj sumnji i dilemi. Prava verzija Dmitrija ostaje van njihovog suda – on će sam sebi suditi. Upravo zbog toga Dostojevski nije smatrao sebe psihologom ni u kom smislu. On je bio umetnik koji je voleo da posmatra dušu.

Njegovim rečima se služe svi, što nije nužno pogubno, ali je loša činjenica što iza toga, nažalost, ne stoji mnogo istine i znanja

5 Veliki hrišćanin, ateista, agnostik ili…
Na dugačkom spisku autora koji su pisali o Dostojevskom nalazi se i značajan broj hrišćanskih filozofa ili teološki nastrojenih tumača. Svakako nije neobično što su kod pisca pronašli potku za razvijanje teoloških tema i tumačenje njegovih tekstova kroz prizmu pravoslavlja. Međutim, kod Dostojevskog je ono jedno izvesno – nerazgovetnost i širina duše. Ne može se definisati rečju, zato je pogrešno kada ga sravnjuju sa pravoslavljem, Hristom i slično. Nesporno je da se tih tema i te kako doticao i da su ga istinski opčinjavale, ali je jednako nesporan i njegov kritički stav prema hrišćanstvu, pa je često mesto kod pisca pitanje teodiceje. Teodiceja podrazumeva ispitivanje ili preispitivanje božanske pravdoljubivosti, a najjednostavnije se formuliše sledećom dilemom – ako je Bog toliko dobar, pravedan i sveznajući, kako je moguće da dozvoljava da ono najnevinije što je stvorio, deca, pate?

Epizoda, tačnije poema Veliki inkvizitor iz Braće Karamazovih postala je paradigma i jedno od najslavnijih mesta u svetskoj književnosti. Razgovor sa Hristom, tačnije monolog, spada u najveća dela intelektualne konverzacije. Inkvizitor je zapretio Hristu da će ga spaliti kao najgoreg jeretika, a upravo u ime hrišćanske vere. U stavu velikog inkvizitora Dostojevski je dao presek mnogobrojnih apsurdnih ideja kojima se zanose stvarni ili potencijalni diktatori.

Svu patnju ruskog čoveka on je uspeo da prepozna u sibirskim zatvorenicima, na mestu gde se gubi svaka granica godina, klase, obrazovanja

6 Summa summarum
Stigla sam do šeste stavke i shvatila da nabrajanja mogu ići unedogled. Iako je napisana čitava biblioteka studija o Dostojevskom i njegovim delima, sasvim je sigurno da bi se mogla otvoriti još jedna, odmah pored. Istina je da ovi detalji, ovako izdvojeni, nisu ni zrno peska te nepregledne pustinje koja čini ovog pisca. Zato, recept za čitanje je sasvim jednostavan: čitajte ga više puta, sa olovkom u ruci, u različito doba dana, na planini, jezeru, u baraci, štali, u praskozorje, na predavanju, u tramvaju, u vozu do Budimpešte, na stanici, sa prljavom kosom, u izgužvanoj košulji, za ručkom, pred spavanje, pred jutro, posle trčanja, posle umivanja, na biciklu, triciklu, štafelaju ili u vodi. I svaki put će biti drugačije, a svaki put dragoceno.

The post Dostojevski za početnike appeared first on 42 magazin.